public disclosure authorizeddocuments.worldbank.org/curated/en/... · fizička i psihološka trauma...

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Zahvalnost

Svetska banka i Višedonatorski poverenički fond za podršku sektorupravosuđau Srbiji (MDTF-JSS), upartnerstvu saVictimSupport Europe(VSE), sprovodi brojne aktivnosti u cilju jačanja usluga za podrškužrtvama u Srbiji. Ovaj izveštaj analizira finansiranje usluga za pružanjepodrške žrtvama u Francuskoj, Finskoj i Velikoj Britaniji i daje kratakpregledrazličitihopcijazapolitikekojesudostupneSrbiji.

Izveštajjepripremilag-đaAleksandraIvanković(VictimSupportEurope)ig-dinLeventAltan(VictimSupportEurope).EkspertizazemljuJérômeBertin i IsabelleSadowski, izFrancuskogudruženjazažrtve (FederationFrance Victimes (INAVEM)), Leena-Kaisa Åberg, iz Podrške žrtvamaFinske (Rikosuhripäivystys Suomessa (RIKU), i Podrške pravdi VelikeBritanije,dalisuinformacijeinavelipraksukojasesprovodiunavedenimzemljama.

G-đa Georgia Harley (stručnjak za reformu pravosuđa i vođa radnogtima) i g-đa Marina Matić Bošković (stručnjak za reformu pravosuđa)dalesuvrednesmerniceisavete.

SADRŽAJKRATAKPREGLED.................................................................................................1

1. UVOD.........................................................................................................5

2. PRISTUPIUOBEZBEĐIVANJUBUDŽETAZAUSLUGEPODRŠKEŽRTVAMA102.1. DRŽAVNIMONOPOLNAKOCKU-FINSKA............................................12SITUACIJAUSRBIJI......................................................................................16

2.2. PRIHODIODNAKNADAPOČINILACAKRIVIČNIHDELA–ENGLESKAIVELS 17NADOKNADAZAŽRTVE...............................................................................18PRAĆENJEFIKSNIHMANDATNIHKAZNIIMANDATNIHKAZNIZAREMEĆENJEJAVNOGREDAIMIRA.............................................................26FIKSNEKAZNEUSRBIJI................................................................................27NAMETNAZARADUZATVORENIKA............................................................29ZATVORSKEPLATEUSRBIJI.........................................................................31POSTOJEĆIPRIHODIODPOČINILACAKRIVIČNIHDELAUSRBIJI.................32

2.3. PRIHODIODOSIGURANJA-FRANCUSKA.............................................38POSTOJEĆEŠEMEOBAVEZNOGOSIGURANJAUSRBIJI...............................42

3. UPRAVLJANJEBUDŽETOM.......................................................................433.1. FINANSIRANJENADRŽAVNOMNIVOU................................................49DRŽAVNOFINANSIRANJEUSRBIJI..............................................................51

3.2. FINANSIRANJENALOKALNOM/REGIONALNOMNIVOU......................51LOKALNO/REGIONALNOFINANSIRANJEUSRBIJI........................................53

4. ZAKLJUČCIIPREPORUKE..........................................................................54

Obezbeđivanjesredstavazafinansiranjeslužbizapružanjepodrškežrtvama

1

KRATAKPREGLED

Uobezbeđivanjufinansiranjazanjihovofunkcionisanje,državeimajunaraspolaganjuiredovnokoristebrojnealatezaprikupljanjesredstava.Odporeza i kredita do privatizacije i prikupljanja donacija od privatnihpojedinaca,državeprimenjujurazličitepristupezafinansiranjerazličitihaspekata funkcionisanja ovih usluga. Izbor konkretnih alata koji će bitikorišćeniudatojsituaciji jepitanjedonošenjaodlukaopolitikamakojesamodržave,uokrivimabilokognacionalnogpravnogporetka,mogudadonesu.

Ovaanalizajepripremljenauzimajućiuobzirnekolikopitanja:

- Srbija je posvećena ispunjavanju uslova iz Direktive o pravimažrtava

- Jedan od glavnih zahteva Direktive je pružanje sveobuhvatnihuslugapodrškežrtvama

- Uslugepodrškežrtvamamorajudabuduadekvatnofinansirane- Ovo finansiranje može doći iz postojećih izvora ili uvođenjem

novihfinansijskihtokova

Sredstva zaobezbeđivanjepravažrtavamogupoteći iz različitih izvora,koji mogu da budu grupisani u generičko ili specifično finansiranjepodrške žrtvama. Generičko finansiranje dolazi pravo iz državnogbudžeta,bezpokušavauspostavljanjavezeizmeđuizvorafinansiranjasasvrhom za koju se koristi.Međutim, specifično finansiranje proističe iztokova finansiranja koji se uspostavljaju u određene svrhe. Ovofinansiranjemožedasekoristisamoukoristžrtavailizaširedruštvenepotrebe.

Izveštaj u prvom delu analizira iskustva Finske, Francuske i VelikeBritanije, kako bi opisao kako se obezbeđuju sredstva za poštovanje,zaštitu iostvarivanjepravažrtava,bezobzirada lidolaze izbudžeta izgeneričkihilispecifičnihizvora.Ovetrizemljesuizabranezbognjihovogdugogodišnjeg iskustvaukorišćenjurazličitihmehanizamafinansiranja i


2

uspehatihmehanizamauuspostavljanjustabilnih izvorafinansiranjazauslugežrtvama.

Izveštajopisujeprimere:državnogmonopolanadkonckanjemuFinskoj;prihodaiznaknadazaprestupnike–naknadazažrtve,različitihkaznenihobaveštenjainaplatuzaradazatvorenikauVelikojBritaniji;idoplatezaugovore o osiguranju u Francuskoj. Osim toga, neki drugi izvorifinansiranja su utvrđeni i spomenuti, kao što su prihodi od oduzeteimovinineproistekleizkrivičnihdela,‘tamponporez’uVelikojBritanijiilihitnofinansiranjekojejedostupnouFrancuskoj.

Svaka od šema finansiranja funkcioniše u specifičnom pravnom,političkom i društvenom okruženju, što ima snažan uticaj na njihovrazvoj i funkcionisanje. Na primer, državni monopol nad kockarskimigramauFinskojpostojiod1930-ih.Tajmonopolserazviokadaserazvilaisamakockarskaindustrija,dabisadapokrivaosveoblikeigaranasreću,odklađenjanatrkekonjaigrebgrebsrećki,dokockanjanainternetuielektronskog binga. Slično tome, Slično tome, porez na ugovore oosiguranjupostojiuFrancuskojod1950-ihgodina iodtadaserazvijao.Ovaj porez sada uključuje naknade zamilione ugovora o osiguranju zaautomobileiimovinu.Osnovnozauspehovihšemajedasredstvabuduodvojeno čuvana od državnog budžeta i da budu korišćena samo zapotrebeuslugažrtvama.

Doksesredstvamogupreuzetidirektnoizdržavnogbudžeta,mogućejeprimeniti nekoliko pristupa kako bi se obezbedilo daučinioci krivičnihdelaučestvujuufinansiranjuuslugazapodrškužrtvama.

Oniobuhvataju:nadoknaduzažrtve(dodatnoplaćanjenakonosuđujućepresude), mandatne kazne i naplatu zarade zatovrenika. Što se tičenadoknade za žrtve,posebno je važno imati na umunekoliko faktora:zakonitost nadoknade u skladu sa nacionalnim zakonom; pravnemehanizmezauspostavljanjesistemanadoknade;obimnadoknade–koće biti predmet plaćanja nadoknade; nivo nadoknade, imajući u vidurazličit nivo prihoda i okolnosti u predmetu; izvršenje nadoknade i


3

obezbeđivanje maksimalne efikasnosti; i isplatu i kontrolu sredstava iusluga.

Štaviše,sarazličitimfiksnimkaznama,moraseobratitipažnjakakobiseizbeglo isključivanje žrtava i interesa žrtava iz postupaka.Ukoliko je toslučaj, potrebno je obezbediti druge mogućnosti za njihovo učešće.Prilikom odlučivanja da li da se koristi kazneni sistem, potrebno jerazmotrititroškovenaplateiizvršenja.Dabiseobezbedioodrživisistem,onimoraju da budu što je nižimoguće, a da istovremeno obezbeđujuvisokustopunaplatekojaćeopravdatiodržavanjesistema.

Štosetičenaplatazaradezatvorenika,potrebnojerazmotritičinjenicekoje se odnose na ljudska prava zatvorenika. Osim toga, trebauspostavitiravnotežuizmeđupodsticajaosuđenikakrozrad,kanjihovojrehabilitaciji,ismanjenjaovihnaknadakroznametanjenaplate.

Kada je rečoprihodima izšemaobaveznogosiguranja, to sepokazalokao važan izvor finansiranja nadoknada za žrtve krivičnih dela i drugihincidenatauFrancuskoj.

Bezobziranatodalifinansiranjeoperativnihaktivnostipružalacauslugapodrške žrtvama dolazi iz specifičnog ili generičkog izvora, mehanizmitrebadasepozabavenizompitanja:

Tapitanjauključuju:obezbeđivanje strogihpravilakoja regulišudodelusredstava;uspostavljanjesnažnogtelazadonošenjeodlukasadovoljnostručnosti; prioritete za utvrđivanje i objavljivanje potreba zafinansiranjem unapred, nakon konsultacija sa interesnim stranama;administrativni i formalni zahtevi treba da budu umanjeni i poznatiunapred; razumni kriterijumi podobnosti treba da budu definisani sapreciznošćuisigurnošću;platformazaaplikacijezafinansiranjetrebadabude dostupna i prijateljski orijentisana prema korisniku; postojećitokovi finansiranja trebadabudupravilnopraćeni i procenjivani; trebauspostaviti kontrolu potrošnje; i potrebno je da postoji delotvornaodgovornostkorisnika.

Budžeti semogu obezbeđivati sa centralnog, regionalnog i/ili lokalnognivoa ili u saradnji sa različitim telima na različitim nivoima, kao u


4

primeru Francuske, gde centralna vlada, regionalne vlasti i pravosuđestupaju u specifične aranžmane. Koji god sistem da se usvoji, snažnasaradnja između tokova finansiranja snažno podržava efikasnostfinansiranjaiishode.

Izveštaj razmatra mehanizme finansiranja u tri posmatrane zemlje,uzimajući u obzir situaciju u Srbiji. Pri tome, izveštaj utvrđujepotencijalne probleme prilikom sprovođenja rešenja za finansiranje.Izveštaj takođe istražujepotencijal za izmenunekih tokova finansiranjakojivećpostojeuSrbiji,kakobibiliusmerenikapodršcižrtvama.

U zaključku, kada se razvija šema za finansiranje usluga za podrškužrtvama,potrebnojeuzetičitavnizfaktorauobzir,uključujućisledeće:

• poštovanje međunarodnog pravnog okruženja i unutrašnjegpravnogsistema;

• obezbeđivanje izvršenja i kreiranje ekonomski efikasnihfinansijskihtokova;

• prikupljanje podataka, u kombinaciji sa redovnim praćenjem iprocenjivanjemtokovafinansiranjatrebadabudeuspostavljeno;

• nivoi finansiranja dostupni u svakom regionu treba da budusrazmerni;

• potrebno je izbećidupliranje i razvitialatekojimogudasedelemeđurazličitimregionima;

• finansiranje treba da omogući određeni nivo stabilnosti ikontinuiteta usluga, na primer, kroz obezbeđivanje finansiranjaza nekoliko godina, pružanje obaveštenja o prioritetimafinansiranja unapred i ohrabrivanje partnerstva između vlade iorganizacijacivilnogdruštva;

• procedurezaodlučivanjeoaplikacijamazafinansiranjetrebadabudutransparentneiefikasne;

• mehanizmizafinansiranjenepredviđenihtroškovatrebadabududostupni i dovoljno fleksibilni kako bi zadovoljili različitescenarije;

• udruženja žrtava treba konsultovati kao deo procesa razvijanjapolitika.


5

1. UVOD

1. Širom Evrope milioni ljudi postanu žrtve krivičnih dela svakegodine. Evropska unija procenjuje da oko 15% stanovništva postanužrtve teških krivičnih dela na godišnjem nivou (taj procenat pokriva iprijavljenaineprijavljenakrivičnadela)1.

2. Posledice za pojedince mogu biti razarajuće, a te posledicemogudodatnouticatinanašadruštvaiekonomije.Fizičkaipsihološkatrauma od krivičnog dela, kao i finansijski gubici, mogu dovesti dočitavogniza zdravstvenih problema, uključujući depresiju i zloupotrebupsihoaktivnihsupstanci.Žrtvemogushvatitidasunjihovoobrazovanjeiliradozbiljnougroženi,zbognjihovesmanjenesposobnostidanapredujuiličakmožedoćidogubitkaposla.

3. Žrtve mogu zapasti u dugove kao direktan rezultat krivičnogdela ili kao dugoročna posledica krivičnog dela. Sve to istovremenomožedautičenaporodičniidruštveniživot,temoženaprimerdovestido razvoda ili izolacije. Ovaj širok niz uticaja predstavlja značajnodruštveno i ekonomsko opterećenje za naše zemlje. Istraživanjesprovedeno u Americi procenilo je da godišnji troškovi nastali zbogkrivičnih dela u Sjedinjenim Američkim Državama iznose oko $1,7biliona2. EU je razvila model troškova zasnovan na izveštaju iz VelikeBritanijeiz2005.godine(kojijedošaodoiznosaod£32,6milijarde,kolikisu troškovinastali zbogkrivičnihdela), kojiprocenjujeda se troškoviuEUkrećuizmeđu£201milijardei233milijardeevranaosnovuzvaničnihstopa EU u februaru 2011. godine.3 Međutim, noviji izveštaj iz Velike

1 Van Dijk, J., Manchin, J., van Kesteren, J., Nevala, S. & Hideg, G. Opterećenje krivičnim delima u EU:Istraživački izveštaj–UporednaanalizaEvropskeanketeokriminaluibezbednosti (TheBurdenofCrimeintheEU:ResearchReport–AComparativeAnalysisoftheEuropeanCrimeandSafetySurvey)(EUICS)2005,str.192 Ekonomski i socijalni efekti kriminala – Rastući interes u troškove krivičnih dela, Utvrđivanje troškova,Visokacenakrivičnihdela,Naporizajednicedaizbegnetroškovekrivičnihdela(EconomicandSocialEffectsofCrime - Growing Interest In The Costs Of Crime, Determining Costs, The High Cost Of Crime, CommunityEfforts To Avoid Crime Costs) - JRank Articles, dostupno na: http://law.jrank.org/pages/12125/Economic-Social-Effects-Crime.html#ixzz4jJaG0cx73http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=SEC:2011:0580:FIN:EN:PDF


6

Britanije iz 2012. godineprocenjuje da troškovi krivičnih dela uVelikojBritanijiiznoseoko£124milijarde4.

4. Važnojenapomenutidaovitroškovimogudasesmanje.Državai civilno društvo imajumogućnost da smanje šteti prema pojedincima,društvimainašimekonomijamatakoštoćeobezbeditiispunjavanjepetosnovnih potreba svim žrtava krivičnih dela. To znači ispunjavanjepotrebažrtavazapoštovanjem ipriznavanjem,zaštitomoddalje štete,podrška,pristuppravdiinadoknada.

5. Priznajući to, Evropskaunija je 2012. godineusvojilaDirektivuEU (2012/29/EU) kojom se utvrđuju minimalni standardi podrške,prava i zaštite žrtava krivičnih dela (Direktiva o žrtvama).Ovaj važaninstrument, koji sadrži zahteve koje Srbija treba da ispuni kao deoprocesaevropskihintegracija,imazaciljdaobezbedidausvimzemljamačlanicama EU potrebe žrtava budu ispunjene kroz koherentan setzakona,politikaiprakse.

6. Od posebnog značaja je zahtev za uspostavljanjem iodržavanjem nacionalnih generičkih i specijalizovanih usluga podrškežrtvama na čitavoj teritoriji države (sa dovoljnom geografskomrasprostranjenošću).Ove usluge pomažu ostvarivanje prava i pomaćužrtvamauprocesuoporavka.

7. Direktivao žrtvamanamećedržavamanizobaveza, koje trebada ispune do novembra 2015. godine, ili u slučaju Srbije kao deoprocesa pristupanja EU. Ipak, ove obaveze će biti ispunjene samo napapiru–pravanećebitidostupnaurealnosti–bezdovoljnihfinansijskihresursazasprovođenjetihpromena.

8. IstraživanjeMDTF JSSopostojećimuslugamapodrškežrtvamaje pokazalo da je finansiranje usluga podrške žrtvama u Srbiji

4 Institut za ekonomiju i mir, Indeksa mira Velike Britanije (Institute for Economics and Peace, UK PeaceIndex) 2013, str. 28, dostupno na: http://visionofhumanity.org/app/uploads/2017/03/UK-Peace-Index-report-2013.pdf


7

nedovoljno, loše strukturirano i u većini slučajeva, nepouzdano5. IstraživanjepokazujedasuvećinuuslugazažrtvekrivičnihdelauSrbijido sada pružale organizacije civilnog društva (OCD). Rad OCD napružanju podrške žrtvama u Srbiji u velikoj meri zavisi od projekata idonacija, uglavnom iz inostranih izvora, bez stabilnih i održivih izvorafinansiranja. Ovo može negativno da utiče na kvalitet i stalnost tihusluga.

9. Veomajeteškonapraviti tačneproceneotroškovimakrivičnihdela ili troškovimapodrškežrtvama,uvelikojmerizbognepostojanjapodataka i velikog broja promenljivih.Glavni pouzdani i verodostojnipodaci dostupni za izračunavanje populacije žrtava je broj krivičnihpresuda po teritorijalnoj jedinici. Međutim, krivične presude ne dajupreciznu procenu populacije žrtava, jer ne uzimaju u obzir da li je liceokrivljenosamozajednokrivičnodelosasamojednomžrtvomilizavišeod jednog krivičnog dela sa više žrtava. Važno je napomenuti daneosuđivanjene znači obaveznodaosobanije žrtva– većdapočinilackrivičnogdelanijeutvrđen.

