Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

Pub

lic D

iscl

osur

e A

utho

rized

wb350881Typewritten Text83136

Jugoistočna Evropa Redovni ekonomski izveštaj Broj. 5 SPOR PUT KA OPORAVKU 9. decembar 2013.

Zahvalnost Ovaj Redovni ekonomski izveštaj (RER) bavi se ekonomskim kretanjima i politikama u šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6): Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Izveštaj priprema dva puta godišnje tim ekonomista Odeljenja za smanjenje siromaštva i ekonomski menadžment Svetske banke za region Evrope i centralne Azije (ECA PREM). Na čelu tima autora su Gallina Andronova Vincelette, Željko Bogetić i Abebe Adugna; a tim se sastoji iz sledećih članova zaduženih za pojedinačne tematske oblasti odnosno države: Simon Davies (fiskalna pitanja i dug i Bosna i Hercegovina); Agim Demukaj (externi sektor i Kosovo); Doerte Doemeland, Nikola Kojucharov i Ivan Kusen (tržišta rada, monetarna politika i inflatorna kretanja); Anil Onal (menadžer baze podataka i Albanija); Lazar Šestović (realni sektor i Srbija); Sanja Madžarević-Sujster (Crna Gora); Bojan Shimbov (finansijski sektor, BJR Makedonija), Ekaterine Vashakmadze i Mizuho Kida (globalna kretanja i perspektiva); Maria Andreina Clower, Christopher Pala i Budy Wirasmo su obezbedili nemerljivu pomoć kod uređenja i dizajniranja ovog izveštaja. Distribucijom izveštaja i eksternim odnosima i odnosima sa medijima upravlja EXP tim, čiji su članovi Lundrim Aliu, Anita Bozinovska, Ana Gjokutaj, Jasmina Hadzić, Andrew Kircher, Vesna Kostić, Sanja Madzarević-Sujster (Crna Gora); Mirjana Popović, John Mackedon, Kristyn Schrader-King i Dragana Varezić. Tim je zahvalan Ellen Goldstein (direktor za Jugoistočnu Evropu), Roumeen Islam (v.d. direktora sektora, ECA PREM), Satu Kähkönen (menadžer sektora, ECA PREM2) i Jedinici za upravljanje za jugoistočnu Evropu za njihove smernice u pripremi ovog izveštaja. Tim je zahvalan na komentarima o prethodnim nacrtima ovog izveštaja koje je dobijao od centralnih banaka i ministarstava finansija zemalja JIE6. Ovaj izveštaj i prethodne izveštaje možete naći na internet adresi www.worldbank.org/eca/seerer

http://www.worldbank.org/eca/seerer

Standardna izjava o odricanju od odgovornosti:

.

Ovaj dokument je proizvod zaposlenih u Međunarodnoj banci za obnovu i razvoj / Svetskoj banci. Nalazi, tumačenja i zaključci izneti u ovom radu ne odražavaju nužno stavove izvršnih direktora Svetske banke ili vlada koje oni predstavljaju. Svetska banka ne garantuje tačnost podataka obuhvaćenih u ovom radu. Granice, boje, jedinice za meru i druge informacije koje su prikazane na bilo kojoj mapi u ovom radu ne podrazumevaju bilo kakvo mišljenje Svetske banke u vezi sa pravnim statusom bilo koje teritorije, niti potvrdu ili prihvatanje takvih granica.

.

Izjava o autorskim pravima:

.

Materijal u ovoj publikaciji je zaštićen autorskim pravom. Kopiranje, odnosno prenošenje bez dozvole delova ovog rada ili rada u celini moglo bi da predstavlja kršenje važećih zakona. Međunarodna banka za obnovu i razvoj / Svetska banka podstiče distribuiranje ovog rada i obično će bez odlaganja dati dozvolu za reprodukovanje delova rada. Radi pribavljanja dozvole za fotokopiranje ili preštampavanje bilo kog dela ovog dokumenta potrebno je da uputite zahtev koji sadrži potpune informacije na sledeću adresu: Copyright Clearance Center, Inc., 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923, USA, broj telefona: 978-750-8400, broj faksa: 978-750-4470, http://www.copyright.com/. Sve ostale upite u vezi sa pravima i dozvolama, uključujući i supsidijarna prava , treba uputiti Kancelariji izdavača, na sledeću adresu: Office of the Publisher, The World Bank, 1818 H Street NW, Washington, DC 20433, USA, broj faksa: 202-522-2422, adresa e-pošte: pubrights@worldbank.org.

http://www.copyright.com/mailto:pubrights@worldbank.org

SADRŽAJ

POGLAVLJE 1: ................................................................................................................................................. 13

NAJNOVIJA MAKROEKONOMSKA KRETANJA ....................................................................................... 13

SKROMAN RAST POSLE DRUGOG TALASA RECESIJE ................................................................................................ 14 NASTAVAK POBOLJŠANJA TRGOVINE I SPOLJNOG DUGA ........................................................................................ 18 NOVI PORASTI ZAPOSELNOSTI ............................................................................................................................... 20 DEZINFLACIJA ........................................................................................................................................................ 21 USPORENI RAST KREDITNE AKTIVNOSTI ................................................................................................................... 24 UPORNI FISKALNI PRITISCI ....................................................................................................................................... 30