10. Štaviše,neuzimaseuobzirstopaneprijavljenihkrivičnihdelaine postoji sveobuhvatno istraživanje koje bi ukazalo na stopuprijavljivanja. Na kraju, ne podrazumevaju sva krivična dela istetroškove, pa bi bilo važno znati strukturu krivičnog dela u ciljuprocenjivanjatroškovapodrškezasvakužrtvu.

11. Ipak,mnogeneophodnepromenenemorajudapodrazumevajuveliketroškove,idugoročnobisvitroškovizapružanjeuslugapodrškežrtvamatrebalodabuduposmatranekaoulaganje.Vremenom,putemadekvatnih usluga podrške žrtvama, država bi trebala da vidi velikipovraćajsvojeinvesticijekrozsmanjenetroškovenazdravstvenuzaštitu,povećanu produktivnost i delotvorniji pravosudni sistem. S obziromna

5 Više informacija o ovoj temi možete pronaći u izveštaju “Pregled postojećih usluga podrške žrtvama uSrbiji”,kojijedeopartnerstvaizmeđuSvetskebanke,MDTF-JSSiVSEitrebadabudeobjavljenutoku2017.godine. Izveštaj je dostupan ovde http://www.mdtfjss.org.rs/en/mdtf_activities/2017/victims-access-to-support-services-in-serbia#.WXI42u4go2y


8

to, mora se pronaći finansiranje unapred kako bi se obezbediledelotvorneuslugeiprava.

12. Neka od ovih sredstava mogu se dobiti putem prioritizacijedržavnihbudžeta. Istorijskigledano,žrtvesuuvelikojmeri ignorisane izaboravljene. Poslednjih godina je došlo do povećanja političkogpriznavanjapotrebedaseneštopreduzme,alitonijepraćenodovoljnimi ekvivalentnim raspoređivanjem postojećih resursa. Preraspodelaresursabistogapomoglauispunjavanjutakvihpotreba.Ipak,priznajućida oskudni resursi moraju da budu podeljeni između mnogih važnihprioriteta,ovajizveštajimazaciljdautvrdialternativneizvoreilinačineza finansiranje ostvarivanja prava žrtava, pogotovo usluga podrškežrtvama.

13. Da bi usluge u Srbiji bile adekvatne, odgovarajuće i održive,finansiranjeusluga trebadabude zasnovanona tri osnovnaprincipa.Prvo, usluge podrške žrtvama treba da finansira država kako bi segarantovao pristup odgovarajućim uslugama za sve žrtve u svimdelovimazemlje.Drugo,finansiranjetrebadabudeposebnoposvećenouslugama podrške žrtvama i pod pretnjom drugih prioriteta zafinansiranje.Treće, finansiranjetrebadabudezasnovanonastabilnimipouzdanimizvorimafinansiranja.

14. Analiza prava žrtava i usluga žrtvama koja je 2016. godinesprovedena u Srbiji i njihovo usklađivanje sa Direktivom EU2012/29/EU, pripremljena u partnerstvu MDTF JSS i Victim SupportEurope bavila se dostupnošću usluga podrške žrtvama u Srbiji6. Tajizveštaj između ostalog zaključuje da bi državno finansiranjemoglo dabude iskorišćeno kako bi se pomoglo postojećim organizacijama dapovećajusvojeuslugenaspecifičnimlokacijamailiihproširenadodatnelokacije ili za formiranje novih organizacija. Analiza ukazuje da biorganizacije civilnog društva (OCD) mogle da budu iskorišćene za

6Analiza prava i usluga žrtvama u Srbiji i njihova usklađenost sa Direktivom EU 2012/29/EU, dostupna na:http://documents.worldbank.org/curated/en/141201473857309462/pdf/108242-V1-WP-P121377-PUBLIC-ABSTRACT-SENT-VictimSupportServices.pdf.


9

delotvornopružanjeusluganaisplativnačin.Štaviše,izveštajukazujedabimogaodabudeuspostavljen fondkakobi seplatilopružanjeuslugapodrškežrtvama.

15. Ovaj izveštaj razmatra različite primere finansiranja za uslugepodrške žrtvama u Finskoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji (Engleskoj iVelsu)7.Ovezemljesu izabraneza istraživanje jer imajudugogodišnjeiskustvo u sprovođenju različitih vrsta mehanizama finansiranja usvojimzemljama,a takođe sunastavileda razvijaju iunapređujuoveusluge tokom vremena. Izveštaj istražuje različite pristupe, uključujućifinskimonopolnakockarske igre ikorišćenjesredstavazaunapređenjeprava, između ostalog, žrtava krivičnih dela, britansku nadoknadu zažrtve i naplaćivanje plata zatvorenika i francuske prihode od šemaobaveznogosiguranja.

16. Izveštaj je predstavljen kroz tri glavna dela. Prvi deo izveštajaistražuje načine na koji različite šeme prihoda funkcionišu i načineprikupljanja prihoda, dok drugi deo istražuje kako se sredstvaraspoređuju različitim korisnicima i analizira zaštitne mere koje suuspostavljene u cilju obezbeđivanja transparentnosti, efikasnosti idelotvornostiukorišćenjusredstava.PoslednjepoglavljeizvlačizaključkeiznalazainavodipreporukekojetrebadausmeravajukreatorepolitikauSrbiji prilikom istraživanja različitih mehanizama finansiranja. Izveštajističe glavne karakteristikemehanizama za finansiranje usluga podrškežrtvama inavodidetaljannizpreporukakojesuprimenjiveuzemljamakoježeledauvedusveobuhvatnisistempodrškežrtvama.

7 Izveštaj je zasnovan na nacionalnom istraživanju koje je sprovelo udruženje RIKU, Finska, INAVEM uFrancuskojiPodrškapravdiuVelikojBritaniji,akojijedopunjenznanjemVSEoevropskomokruženju


10

2. PRISTUPIUOBEZBEĐIVANJUBUDŽETAZAUSLUGEPODRŠKEŽRTVAMA

17. Nepostojinajboljipristupfinansiranjuuslugapodrškežrtvama.Tozavisiodpravnogsistemaiprioritetasvakedržave.Međutim,postojedva glavna pristupa u finansiranju. Prvi se odražava u jednostavnombudžetskomizdvajanjuizdržavnogbudžeta,kaozabilokojedrugejavnerashode. Drugi pristup teži da utvrdi i obezbedi specifične tokovefinansiranjakojićebitikorišćeniisključivozafinansiranjeuslugapodrškežrtvama.Drugipristupmožebitiopredeljenisključivozauslugepodrškežrtvamailimožebitideovećešemefinansiranja.

18. Član 8(1) Direktive o pravima žrtava propisuje da će ‘državečlanice obezbediti da žrtve, u skladu sa svojim potrebama, imajupristup poverljivim uslugama podrške žrtvama, besplatno, delujući uinteresu žrtava pre, tokom i za odgovarajuće vreme nakon krivičnogpostupka.’Dakle,direktnajeobavezadržavedaobezbedifinansiranjezausluge podrške žrtvama, ali je prepušteno unutrašnjim aranžmanimasvake države članice da utvrdi tokove finansiranja koji će obezbeditipružanjetakvihusluga.

19. Uovom izveštaju identifikujemonekolikopotencijalnih tokovasredstava za usluge podrške žrtvama i/ili kompenzaciju žrtavam.Oddržavnogmonopolanakockarske igreuFinskoj,donaplatenadoknadezažrtveiplaćanjeodzaradazatvorenikauEngleskojiVelsu8,donaknadekroz osiguranje u Francuskoj, ovaj izveštaj ima za cilj da opiše na kojinačinsvakiodnavedenihmehanizamafunkcioniše.

20. Važno je napomenuti da se finansiranje podrške žrtvamavremenom razvijalo, kako su se države trudile da obezbedenajdelotvorniji sistem finansiranja najboljih mogućih usluga. Sistemikoji su predstavljeni su razvijeni vremeno, u specifičnim političkim i8SloženpravniipolitičkisistemuVelikojBritanijiznačidapostojerazličitešemeuŠkotskojiSevernojIrskoj.Ovaj izveštaj analizira samo situaciju u Engleskoj i Velsu, jer se u ovim dvema zemljama primenjuju istapravila.


11

kulturnimokruženjimausvakojodzemalja.Naprimer,VelikaBritanijaje2014. godine prebacila finansiranje usluga podrške žrtvama sacentralizovanog finansiranja kroz Ministarstvo pravde na lokalnofinansiranje kroz komesare za policiju i kriminal9. Nedugo zatim je uFinskoj uvedena velika promena 2016. godine kako bi se finansiranjepreusmerilo sa specifične šeme ka direktnom finansiranju iz državnogbudžeta krozMinistarstvo pravde. Stoga se ne očekuje da bilo koji odovih primera može jednostavno da bude prenet u srpsko okruženje.Međutim,oviprimerinudeinspiracijuzaizvorefinansiranja,kaoigodineiskustvaurazvijanjuovihšema.

21. Prvašemapodrazumevamonopolizacijuodređeneaktivnostiodstranedržaveikorišćenjesredstavaizmonopolaukoristdruštva.Iakoufinskomprimerudržavaimamonopolnadkockanjem,čitavnizdrugihprimerauključujedržavnokontrolisanuprodajuodređenihproizvoda,naprimeralkohola(Švedska)iliduvana(Mađarska).

22. Druginizprimerarazmatrauspostavljanjeuzročnevezeizmeđuizvršiocakrivičnogdela iprihoda za službepodrške žrtvama.Stoga suistraženenadoknadezažrtveuVelikojBritaniji,FrancuskojiFinskoj,kaoikazneinaplaćivanjezaradazatvorenikauVelikojBritaniji.

23. Na kraju, francuski pristup naplaćivanja fiksnog iznosa naugovore o osiguranju je primer prikupljanja sredstava kroz specifičanoblikdruštvenesolidarnosti.Ovasolidarnostjetakođebliskopovezanasapovraćajemsredstavaodstvarnihprestupnikakadgodjetomoguće.

9Ministarstvopravdeidaljezadržavasprovođenjeiupravljanjemalimbrojemključnihuslugananacionalnomnivou (specijalističke usluge malog obima, ali velikog uticaja) koje uključuju podršku za: žrtve trgovineljudima; ubistva; žrtve silovanja i seksualne zloupotrebe dece (kroz centre za podršku žrtvama silovanja);uslugezasvedoke;žrtveterorizma;žrtveilicaoštećenakrivičnimdelimausaobraćaju.Međutim,trenutnosevoderazgovorivezanizaprenošenjegorenavedenihuslugananacionalnomnivouuskladusaagendomvladevezanomzadavanjevećekontrolelokalnimljudimaudonošenjuodlukakojeutičunanjih.


12

2.1. DRŽAVNIMONOPOLNAKOCKU-FINSKA

24. UFinskojznačajandeofinansiranjazauslugepodrškežrtvama,kao i za većinu drugih socijalnih usluga za osetljive kategorije,obezbeđuje se iz prihoda od kockarskih igara.Ovo je moguće, jer sefinskipristupkockanjuzasnivanaprincipuisključivogprava.ToznačidaFinskadržimonopolnadkockarskimigramauzemljiuciljuodgovornogfunkcionisanja igara i ublažavanja mogućeg rizika koji kockanjepodrazumeva.Sistemimazaciljdaobezbedipravnuzaštituonihkojisebavekockanjemisprečavanjeprevaravezanihzakockarskeigre10.

25. Finska je još1933.godine intervenisalauposlovimakockanja iuvelaograničenjakojadozvoljavaju samodobrovoljnedozvole za radslot mašina.Međutim, 1938. godine država je preuzela i uspostavilaRaha-automaattiyhdisty (Finsko udruženje slot mašina, RAY). Finskadržavazadržalajemonopolnaslotmašineiproširilaganadrugedelovekockarske industrije, uključujući, od nedavno, na online kockanje11.Danas,finskakockarskaindustrijazapošljavaoko2,000ljudi.

26. Državni monopol na kockanje je uspostavljen kako bi seobezbedilo da se prihodi od društveno spornih aktivnosti vraćajudruštvu u korist svima. Prihodi su stoga korišćeni za finansiranjeaktivnosti i usluga za osetljive delove društva, kao i u korist čitavogdruštva. Ova filozofija društveno odgovornog kockanja nije poznata udrugimzemljama,uključujući Srbiju.Međutim, finskipristup se izdvaja,jer postoji potpuni monopol nad svim vrstama kockanja. Time seobezbeđuje da ukupan dohodak koji stvaraju kockarske igre, a koji jeznačajan,budeiskorišćenudruštvenokorisnesvrhe.

27. Kaoštojeopisanounastavku,finskisistemjenedavnoprošaokroz neke promene u funkcionisanju. Primećeno je da monopolskisistem, koji je zasnovan na tri operatera kockarskih igara, više nije

10OVeikkaus,dostupnona:https://www.veikkaus.fi/fi/yritys?lang=en.11 Sličnimonopoli postoje na prodaju alkohola u Skandinaviji, Kanadi i nekim državama SAD-a, ili prodajuduvanauKinii,odnedavno,uMađarskoj.


13

mogao optimalno da odgovori na zahteve tržišta kocke, koje sedigitalizuje i menja brzim tempom. Ovo spajanje je bilo usmereno kalakšem razvoju interesantnijih igara i pružanju boljih usluga. Ovo ćezauzvratgenerisativelikeprihodezasocijalneusluge.

28. Na osnovu finskog iskustva, dopunjenog drugim primerima izEvrope, može se izvući nekoliko zaključaka kada se razmatrauspostavljanjeikorišćenjedržavnogmonopola12:

• Mora se osigurati da svaki monopol bude usklađen sameđunarodnim pravnim obavezama, pogotovo sa zahtevimaslobodnogtržišta(ukolikojezemljauEU);

• Potrebno je uspostaviti snažan zakonski okvir za upravljanjedržavnimpristupommonopolu;

• Okvirukojemsistemfunkcionišetrebadaobezbedijasnurazlikuizmeđupokretanjakockarskihposlovairaspoređivanjadobitiodkockanja;

• Moraseobezbedititransparentnostsistema;• Isplativostmoradabudegarantovana;• Potrebno je uspostaviti praćenje, merenje i obezbeđivanje

najbolje vrednosti za novac u smislu društvene koristi odfinansiranja.

29. Slobodnokretanjerobeiuslugajeveomaregulisanaaktivnostijedan od osnovnih principa funkcionisanja EU jeste upravo slobodnokretanje. Pri uspostavljanju državnog monopola nad određenomtržišnom aktivnošću, kao što je kockanje ili alkohol, državemoraju dapoštujuzahtevenacionalnihimeđunarodnihgarancijaslobodnogtržišta.Dakle, u bilo kakvom ograničavanju slobodne trgovine, posebno ukontekstuEU,posebnopažnju jepotrebnoposvetitiograničenjimakojasemoguuspostaviti13.12Ova razmatranja su uzeta iz perspektive pružalaca usluga podrške žrtvama i njihovih potreba i treba dabudu usklađena sa drugim relevantnim instrumentima koji se bave političkim, ekonomskim ili pravnimaspektimaposlovakojevodidržava.13 Kompanije su u više navrata preispitivale oblike monopola prisutnih u EU. Stoga je u Švedskoj državnimonopol na prodaju lekova bez recepta ukinut 2010. godine, nakon odluke Suda pravde Evropske unije,švedsko farmaceutsko tržište je deregulisano. Slično tome, Evropska komisija je do sada komentarisalamonopolenakockarske igreunekimzemljama,utvrđujućidašvedskimodelnijeuskladusasporazumima


14

30. Finska ima dobro razvijeno zakonodavstvo koje regulišestvaranje i upravljanje prihodima od kockanja. To zakonodavstvouključujeZakonolutriji,Zakonodiskrecionimdržavnimtransferima,kaoibrojneuredbevladeidrugepropiseoprimeni.

31. Od presudnog je značaja da se poslovna aktivnosti, kojagenerišeprofit, istranakojasebaviraspoređivanjemprofita,odvojeida se njima upravlja odvojeno. To se može učiniti uspostavljanjemrazličitih pravnih lica, ili uvođenjem drugih zaštitnih mera, kao što jeinterna organizaciona podela. Bilo kakva podela treba da umanji iliizbegnedupliranjetroškovainetrebadasprečavaprocesštobismanjiloefikasnostidelotvornostsistema.

32. Transparentnost sistema je najvažnija za bilo kakvu javnupotrošnju uopšte, uključujući i upravljanje državnim monopolima. USrbijiovotrebaosiguratikrozmehanizmeuzajamnekontroleuskladusaprihvaćenimstandardimatransparentnostiiodgovornostiuSrbiji14.

33. Sistemtrebadabudeisplativitrebagapratitiiusklađivatikadgod se pojave neefikasnosti. Na primer, jedan od glavnih razloganedavne transformacije finskog sistema je bila neefikasnost u radu triodvojenapravnalica.

34. Uticaj sredstava izmonopolamoradabudepraćen kakobi sedokazalodaseispunjavajuciljevitakvešeme.UslučajuFinske,toznačimerenje društvenog uticaja i koristi. Konkretno, iako prepoznaju daodređenaponašanjateškomogudabudu iskorenjena,onanetrebada

EU, dok švedski model jeste usklađen – vidi npr. Evropska komisija, Zahtev Komisije upućen državamačlanicamadasepridržavajuzakonaEUpriregulisanjuuslugakockanja,obaveštenjezaštampu,20.Novembar2013. god (European Commission, Commission requests Member States to comply with EU law whenregulatinggamblingservices,pressrelease,20November2013),dostupnona:http://europa.eu/rapid/press-release_IP-13-1101_en.htm14Zanekeizvoreoodgovornostiitransparentnosti,vidinpr.OECD,Odgovornostitransparentnost:Vodičzadržavnovlasništvo (OECD,AccountabilityandTransparency:AGuide forStateOwnership),2010,dostupnona: http://www.oecd-ilibrary.org/governance/accountability-and-transparency-a-guide-for-state-ownership_9789264056640-enilideSousa,Luís;Marmour,Peter;Hindness,Barry,Vlade,NVOiborbaprotivkorupcije. Novi borci za integritet (Governments, NGOs and Anti-Corruption. The new integrity warriors),Abingdon,Routledge,2008.


15

budu nepotrebno ohrabrivana radi boljeg poslovnog rezultata iliobezbeđivanjavišesredstavazaodređenupotrebu.

35. Finski kockarski biznis kojim upravlja država funkcioniše uokviruodvojenogpravnoglica–VeikkausOy15.VeikkausOyjedruštvosaograničenomodgovornošću,upotpunostiuvlasništvuipodupravomFinske. Ova kompanija radi sa svim kockarskim igrama koje postoje uFinskoj, po sledećim principima: nudi zabavno i bezbedno igračkoiskustvo;ozbiljnoshvatagubitkevezanezakockanje;zadržavaisključivopravodaupravlja svim kockarskim igramau Finskoj. Veikkaus generiševiše od 1 milijarde evra prihoda svake godine i zapošljava 2000profesionalacaukockarskojindustriji.

36. Prihodima od igara koje generiše Veikkaus upravlja Centar zafinansiranje organizacija za socijalnu i zdravstvenu zaštitu (FundingCentreforSocialWelfareandHealthOrganisations (STEA)).Ovaj izvorfinansiranjajedecenijamabioglavniizvorfinansiranjaslužbizapodrškužrtvamauFinskoj.Međutim,od1.januara2016.godine,finskavladajepočela da pruža usluge podrške žrtvama direktno kroz Ministarstvopravde, iz državnog budžeta16. Dok sredstva iz budžeta sada pokrivajuvećinuoperativnihtroškovaRIKU,obezbeđenasuidodatnasredstvazaspecifičneaktivnostikrozprojektesaSTEA.

15Prethodnosuuokvirufinskogkockarskogbiznisapostojalatripravnalica.Trikompanijesubileoperativneipokrivale su strogopodeljenjeoblasti na kockarskom tržištu. FintotoOy jebila kompanija saograničenomodgovornošćuuvlasništvufinskenacionalnekonfederacijetrkačkihudruženjaiudruženjazauzgajanjekonja.SredstvaodaktivnostiFintotoOysukorišćenazapromovisanjeuzgajanjakonjaikonjičkihsportova.VeikkausOy jebila kompanija saograničenomodgovornošćuupunomvlasništvuFinske koja je imalamonopolnadradom novčanih lutrija, kao i kladionicama. Prihodi od operacija Veikkaus Oy su korišćeni za promocijusportovaifizičkogvaspitanja,nauke,umetnostiiomladinskograda.Nakraju,finskoUdruženjezaslotmašinejebilojavnaorganizacijačiječlanstvojeuključivalozakonskikompetentneneprofitneorganizacijeifondacijekoje promovišu zdravlje i socijalnu zaštitu. Finsko Udruženje za slot mašine je imalo monopol naddostupnošćuiraduigaraukazinimaikazinauopšte.PrihodiizposlovanjafinskogUdruženjazaslotmašinesukorišćenizapromovisanjezdravljaisocijalnezaštite.16GlavnirazlogzatakvupromenujeshvatanjedaćefinansiranjedirektnoizbudžetabitivišeuduhuDirektiveopravimažrtava,iakofinansiranjedirektnoizbudžetanijenavedenokaozahtev.


16

SITUACIJAUSRBIJI

37. Srbijatakođeimaograničenmonopolnadorganizovanjemigaranasreću.Srbija imamonopolnad„klasičnim“ igramanasreću,kaoštosu: lutrija, instant lutrija; sportska prognoza; loto, keno i slične igre;tombola,bingoisličneigre;fonto,SMSlutrijaidrugesličneigre17.Ostaleigre podležu propisima i posebnim dozvolama koje izdaje Vlada.Međutim, samo jedan deo prihoda od igara se izdvaja za socijalnapitanja.

38. Monopolizovanim igrama upravlja posebno državno telo –DržavnalutrijaSrbije(DLS).DLSjeodvojenopravnolice,formiranokaodruštvosaograničenomodgovornošću,gdejeVladajediniakcionar.

39. DLSradisarazličitimposlovnimrezultatima.Završila jefiskalnugodinu 2012. sa ukupnim gubicima od RSD 150 miliona (oko €1,25miliona). Međutim, poslednjih godina kompanija ostvaruje profit uposlovanju,kojije2016.godineiznosio€1,6miliona.Odtoga,samo40%je rezervisano za specijalnenamenedruštvene vrednosti i raspodeljujesepozakonu18:

17Član14Zakonaoigramanasreću.18Član18Zakonaoigramanasreću.

19%

19%

19% 19%

19% 5%

Raspoređivanjeprofitazadruštvenepotrebe

Crvenikrst

Osobesainvaliditetom

Socijalnazaštitaosetljivihgrupa

Sportiomladina

Lokalnesamouprave


17

40. Ova sredstva se čuvaju na posebnim računima u budžetu.Ministarstvo nadležno za svaku od navedenih svrha odlučuje kako ćerasporeditisredstvazasvakuodnavedenihpotreba.

41. Poredprofitaodmonopolizovanihigara,Srbijatakođeostvarujedobitak od naknada za igre na slobodnom tržištu. Igre koje nisumonopolizovane (npr. sportske opklade ili slot aparati) mogu daorganizuju nedržavni akteri. Međutim, privatna pravna lica moraju daplatelicencuzaorganizovanjetakvihigara.Ukupanprihododovihlicenci2015. godine je iznosio oko € 12,5 miliona. Organizatori igara plaćajuovajprihoddirektnourepubličkibudžetinepostojizahtevzasocijalnimizdvajanjimaizovihsredstava.

42. PremarazgovorusajednomNVO,glavniprofitodigaranasrećuu Srbiji nedolazi od igara kojeorganizujeDLS, iako taj podatakanijedodatno potvrđen. Navodno su sportske opklade najprisutnija vrstaigaranasreću.Kaoštojevećnavedeno,tajdeojeprepuštenslobodnomtržištu, ali izgleda da se vode razgovori o monopolizovanju ove vrsteigaranasrećutakođe.

2.2. PRIHODIODNAKNADAPOČINILACAKRIVIČNIHDELA–ENGLESKAIVELS

43. Dobijanje sredstava od počinilaca krivičnih dela je još jedanpotencijalni izvor prihoda kako bi se obezbedilo ostvarivanje pravažrtava.Svezemljekojesuanaliziraneuovomizveštajuvećimajusistemfinansijskihkazni,aprihododtihkaznivladekoristezarazličitepotrebe.

44. U Engleskoj i Velsu, prihodi za usluge podrške žrtvama sedobijajuiztriizvorapočinilacakrivičnihdela.Tosu:nadoknadezažrtve;raspoređivanjeprihodaod fiksnihmandatnih kazni; i smanjenje zaradezatvorenika. Pored Engleske i Velsa, naknada za žrtve je nedavnouvedenauFinskoj iFrancuskoj,alisobziromda je jošuvekuranojfazisprovođenja, nije bilo moguće napraviti uporednu analizu ova trisistema. Sledeći odeljci opisuju neke od ključnih pitanja vezanih za


18

korišćenje takvihmehanizama,kao ipristupkoji sekoristiuEngleskoj iVelsu.

NADOKNADAZAŽRTVE

45. Nadoknada za žrtve je vrsta kazne koja se primenjuje uodređenimokolnostima,poreddrugihizrečenihkrivičnihsankcija.Ovanadoknadaseplaćadržavina istinačinkaoinovčanakazna,bezobziradali jemogućeutvrditikoježrtvailine.UsistemukojiseprimenjujeuEngleskojiVelsusuovasredstvaprvenstvenopredviđenazafinansiranjeuslugaemocionalneipraktičnepodrškežrtvamakrivičnihdela.Relativnomali iznosi finansiraju rad službenika i savetodavnih usluga širomzemlje19.

46. Prilikom razmatranja da li treba uspostaviti i kako uspostavitisistem nadoknade, važno je uzeti u obzir brojna pitanja. A naročitosledeće:

• Zakonitostnadoknadeuskladusanacionalnimzakonom;• Pravnimehanizmizauspostavljanjesistemanadoknada;• Obimnadoknade–koćeplaćatinadoknadu;• Nivonadoknade;• Izvršenjenadoknadeiobezbeđivanjemaksimalneefikasnosti;• Povlačenjeikontrolasredstavaiusluga.

47. Kao prvi korak, bitno je utvrditi da li je nadoknada zakonski imoralno prihvatljiva. Neki smatraju da sistem nadoknade predstavljadodatno kažnjavanje počinilaca krivičnih dela koji su već kažnjeni zaučinjeno krivično delo kroz finansijsku kaznu ili zatvorsku kaznu. Ovomože izazvati zabrinutost oko osnovnih principa pravde. Uprkos ovimzabrinutostima, sistem nadoknade je usvojen u brojnim zemljama,uključujućiEnglesku,FinskuiSAD.

19J.Rozenberg,Nadoknadazažrtve:neželjeneposledice(Victimsurcharge:unintendedconsequences),TheLaw Society Gazette, 1. jul 2013, dostupno na: https://www.lawgazette.co.uk/law/victim-surcharge-unintended-consequences-/71546.article


19

48. Međutim, drugi tvrde da nadoknada predstavlja jedan aspektiste kazne. Alternativni način za razmatranje nadoknade bi biojednostavno povećanje finansijske kazne, a zatim prosleđivanje delakaznezauslugežrtvama.Ovdenemarečiodvostrukojkazni

49. Smatrasedanadoknadatrebadabudeuzetauobzirnasličannačin.Međutim, postoji određena vrednost u funkcionisanju sistemanadoknade koji je odvojen od opšteg sistema kazni, jer to omogućavaprilagođavanjespecifičnomskupuciljeva.

50. Na primer, počinioci krivičnih dela treba da razumeju da senadoknadanamenski koristi za usluge podrške žrtvama.Oni treba dabudusvesnidaplaćajuovunadoknadukaonekuvrstukompenzacijezažrtve krivičnih dela koje su počinili. Isto tako, takav sistem možeomogućiti da izvršenje nadoknada ima prioritet nad izvršenjem drugihsankcija. Ovo može biti relevantno ukoliko počinilac nema dovoljnosredstavadaplati sve kazne i troškoveu isto vreme.U takvoj situaciji,nadoknada može da bude izvršena prvo, što će pokazati da se dajeprioritetuslugamapodrškežrtvamaisamimžrtvama.

51. Usmislupravnihmehanizamazauspostavljanjenadoknade,toćezavisitiodsvakezemljepojedinačno.Međutim, imajućiuvidudajeto deo sistema sankcionisanja, verovatno će zahtevati izmene krivičnihzakona ili zakona o krivičnom postupku. Detalji ovakvog sistema ćenajverovatnijebitidetaljnorazloženiusekundarnimpropisima,dopisimaidrugimoblicimadržavnekontroleikontrolepravosuđa.

52. Što se tiče obima nadoknade, postoje razne opcije koje seprimenjuju u različitim zemljama.Nadoknademogu biti zasnovane navrsti krivičnog dela, težini krivičnog dela, visini kazne koju počinilacdobije, da li je počinilac odrasla osoba ili maloletnik, da li je počinilacpojedinacilikorporacija,naprimer.

53. Naravno, što je širi obim nadoknade, to je veći potencijalprihoda.Međutim,potrebno je voditi računada sepronađe ravnotežaizmeđu generisanja prihoda i principa restorativne pravde, uz


20

istovremeno održavanje pravičnog i pravednog sistema odmeravanjakazne.Oviglavniprincipitrebadabudunajvažniji.

54. Zato treba pažljivo razmatrati da li i na koji način je uzeta uobzir sposobnost počinioca krivičnog dela da plati nadoknadu.Potrebnojeistražitinizpitanjautomsmislu,uključujućiisledeće:

• Koji je sistem na raspolaganju za procenu finansijskih okolnostipočiniocakrivičnogdela,akouopštepostojiikakavsistem?

• Da li se nivo novčane kazne prilagođava u skladu sa platežnomsposobnošću,ilitrebaprilagoditivremezaplaćanje.

• Koji rizici postoje ako bi siromašniji počinioci plaćali manje, abogatijiljudiiliorganizacijesrazmernoviše?

• Da li postoje okolnosti kada počinilac ne treba da platinadoknadu?

• Kada se razmatra nivo novčane kazne, da li treba primenjivatisistempaušalnog iznosa ili taj iznos trebapovećavati srazmernonivoukazne?

55. Nakon utvrđivanja ko treba da plati, pod kojim okolnostima ikoliko,potrebno je razmotritimehanizme izvršenja.Ovdepostojedvaaspekta. Prvi, na koji način fizički obezbediti da počinilac uplati novac.Ovde se pretpostavlja da će biti korišćena postojeća infrastruktura zaizvršenje.

56. Kadaserazmatradalitrebauspostavitinekunovunadoknadu,važno je imati relevantne podatke o delotvornosti i efikasnostipostojećeg sistema izvršenja. Ukoliko se plaća relativno mali brojnovčanih kazni, a izvršenje je veoma skupo, možda ne bi imaloekonomskog smisla uvoditi ovu nadoknadu – pogotovo ukoliko sutroškovi veći od ukupnog prihoda od nadoknade. Sa druge strane,nadoknadu je moguće razmotriti kao deo šireg pregleda procesaizvršenja.

57. Kada su konačno sredstva dobijena i izdvojena za uslugepodrške žrtvama, važno je uspostaviti delotvoran i efikasan sistemkorišćenjasredstava.Takavsistemtrebadaobezbeditransparentnost i


21

integritet procesa donošenja odluka, obezbedi da su odgovarajućeusluge uspešne i da je njihovo sprovođenje u skladu sa ugovorima.Imajući u vidu ovih šest glavnih pitanja, engleski sistem nadoknade zažrtvejeopisanispod.

58. Nadoknada za žrtve je u Engleskoj prvi put uvedena u aprilu2007.godine,asličnipristupisekoristeunpr.SAD-u,Kanadi iVelikojBritanijiinedavnosuuvedeniuFinskoj20iFrancuskoj21.Britanskavladaje istakla da vidi nadoknadu kao način „da se osigura da počiniocikrivičnihdelapreuzimaju većuodgovornost za svoje zločine i više radenapopravljajuštetekojesuizazvalikrivičnimdelom“.22

59. Oduvođenja2007.godine,ovajsistemjenekolikoputamenjan.PostojećisistemjeuspostavljenpremaZakonuokrivičnojpravdiiz2003.godine,adetaljisudefinisaniUredbomZakonaokrivičnojpravdiiz2003.godine(nadoknada)ikasnijimizmenama.23

60. Nadoknada se uplaćuje Službi sudova i tribunala NjenogVisočanstva (Her Majesty’s Courts and Tribunals Service (HMCTS)).Premaproceduri,kadasudizreknepresudnupočiniocu,uobavezi jedanaložiplaćanjenadoknade, tj.određenognovčanog iznosakoji varirauzavisnostiod izrečenekazne.Ovajprihodseplaćauopštibudžet,ali jerezervisanzafinansiranjeuslugapodrškežrtvamakrivičnihdela.

61. KaznekojepodrazumevajuplaćanjenadoknadezažrtveiiznosikojiseodređujusupropisaniuZakonuokrivičnojpravdiiz2003.Iznosnadoknade se kreće između £15 i £170. Tabela u nastavku prikazujedetaljnu raspodelu troškova. Kao što se može videti, čitav niz faktora20NadoknadazažrtveuFinskojjestupilanasnagutekoddecembra2016.Procenjujesedaćebitinaplaćenooko€4do5milionakrozovajsistem.Počiniocikojipočinekrivičnodelogdejemaksimalnazaprećenakaznakaznazatvora,morajudaplatenadoknaduod40ili80evrauzavisnostiodtežinekrivičnogdela.21Član27Zakonabr.2014-896od15.avgusta2014.godineoindividualizacijikazniipoboljšanjuefikasnostikrivičnih sankcija;https://www.legifrance.gouv.fr/affichTexte.do?cidTexte=JORFTEXT000029362502&categorieLien=id22 Pravda za žrtve i svedoke: Vladin odgovor – Odgovor na konsultacije CP3/2012 koje je sproveloMinistarstvo pravde. Paragraf 26; https://consult.justice.gov.uk/digital-communications/victims-witnesses/results/a-gov-response-getting-right-victims-witnesses.pdf23http://www.legislation.gov.uk/uksi/2012/1696/contents/made


22

utičenanivokazne.Nivonadoknadeserazlikujeuzavisnostiodtogadalijepočinilacodraslaosobailimaloletnik(Tabele1i2),dalijepočinilackompanija (Tabela 3), kada je počinjeno krivično delo, vrsta izrečenekazneinivokazne.24

Tabela1:Nadoknadazapočionicestarijeod18godina

Vrstakazne Jednoilivišedelapočinjenihpre8.aprila

2016.

Svadelapočinenjanadanilipre8.aprila2016.

Uslovniotpust £15 £20

Novčanakazna 10procenataodvrednostikazne.

£20minimumi£120maksimum

10procenataodvrednostikazne.

£30minimumi£170maksimum

Društvenokrisnirad £60 £85

Uslovniotpustsakrivičnimdosijeom

£80(šestmeseciilimanje) £115(šestmeseciilimanje)

Neposredanzatvor £80(šestmeseciilimanje)25 £115(šestmeseciilimanje)

Tabela2:Nadoknadazapočioniocemlađeod18godina

Vrstakazne Jednoilivišedelapočinjenihpre8.aprila

2016.