POGLAVLJE 2:................................................................................................................................................... 35

MAKROEKONOMSKA PERSPEKTIVA .......................................................................................................... 35

SLAB RAST U NAREDNOM PERIODU .......................................................................................................................... 36 OD SLABOG DO SNAŽNOG RASTA: POBOLJŠANJE PRODUKTIVNOSTI I KONKURENTNOSTI .......................................... 37 UNAPREĐENA POSLOVNA KLIMA, ALI SU POTREBNE DODATNE REFORME................................................................. 38

ANEKS I: ............................................................................................................................................................ 40

MAKROEKONOMSKI INDIKATORI ............................................................................................................. 40

9

Rezime

Najnovija ekonomska kretanja

Region Jugoistočne Evrope (JIE6) izašao je iz recesije u prvoj polovini 2013. godine, podržan začetkom oporavka u evrozoni. Oporavak je predvodila industrija, a naročito izvoz prerađivačke industrije i energetski sektor. Region je doživeo željno očekivani skok izvoza u 2013. godini, naročito izvoz automobila iz Srbije. Povoljni vremenski uslovi su podržali snažan doprinos poljoprivredne proizvodnje ekonomskom rastu i potpomogli da oslabe inflatorni pritisci. Međutim, u najvećem delu regiona je i dalje bila slaba domaća tražnja, koja je bila odraz visoke nezaposlenosti, sporog rasta prihoda domaćinstava i kreditnih aktivnosti i teške investicione klime. Samo su na Kosovu i u BJR Makedoniji javne investicije doprinele izvesnom jačanju domaće tražnje. Osim tih kratkoročnih faktora, na ekonomski rast su negativno uticali usporavanje rasta produktivnosti i porast jediničnih troškova radne snage koji su smanjili konkurentnost i tražnju za radnom snagom.

Nezaposlenost u regionu, koja je iznosila u proseku oko 24 procenta1, u prvoj polovini 2013. godine počela je da opada sa svojih maksimalnih nivoa u periodu krize. Dok je u Albaniji, BJR Makedoniji i Crnoj Gori zaposlenost rasla, u Srbiji i Bosni i Hercegovini je ostala na niskom nivou. Međutim, čak i tamo gde se zaposlenost značajnije oporavila od 2010. godine, porast

1 Svi prosečni agregati za ceo region JIE6 su prosti proseci, izuzev ukoliko je drugačije navedeno.

nije bio široko rasprostranjen i uglavnom je bio koncentrisan u sektoru usluga. U kratkoročnom periodu, ekonomski rast će biti preslab da obezbedi znatno povećanje zaposlenosti.

Pošto se povećao izvoz i pošto je opao uvoz, smanjili su se deficiti bilansa tekućih transakcija. Postepeni oporavak u evrozoni pomogao je da ukupni (ponderisani prosek) izvoz robe iz zemalja JIE6 poraste blizu 13 procenata (međugodišnje), dajući snažan pozitivan doprinos ukupnom ekonomskom rastu. Rast izvoza se ubrzao u svim zemljama, pokrenut novim izvoznim kapacitetima na bazi stranih direktnih investicija (SDI). Međutim, održivost ovog visokog rasta izvoza je neizvesna s obzirom na usku izvoznu bazu i probleme konkurentnosti regiona. Slaba domaća tražnja uticala je negativno na uvoz u svim zemljama, ali je u Srbiji povećan pretežno zbog sirovina i delova koji se koriste u izvozno orijentisanim industrijama. SDI su i dalje bile usporene u JIE6, i porasle su za samo 0,7 procenata bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali je povećan njihov udeo u finansiranju bilansa tekućih transakcija. Doznake su generalno bile i dalje otporne, ali je grčka kriza počela da uzima danak, naročito u Albaniji.

Smanjenje izloženosti inostranih banaka prema JIE6, rast problematičnih kredita (PK) i slab rast kreditne aktivnosti dovode do potrebe za energičnim reformama radi smanjenja ranjivosti u finansijskom sektoru. Evropske banke su nastavile da smanjuju kreditnu aktivnost i smanjile su svoju izloženost prema regionu JIE6. U cilju poboljšanja njihove otpornosti i nadzornog kapaciteta, zemlje JIE6 su tokom prošle

10

godine ostvarile izvestan napredak u implementiranju bankarskih reformi. Banke su ostale dobro kapitalizovane sa stvarnim koeficijentima adekvatnosti kapitala banaka iznad zahteva supervizora u svih šest zemalja. Likvidnost je bila visoka, na nivou od 25-35 procenata od ukupne aktive. Međutim, PK su dostigli zabrinjavajuće nivoe od preko 20 procenata ukupnih kredita u Albaniji i Srbiji i oko 18 procenata u Crnoj Gori. Njihov porast proistekao je iz slabog stanja ekonomije, slabih režima za slučajeve nesolventnosti i raširene nediscipline u plaćanju u privatnom sektoru, što je pogoršano docnjama javnog sektora prema privredi u nekim od zemalja JIE6. U tom su okruženju, uprkos obilnoj likvidnosti i smanjenju referentnih stopa, banke i dalje bile neraspoložene da odobravaju nove kredite. Kao rezultat toga, u većini zemalja JIE6 je usporen rast kreditnih aktivnosti.