Novčanakazna,naredbazarehabilitacijumladih,društvenokorisnirad,rešenjeoupućivanjumaloletnog

£15 £20

24 Za pregled nadoknada, vidi https://www.sentencingcouncil.org.uk/explanatory-material/item/fines-and-financial-orders/victim-surcharge/25 Neposredna zatvorska kazna za krivična dela počinjena pre septembra 2014. godine nije predmetnadoknade


23

počiniocakrivičnogdelaucentarzasocijalnirad

Uslovniotpustsakrivičnimdosijeom

£20 £30

Neposredanzatvor *£20 £30

Tabela3:Licekojenijepojedinac(naprimer,kompanijailidrugopravnolice)

Vrstakazne Jednoilivišedelapočinjenihpre8.aprila2016.



Novčanakazna 10procenataodvrednostikazne£20minimumi£120maksimum

10procenataodvrednostikazne£30minimumi£170maksimum

62. Najnovijeizmenesistemanadoknadezažrtvesuizvršene2016.godine. Usvojena je zakonska intervencija kako bi se proširile vrstekrivičnihdelakojasuobuhvaćenanadoknadom.Istovremenoječitavnizscenarijamoraobitiuzetuobzir.Naprimer:

• Kada se pitanje počinioca rešava na više načina samo jednanadoknada(kojagoddaprivlačinajvećiiznos)ćebitiplaćena.

• Ukoliko se naredi plaćanje više od jedne novčane kazne,nadoknada za najveću pojedinačnu kaznu se procenjuje, a neukupnavrednostsvihizrečenihnovčanihkazni.

• Ukoliko se izrekne uslovna kazna, nadoknada je zasnovana nanajdužoj pojedinačnoj kazni, a ne na ukupnom izrečenomvremenu.

63. Sistem takođe pokušava da smanji rizik od nepravičnihrezultata.Na primer, cilj nije da se počinioci kažnjavaju dva puta. Kaotakva,druganadoknadaseneprimenjujeukolikojerečokršenjuodlukeodruštvenomkorisnomradu,uslovnomotpustusakrivičnimdosijeomiliuslovnomotpustu.


24

64. Takođe je potrebno da se uzme u obzir finansijska situacijapočionioca.Premastavu162Zakonaokrivičnojpravdi iz2003.godine,ukoliko je pojedinac osuđen za krivično delo, sud može, pre izricanjapresude,dautvrdifinansijskepočinioca.

65. Na osnovu tih informacija, prema smernicama Saveta zaizricanje sankcija, ukoliko počinilac ima sredstva da plati finansijskenamete suda, ne treba određivati smanjenje nadoknade ili novčanekaznegdegod je izrečennalog zaplaćanjenadoknade.Međutim, sudmora da smanji (ako je potrebno na nulu) nadoknadu, kada počinilacmoradaplatinadoknadu ikompenzaciju,alinijeumogućnostidaplatioba.26

66. S obzirom an to da je propisan čitav niz novčanih kazni itroškovazapočinioce,britanskisistemjetakođepropisaoprioritizacijuzaizvršenje.Ukolikopočinilacnemadovoljnosredstavadaplatiukupnefinansijske kazne koje sud smatra adekvatnim, redosled prioriteta jesledeći:

• kompenzacija• nadoknada• novčanakazna• troškovi.

67. Rezultati tih promena ogledaju se u tome što su u periodu2015/1627 izrečene nadoknade u vrednosti od £38 miliona. To jerezultiraločinjenicomdajeMinistarstvopravdedobilo£31milionaštojejednakostopipovraćajaod82%.28Ovosemoždaposledicaneplaćanjailizato što počinilac mora da odsluži zatvorsku kaznu pre realizacijegotovinskog priliva. Treba napomenuti da još uvek nisu dostupninajnoviji podaci o prihodima iz perioda 2016/17, a pošto je došlo do

26Zakonokrivičnojpravdi2003,s.161A(3)is.164(4A).27Navedenipodacisuprikazanipoporeskojgodini,kojauVelikojBritanijipočinjeuaprilu.28 Iako podaci o broju počinilaca kojima je izrečeno plaćanje nadoknade nisu dobijeni, prema rečimazvaničnika Ministarstva pravde, procenjuje se da se nadoknada primenjuje na oko 43,000 pojedinacagodišnje.


25

povećanjaiznosanaplaćenogzanaknadeu2016.godini,trenutniukupniprihodiizovogizvoraćeverovatnobitiveći.

68. Uprkos ili možda zbog tekućih promena u sistemu, brojniproblemi su navedeni. Konkretno, navedeno je da nadoknadanesrazmernoopterećujepočiniocesaniskimprimanjima, jerčak imalanadoknada može biti značajna ukoliko imaju niska primanja. Ovo seupoređuje sa velikim korporacijama za koje je iznos nadoknadezanemarljiv.

69. Jošjedanprimernepredviđenihposledicaječinjenicadasudovimogu da narede roditeljima maloletnih počinilaca krivičnih dela daplatenadoknaduunjihovo ime.Međutim,zakonodavstvonepredviđafleksibilnost u kojoj su roditelji zapravo žrtve29. U okolnostima gde, naprimer,detepotkradaroditelje,većaještetazažrtvenateratiihdaplatenadoknadu.

70. Na kraju, treba napomenuti da neplaćanje nadoknade možeuticatinaobimposlaHMCTSinatroškoveizvršenja.Istraživanjekojejevladasprovela2002.godineutvrdilojedasuukupnitroškoviizvršenjauuzorku sudova jednaki jednoj trećini ukupnih izrečenih nadoknada uperiodu koji je analiziran, iako je nivo potrošnje varirao u različitimsudovima od 55 procenata do samo 16 procenata.30 Oko 90% ovihtroškovaodnosisenatroškovezazaposlene.31

71. Ovo ukazuje na važnost obezbeđivanja delotvornihmehanizama izvršenja. Iako se priznaje da su brojke zastarele i da jevlada donela niz promena u cilju unapređenja izvršenja uz smanjenjetroškova, i dalje je naglašeno koliko delotvorno izvršenje može danapravirazlikuuobezbeđivanjufinansiranja.Sličnotome,trebapriznati

29 Vidi npr. J. Rozenberg, Nadoknada za žrtve: neželjene posledice (Victim surcharge: unintendedconsequences), The Law Society Gazette, 1. jul 2013, dostupno na:https://www.lawgazette.co.uk/law/victim-surcharge-unintended-consequences/71546.fullarticle.30 Izvršenjenovčanih kazni uprekršajnim sudovima (Fineenforcement inmagistrates courts),HomeOfficeDevelopmentandPracticeReport,2002http://library.college.police.uk/docs/hodpr/dpr1.pdf31http://library.college.police.uk/docs/hordsolr/rdsolr0903.pdf


26

da u slučajevima kada počinioci imaju ograničene kapacitete da platenovčane kazne, kompenzacije, nadoknade i troškove, prihodi odnovčanih kazni i odbitak troškova će biti smanjeni ukoliko je izvršenjenadoknadadefinisanokaoprioritet.

PRAĆENJEFIKSNIHMANDATNIHKAZNIIMANDATNIHKAZNIZAREMEĆENJEJAVNOGREDAIMIRA

72. Porednadoknade za žrtvu, fondovi zausluge žrtvama sepunekroz mandatne kazne (novčane kazne) koje se izriču počiniocima. UEngleskojiVelsusetoprimenjujenapraćenjefiksnihmandatnihkazniimandatnihkaznizaremećenjejavnogredaimira.

73. Fiksne mandatne kazne postoje u Velikoj Britaniji od 1950-ihgodina.Međutim,2013.godinesuuvedenepromeneufiksnemandatnekaznezapotrebepraćenjadela,kojesudalepolicijimogućnostdaizričufiksne mandatne kazne za opasnu vožnju i omogućile im većufleksibilnosturešavanjumanjeozbiljnihsaobraćajnihprekršaja–kaoštoje nedržanje odstojanja ili zagušivanje srednje trake – a takođe suoslobodile sistem od sudskih postupaka koji zahtevajumnogo resursa.Prihodi koji su naplaćeni od fiksnih mandatnih kazni za praćenjeprekršajasuuperioduod2015/16.godinedostigli£102miliona.

74. Mandatnakaznazaremećenjejavnogredaimirajevrstafiksnemandatnekaznekoja jedostupnauEngleskoj iVelsu zaodređeninizkaznenihdela,kaoštosupijanstvo ineprimerenoponašanje,bacanjevatrometa,itd.32.Prekršajisupodeljeninaprekršajenižegivišegredauzavisnosti od težine dela. Oni podrazumevaju kazne od £60 odnosno£90. £10 od svake plaćene kazne se uplaćuje budžetu za podrškužrtvama.Prihodiodmandatnekaznezaremećenjejavnogredaimirasu

32Zaceospisakkažnjivihdelaidetaljneinformacijeoprimeniovešeme,vidiMinistarstvopravde,Mandatnakaznazaremećenjejavnogredaimira,dostupnona:

https://www.gov.uk/government/uploads/system/uploads/attachment_data/file/403812/penalty-notice-disorder-police-guidance.pdf


27

zakonski regulisani i uvedeni su Zakonom o krivičnoj pravdi i policiji2001.godine.

75. Izricanje mandatne kazne za remećenje javnog reda i miraeliminiše mogućnost da krivični sud izrekne nalog za plaćanjekompenzacije u korist žrtve, mada žrtva može da zahteva direktnukompenzaciju od počinioca u parničnom postupku. Štaviše, izricanjeovemandatne kaznepojedincumožeda spase žrtvuodprisustvovanjasudskompostupku i iznošenja dokaza, poduslovomda lice ne traži damusesudizakrivičnodelo.

FIKSNEKAZNEUSRBIJI

76. U Srbiji takođe postoji čitav niz sličnih „fiksnih mandatnihkazni“ iliobaveznihkazni,uokvirukategorijeprekršaja.Ovouključuješirok spektar protivzakonitih ponašanja, uključujući kazne za kršenjesaobraćajnih propisa, pravila oporezivanja i carine i remećenje javnogreda imira, do pitanja vezanih za radne odnose, zdravstvenu zaštitu iodbranu.

77. Trenutno se prihodi od ovih kazni raspoređuju izmeđurepubličkog budeta, budžeta AP Vojvodine i lokalnih samouprava.Zatimseprosleđujekrajnjimkorisnicimauokvirustandardnihbudžetskihalokacija. Čini se da prihodi od novčanih kazni nisu razdvojeni urepubličkombudžetuoddrugihvrsta„ostalihneporeskihprihoda“,kaoštosukoncesijeilinaknadezakorišćenjevazdušnogprostora,naprimer.

78. Uzavisnostiodtogadalijenovčanakaznadefinisanazakonomkaofiksniiznosiline,overazličitenovčanekaznemogubitiizrečeneudve vrste postupka, prekršajnom nalogu i prekršajnom postupku.Prekršajninalogjejednostavanpostupak,gdenalogpostajepravosnažanu rokuodosamdana,ukolikonijeosporen.Ukoliko jeosporen,ulaziuredovanprekršajnipostupak,kao ibilokojidrugiprekršajkojipredviđačitavnizdiskrecionihsankcija.


28

79. Međutim, obezbeđivanje prihoda od novčanih kazni jeproblematično zbog dva glavna problema srpskog pravnog sistema –dobro poznatog kašnjenja postupaka i nedostataka u izvršenju.Kašnjenje postupaka često dovodi do zastarevanja predmeta. U 2015.godinijevišeod20%svihprekršajazastarelo.Učetiriprekršajnasudasuzabeležiladajevišeod30%njihovihpredmetazastarelo.33

80. Dabi sepodržalo izvršenje, 2016. godine jeuvedenanovinauvidujedinstvenogRegistraneplaćenihnovčanihkazniidrugihnovčanihiznosa, koji vodi Ministarstvo pravde i prekršajni sudovi. Zakon oprekršajimaimaojezaciljdasprečigrađanekojiimajuneplaćenekazneza saobraćajne prekršaje da registruju svoja vozila ili obnove važenjevozačkedozvole.Međutim,UstavnisudRepublikeSrbijejeproglasiooveodredbe neustavnim i proglasio ih nevažećim. Bez obzira na to, sličnipristupiudrugimzemljamasusepokazalikaoveomauspešni.Udrugimzemljama, kao što je Belgija, na primer, novčane kazne mogu da senaplatedirektnoodzarade.

81. Trenutno je jedini način da se obezbedi izvršenje da novčanakaznabudezamenjenazatvorskomkaznom.Međutim,ovotrebadasesprovedeurokuoddvegodine,jernakontogperioda,izvršenjenaplatenovčanihkaznizastareva.

82. Kao i u britanskom sistemu, ove novčane kazne predstavljajuprilikuzajačanjefondazapodrškužrtvama.Iakoovonijenoviprihodzadržavu i/ili neki drugi nivo vlasti, korišćenje dela prihoda od novčanihkaznibipomoglodaseobezbedifunkcionisanjeuslugazažrtve,smanjilobiuticajnadrugebudžetsketokove,dokbiistovremenouspostavilojačuvezu izmeđupočinilacakrivičnihdela i reparacije. Štaviše,ukolikobi sepropisale nove kazne ili bi nova dela bila obuhvaćena, ova sredstva bidirektnomogladabudunamenjenazauslugepodrškežrtvamaistoganebipredstavljalasmanjenjebudžetanadrugommestu.33 2015 Godišnji izveštaj o prekršajnim sudovima u Republici Srbiji, dostupan na:http://pkap.sud.rs/prekrsajni-apelacioni-sud-izvestaji-o-radu-lat.html.


29

NAMETNAZARADUZATVORENIKA

83. Treći oblik prihoda je smanjenje zarade zatvorenika koje jeuvedenoZakonomozaradizatvorenika119634koji jestupionasnagu2011.godine.Naime,doksenalazena izdržavanjukazne,zatvoreniciuVelikoj Britaniji imaju mogućnost da dobijaju minimalne prihode zaodređene produktivne aktivnosti u zatvoru. Ti poslovi donose improsečnuzaraduod£10nedeljnopozatvorenikukojiradi.Međutim,ovaplaćanjasenesmatrajuzaposlenjem,nitisenanjihnaplaćujubilokakvinameti.

84. Namet se naplaćuje samo za zatvorenike koji rade plaćeneposloveuzajedniciizarađujuvišeod£20nedeljno35.Ovizatvorenicisuprošli procenu i smatra se da postoji veomamali rizik od ponavljanjakrivičnog dela, pa im je dozvoljeno da rade izvan zatvora saprivremenom dozvolom, kako bi se pripremili za puštanje na slobodu.Zakonozaradizatvorenikadefiniše„netonedeljnuzaradu“kaonedeljnuzaradunakonodbijanjabilokogodsledećihnameta,popotrebi:poreznadohodak;nacionalnidoprinosizaosiguranje;plaćanjekojetrebadaseizvrši prema odluci suda; i plaćanje koje treba da se izvrši na osnovuprocene izdržavanja u skladu sa značenjem propisanim Zakonom opodršcideciiz1991.

85. Prema Zakonu o zaradi zatvorenika, ovi zatvorenici mogu dabudu u obavezi da plaćaju namete koji dostižu do (i uključuju) 40%njihovihpreostalihprihoda(„višak“).Dakle,ukolikozatvorenikzarađuje£25 nedeljno neto, namet se naplaćuje samo na £5 nedeljno, a ne nasvih£25.

86. Da bi se obezbedila transparentnost sistema i omogućilozatvorenicima da proveravaju odbitke, zatvorenici koji su predmetnaplaćivanja nameta dobijaju mesečne izvode. Oni prikazuju neto34 Ovaj zakon nije na snazi u Severnoj Irskoj. Vidi http://origin-www.legislation.gov.uk/ukpga/1996/33/introduction35 S obzirom da je prosečna zarada u Velikoj Britaniji iznosila oko £500 nedeljno u junu 2017. godine, todostiže4%prosečnenedeljnezaradeuVelikojBritaniji.


30

zaradu koju dobijaju od poslodavca, naplaćen iznos za namete ikonačaniznos(kojićebitiuplaćennanjihoveksternibankovniračun).

87. Od poslodavaca se traži da ne isplaćuju plate direktnozatvorenicima.Umesto toga, poslodavci odbijaju porez, doprinose zanacionalnoosiguranje,itd.iuplaćujupreostaliiznosnabankovniračunodeljenjavlade.Zatimseodbijanametipreostalasredstvaseuplaćujunabankovniračunzatvorenika36.

88. Uperiodu2015/16 jegenerisano£1milionuprosekuod368zatvorenikamesečnokojisuradilisalicencomvanzatvora.Toukupnodovodidoiznosaod£3.3milionadooktobra2011.Nametisetrenutnoplaćaju dobrovoljnim organizacijama koje se baev pružanjem podrškežrtvamaisprečavanjemkrivičnihdela.

89. Dok ovaj sistem jasno funkcioniše kao važan izvor prihoda,potrebno je uzeti u obzir čitav niz pitanja prilikom razmatranjauspostavljanja takvog pristupa. Prvo, potrebno je sprovesti pažljivuanalizuzakonitostisistema,uzimajućiuobzirmeđunarodnekonvencijeinacionalne zakone. Možda se ovaj namet može smatrati novomkaznom,jersuzatvorenicilegitimnozarađivaliprihod.

90. Ovakveodredbemipotencijalnomogledabuduusuprotnostisa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima (EKLJP). Na primer,ukoliko bi takav odbitak bi smatran retroaktivnom kaznom, pitanja izčlana 7 EKLJP bi mogla da budu pokrenuta.37 Takođe bi se moglosmatrati nametanjem kazne od strane nepravosudnog organa, kao ilišavanjemimovine,štojesuprtonočlanovima6i1Protokola1EKLJP.Dabisesmanjilipravnirizici,testproporcionalnostibimogaodabudeuključen,uzimajućiuobzirpojedinačneprihodezatvorenikaineizbežnetroškove36 Pregled operativnih instrukcija za namet iz Zakona o zaradi zatvorenika možete pronaći ovde:http://www.justice.gov.uk/downloads/offenders/psipso/psi-2011/PSI-76-2011-PRISONERS-EARNINGS-ACT-1996-Revised-February-2016.doc,na str. 5-8. Prilog B dokumenta operativnih instrukcija ističe izuzetneokolnostikadaupravnicizatovamogudaodlučedanepropišunametilismanjeplaćeniiznos.37 Savet Evrope; Smernice za član 7 Evropske konvencije o ljudskim pravima; str. 10;http://www.echr.coe.int/Documents/Guide_Art_7_ENG.pdf


31

91. Poredovihpravnihpitanja,administracijauključenaunaplatunameta, bi mogla da smanji neto prihod od ove šeme. Konkretno,različiti bankarski transferi možda neće biti opravdani imajući u vidurelativno male prihode od ovog nameta. Preduzimaju se koraci zapovećanjeiznosazaradenakojimožedaseprimenjujenamet,takodasamtokprihodamožedasepoveća.Međutim,povećanjeobimaradovatakođetrebadauzmeuobzirdomaćezakoneikonvencije.Trenutnoserad koji se obavlja u zatvorima ne smatra zaposlenjem. Kada bi sezatvorenici smatrali „zaposlenima“, vlada bi morala da obezbediplaćene godišnje odmore, itd. i morala bi da isplaćuje zatvorenicimaminimalnuzaradu.