U 2013. godini fiskalni deficiti su ostali visoki i javni dug je porastao. Očekuje se da će prosečan fiskalni deficit u JIE6 ostati na povišenom nivou od 4,2 procenta BDP-a u 2013. godini, u poređenju sa 4,1 procentom BDP-a u 2012. godini. Takvom ishodu su doprinele rigidne strukture javnih rashoda, slaba poreska baza i oslabljeni fiskalni prihodi. Uprkos izvesnim pokušajima fiskalne konsolidacije, vlade zemalja JIE6 nisu se pozabavile ključnim rigidnostima kao što je visoka masa zarada u javnom sektoru (u proseku preko 9 procenata BDP-a) i loše usmereni socijalni transferi (u proseku 12,5 procenta BDP-a). Kao rezultat toga, u nekim zemljama je tempo fiskalnog prilagođavanja ostao nedovoljan da neutrališe negativnu dinamiku duga. Prosečni javni dug u JIE6 se povećao i očekuje se da do kraja 2013. godine

dostigne 45 procenata BDP-a u odnosu na 42 procenta godinu dana ranije. Javni dug je ostao na nivou od preko 60 procenata BDP-a u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji.

Perspektiva rasta i rizici

Sa oslabljenom tražnjom, neizvesnim izgledima u pogledu izvoza i znatnim eksternim rizicima, kratkoročna perspektiva rasta u JIE6 i dalje je krhka. Posle oporavka regionalne ekonomije u prvoj polovini 2013. godine, a uzimajući u obzir najnovije podatke visoke frekvencije, očekuje se da ekonomski rast za ovu godinu bude oko 1,8 procenata do kraja godine. Rast u JIE6 i dalje će kratkoročno podsticati neto izvoz. Međutim, s obzirom na ograničenu izvoznu bazu ekonomija JIE6 i neizvestan novi kapacitet za izvoz na bazi FDI, nikako nije zagarantovan dugotrajan oporavak baziran na izvozu. Mnogo toga zavisi od trajnijeg oporavka eksterne tražnje. Za razliku od toga, nepovoljni uslovi na tržištu rada, slaba

Stope ekonomskog rasta 2012-2014.

2012 2013f 2014f

Albanija 1,6 1,3 2,1 Bosna i Hercegovina -1,1 0,8 2,0

Kosovo 2,7 3,0 4,0

BJR Makedonija -0,4 2,5 3,0

Crna Gora -2,5 1,8 2,5

Srbija -1,7 2,0 1,0

JIE6* -0,7 1,8 1,8

Napomena:

Evrozoma -0,6 -0,4 1,1 Izvor: projekcije osoblja Svetske banke. Napomena: Ponderisani prosek

11

investiciona klima i teški uslovi kreditiranja koji slabe potrošnju i investicije i dalje će sputavati rast ukupne ekonomske aktivnosti. Stoga se sada očekuje da ponderisani realni BDP regiona JIE6 u 2014. godini poraste za 1,8 procenata, za jedan procentni poen manje nego u ranijoj prognozi iz sredine 2013. godine. Faktor iza usporavanja je ekonomija Srbije, za koju se sada očekuje da poraste za samo 1 procenat u 2014. godini (u poređenju sa 2 procenta kolika je bila procena sredinom 2013. godine), zbog planirane fiskalne konsolidacije i opadanja privatne potrošnje. Za razliku od Srbije, očekuje se da se ekonomski rast u ostalih pet zemalja JIE popravi u 2014. godini i premaši tempo ekonomske ekspanzije iz 2013. godine.

Rizici po ocenjenu perspektivu JIE6 u kratkoročnom periodu su na negativnoj strani. Glavni eksterni rizici se odnose na tempo povećanja globalnih kamatnih stopa i troškove državnog zaduživanja koji se javljaju zbog eventualnog redukovanja kupovine obveznica u SAD, oporavak evrozone i smanjenje kreditne aktivnosti i potencijalan izlazak matičnih banaka iz zemalja JIE6. Interni rizici se odnose na „zamor od reformi“ koji može da odloži implementaciju politika i teške fiskalne i dužničke izazove u više zemalja. Takođe, sporo saniranje PK, akumulacija neizmirenih obaveza u nekim zemljama i oslabljen rast kreditnih aktivnosti mogli bi da dodatno pogoršaju perspektivu u pogledu rasta.

Iza ovog teškog kratkoročnog horizonta, kako zemlje JIE6 mogu da poboljšaju dugoročniju perspektivu u pogledu rasta? Iako glavni prioritet politike ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti, energično će

morati da se sprovode strukturne reforme. Započeti rast baziran na izvozu u 2013. godini jeste pozitivno kretanje, ali njegovo održavanje će predstavljati izazov. Pored potrebe da se poboljšaju njihovi fiskalni položaji, smanje javni dugovi i ojačaju bankarski sistemi, zemlje JIE6 se suočavaju sa značajnim strukturnim izazovima oko poboljšanja produktivnosti i konkurentnosti, uključujući i oblasti investicione klime, tržišta rada i javnog sektora.