92. Drugisuizrazilizabrinutostdabitakavnametmogaodadelujekao demotivacija za zatvorenike koji žele da iskoriste otpust krozsistem privremene dozvole. S obzirom da je sistem delimičnouspostavljenkakobipomogaozatvorenicimadaseobučeipripremezaizalazakizzatvora,važnojedaimsenenamećeneštoštoćenegativnouticati na korišćenje te mogućnosti. Uprkos ovim zabrinutostima,Inspektorat za zatvore Njenog kraljevskog visočanstva nije pronašaodokazezasmanjenokorišćenjeotpustauzprivremenudozvolu.38

ZATVORSKEPLATEUSRBIJI

93. ZatvoreniciuSrbijimogudaobavljajuograničeniraduzatvoru.Odzatvoraseočekujedaorganizujuprofitabilnuekonomskuaktivnostida uključi zatvorenike u te aktivnosti, kao deo njihovog programarehabilitacijeisocijalizacije.

94. IstraživanjeuSrbijinijeotkrilodokazedasuplatezatvorenikatrenutnopredmetbilokakvihdodatnihnadoknada.Takvenadoknadebipredstavljalemogućnostzanoviizvorprihodakojibidopuniobudžet

38 Život u zatvoru: Zarađivanje i trošenje novca; istraživanje Inspektorata NJKV za zatvore (Life in Prison:Earning and spending money; A findings paper by HM Inspectorate of Prisons);https://www.justiceinspectorates.gov.uk/hmiprisons/wp-content/uploads/sites/4/2016/01/Earning-and-spending-money-findings-paper-final-draft.pdf


32

zauslugepodrškežrtvama.Međutim,potrebnajedodatnaanalizakakobiseutvrdilaprikladnostbilokakvenadoknade,uključujućirizikzaradnisistemkojipostoji,kaoipotencijalneprihodeodtakvenadoknade.

95. U smislu potencijalnih prihoda, zatvorenici bi mogli da buduplaćeni do 20% od prosečne zarade u zemlji. Nisu dostupni podacivezani za broj zatvorenika koji su trenutno angažovani na plaćenimposlovimauSrbiji.Međutim,premanekimizveštajima,u2012.godini,trinajvećazatvorauSrbijinavelasudajeradnoangažovanooko1,500zatvorenika39.

96. S obzirom da je prosečna plata umaju 2017. godine iznosilaRSD 47,000 (€390), maksimalan mesečni prihod po zatvoreniku biiznosio€78(ili€19,5nedeljno).Ukolikosepodignena istinivokaouVelikojBritaniji, tj.na40%prihodakojiprelaziminimalni iznosod4%,naplativiiznospozatvorenikubibiodo€30pozatvorenikumesečno.

97. Podpretpostavkomdajeučešćezatvorenikauradnojsnaziod2012. godine ostalo isto i da ti zatvorenici zarađuju maksimalnuzatvorsku platu, četiri najveća zatvora bi mogla da prikupe do €540,000 godišnje. Međutim, kako je navedeno, stopa zaposlenostizatvorenikajeveomaupitna,aočekujesedanjihoviprihodijedvamogudadostinumaksimumod20%odprosečnezaradeuvećinislučajeva.

98. Uprkos neizvesnosti u izračunavanju potencijalnih nivoaprihoda, može se videti da plate zatvorenika mogu predstavljatikorisnu priliku za generisanje novih prihoda u budžet usluga zapodrškužrtvama.Ipak,potrebnojeizvršitidetaljnijuanalizuimplikacijatakvihnaknada,kaoitroškovefunkcionisanjasistema.

POSTOJEĆIPRIHODIODPOČINILACAKRIVIČNIHDELAUSRBIJI

99. U Srbiji postoje dva glavna izvora finansiranja direktno odpočinilacakrivičnihdela.Međutim,trenutnosenijedanodovihizvora

39 Helsinški komitet za ljudska prava u Srbiji, Zatvorski sistem u Srbiji 2012, str. 9, dostupno na:http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/zatvori%20-%20mart%202012.pdf


33

ne koristi za finansiranje podrške žrtvama. Jedan je oduzimanjeimovine,adrugijeprincipoportuniteta.

Oduzetaimovina

100. Od 2007. godine imovina stečena krivičnim delom može bitioduzeta nalogom suda ili tužioca. U 2013. godini su ovi zakoniažurirani, pre svega kako bi se unapredilo upravljanje oduzetomimovinom. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom je odgovornaza upravljanje imovinomu ime vlade i dobila je ovlašćenja u pogleduraspolaganjaprivremenoitrajnooduzetomimovinom.

101. Nakon odbijanja troškova upravljanja oduzetom imovinom irešavanja bilo kakvih potraživanja za imovinsku štetu, novac koji seostvaruje od zaplene ili prodaje oduzete imovine se čuva naposebnomračunu,azatimseprenosiurepubličkibudžet.Ipak,premazakonu, 30% prihoda mora da bude iskorišćeno za finansiranjedruštvenihizdravstvenihpotrebauskladusaodlukomvlade.Stogavećpostoji zakonskamogućnost za korišćenje prihoda za pružanje uslugažrtvama.

102. Zakon takođe predviđa nekoliko drugih mogućnosti zakorišćenje oduzete imovine u korist pružanja usluga žrtvama.Konkretno,zakonnaglašavadasepokretnaimovinakojanijeprodatauperioduodjednegodinemožedoniratiuhumanitarnesvrheiliuništiti.Pored toga, vlada može da odredi svrhu trajno oduzete imovine zapotrebeobavljanjadruštvenokorisnihaktivnosti.

103. Tokom2014. godine,Direkcija je generisalamesečneprihodeodizdavanjaprivremenooduzeteimovineuiznosuod€60,000.Poredtoga, oni su odgovorni za 54 kompanije, četiri hotela, pet restorana,autobusku stanicu i dve trećine odmarališta u Hrvatskoj. Direkcija jetakođe raspolagala sa 442 vozila, uključujući 378 automobila, 12motocikala i 20 kamiona. Pored toga, neka imovina je oduzetapravosnažnim sudskim odlukama, uključujući osam stanova, nekolikokuća na različitim lokacijama u Srbiji, više od € 100,000, nekoliko


34

skupocenihautomobila,11kgzlatnihpolugai18kgzlatnognakita,kaoi33rimskanovčićaiz3.i4.vekanašeere.

104. Važnojenapomenutidaoduzimanjeimovinenegenerišesamoprihode,već isamaimovinamožebiti iskorišćenazapružanjeuslugapodrške.Naprimer,kadajeoduzetazgradailikuća,onabipotencijalnomogladabude izdata ilidatanabesplatnokorišćenjepružaocuuslugapodrške žrtvama za korišćenje kancelarijskog prostora i pomoćnihprostorija. Kancelarijska oprema kao što je nameštaj, kompjuteri ilištampači bi takođemogla da bude korišćena i mogla bi da obezbediveću vrednosti na taj način, nego kroz prihode od prodaje. Nije bilomoguće dobiti informacije od Direkcije za upravljanje oduzetomimovinomoiznosusredstavakojaseprikupljajukrozovuaktivnost.

Uplatepočinilacakrivičnihdelapoosnovuodloženogkrivičnoggonjenja

105. U skladu sa principom oportuniteta, javni tužilac može daodložikrivičnogonjenjeosumnjičenog,ukolikoseslažudaćeublažitištetukojusunaneli.Tosemožeučinikroznadoknaduštete,plaćanjeodređenogiznosauhumanitarnesvrheilidruštvenokorisnirad.

106. Do2012.godine jeuvišeod60%slučajevaprimenjenprincipoportuniteta u kome je izrečeno plaćanje iznosa u humanitarnesvrhe40.Doksenaprvipogledovajpristupčinikorisnimzasvestrane,postoji rizik da će ovaj sistem koristiti bogati počinioci kako bi izbeglikrivičnogonjenje,dokćesiromašnipočiniocibitisuočenisagonjenjem,ažrtvemoždaviševoledadobijupravduoduplate.

107. Prihodima nastalim kroz sprovođenje ovog principa upravljajavno tužilaštvo koje izriče sankciju. Različita tužilaštva prave različitearanžmane, gde neka tužilaštva stupaju u specifične aranžmane salokalnim vlastima radi prosleđivanja uplata naplaćenih za određenusvrhu.

40S.Bejatović,V.Đurđić,M.Škulić,G.Ilić,J.Kiurski,M.Matić,R.Lazić,S.Nenadić,V.Trninić,Primenanačelaoportunitetaupraksi–izazoviipreporuke,Beograd2012.


35

108. Najčešći iznosi koji su izrečeni kreću se između RSD 10.000 i50.000(oko€90i450).Oviiznosisuizrečeniu67,75%slučajeva,dokjesamou1,47%slučajeva iznosnovčanekaznebiovećiodRSD100.000(oko€900),premanavedenojtabeli41:

Iznosiuplaćeniuhumanitarnesvrhe

Grad Iznos Ukupno

1.000do10.000RSD

10.000do50.000RSD

50.000do100.000RSD

Više od100.000RSD

Beograd 0.00% 67.50% 30.00% 2.50% 100%

Jagodina 12.00% 84.00% 4.00% 0.00% 100%

Kraljevo 20.69% 72.41% 0.00% 6.9% 100%

Pančevo 36.67% 63.33% 0.00% 0.00% 100%

Pirot 0.00% 100.00% 0.00% 0.00% 100%

Valjevo 45.45% 47.73% 6.82% 0.00% 100%

Vranje 40.00% 53.33% 6.67% 0.00% 100%

Ukupno 22.55% 67.65% 8.33% 1.47% 100%

41S.Bejatović,V.Đurđić,M.Škulić,G.Ilić,J.Kiurski,M.Matić,R.Lazić,S.Nenadić,V.Trninić,Primenanačelaoportunitetaupraksi–izazoviipreporuke,Beograd2012,str.106.


36

109. Od 2014. godineMinistarstvo pravde je postalo nadležno zaupravljanje sredstvima prikupljenim kroz princip oportuniteta42.Ministarstvo pravde objavljuje javni poziv za podnošenje predloga iodlučuje o raspodeli sredstava prikupljenih kroz princip oportuniteta.Tokom 2017. godine su dostupna sredstva dostigla iznos od € 2,9miliona,akriterijumipodobnostisubiliveomaširoki.

110. Sviprojektiuoblastiod javnog interesa,podneseniodstranepravnog ili fizičkog lica, subilipodobni.Kriterijumi zadodeljivanje subili sledeći: doprinos dostizanju javnog interesa (zdravstvo, kultura,obrazovanje,humantirani rad, itd.),broj i kategorijakorisnika, kvalitetpredloženog projekta (metodologija, stručnost i kvalifikacije osoblja,odnosizmeđuplaniranihtroškovaikoristiprojekta,itd.)43.

111. Navodno se veoma mali deo ovih prihoda raspoređuje naprojekte koje predlažu OCD i ništa se ne prosleđuje ka uslugamapodrškežrtvama.U2016.godini,od67finansiranihprojekatanijedannijebiousmerennageneričkopružanjepodrškežrtvama,asamojedanjebionamenjenžrtvamatrgovineljudima44.Samo5%svihprojekatajedošlo iz sektora organizacija civilnog društva45. Slično tome,Ministarstvopravdeje2017.godineobjavilojavnipozivzapodnošenjepredloga za projekte za dodelu €2,9 miliona. Međutim, od 98dodeljenihprojekata,samo11jeotišloorganizacijamacivilnogdruštva– pet u oblasti osoba sa invaliditetom, četiri za projekte iz oblasti

42Prethodnojetobilojavnotužilaštvokojesedogovaralookazni,akojejezatimodlučivalooraspoređivanjusredstava.43 Ministarstvo pravde, Javni konkurs za dodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnoggonjenja,mart2017,dostupnona:http://www.mpravde.gov.rs/obavestenje/15221/javni-konkurs-za-dodelu-sredstava-prikupljenih-po-osnovu-odlaganja-krivicnog-gonjenja-.php44Gotovo jedna trećinasvihdostupnihsredstavau iznosuodRSD351miliona, ili€2,8miliona, tj.RSD102miliona, je dodeljena projektuMinistarstva zdravlja, za finansiranje kupovine vozila za hitnu pomoć. Ovajprojekat,ukombinacijisajednimprojektomSrpskepravoslavnecrkve,idrugimprojektomInstitutazazaštitukulturnih dobaradobili su oko60%ukupnihdostupnih sredstava–Ministarstvopravde, Predlog rešenja ododelisredstava,maj2016,dostupnona:http://www.mpravde.gov.rs/files/Re%C5%A1enje.docx45 Autonomni ženski centar, Saopštenje za javnost povodom rezultata konkursa Ministarstva pravde zadodelu sredstava prikupljenih po osnovu odlaganja krivičnog gonjenja (princip oportuniteta), maj 2016,dostupno na: https://www.womenngo.org.rs/vesti/780-saopstenje-za-javnost-povodom-rezultata-konkursa-ministarstva-pravde-za-dodelu-sredstava-prikupljenih-po-osnovu-odlaganja-krivicnog-gonjenja


37

kulture i dva za projekte vezane za socijalnu zaštitu. Međutim, 11izabranih projekata OCD su dobili samo 3% od ukupnog budžeta.46Stoga jeunekomsmislu finansiranjeuslugapodrškežrtvamauvelikojmeripitanjeodređivanjaprioritetazateusluge.

112. Primetno je da Ministarstvo pravde ne prati sprovođenjeprojekata.Unormalnimokolnostima,postojiopštafinansijskakontrolaiobavezapodnošenjafinansijskihinarativnihizveštaja,nakonzavršetkaprojekta. Opšta finansijska kontrola se uglavnom sprovodi krozčinjenicu da projektna sredstva nisu automatski i odmah dostupnakorisnicimaprojekata.

113. KorisnikprojektamoradaotvoripodračunuUpravizatrezor,kojazatimizvršavaplaćanjauimekorisnika.Ovaplaćanjamogudaseizvršavaju jedno po jedno za svaki mali trošak ili korisnik može dazahteva od Trezora da prebaci sva sredstva na njihov račun i da samupravljafinansijama.

114. Uprava za trezor ne sprovodi nikakvu kontrolu vezanu zapodobnost takvih plaćanja. Štaviše, korisnici nemaju mogućnost davratenepotrošenasredstvauTrezor,jerjedinodržavneinstitucijemogudavršetakvaplaćanja.

115. Sprovođenje projekta se ne prati sistematičko i postoji malibroj zahteva za spoljnu reviziju ili evaluaciju projekata. Nasuprottome, Evropska komisija ima različite sisteme kontrole sadržine ifinansijskogučinkaprojekta,izahtevaangažovanjeeksternihevaluatorai revizora koji analiziraju projekat. Ovi procesi se obično odvijaju kaododatak i paralelno sa zahtevima da korisnici angažuju sopstveneevaluatoreirevizore.

46Intervjuinteresnihstrana.Nacrtodlukenijebiodostupanuvremesastavljanjaizveštaja.


38

2.3. PRIHODIODOSIGURANJA-FRANCUSKA

116. Iako su se prethodni delovi izveštaja fokusirali na usluge kojekontrolišedržavailiplaćanjimapočinilaca,trećimogućizvorprihodajenametanjenaknadezaobaveznonacionalnoosiguranje.Tobimoglodase poveže sa zdravstvenim osiguranjem, osiguranjem domaćinstva iliosiguranjemautomobila,naprimer.Utomsmislu,Francuskaod1950-ihgodinaimašemuzanaplatunaknadezaodređenevrsteosiguranja.Ovajodeljaknavodikratakpregledoveznačajnešeme.

117. Francuski Garantni fondovi (Fonds de Garantie) su izvorfinansiranjazažrtvekrivičnihdelaiincidenata47.Onisesastojeoddvegrane: Obavezni garantni fond za odgovornost treće strane (Fonds deGarantiedesAssurancesObligatoiresdedommages - FGAO) iGarantnifond za žrtve terorizma i druga krivična dela (Fonds de Garantie desVictimesdesactesdeTerrorismeetd'autresInfractions-FGTI).

118. PrethodnikGarantnogfonda,Fondzaosiguranjeautomobilajeosnovan 1951. godine. Imao je misiju od opšteg interesa: nadoknadažrtvama saobraćajnih nezgoda čiji učesnici nisu bili osigurani ili nisuidentifikovani. Iako nije pokrivala žrtve krivičnih dela, ova šema jedetaljnonavedenaispodkaopotencijalnointeresantnamogućnost.

119. Tokomgodinasupostepenoširenenadležnostiovogfonda.Onedanas obuhvataju nadoknadu za lične povrede u lovačkim ilisaobraćajnim nezgodama, štetu izazvanu tehnološkim katastrofama ištetu ili povredu nastalu u sudaru sa divljim životinjama, radom urudarskoj industriji ili neizvršenjemod straneosiguravajuće kompanije.U 2003. godini je ovaj fond postao FGAO48. FGAO je dobio dodatnunadležnost za finansiranje i upravljanje anuitetima koji se plaćaju

47 U tom smislu je važno napomenuti da se sredstva koja su obezbeđena kroz Garantni fond raspoređujusamo direktno žrtvama, a usluge podrške žrtvama ne dobijaju nikakvo finansiranje iz ovih tokova. Ovo,naravno,nijejedininačinnakojijemogućeraspolagatibudžetom48ŠifraosiguranjaL421-1;

https://www.legifrance.gouv.fr/affichCodeArticle.do?cidTexte=LEGITEXT000006073984&idArticle=LEGIARTI000006801527&dateTexte=&categorieLien=cid


39

žrtvama saobraćajnih nezgoda i nadležnost da deluje kao agencija zaisplatukompenzacijezameđunarodnesaobraćajnenezgode49.

120. Fond prikuplja prihode od doprinosa osiguranih strana iosiguravačaobračunatihuskladusaugovoromoosiguranju.ZaFGAO,ovi doprinosi predstavljaju 1,2% automobilske premije za odgovornosttrećestranezaosigurana lica i1%godišnjih troškovazaosiguravače.U2015.godinijeraspoređeno124,3milionaevra,odkojihje105,1milionaevraotišložrtvamasaobraćajnihnezgoda.50

121. Pored FGAO, postojiGarantni fond za žrtve terorizma i drugihkrivičnih dela.Ovaj fond je prvobitno uspostavljen kao Fond za žrtveterorističkih napada 1986. godine nakon niza terorističkih napada uFrancuskoj. 1990. godine je nadoknada za žrtve terorizma i drugihkrivičnihdela,kojomjeprethodnoupravljaladržava,prešlaunadležnostnovogFonda,Garantnogfondazažrtveterorizmaidrugihkrivičnihdela(Fonds de Garantie des Victimes des actes de Terrorisme et d'autresInfractions-FGTI).

122. 75% budžeta FGTI dolazi od paušalnih doprinosa51 na svakiugovoroosiguranjuimovineuFrancuskoj,kojisu2016.godinedostigliiznos od €600 miliona. Svrha ovog fonda u suštini je da obezbedi dasvakodobijekompenzaciju,bezobziranaokolnostiviktimizacije.U2015.godini su dva fonda isplatila nadoknade za više od 32,000žrtavasaobraćajnihnezgodakojesuizazvalineosiguranivozačiilivozačikojisupobegli sa licamesta, i za višeod75,000 žrtavakrivičnihdela.Ukupno453miliona evra je raspoređeno, a €124,3 miliona je došlo iz FGAO i€328,8milionaizFGTI.

123. Uistovreme,Fondimazaciljdaprikupinovacodpočinilacakadgod je to moguće. Kao rezultat toga, jedna petina preostalih 25%

49VišeinformacijaoFGAOmožetepronaćiovde:http://www.fondsdegarantie.fr/50FGAOGodišnjiizveštaj2015;http://www.fondsdegarantie.fr/images/RA_FG_2015-2016_complet.pdf51U2016.godjedoprinosodređenna€4,30pougovoru.Ujanuaru2017.godine,iznostaksenaugovoreoosiguranju je povećan na € 5.90 po ugovoru, što odgovara očekivanom iznosu od €140miliona dodatnihprihodazaFGTI.


40

prihoda FGTI dolazi od naknade koju su počinioci uplatili u Fond.PreostaliprihodiFondasegenerišukrozinvesticije.

124. Sobziromnavelikesumenovcakojiseraspoređujuikojimaseupravlja,odključnogjeznačajadaFondovibudupravilnouspostavljenisajasnimitransparentnimorganizacionimstrukturamaiprocedurama.Ministarskeuredbezahtevajuda fondovevodi injimaupravljaUpravniodbor.52

125. U tu svrhu, FGAO jeuspostavljen zakonomkaopravno licepoprivatnompravu.Ovaj fond jepodnadzoromMinistarstvaekonomije ifinansija,kojeutvrđujenivodoprinosafondu,kaoizakonekojiutvrđujunadležnostifonda.FGTIjesubjekatjavnihuslugakojijepravnolice.KaoikodFGAO,njegovamisijajedefinisanazakonom.

126. I jednim i drugim fondom (FGAO i FGTI) upravlja Odbordirektora.Odbor FGAO ima12 članova, koji supredstavnici kompanijakojenudeobaveznoosiguranjeodšteteivladinpoverenik.OdborFGTIjesastavljen od 9 članova, a tu su predstavnici Ministarstva ekonomije ifinansija,Ministarstvapravde,Ministarstvasocijalnihpitanja i zdravlja iMinistarstvaunutrašnjihposlova,kaoitripredstavnikažrtavaterorizma,predstavnikindustrijeosiguranjaidržavnipoverenik.

127. Istovremeno, Garantni fond je razvio široku organizacionustrukturu za upravljanje velikim iznosima koje dobija i raspoređuje.2015.godinejefondimao305opštihzaposlenihispecijalista,odkojihje156bilozaduženozaaktivnostinadoknada.Većideoovestrukturejeuvelikojmeriuspostavljenkakobiseolakšalopovlačenjesredstavauvidukompenzacije.Ipak,strukturamožebitiinteresantnakadaserazmatrajupristupiufinansiranjuusluga.

128. Zaposleni rade u nekoliko jedinica ili odeljenja. Odeljenje zaporavnanje je najveći deo Garantnog fonda. Oslanja se na više od stoadvokata i menadžera, koji se nalaze na nekoliko lokacija širom

52Vidi:http://www.fondsdegarantie.fr/fonctionnement


41

Francuske. Pored toga, uvedeno je nekoliko usluga koje podržavajurazličiteelemente.

129. Serviszapomoćžrtvamakriminaliteta(ServiceofAssistancetothe Recovery of Victims of Crime (SARVI)) pokriva nadoknadu kojuisplaćujeGarantni fondinaknadežrtvamaodstranesudova.Stogasepočinioci uključuju u donošenje odluka o finansijskim posledicamanjihovih postupaka. Servis je odgovoran za dobijanje svih relevantnihinformacija o njima, pregovaranje o prijateljskoj nagodbi sa njima isprovođenjuizvršenja,akojepotrebno.

130. Usluga doprinosa pokriva doprinose osiguranika direktnoosiguravajućimkompanijamaitakođevršinaplatudospelihdoprinosasamihosiguravajućihkompanija.

131. Odeljenje odgovorno za upravljanje imovinom (finansijskom inekretninama)omogućavaGarantnomfondudapokrijesvojeobavezeprema žrtvama. Takođe postoji i služba podrške (računovodstvo, IT,logistika, ljudski resursi i opšte usluge) koja pruža podršku gorepomenutimjedinicamauciljuoptimalnogradaGarantnogfonda.

132. Garantnifondse,poredorganizacionestrukture,tokom2000-ihgodinausredsredionavećifokuskaupravljanjukvalitetom.Kaodeotepromene, Garantni fond je definisao Povelju o žrtvama, koja definišepristupupružanjuuslugaorijentisanka žrtvama.PremaPovelji, glavnevrednosti organizacije su pravo na informaciju i zaštitu poverljivosti ibezbednosti. Naime, svaka žrtvamože da bude upoznata sa osnovnimfazama u njihovom slučaju i da dobije jasne i detaljne informacije oobradinjihovogpredmetainjihovimpravima.ZadatakGarantnogfondaje da obezbedi strogu poverljivost i bezbednost podataka o ličnostiprikupljenihkaodeopredmetažrtve.Usvakomtrenutku,žrtvamožedazatraži pristup svojim podacima i ostvari svoje pravo na ispravku iliprigovor.


42

133. Fondovitakođeredovnotražemišljenježrtava.Njihovcilj jedabolje razumeju potrebe žrtava i njihovu percepciju o uslugama u ciljuunapređenjausluga.

134. Od 2011. godine Garantni fond takođe širi svoj pristupkorporativne društvene odgovornosti kako bi se osvrnuo na svojudruštvenuodgovornostiodgovornostpremaživotnojsredini.Ciljfondaje da produbi i unapredi svoje odnose sa interesnim grupama (sažrtvama, državnim organima, udruženjima žrtava, osiguravačima,pružaocima usluga i saradnicima, itd.) i da razjasni svoj odnos sapočiniocima.

135. Konačno, Fondovi rade na drugim aspektima politikekorporativnedruštveneodgovornosti,kaoštosufinansijskeinvesticije.Kao telo odgovorno za nadoknadu žrtvama, Fond plasira deo svojihfinansijskih resursa u investicije kako bi garantovao dugoročnuposvećenost. Finansijski deoovih investicija jepredmetanalize kakobise na bolji način uzeli u obzir određeni kriterijumi vezani za životnusredinu,društvenikriterijumiikriterijumiupravljanjauvezisapolitikomdruštvenoodgovornihinvesticija.

POSTOJEĆEŠEMEOBAVEZNOGOSIGURANJAUSRBIJI

136. U Srbiji je obavezno učešće u državnom zdravstvenomosiguranju, penzijskom i socijalnom osiguranju, kao i u osiguranjuvozila.U2013.godinijeuSrbijiregistrovanovišeod2milionamotornihvozila,atajbrojsepovećavasvakegodine.

137. Registracija vozila se obnavlja svake godine, a osiguranje nijejedinoplaćanjekojesevršitomprilikom.Poredpremijeosiguranja,štojenajznačajnijitrošak,vlasniciplaćajučetiritakseinaknade:komunalnutaksu,taksuzavozilaidverazličitetaksezaregistracionunalepnicu.

138. Plaćanje svih dažbina vezanih za registraciju je neophodno zagodišnje obnavljanje registracije. Nije moguće voziti automobil bez


43

odgovarajuće dozvole i kršenje ovog zahteva podleže novčanoj kazni.Kaorezultattoga,stopausklađenostisazahtevimaregistracijejevisoka.

139. Bilokojaodgorenavedenihšemamožedasekoristikakobi sedoprinelo finansiranju usluga podrške žrtvama, uz korišćenje sličnogpristupakaouFrancuskoj.

3. UPRAVLJANJEBUDŽETOM

140. Postojedvaglavnanačinazapružanjepodrškežrtvamakrivičnihdela:pružanjemuslugapodrške(savetovanje,zdravstvenazaštita,pravnisaveti, itd.) iplaćanjemdirektnenadoknade.Obanačinasupodjednakovažna,aDirektivaopravimažrtavaihprepoznajeigarantuje.

141. Verovatnojenajčešćiizvorfinansiranjauslugapodrškežrtvamakrozdirektnabudžetskaizdvajanja,gdeseuslugežrtvamainadoknadaza žrtve isplaćuju iz državnog budžeta, iz prihoda koji su opšti izajednički za sva budžetska izdvajanja. Stoga se, kao što je većpomenuto, u Francuskoj, a od nedavno i u Finskoj, usluge podrškežrtvamafinansirajudirektnoizbudžetaMinistarstvapravde.

142. Alternativno jemogućeutvrditi specifične tokoveprihoda.Onimogubitiposvećeniopštimhumanitarnimpitanjima,uključujućiuslugepodrške žrtvama ili mogu biti usmereni direktno ka uslugama podrškežrtvamai/ilinadoknadizažrtve.

143. Državečestokombinujurazličitetokovefinansiranjazarazličitevrste usluga i podrške žrtvama. Štaviše, stalno se traže načini zaoptimizaciju finansiranja i obezbeđivanje usluga visokog kvalitetažrtvamakrivičnihdela53.

144. Kada je reč o prikupljanju specifičnih sredstava, države imajurazličitepristupe.Unekimdržavama,naplatajeobezbeđenakrozopštasredstva za naplatu prihoda, kao što je slučaj u Velikoj Britaniji kroz53 Tako je od 2016. godine u Finskoj, finansiranje usluga podrške žrtvama, koje su decenijama finansiranedirektno kroz prihodeod kockarske industrije, preuzela država, kada je reč o operativnih troškovima, krozMinistarstvopravde.Međutim,nekespecifičneaktivnostiseidaljefinansirajukrozVeikkausOy.


44

SlužbuNjenogveličanstvazazatvoreiuslovniotpust(HMPPS).Kadasekoristitakavpristup,neophodnojedasepratespecifičnaizdvajanjakrozbudžetaidaseobezbedikorišćenjesredstavazaonepotrebezakojesurezervisana. U drugim slučjaevima, postoj poseban organ koji vodidržava,akomejepoverenanaplatasredstava,štojeslučajufrancuskomGarantnomfondu.

145. Konačno, države mogu takođe da uspostave državnukompaniju, koja ćeposlovati kaoposlovni subjekt i generisaćeprofit.Taj profit zatim može da bude raspoređen na specifična pitanja oddruštvenog značaja, a podrška žrtvama je samo jedno od takvihpitanja.Utakvimslučajevima,kompanijaneizdvajafinansiranje.Umestotoga se uspostavlja poseban javni organ koji upravlja sredstvima iolakšava raspoređivanje, dok vlada donosi konačnu odluku ofinansiranju.Naravno,spisakmogućnostiprestavljenihuovomizveštajunijeiscrpanimnogidrugiprimerisupoznatiidostupni.

Prilikom izrade šeme za finansiranje podrške žrtvama, nekoliko pitanjatrebaimatiuvidu,kaoštojeopisanougrafikonukojisledi:


45

• kakobiseobezbedilatransparentnostiodgovornostsvihzaduženihzaodobravanjepotrošnjejavnihsredstava• kakobiseobezbedilodapotencijalnekorisnikesredstavausmeravajujasnapravilaidaimajusigurnostveznozanjihovaočekivanja

1)Potrebnojeuspostavitistrogapravilakojaregulišu

raspoređivanjefinansiranja

•Ovakvarukovodećastrukturamožedabudeuspostavljenauviduodbora,upravnogtela,komisijeilidrugogtelakojeobuhvatastručnostiovlašćenjazadonošenjeodluka.

2)Potrebnojeuspostavitistabilnotelozadonošenje

odlukasadovoljnomekspertizom

•Jasnonavedeniprioriteti,unapredodređeniidostavljeniinteresnimstranama,suneophodnikakobiimalivremenadarazvijuaktivnosti,stvoresinergijuiobezbededobrotargetiraneaktivnostiioptimizovanerezultate.•Akosepolitikečestomenjaju,aprioritetinisupoznati,ilisunejasniilinesigurni,nećebitimogućapravilnapriprema.Aktivnostisumoždaneadekvatnoplaniranje,lošedefinisaneilislabotargetirane,štoumanjujekvalitetrezultata

3)Prioritetizafinansiranjetrebada

buduutvrđeniiobjavljeniunapred,nakonkonsultacijasainteresnimstranama

•Vremeobradeiuloženinaporinetrebadapredstavljajuprevelikoopterećenjezapodnosiocezahtevaupostupkupodnošenjazahteva,nitizadonosioceodluka.•Ipak,potrebnojeosiguratitransparentnostiodgovornostzaopredeljenasredstva.

4)Administrativniiformalnizahtevitrebadabudu

umanjeniipoznatiunapred;

•Kriterijumipodobnostitrebadabudupoznatiunapred,trebadabudurazumniiostvarivi.Onićeodražavati:•pravnookruženjedržave,prioritetiipraviladobrogrukovođenja,npr.jasnapravilapodobnostiidiskvalifikacije.Ukolikoodređenitroškoviiliaktivnostinećebitifinansirani,totrebadabudepoznatounapreditrebaizbegavatiretroaktivneizmene.

5)Razumnikriterijumi

podobnosti trebadabududefinisanipreciznoisasigurnošću;

•Lakzakorišćenje,dostupansistemzaprikupljanjeiupravljanjepredmetimamožedasmanjitroškovevođenjasistema.•npr.uFinskoj,čitavsistempodnošenjaprijavaiizveštavanjajedigitalizovan,štosmanjujeopterećenjeodprikupljanjadokumentacijeupapirnomobliku(štojeskupozapripremanjeislanje),istovremenoolakšavajućiskladištenjeipristupdokumentima.

6)Uspostavljanjedostupneplatformekojajepriijateljskiorijentisanaprema

korisnicimazaprijavezafinansiranje

•obezbeđujedapružaociuslugaodržavajunjihovudruštvenurelevantnost,pružajuuslugenaefikasanidelotvorannačin,istovremenopokazujućiodgovornostkajavnimresursima.•možebitiosiguranokrozinternu/eksternuevaluaciju,pravilaračunovodstvairevizije,standardezausluge,zazaposleneitokomobuke,dobrorukovođenje,itd.•Sistemizapraćenjemorajudasekoriste,npr.uFrancuskoj,alatizapraćenjeiocenjivanjepostoje,alinjihovaupotrebaniješirokorasprostranjena

7)Sistemzapraćenjeiocenjivanjezapostojeće tokove

finansiranjatrebadabudeuspostavljen;

•FinskiCentarzafinansiranjesocijalnezaštiteizdravstvenihorganizacija(STEA) imasistemkojikombinujeizveštavanje,ocenjivanjeiinspekcijenaterenukakobiseobezbedilopravilnoraspoređivanjesredstava.InspekcijeSTEAistražuju:

•Podobnost, razumnost,adekvatnostiprihvatljivosttroškovanaplaćenihnaprojektu;•Odgovornost,usklađenostsazahtevimanabavkeiizveštajimarevizora,memorandume;•Stepeninternekontrolekorisnika;•Opštuekonomskusituacijukorisnika.

8)Potrebnojeuspostavitisistemkontrolepotrebaza

trošenje.

•Bilokakvepotrebepotrošnjetrebadabuduuskladusadomaćimzakonodavstvom,posebnimzahtevimafinansijeraiuskladusadogovorenimprioritetimaipravcemaktivnosti.Trebadefinisatiisprovoditisankcije,auslučajuneregularnosti,npr.STEAmožedadefinišezabranuplaćanjazaorganizacijuidapovrativećisplaćenesubvencije.