Prevazilaženje ovih izazova je moguće. Između ostalih zemalja, sa sličnim izazovom strukturne transformacije uspešno su se suočile baltičke zemlje, zatim Poljska, Češka Republike i Slovačka. One su započele svoju tranziciju pre dve decenije pod nepovoljnim uslovima, a sada imaju dinamične, otvorene i izvozno orijentisane ekonomije s velikim SDI i s njima povezanim transferom tehnologije i znanja. Budući da skorašnji napredak zemalja kandidata Crne Gore i Srbije i sporazum između Srbije i Kosova nagoveštavaju veću stabilnost i sigurnost, možda će se vremenom smanjiti percipirani rizik po investitore u regionu. Pristupanje Hrvatske Evropskoj uniji (EU), otpočinjanje procesa pristupanja Srbije i napredak koji je napravila Crna Gora, kao i nedavne političke promene u regionu, mogu pružiti novi zamajac reformama. Sada je vreme da se ta šansa iskoristi.

12

13

POGLAVLJE 1:

NAJNOVIJA MAKROEKONOMSKA KRETANJA

14

Skroman rast posle drugog talasa recesije

Ubrzo po slabom oporavku evrozone, region JIE6 je izašao iz recesije u prvoj polovini 2013. godine. Ukupni realni BDP zemalja JIE6 porastao je sa 0,7 procenata pada u 2012. godini na 1,8 procenata rasta (međugodišnje) u prvoj polovini 2013. godine (Slika 1). Ekonomski rast je podržan sporim oporavkom eksterne tražnje za izvoznim proizvodima JIE6 (Okvir 1). Dok je ekonomski rast u Srbiji i Albaniji (od 1,4 procenta) predvođen industrijom, poljoprivredom i izvozom, rast u Makedoniji (od 3,4 procenta, koji je najviši u regionu) bio je odraz snažnog oporavka u sektorima građevinarstva i usluga u prvoj polovini 2013. godine.

Oporavak u 2013. godini je predvodila industrija, a naročito izvoz prerađivačke industrije i energetski sektor. Za razliku od 2012. godine, industrijska proizvodnja je u prvoj polovini 2013. godine porasla u celom regionu (Slika 2). U Srbiji je početak proizvodnje i izvoza kompanije FIAT premašio očekivanja, pri čemu je do sada ove godine izvezeno preko 100.000 automobila. U drugim zemljama JIE6 industrijska proizvodnja je bila slabija, ali je dala pozitivan doprinos ukupnom ekonomskom oporavku.

Dobri vremenski uslovi su podržali snažan doprinos poljoprivredne proizvodnje ekonomskom rastu u JIE6. Pošto je samo mali deo obradive zemlje navodnjavan i/ili zaštićen od poplava, poljoprivredna proizvodnja presudno zavisi od vremenskih uslova. U Srbiji je, posle pada od 20 procenata u prethodnoj godini, poljoprivreda zabeležila porast od 21 procenat u prvoj polovini 2013. godine (međugodišnje) zahvaljujući boljim vremenskim uslovima, doprinevši sa 1,6 procentnih poena ukupnom rastu BDP-a. U drugim zemljama je rast bio manje snažan, ali pozitivan. Tako, na primer, u BJR Makedoniji je poljoprivredna proizvodnja porasla za 0,7 procenata, a i nezvanični podaci sa Kosova takođe nagoveštavaju dobru poljoprivrednu godinu zbog vremenskih prilika i projekata u tom sektoru koje finansiraju donatori. Veća ponuda je pomogla da se preokrene smer rasta cena hrane od

pre godinu dana.

Slika 1: Rast u JIE6, 2012-2013.

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene Svetske banke. Napomena: kvartalni podaci za Kosovo i Bosnu i Hercegovinu nisu na raspolaganju; podaci su projekcija za godinu

Slika 2: Rast industrijske proizvodnje u 2013. godini (međukvartalno), u %

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku.

-3

-2

-1

0

1

2

3

4

ALB

BIH

KOS

MKD CG SR

BJIE

6EU

15EU

11

2012

Godišnji rast, u procentima

ALB

BIH

KOS

MKD CG SR

B

JIE6

EU15

EU11

1. pol. 2012

1. pol. 2013

Polugodišnji rast na međugodišnjemnivou, u procentima

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

20

ALB BIH MKD CG SRB

I kvartal II kvartal

15

Okvir 1: Eksterna kretanja u 2013. godini Posle nekoliko godina slabosti, jača rast u zemljama sa visokim dohotkom, uključujući i evrozonu (Slika 3). Rast u zemljama sa visokim dohotkom ubrzan je u 2. kvartalu 2013. godine, zahvaljujući rastu u Sjedinjenim Američkim Državama, a u evrozoni je došlo do oporavka posle 6 kvartala pada i Japan je ponovo zabeležio snažan rast. U trećem kvartalu se to ubrzanje ublažilo u evrozoni i Japanu. U SAD se rast predvođen privatnim sektorom povećao na 2,8 procenata u odnosu na prethodni kvartal uprkos rastu kamatnih stopa i efektima fiskalne sekvestracije. Recesija u evrozoni završena je s rastom u 2. kvartalu od 1,2 procenta na godišnjem nivou – u velikom broju ekonomija – a ankete PMI su ukazivale na snažniju tražnju za robom široke potrošnje i uvoznim proizvodima. Međutim, Nemačka i Francuska su u 3. kvartalu izgubile na zamahu, beležeći stope rasta od 1,2 procenta odnosno negativnih 0,5 procenata. Poslednjih meseci ekonomska aktivnost se pojačala u Kini (porast na 9,3% u 3. kvartalu sa 7,3% u 2. kvartalu) a oporavlja se i u drugim velikim ekonomijama sa srednjim dohotkom uključujući Južnu Afriku, Tursku i Brazil, mada su rezultati proizvodnje za 2. kvartal razočarali u Indiji i Meksiku.

Slika 3: Globalna industrijska proizvodnja i trgovina: Oporavak

Izvor: Svetska banka i Datastream.

Slika 4: Troškovi zaduživanja u izabranim evropskim zemljama: Opadanje

Izvor: Svetska banka i Datastream.

Počeli su da se oporavljaju tokovi kapitala usmereni ka zemljama u razvoju i ublažili su se pritisci na cene imovine i valute. Međutim, i dalje postoje rizici i neizvesnost vezani za termin redukovanja kupovine obveznica od strane Federalnih rezervi SAD (tapering) i njegovog uticaja na zemlje u razvoju. Globalni tokovi kapitala i dalje su kolebljivi: u oktobru su bruto tokovi kapitala u zemlje u razvoju opali, potpuno poništavajući raniji oporavak iz septembra. Izgleda da tržišta prave razliku između zemalja na osnovu njihovih domaćih političkih okvira i rizika. Prelazak na više kamatne stope donosi rizik od haotičnog prilagođavanja ukoliko stope prebrzo porastu ili ukoliko iznenadan prestanak tokova kapitala otkrije ranjivosti na nivou zemlje. Iako je došlo do izvesnog prilagođavanja (od maja je prosečna dugoročna cena finansiranja putem obveznica za zemlje u razvoju porasla za 50 baznih poena), prinosi na američke obveznice verovatno mogu da porastu za dodatnih 200-220 baznih poena, dok će prinosi u zemljama u razvoju verovatno porasti za u proseku 300-350 baznih poena na srednji rok. Ekonomije sa znatnim ranjivostima mogle bi da dožive mnogo veći porast troškova zaduživanja. Privremena odluka Federalnih rezervi SAD da zadrže sadašnji tempo kupovine obveznica odložila je uticaj na zemlje u razvoju koje se suočavaju sa ranjivostima u pogledu eksternog finansiranja.

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

20

25

30

2011M03 2011M08 2012M01 2012M06 2012M11 2013M04 2013M09

Industrijska proizvodnja zemalja u razvojuIndustrijska proizvodnja zemalja sa visokim dohotkomUvoz zemalja sa visokim dohotkomIzvoz zemalja u razvoju

kvartalna promena u %, desezonirana

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

1,600

1,800

1/1/2010 6/1/2010 11/1/2010 4/1/2011 9/1/2011 2/1/2012 7/1/2012 12/1/2012 5/1/2013 10/1/2013

ŠpanijaIrskaItalijaPortugalija

Stope CDS svopova, bazni poeni

16

Na strani tražnje, izvoz je bio ključni faktor u ekonomskom oporavku u JIE6. Postepeni oporavak u evrozoni potpomogao je da ukupni robni izvoz JIE6 poraste na blizu 13 procenata (međugodišnje), dajući snažan pozitivan doprinos ukupnom ekonomskom rastu (Tabela 1). Ovaj skok izvoza predvodila je Srbija sa ulaganjima velikih inostranih kompanija (uključujući kompanije FIAT, Michelin i Stada). Njen izvoz je porastao za 20,5 procenata u prvoj polovini 2013. godine (u poređenju sa istim periodom 2012. godine), uz doprinos od 5,1 procentni poen realnom rastu BDP-a. Preliminarni podaci ukazuju da je ovaj skok izvoza nastavljen u trećem kvartalu 2013. godine uz procenjeni rast od 38,5 procenata (međugodišnje).

Pored oporavka eksterne tražnje iz EU, na rast izvoza zemalja JIE6 uticali su i privremeni faktori. Na primer, Crna Gora i Bosna i Hercegovina zabeležile su pozitivne efekte skoka izvoza električne energije iz svojih hidroelektrana upotrebivši rekordne akumulacije vode. Takođe, povećanje izvoza hrane iz Bosne i Hercegovinu u Hrvatsku bilo je vezano za ulazak te zemlje u EU.