9)Odgovornostinadležnostkorisnika

trebadabudeosigurana


46

146. Države, naravno, imaju različite pristupe u pružanju uslugapodrškežrtvama.Onemogudaodlučedasamepružajuoveuslugeilidapovere pružanje usluga spoljašnjim akterima, obično su to organizacijecivilnog društva, koje imaju iskustvo, infrastrukturu i etiku koja imomogućavadanabezbedanikompetentannačinobezbedeneophodneusluge svimžrtvamasvihkrivičnihdela.Najčešćipristup jekombinacijaova dva pristupa, gde državne strukture pružaju neke usluge, aorganizacijecivilnogdruštvapružajudrugevrstepodrške.

147. U Francuskoj, na primer, država omogućuje da žrtve imajupratnju tokom krivičnog postupka u sudovima žalbe. Istovremeno,sudovi za žalbe ulaze u partnerske odnose sa organizacijama civilnogdruštvakojeobezbeđujupratnjužrtvamautimpostupcima.

148. Finansiranje usluga koje pruža država se sprovodi u skladu saposebnimpravilimadržaveobudžetiranju.Sadrugestrane,finansiranjeusluga koje pružanju eksterni pružaoci usluga se obično sprovodi krozkonkurentni poziv za podnošenje predloga, koji su otvoreni za sveorganizacije koje ispunjavaju stroge formalne kriterijume za pružanjeusluga žrtvama krivičnih dela. Čak če i u Finskoj, gde je finansiranjeobezbeđeno u bliskoj saradnji sa Ministarstvom pravde, uskoro bitiuveden sistem javnih poziva za finansiranje, kako bi se obezbedilatransparentnost.

149. Finansiranje je obezbeđeno najmanje na godišnjem nivou.Međutim, organizacije civilnog društva koje pružaju podršku žrtvamamogu se naći u neizvesnoj situaciji ukoliko je finansiranje nakonkurentnim osnovama, ukoliko se raspoređuje na godišnjem nivou iukoliko nema sigurnosti da će finansiranje biti dostupno iz godine ugodinu. Ovaj nedostatak sugurnosti u smislu srednjoročnog dodugoročnog finansiranja može ozbiljno da utiče na sposobnostorganizacijedaplanira, razvija inaravnopružausluge.Tomožedovestidonezadovoljavajućihuslovaza zaposlene i samimtimdovelike stopefluktuacije zaposlenih.Organizacijekoje senađuu takvoj situaciji troše


47

mnogovremenatražećinove izvore finansiranja,umestodaposvetetovremepružanjuusluga.

150. Uodsustvuneophodnihzaštitnihmera,finansiranjezapružaoceusluga podrške žrtvama može da postane nestabilno. U takvimokolnostima,pružaociusluganemogudaplaniraju svojeaktivnostinitida obezbede stalnu potršku žrtvama. Zbog ‘nestalnog karakterafinansiranj’ u prošlosti, Francuska je doživela velike varijacije ufinansiranju određenih usluga, što je dovelo do neadekvatne podrškežrtvama. Tako je, na primer, jedan pružalac usluga doživeo sledećefluktuacijeusvombudžetu54:

Izvorfinansiranja 2010. 2013. 2016.

Većedepartmana 55000€ 0 0

Većeregiona 53000€ 0 53000€

Metropola55 88000€ 0 22000€

Ministarstvopravde 110000€ 75000€ 162000€

Država/Međuministarskifondovi za sprečavanjedelinkvencije

50000€ 0 7000€

Ukupno 356000€ 75000€ 252000€

54 Ovo su stvarni podaci o promenama budžeta jednog pružaoca usluga iz Nice. La structuration de lapolitique publique d’aide aux victimes – Rapport, Tome I, November 2016, dostupno na:http://www.modernisation.gouv.fr/sites/default/files/epp/epp_aide-victimes_tome1_rapport.pdf55 Od 2014. godine, Francuska priznaje metropolu kao oblik administracije među zajednicama, susednimgradovimakojisuorganizovaniuadministrativneceline.Od1.Januara2016.godinepostoji13metropolasakombinovanom populacijom od 15 miliona stanovnika. Ovaj oblik ne treba mešati sa metropolitanskomFrancuskom, što je termin koji se koristi za opisivanje evropskih francuskih teritorija, kako bi se isključileFrancuskeprekomorsketeritorije.


48

151. Dodatni problem, koji je identifikovan u Francuskoj, ali jezajednički izazov u svim administracijama, je potreba za brzim iefikasnim upravljanjem zahtevima za finansiranje. Pošto organizacijecivilnog društva zavise od eksternog finansiranja i retko kad imajurezerve na kojemoguda se oslone, zakasnelo ili otkazano finansiranjemože da ima značajan uticaj na usluge. Stoga su organizacije dodatnoosetljiveukolikodođedokašnjenjaudonošenjuodlukaoraspoređivanjusredstavailisamogtransferasredstava.Štaviše,imajućiuviduformalneinefleksibilneprocedure,organizaciječestonemogudabrzoreagujunanove izazove inovonastale situacije,osimako imseneobezbedihitnofinansiranje.

152. Ovajizveštajimazaciljdapokaženekolikorazličitihpristupauprikupljanjusredstavakakobiseobezbedilopoštovanjepravažrtava,kao i njihova zaštita i ispunjenje. Neki tokovi finansiranja, naravno,mogu da budu korišćeni za finansiranje aktivnosti koje se ne odnosesamo na podršku žrtvama, kao što je finski kockarski monopol, ili dapružajudirektnunadoknadužrtvamakrivičnihdelaidrugimžrtvama,kaošto su prihodi od osiguranja u Francuskoj56. Takođe, ovaj izveštajanalizira mehanizme koji će obezbediti finansiranje operativnihaktivnosti zauslugepodrškežrtvama57. Iakopostojiniz zaštitnihmera imehanizama u drugim aspektima podrške žrtvama, npr. plaćanjepsihologa, najbolje prakse kada je reč o predmetima nadoknade, onenisuobrađeneuovomizveštaju58.

56Utomsmislu,trebanapomenutidasrpskozakonodavstvojošuveknegarantujedirektnunadoknadu.ZbogtogajeprilikomratifikacijeKonvencijeSavetaEvropeosprečavanjuiborbiprotivnasiljanadženamainasiljauporodici (Istanbulskakonvencija), Srbija zadržalapravodaneprimenjujeodredbečlana30(2)Konvencije(koji garantuje pravo na nadoknadu), u iščekivanju usklađivanja svojih nacionalnih krivičnih zakona sanavedenimodredbamaKonvecije.57Operativneaktivnosti,uovomkontekstu,suaktivnostiusmerenekaodržavanjuodrživogsistemapružanjaneophodnihuslugapodrške,usmislupristupaadekvatnimprostorijama,ljudskihidrugihresursazapružanjeneophodnepodrške(psihološke,pravne,socijalne,itd.)iobezbeđivanjapristupažrtvama,uzemlji, iliakojeneophodnoiprimenjivo,uinostranstvu.58 Na primer, prilikom obrade zahteva za nadoknadu, francuski Garantni fond se obavezuje na: pružanjepersonalizovanog tretmana kroz: određenu kontakt osobu – stručnjaka za nadoknade koga je mogućekontaktiratiputemdirektnelinije;usklađenostsavremenskimograničenjima–svakažrtvakojajepodobnaza


49

3.1. FINANSIRANJENADRŽAVNOMNIVOU

153. Centar za finansiranje socijalne zaštite i zdravstvenihorganizacija (STEA) upravlja dobiti koju ostvaruju finske kockarskekompanije. STEA je samostalni organ za državnu pomoć koji radi usaradnjisaMinistarstvomzasocijalnapitanjaizdravlje.Odgovoranjezapripremanje, isplatu, praćenje i procenu uticaja sredstava koja sudodeljenasocijalnimizdravstvenimogranizacijamaodprihodaodkocke.Ovo je najznačajniji operater finansiranja za organizacione operacije uokvirusocijalnihizdravstvenihuslugauFinskoj.

154. Relevantnaministarstvaraspoređujusredstvakorisnicima.Kadaje reč o organizacijama za socijalnu i zdravstvenu zaštitu, odgovornostležinaMinistarstvuzasocijalnapitanjaizdravlje.Dakle,Ministarstvozasocijalna pitanja donosi konačnu odluku o odobrenim sredstvima naosnovupripremnogradaipredlogaSTEA.

155. STEAobjavljujeperiodičnepozive zadoprinose iobrađujeoko2500 zahteva za finansiranje svake godine, od čega se oko trećinazavršineuspešno.Podnosiocizahtevatrebadakoristevebaplikacijuzapodnošenje zahteva. Izveštavanje se takođe vrši preko veb sistema.Običnoseorganizujudvakrugapozivagodišnje isvi izveštajimorajudabudu podneti do kraja maja sledeće godine. STEA takođe zahtevaredovnu (obično svake dve godine) analizu uticaja aktivnosti kojefinansiraju. STEA priprema predlog za finansiranje za Ministarstvo zasocijalnapitanjaizdravlje.

156. Ministarstvo pravde i Ministarstvo finansija rade zajedno napripremanju njihovih budžeta. Ministarstvo finansija prethodnoodobravabudžetedrugihministarstavainjihovipredstavnicisuuključeniudonošenjeodlukeofinansiranjuopštihuslugazažrtve.

nadoknadudobijaponuduiporavnanjeufiksnimrokovimakojisudefinisanizakonom;privilegovanipristup–zasvakužrtvu,Garantnifondstalnotražimiransporazumuzfernadoknadu;itd.


50

157. Operativnim finansiranjem, koje sada dolazi iz državnogbudžeta, rukovodiOdeljenjezakrivičnupolitikuMinistarstvapravde iobezbeđujesekrozpartnerstvoizmeđuFinskeorganizacijezapodrškužrtvama, RIKU i Ministarstva59. RIKU i Odeljenje rade u direktnompartnerstvukakobisedogovoriliofinansiranjuiprioritetimazanarednugodinu. RIKU zatim podnosi zahtev za finansiranje, koji odobravaMinistarstvo.

158. Predstavnik Odeljenja je član Odbora RIKU. Na taj način,Ministarstvo može redovno da prati rad i finansije RIKU. MinistarstvoodobravafinansijskepropiseRIKUkakobiseobezbedilausklađenostsaZakonomodiskrecionimtransferimavlade.

159. Međutim,kaoposledicaznačajanograstaufinansiranjuuslugapodrškežrtvama,Ministarstvopravdejeuprocesupripremanjaodlukeo Uslugama opšteg ekonomskog interesa (SGEI) za raspoređivanjefinansiranja za opšte usluge za žrtve u Finskoj. Takva odluka jeneophodnakakobibiliusklađenisapravilimaEUoslobodnomtržištu ikakobidelotvornoomogućilidržavnesubvencije.

160. SGEI je mehanizam EU koji omogućava da država finansirausluge od posebnog značaja za građane, a koje neće biti pruženeukoliko ne dođe do javne intervencije.U proceduri SGEI, finansiranjeopštih usluga za žrtve će biti javno i konkurentno tako da svizainteresovanipružaociuslugakojiispunjavajuuslovezapružanjeuslugapodrškežrtvamadobijumogućnostdaseprijavezafinansiranje.

161. UFrancuskojnivodržavnogfinansiranjauslugapodrškežrtvamadolazi iz godišnjegbudžetakojimupravljaMinistarstvopravde. Jedandeo ovog budžeta se raspoređuje između francuskih organizacija kojepružajuusluge žrtvama.Tu jeobuhvaćen i INAVEMkaoglavnipružalac

59PodelaradaizmeđuMinistarstvapravdeiMinistarstvafinansijauFinskojjejasnodefinisana.MinistarstvopravdesarađujesaMinistarstvomfinansijaupripremanjunjihovogbudžeta.Ministarstvofinansijapregledasve predložene budžete svih ministarstava, a zatim ih konsoliduje u konačni predlog budžeta. ČlanMinistarstva finansija je takođebiouključenuOdbor koji je radionaobezbeđivanju finansiranjausluga zapodršku žrtvama, na taj načinobezbeđujući daMinistarstvo finansija takođebudeuključeno i svesnoovihpitanja.


51

opštih uslugapodrške žrtvama, ali i drugeorganizacije, kao što su SOStelefonske linije. Raspoređivanje sredstava se vrši na osnovu poziva zapodnošenje predloga na koji organizacije odgovaraju prekocentralizovanogsistemazapodnošenjepredloga.

162. Drugi deo budžeta Ministarstva pravde je preusmeren nasudove za žalbe kako bi se pružila podrška dostupnosti pravde.Ovofinansiranje je dopunjeno finansiranjem iz regiona, a koristi se zapokrivanjetroškovapodrškežrtvamausudskimpostupcima.Takođesekoristi za pratnju maloletnih prestupnika ili onih sa problemomintegracije,kaoizareintegracijuprestupnikaisprečavanjerecidivizma.

DRŽAVNOFINANSIRANJEUSRBIJI

163. U Srbiji je Ministarstvo pravde od 2014. godine nadležno zaupravljanje sredstvima koja se prikupljaju kroz princip oportuniteta.Međutim, sistem raspoređivanja prikupljenih sredstava nije potpunojasan.Navodno,makardo2014.godine,nekasredstvasuraspoređivanakrozdirektnedogovore između javnih tužilaštava iodabranihkorisnika,uzveomamalistepenkontrolepotrošnjesredstava60.Poredtoga,iakojeu martu 2017. godine Ministarstvo pravde izdvojilo € 2,9 miliona zaprojektekojićesefinansiratiodsredstavanaplaćenihnaosnovuprincipaoportuniteta,kaošto jevećnavedeno, izgledada je samomalideo tihsredstavaraspoređenzaprojekteorganizacijacivilnogdruštva.

3.2. FINANSIRANJENALOKALNOM/REGIONALNOMNIVOU

164. FinansiranjeuEngleskojiVelsucentralnoprikupljaMinistarstvopravde.Međutim, od 2014. godine je nadležnost za upravljanje ovimsredstvima i određivanje alokacija za pružaoceuslugapodrške žrtvama

60Takojenavedenslučajkadajefinansiranjeopredeljenozabolnicu,kojajeobavestilajavnotužilaštvodajeiskoristila sredstvakakobiomogućila zaposlenimadaučestvujuukonferenciji uBrazilu.VidiPravniportal,Načelo oportuniteta u krivicnom postupku, 2014, dostupno na: http://www.pravniportal.com/nacelo-oportuniteta-u-krivicnom-postupku/


52

preneta sa Ministarstva pravde na komesare za policiju i zatvore. U2016/17, Ministarstvo pravde je izdvojilo ukupno £63 miliona zakomesare za policiju i zatvore za potrebe pružanja osnovnih uslugapodrške žrtvama (uključujući restorativnu pravdu), kao i dodatnih £4,7miliona komesarima za policiju i zatvore za usluge za žrtve seksualnogzlostavljanjadece.

165. Glavni princip iza ove promene ka lokalnom određivanjusredstava je uverenje vlade da će konkurentno pružanje usluga nalokalnom nivou obezbediti vrednost za novac.Međutim, izražena jezabrinutostoko izvodljivosti iefikasnostiovogpristupa.Nekiodglavnihprimedbi su da vođenje više službi komesara za policiju i zatvorepovećava administrativne troškove i da ne može biti delotvornodostignutaekonomijaobimaukolikosedobijajuuslugeodvišepružalacausluga.

166. Uciljuublažavanja,vladatvrdidakomesarizapolicijuizatvoretakođedobilinaldežnostivezanezapolicijskuikriminalističkuslužbeu.Naglašava se da postojeća administrativna struktura omogućavapružanje usluga podrške žrtvama koje treba postići uz minimalnetroškove. Troškovi uvođenja dolaze iz granta komesara za uslugepodrške žrtvama.Međutim, lokalnouvođenej usluganeduplira posao,na primer, svaki komesar za policiju i zatvore morao je da razvijesopstvene procedure i mehanizme za upućivanje žrtava. Vremepotrebno za uvođenje i evaluaciju povećanog broja različitih pružalacauslugatakođetrebauzetiuobzirprilikomrazmatranjaizvodljivosti.

167. U Francuskoj se finansiranje usluga podrške žrtvamaobezbeđuje delimično iz državnih sredstava, a važan deo se takođeobezbeđuje kroz regionalno finansiranje. Konkretno, podrška za žrtveobuhvaćena sudskim postupcima se obezbeđuje u partnerstvu izmeđuMinistarstva pravde i reigona. Uslovi svakog partnerstva su definisaniugovorom koji potpisuje Ministarstvo pravde, predstavnici regionalnihvlasti i predstavnici apelacionih sudova koji rade na teritoriji regiona.Ugovorsepotpisujenaperiododčetirigodine,aMinistarstvoiregionise


53

obavezuju da će obezbediti određeni iznos za specifične svrhe. Svakiapelacioni sudzatimopredeljujeodređenusumukakobi seobezbedilapodrškažrtvama.

168. Apelacioni sudovi angažuju organizacije civilnog drušptva zapružanje stvarne podrške žrtvama tokom postupka. Nedavnosprovedeno istraživanje je pokazalo da iznos dostupnog finansiranjamožeu značajnojmeri da zavisi od regiona i lokalnih vlasti61. Važno jenapomenuti da nije utvrđena nikakva korelacija između dobijenogfinansiranjaibrojažrtavakojimajepruženapodrška.

LOKALNO/REGIONALNOFINANSIRANJEUSRBIJI

169. Sličnotome,možesevidetidauSrbijiodređeneuslugekaoštosupodrškažrtvamailipravnapomoć,imajurazličitenivoepružanjatihusluga ili različite budžete, u zavisnosti od posmatranog regiona.Naprimer, na osnovu mapiranja sprovedenog uz pomoć Višedonatorskogpovereničkogfonda,utvrđenojeda‘nekiregioni,posebnojužni(Pirot),istočna Srbija (Zaječar) i krajnji sever (Subotica), kao i zapadni delovizemljeprikazujuzabrinjavajućeodsustvobilokakvihusluga’.62Uslučajupravne pomoći, izveštaj Svetske banke63 pokazao je da iako svih 138opština u Srbiji treba da pružaju besplatnu pravnu pomoć, u realnostisamo1/3opštinatozaistairadi.