U 2013. godini domaća tražnja u JIE6 ostala je uglavnom na niskom nivou. Mada su statistički podaci o rashodnoj strani BDP-a JIE6 na raspolaganju samo za BJR Makedoniju i Srbiju, više indikatora – krediti, zarade, inflacija, nezaposlenost, uvoz i dug domaćinstava – ukazuje na slabu domaću tražnju. U Srbiji su domaća potrošnja i investicije dale posebno negativan doprinos rastu BDP-a od po oko 2 procentna poena u prvoj polovini 2013. godine. Domaća tražnja je pojačana samo u BJR Makedoniji i na Kosovu, uglavnom zbog povećanih investicija. U BJR Makedoniji, na primer, investicije su porasle za 8,2 procenta u prvoj polovini 2013. godine, međugodišnje) kao posledica investiranja u velike projekte u javnom sektoru.

U uslovima ovih kratkoročnih kretanja, rast produktivnosti, koji je ključni faktor dugoročnog rasta, znatno je usporio u protekle dve godine. U godinama pre svetske finansijske krize, produktivnost rada je brže rasla u JIE6 nego u zemljama EU11 i EU15, što predstavlja trend koji se održao neposredno posle krize (Slika 5).2 Međutim, od početka 2012. godine rast produktivnosti rada u JIE pao je na nivo ispod nivoa iz 2008. godine u više zemalja, jer spor rast proizvodnje nije uspevao da drži korak sa porastom broja zaposlenih (Slika 6).

2 EU 11 čine Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Poljska, Rumunija, Slovačka Republika i Slovenija. Grupu zemalja EU15 čine: Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Grčka, Irska, Italija, Luksemburg, Holandija, Portugalija, Španija, Švedska i Velika Britanija

Tabela 1: Rast robnog izvoza (u evrima)

1. pol. 2012 1. pol. 2013

promena %

Albanija 720 840 16,7 Bosna i Hercegovina 1.250 1.382 10,6 Kosovo 135 149 10,4 BJR Makedonija 1.507 1.523 1,1 Crna Gora 194 209 7,7 Srbija 4.145 4.993 20,5 JIE6 7.951 9.096 12,6

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i procene Svetske banke.

17

Na ekonomski rast su negativno uticali spor rast produktivnosti i rastući jedinični troškovi radne snage u nekoliko zemalja. Samo su u Albaniji i Srbiji realni jedinični troškovi radne snage opali posle 2008. godine (Slika 7), delom potpomognuti bržim rastom produktivnosti u te dve ekonomije u poređenju sa ostatkom JIE. Međutim, realne zarade u, na primer, Bosni i Hercegovini i BJR Makedoniji i dalje su ubrzano rasle, dok je rast produktivnosti opao (Slika 8). To je dovelo do dodatnih povećanja jediničnih troškova radne snage u tim zemljama uprkos uporno lošoj situaciji na njihovim tržištima rada. Tražnja za radnom snagom i kanali konkurentnosti u trgovini negativno su uticali na ekonomski rast.

Slika 5: Produktivnost rada JIE u poređenju sa EU11 i EU15, indeks (2008=100)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, procene Svetske banke.

Slika 6: Produktivnost rada u JIE, indeks (2008=100)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, procene Svetske banke.

Slika 7: Realni jedinični troškovi radne snage, indeks (2008=100)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, procene Svetske banke Napomena: Godina 2009. odražava strukturni prekid u podacima za BJR Makedoniju usled revizija metodologije kod definisanja bruto zarada.

Slika 8: Doprinosi promeni jediničnih troškova radne snage od 2008. godine (u procentnim poenima)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku, procene Svetske banke

6065707580859095

100105110

20

02

20

03

20

04

20

05

20

06

20

07

20

08

20

09

20

10

20

11

20

12

JIE5 (bez Kosova)EU-11EU-15

50

60

70

80

90

100

110

120

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

AlbanijaBosnaBJR MakedonijaCrna GoraSrbija

5060708090

100110120

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

AlbanijaBosnaBJR MakedonijaCrna GoraSrbija

-20

-15

-10

-5

0

5

10

15

Albanija Bosna BJR Makedonija

Crna Gora Srbija

Rast realnih zarada

Rast produktivnosti

Ukupna promena jediničnih troškova rada

18

Nastavak poboljšanja trgovine i spoljnog duga

Deficiti bilansa tekućih transakcija su se smanjili u svim zemljama JIE6 usled oporavka tražnje u Evropskoj uniji (EU) za izvoznim proizvodima. I porast izvoza i opadanje uvoza doprineli su velikom rebalansu trgovine i poboljšanjima bilansa tekućih transakcija (Slika 9, Slika 10 i Slika 11). Dok je u 2012. godini rasla unutar-regionalna trgovina u JIE6, u 2013. godini izvoz je počeo da se preusmerava ka EU. To je posebno važilo za Bosnu i Hercegovinu, BJR Makedoniju i Srbiju, dok se udeo izvoza Crne Gore i Kosova u region JIE povećao.