61Takoda,neprimer,zasvaki€1dobijenu Ile-de-France,€3evrasudostupnauregionuAuvergne-Rhône-Alpes.62 Pregled postojećih usluga podrške žrtvama u Srbiji, str. 5;http://www.mdtfjss.org.rs/en/mdtf_activities/2017/victims-access-to-support-services-in-serbia#.WZq1hWqxXbM63Analiza fiskalnoguticajapružanjabesplatnepravnepomoćiu Srbiji,Obim, troškovi i alternative; Svetskabanka, Višedonatorski poverenički fond za podršku sektoru pravosuđa u Srbiji 12/26/20, str. 15;http://www.mdtfjss.org.rs/archive//file/resources/Serbian%20Free%20Legal%20Aid%20Fiscal%20Impact%20Analysis.pdf


54

4. ZAKLJUČCIIPREPORUKE64

170. Prilikomrazmatranjarazličitihizvorafinansiranja,važnojeimatina umu da postoje različiti načini na koje državemogu da obezbedefinansiranje za usluge podrške žrtvama i nadoknadu za žrtve. Ovajizveštaj navodi nekolikoprimera iz različitihpravnih sistema, koji su sedo sada pokazali kao najdelotvorniji, uprkos određenim kritikama inedostacima.

171. Prilikomuspostavljanjanovihmehanizama,državeobičnotežeda uspostave vezu između sistema finansiranja i činjenice da ćesredstva biti korišćena za usluge podrške žrtvama. Najčešće se topostiže kroz obezbeđivanje uzorčne veze između sistema finansiranja iviktimizacije, fokusiranjem na društveno upitno ponašanje ilialternativnooslanjanjemnadruštvenusolidarnost.

172. Kadaseoslanjajunauzročnuvezusaviktimizacijom,toneznačiuvekoslanjanjenadirektnuvezuizmeđupočiniocaižrtve.Naknadaizzaradezatvorenikainadoknadazažrtvesepresvegaoslanjajunaopštuvezuizmeđupočiniocaiplaćanjauslugapodrškežrtvama.Kadajerečodruštvenoupitnomponašanju,kaoštojekockanje,svadobitodtakvogponašanja jeusmerenakadobromcilju radinadoknađivanjabilokakvedruštvene neravnoteže. Finski monopol na kockanje je jedan takavprimer.

173. Kada je reč o društvenoj solidarnosti, francuski sistemdoprinosa od osiguranja je uspešan primer. Ti doprinosi obezbeđujukompenzaciju za žrtve terorizma i drugih krivičnih dela, kao i za žrtveostalihincidenata.Uovojsituaciji,nepostojiuzročnavezaizmeđuizvorafinansiranjaisvrhezakojusekoristi,osimdruštvenesolidarnosti.

64 Operativne aktivnosti, u ovom kontekstu, su aktivnosti usmerene ka primeni održivog sistema pružanjaneophodnih usluga podrške žrtvama, u smislu pristupa adekvatnim prostorijama, odgovarajućih politika,finansijskih i praktičnih resursa, kao i obučenih zaposlenih i volontera za pružanje kvalitativne podrške(psihološkapodrška,pravna,socijalna,itd.)iobezbeđivanjapristupazasvežrtvekrivičnihdela,bezobzirananjihovstatusprebivališta.


55

174. Sve dok tokovi finansiranja obezbeđuju stabilno i dovoljnofinansiranjezauslugepodrškežrtvama,pitanjejepolitičkogprioritetaidruštvenog konsenzusa koji pristup izabrati. Međutim, svaki pristuptrebadaobezbediusklađenostsazahtevimaDirektiveopravimažrtavakakobiseobezbediloda ‘žrtve,uskladusanjihovimpotrebama, imajupristuppoverljivimuslugamapodrškežrtvama,besplatno,akojeradeunjihovom interesu pre, tokom i u odgovarajućem periodu nakonkrivičnogpostupka’.

175. Jasno je da već postoje značajni prihodi koji se naplaćuju izrazličitih izvora u Srbiji. Ovi prihodi bi mogli da, u potpunosti ilidelimičnobuduopredeljnizafinansiranjesveobuhvatnihuslugapodrškežrtvama. Istovremeno, takođe postoje mogućnosti za nove izvorefinansiranja. Iako je potrebno razmotriti čitav niz faktora u odlučivanjukojićeseizvorfinansiranjakoristiti,uosnovi,ovojepitanjeprioritizacijeuslugapodrškežrtvamaodstranedržaveSrbije.

176. Preporuke koje su navedene u daljem tekstu su izgrađene napretpostavci (naosnovuobavezavlade, akcionogplana i izjava)da jevladaposvećenaobezbeđivanjuuslugapodrškežrtvamaširomSrbije,uskladusazakonskimzahtevimaEU.

177. Da bi se olakšalo bilo kakvo donošenje odluka u vezi sa ovimpitanje, preporučuje se da vlada izvrši detaljan pregled ili procenuuticaja,kakobiseutvrdilosledeće:

i) kakvizahtevizauslugamapodrškepostojeuSrbiji–tj.kojibibili troškovi ispunjavanja obaveza u smislu pružanjageneričkih i specijalističkih usluga podrške žrtvama širomSrbije, u skladu sa Direktivom EU o žrtvama. Idealno je datakvaprocenauključujeanalizupotencijalnihkoristi i uticajatihusluga.Takođetrebaimatiuvidudanekiregioninemajugeneričku podršku i da će zahtevati troškove uspostavljanjatakvihusluga,dokudrugimregionimauslugepostoje,ali sumoždanedovoljne;


56

ii) koje šeme koje generišu prihode za državu već mogu dabudu korišćene za finansiranje usluga podrške žrtvama uzpravneilistrukturnepromene.Posebno,kojigodišnjiprihodiodtihšemaikojemeresupotrebnekakobiseobezbedlodadeoprihodamožedabudeopredeljenzafinansiranjeuslugapodrške žrtvama? Prilikom analize pojedinačnih šema,poteškoće i koristi od šeme, kao što su efikasnost izvršenja,takođe trebadabudu razmotrene–uključujući imogućnostsprovođenjanekihpoboljšanja;

iii) kojemogućnosti postoje za stvaranje novih izvora prihodazadržavu,kojibimoglidabuduopredeljenizafinansiranjeuslugazažrtve.

178. Potrebno je razmotriti sistemupravljanja finansiranjem.Poredpregleda potreba, potencijalnih troškova i potencijalnih izvorafinansiranja, preporučuje se analiza mehanizama za upravljanjefinansiranjem usluga podrške žrtvama, uključujući naplatu sredstava,ostvarivanje dobiti od sredstava, povlačenje sredstava i praćenje ievaluacijusredstava.

179. Na osnovu situacije u Srbiji – sa određenim brojempotencijalnih aplikanata za finansiranje, širokim spektrom izvorafinansiranja koji mogu biti korišćeni, moguće je uvesti sistem sličanfrancuskoj nadoknadi, jer bi takav sistem bio delotvorno sredstvo zaupravljanje i raspoređivanje sredstava. Alternativno, ako se mrežaorganizacijapodrške razvije,uz kancelariju zakoordinaciju, tobimogladabudeprenetaodgovornostzaupravljanjeipovlačenjesredstava..

180. Prilikom sprovođenja detaljnog pregleda, sledeći faktori trebadabudurazmotreni:

ü Država već naplaćuje značajna sredstva putem monopola nakonckanje, šema obaveznog osiguranja i princip oportuniteta, ajoš prihoda se naplaćuje od oduzete imovine i prekršaja. Trebaistražitinakojinačiniukojojmeribitakviprihodimoglidabudupreusmerenikauslugamazažrtve.Takođe,trebarazmotritidali


57

bi mogli da budu generisani novih prihodi uz korišćenje istihmehanizama, ilibi,prilikomuvođenjanovih tokovaprihoda,onimoglidabudunamenjenizauslugepodrškežrtvama.

ü Posebno zabrinjava činjenica da ništa od sredstava prikupljenihkroz princip oportuniteta nije opredeljeno za usluge podrškežrtvama.65. Štaviše, veliki broj prekršajnih postupaka koji suzastareli predstavlja propuštenu priliku za naplatu dodatnihsredstava. Bolje izvršenje i sprovođenje postojećih tokovafinansiranja, kao i stvaranje novih tokova finansiranja, su opcijezakreiranjenovog finansiranjazauslugepodrškežrtvama. Ipak,treba uzeti u obzir vremenski okvir za sprovođenje promena usistemu.

ü Prilikom odlučivanja o uvođenju toka finansiranja je potrebnopoštovanje evropskih i međunarodnih pravila, kao i zakona oljudskimpravima.Ovomožebiti posebno relevantnoupogledunovih optužbi protiv počinilaca i ukoliko država namerava dafinansira eksterne subjekte. Šemu finansiranja takođe treba dapodrži snažan pravni okvir, uključujući detaljna pravila oustavnom uspostavljanju mehanizma. Štaviše, u istraživanjunekih tokova finansiranja, kao što je princip oportuniteta,posebnupažnjutrebaposvetitikakobiseosiguralodakorišćenješeme ili učešće počinioca u šemi ne dovede do sekundarneviktimizacije;

ü Dabiseosiguralatransparentnostilegitimitet,udruženjažrtavaidrugi relevantni akteri treba da budu konsultovani tokomsprovođenja pregleda izvora finansiranja i njihovograspoređivanja.

ü Treba izbegavati konkurenciju u finansiranju između uslugapodrške žrtvama i velikih javnih nabavki, kao što je kupovinavozila za hitnu pomoć ili ulaganje u obrazovnu infrastrukturu66.

65 Čak i ako se to može pripisati odsustvu prijava za projekte na ovu temu, može se pretpostaviti da suorganizacije demotivisane da posvete već oskudne resurse pripremanju prijave ukoliko procene da imajumalešansezauspehiukolikosusvesnedavećideofinansiranjaodlazidržavniminstitucijama.66Vrstaprojekatakojisudodeljeni2016.


58

Prepoznajućidasutotakođenacionalniprioriteti,početnatačkabi moglo da bude definisanje određenih prioriteta u uslugamapodrškesaopredeljenimbudžetom;

ü Bilokakvofinansiranjekojeseprikupizauslugepodrškežrtvamatreba da bude opredeljeno za tu svrhu, ili kroz uspostavljanjeposebnogorganazanaplatuiupravljanjetimsredstvima,ilikrozobezbeđivanje budžetske šifre tako da državna sredstva budupravilno opredeljena. Štaviše, svako raspoređivanje sredstavatrebadabudesprovedenouskladusajasnimpravilima,uskladusa jasnim prioritetima, koji su unapred definisani u dogovoru ikonsultaciji sa pružaocima usluga podrške žrtvama. Potrebno jeuspostaviti jasne kriterijume za izveštavanje, praćenje ievaluaciju, kako bi se održala stroga finansijska disciplina iobezbedilanajvećavrednostzanovac;

ü Transparentne i efikasne procedure za odlučivanje o zahtevimaza finansiranje treba da budu uspostavljene. To će osigurati daprimaoci sredstava budu obavešteni na vreme, kako bi razviliprijave za finansiranje. To će takođe osigurati da uspešnipodnosioci dobiju potvrdu finansiranja koje je dovoljno i da tupotvrdudobijuunapredkakobisepripremilizanaredniperiod;

ü Slično tome, kada je reč o pružanju usluga, treba uspostaviti ipažljivo razmotriti transparentne procedure za raspoređivanjesredstava, kakobi seosiguralodausluge ispunjavajudefinisaneprioriteteidakoristesvimžrtvamasvihkrivičnihdelauSrbiji;

ü Da bi se obezbedila održivost kaznenih šema, mora da postojidelotvoran mehanizam izvršenja, dok sistemi treba da buduisplativi. S obzirom na to da je Srbija već kritikovana zbogneuspešnihmehanizama izvršenja67, svaki napor za prikupljanje

67DugovremenajeSrbijabilaozloglašenaustatističkimpodacimaEvropskogsudazaljudskaprava,zbognepostojanjadelotvornihmehanizamazaizvršenjedomaćihpresuda,igodinamajebilazemljasadalekonajvećimbrojempredmetapoglavistanovnika,uglavnomzbogžalbinaneizvršenje.Vidinpr.Evropskisudzaljudskaprava,Analizastatističkihpodataka2015,dostupnona:http://www.echr.coe.int/Documents/Stats_analysis_2015_ENG.pdf.OvonijeprošloneprimećenonikodEvropskekomisije.IzveštajEvropskekomisijeoSrbijiiz2016.godinenavodidapostojenacionalniprogramizasmanjenjebrojastarihpredmeta,alisutiprogramidovelidoograničenihrezultata.Međutim,poštojenovizakonoizvršenjutekstupionasnagu2016.godine,bićevažnopratitiunapređenjaisprovoditidaljeradnje.


59

dodatnih sredstava kroz, na primer, nametanje naknade zaosiguranje ili prihode zatvorenika, treba da bude procenjen uodnosu na relativne troškove i očekivani učinak izvršenja.Istovremenomogubitiusvojeninovipristupiuizvršenju;

ü Nedostatak podataka koji su relevantni za podršku žrtvama uSrbiji treba rešiti da bi se olakšalo donošenje odluka ofinansiranju i budžetskim alokacijama. Nedostatak podataka semože pripisati brojnim faktorima. Na primer, specifičan pojamžrtvenepostojiudomaćemzakonodavstvu;prenegoštotužilaczvaničnopokreneistragu,žrtvasesmatrasamograđaninomkojije obavestio policiju o navodnom krivičnom delu i stoga se nemože identifikovati u policijskoj statistici; nema istraživanja zaprocenu nivoa prijavljenih krivičnih dela.U takvimokolnostima,teško je utvrditi kakva vrsta podrške je potrebna, koji bi bilitroškovi pružanje podrške žrtvama, kao i ukupnu procenutroškovakrivičnogdela.

ü Prikupljanje podataka, kroz državne organe kao što je policija,tužilaštvo i sudovi treba da bude ojačana. Kao minimum trebaidentifikovati broj žrtava, a idealno bi bilo da taj broj buderazloženpremakarakteristikamakaoštosulokacija,rod,starost,vrsta krivičnog dela, itd. Pored toga, drugi oblici prikupljanjapodataka, kao što su ankete žrtava i usluga za žrtve treba dabudu sprovedene kako bi se razumeo širok spektar pitanja,uključujućistepenneprijavljenogkriminala.

ü Prikupljanjepodataka trebadabude kombinovano sa redovnimpraćenjem i evaluacijom tokova finansiranja kako bi se olakšaostalnih pregled sistema i osiguralo sprovođenje unapređenja,kadajetopotrebno;

ü Ako je finansiranjedostupnona lokalnom ili regionalnomnivou,umesto na centralnom nivou, nivo dostupnog finansiranja usvakom regionu treba da buduproporcionalno jednako.Ovo se

Vidi,RadnidokumentstručnjakaKomisije,SrbijaIzveštaj2016,dostupnona:https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/pdf/key_documents/2016/20161109_report_serbia.pdf


60

može postići usklađivanjem sredstava prema dogovorenomodnosuzasnovanomnaprimernabrojužrtavausvakomregionui dostupnom finansiranju. Sredstva prikupljena kroz principoportunitetabibiladobar izvor finansiranjapodrškežrtvamanadržavnomnivou,iakobitodovelodopreraspodelefinansiranjaizdrugihoblasti;

ü Ukoliko je finansiranje decentralizovano, moraju se preduzetimere predostrožnosti kako bi se izbeglo dupliranje aktivnosti.Treba razviti alate koji će olakšati podelu aktivnosti izmeđurazličitih regiona, kako bi procedure bile finansijski i operativnoodržive, i kako bi semaksimalno iskoristila prilika za ekonomijuobima. Da bi se olakšalo postojanje doslednih standarda ipružanje usluga na nacionalnom nivou, kao i stabilnogfinansiranja, velikideoosnovnih sredstavabi idealno trebalodadolaziizpouzdanogcentralnogizvora;

ü Prepoznajući važnost obezbeđivanja konkurencije u pružanjuusluga podrške žrtvama, treba obezbediti određene standardesigurnostiistabilnosti,akojemogućekrozpregovaranjeugovorailipartnerstavakojaće trajatinekolikogodina.Trebaobezbeditiobaveštenja o dostupnom finansiranju unapred. Kriterijumi zadodeljivanje finansiranja moraju da budu dobro razrađeni, akriterijumipodobnostitrebadabudupostavljeninaodgovarajućinivokakobiseomogućiorealanpristupsredstvimameđuciljnimorganizacijama. Veoma detaljni i preterani zahtevi koji višeodgovaraju npr. velikim javnim infrastrukturnim projektima binepotrebno isključili većinu organizacija koje mogu da pružajuuslugepodrške.

ü Partnerstvoizmeđuvladeiorganizacijacivilnogdruštvatrebadabude ohrabreno kako bi se bolje zadovoljile potrebe žrtava.Takođe treba istražiti proceduru predfinansiranja kako bi seutvrdio iznos potrebnog finansiranja i potencijalni korisnicifinansiranja,predonošenjakonačneodluke;


61

ü Za pružaoce usluga treba obezbediti fleksibilno finansiranjenepredviđenih troškova i hitno finansiranje, u slučaju izuzetnepotrebe i nepredviđenih okolnosti. Ovo je najvažnije zaorganizacije kakobimogledapružajuneophodnupodršku svimžrtvamausvakomtrenutku;

181. Sve u svemu, očigledno postoji širok spektar mogućnosti zadostupno finansiranje za usluge podrške žrtvama na dosledan,predvidljiv i dugoročan način. Veliki broj ovih mogućnosti odražavaprioritizacijupostojećihtokovaprihodakauslugamapodrške.Međutim,širenjemdoprinosaurazličitimtokovima,uticajreprioritizacijenadrugebudžetemožebitiumanjen.

182. Takođe postoje mogućnosti za uspostavljanje novih tokovaprihodakojibiumanjiliuticajnadrugedelovedržavnogbudžeta.Svakinovi mehanizam bi zahtevao detaljnu analizu, ali su sistemi u drugimevropskimzemljamapokazaliodrživostiuspehtakvihšema.