Deficiti bilansa tekućih transakcija (DBTT) prvenstveno su finansirani portfolio investicijama i SDI. Portfolio investicije su bile najveći izvor finansiranja u prvoj polovini 2013. godine i na njih je otpala gotovo polovina finansiranja DBTT. Udeo SDI u finansiranju DBTT znatno je porastao sa 18,4 procenta u 2012. godini na oko 45,3 procenta u prvoj polovini 2013. godine. SDI su finansirale jednu trećinu DBTT u Srbiji i Crnoj Gori, oko polovine DBTT BJR Makedonije, dve trećine DBTT Bosne i Hercegovine i preko 90 procenata DBTT Kosova i Albanije.

U 2013. su se povećali prilivi SDI u zemlje JIE6, mada je to poređenje sa niskom bazom. SDI su se

Slika 9: Ukupni bilans tekućih transakcija i trgovinski bilans JIE6 (u procentima BDP-a)

Slika 10: Polugodišnji bilans tekućih transakcija zemalja JIE6 (u procentima BDP-a)

Izvor: Centralne banke, WEO MMF-a i proračuni Svetske banke. Izvor: Centralne banke JIE6.

Napomena: U 3. kvartalu svake godine je dolazilo do poboljšanja DBTT Crne Gore zbog toga što glavna turistička sezona dovodi do mnogo nižeg godišnjeg DBTT.

-9.9-11.9

-7.0

-22.8 -22.0

-14.9

2011 2012 1. pol. 2013

DBTT Trgovinski bilans

-40

-35

-30

-25

-20

-15

-10

-5

0

CG KOS JIE6 ALB SRB MKD BiH

1. pol. 2011 1. pol. 2012 1. pol. 2013

Slika 11: Rast izvoza JIE6 (u procentima)

Izvor: Centralne banke, WEO MMF-a i proračuni Svetske banke.

-10.0

-5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

ALB BiH KOS MKD CG SRB JIE6

2011 2012 1. pol. 2013

19

udvostručile u Srbiji i BJR Makedoniji – uglavnom u industrijskoj proizvodnji – mada s veoma niske baze. Na Kosovu i u Albaniji SDI su bile usmerene uglavnom u infrastrukturu – u Aerodrom Priština odnosno hidrocentrale.

Mada su u 2013. godini doznake u JIE6 opale, generalno su ostale otporne na krizu u evrozoni. U prvoj polovini 2013. godine, doznake u regionu kao udeo u BDP-u opale su za 0,5 procentnih poena (Slika 12) uglavnom zbog ekonomskih uslova za migrante u Italiji i Grčkoj. Najveći pad je bio u Albaniji, gde je obim smanjenja bio više od 2 procentna poena BDP-a, kao rezultat vraćanja mnogih migranata iz Grčke.

Eksterni dug je ostao visok, mada opada, uglavnom zbog razduživanja privatnog sektora (videti odeljak o fiskalnim pitanjima). Ukupni spoljni dug u JIE6 opao je u prvoj polovini 2013. godine za 2,4 procentna poena na 67,1 procenat BDP-a, uglavnom zbog velikog smanjenja spoljnog duga Srbije od 5,2 procentna poena (Slika 13). Pored Srbije, spoljni dug je opao i u BJR Makedoniji za 0,9 procenata BDP-a i na

Kosovu3 i u Albaniji po oko 0,3 procenta BDP-a. (Slika 14). Slika 13: Prosečni spoljni dug JIE6 (u procentima BDP-a)

Izvor: Centralne banke JIE6 i ministarstva finansija (MF). Napomena: Zelena linija predstavlja normu iz Mastrihta koja se odnosi na nivoe duga.

Slika 14: Ukupni javni i privatni spoljni dug 2010-2013. (u procentima BDP-a)

Izvor: Centralne banke JIE6 i ministarstva finansija ; MMF; Svetska banka. Napomena: Spoljni dug CG je procena. Privatni spoljni dug Kosova je procena i možda je malo potcenjen. Njegov spoljni dug ne uključuje ni potencijalni dug Londonskom i Pariskom klubu o kojem mora da se pregovara sa Srbijom.

3 Spoljni privatni dug za Kosovo je procena i možda je blago potcenjen.

65.8 63.3 69.5 67.1

24.4 26.430.5 30.6

0

20

40

60

80

100

120

2010 2011 2012 1. pol. 2013

Spoljni dug od čega javni dug

0.0

20.0

40.0

60.0

80.0

100.0

120.0

CG SRB JIE6 MKD BiH ALB KOS

2010 2011 2012 1. pol. 2013

Slika 12: Doznake radnika od 2010. do 1. polovine 2013. godine (% BDP-a)

Izvor: Centralne banke JIE6. Napomena: Albanija, Kosovo i Bosna i Hercegovina definišu doznake tako da uključuju i zarade zaposlenih; Srbija i Crna Gora koriste uže definicije. Podaci za BJR Makedoniju obuhvataju samo doznake radnika koje dolaze kroz zvanične bankarske kanale i koje su kao takve i prijavljene, ali ne i sve privatne transfere.

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0

12.0

14.0

16.0

KOS BIH JIE6 ALB CG SRB MKD

2011 2012 1. pol. 2013

20

Novi porasti zaposlenosti

Iako su se stope zaposlenosti u JIE6 popravile u 2013. godini, njihovo povećanje se tek minimalno odrazilo na visoke stope nezaposlenosti. U poređenju sa EU11 i EU15, gde su nivoi zaposlenosti ostali primetno ispod svojih maksimuma pre krize, u prvoj polovini 2013. godine stopa zaposlenosti u JIE6 gotovo se vratila na svoj maksimalni pretkrizni nivo iz 2008. godine (Slika 19). Međutim, porast zaposlenosti je previše spor da bi se pretočio u znatno opadanje stopa nezaposlenosti. Albanija, BJR Makedonija i Crna Gora su doživele najveći porast broja radnih mesta od 2010. godine, dok je zapošljavanje u Srbiji i Bosni i Hercegovini i dalje usporeno (Slika 16). Čak i tamo gde se zaposlenost značajno oporavila od 2010. godine, porast nije bio široko rasprostranjen, već je uglavnom bio koncentrisan u sektorima usluga. S druge strane, industrija je nastavila da gasi radna mesta (Slika 17).

Nezaposlenost u JIE6 ostala je uporno visoka uprkos nedavnom blagom padu u nekim zemljama. Prosečna stopa nezaposlenosti u JIE6 na polovini 2013. godine iznosila je 23,6 procenata, znatno iznad proseka za EU-11, i nije pokazala veliko poboljšanje u odnosu na maksimalne nivoe u vreme krize (Slika 18). Samo je u BJR Makedoniji nezaposlenost znatno opala, mada sa veoma visokih nivoa. Stopa nezaposlenosti u Albaniji (12,8 procenata) ostala je najniža među zemljama JIE6, dok je stopa na Kosovu od 30,9 procenata ostala najviša.4 Za razliku od toga, u EU11 i EU15 stope nezaposlenosti su nastavile da rastu (Slika 19).

4 Kosovo je nedavno objavilo podatke o stopi nezaposlenosti za 2012. godinu iz svoje ankete o radnoj snazi, posle trogodišnje pauze u objavljivanju tog podatka.

Slika 15: Zaposlenost u regionalnom kontekstu, indeks (2008=100)

Izvor: Eurostat, Nacionalni zavodi za statistiku

Slika 16: JIE: Putevi oporavka zaposlenosti, indeks (2008=100)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku

Slika 17: Sektorski faktori oporavka zaposlenosti, u procentnim poenima

Izvor: Eurostat, Nacionalni zavodi za statistiku

85

90

95

100

105

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

JIE5 (bez Kosova)EU-11EU-15

85

90

95

100

105

110

2007 2008 2009 2010 2011 2012

AlbanijaBosnaBJR MakedonijaCrna Gora

-4

-2

0

2

4

6

8

10

Albanija BJR Makedonija Crna Gora

PoljoprivredaIndustrijaUslugeUKUPNO

21

Dezinflacija

Inflacija u JIE6 je u prva tri kvartala 2013. godine usporila usled stabilizacije cena energije i hrane. Pad inflacije prema indeksu potrošačkih cena (CPI) – u odnosu na maksimalne stope u periodu decembar 2012/januar 2013. godine – bio je znatan: kretao se od 7,9 procentnih poena u Srbiji do 3,5 procentnih poena na Kosovu i 3 procentna poena u BJR Makedoniji (Slika 20). Najveći deo usporavanja je odraz iščezavanja jednokratnih faktora koji su uticali na porast inflacije u 2012. godini – regulisane cene, neka povećanja poreza i uticaj loših vremenskih prilika na poljoprivrednu proizvodnju i ponudu hrane. Cene hrane opale su za 9 procentnih poena (Slika 21), dok je cena energenata pala za 5 procentnih poena. Izuzetak je bila Srbija gde je inflacija privremeno naglo povećana u avgustu zbog jednokratnog povećanja maloprodajnih cena električne energije (Slika 22). Na osnovu ovih kretanja, u septembru je došlo do značajne konvergencije inflacije prema CPI u JIE6 (2,5 procenata) i ona je bila samo jedan procenat viša od inflacije u uporednim regionima (Slika 23).

Slika 18: Stope nezaposlenosti (2013), u procentima radne snage

Napomena: Podaci za 2. kvartal 2013. godine za sve osim za Kosovo (2012). Kosovo je 2012. godine izmenilo metodologiju ARS, što je dovelo do toga da su podaci iz prethodnih godina neuporedivi. Izvor: Nacionalne ankete o radnoj snazi.

Slika 19: Stope nezaposlenosti u regionalnom kontekstu, u procentima radne snage

Izvor: Eurostat, Nacionalne ankete o radnoj snazi, procene Svetske banke

12.8 19.2 23.5 27.5 28.8 30.9

13.8

20.5

25.527.6

33.5

0

5

10

15

20

25

30

35

40

Albanija Crna Gora Srbija BiH BJR Makedonija Kosovo

Najviše stope u vreme krize

JIE6 prosek

EU11 prosek

0

5

10

15

20

25

30

2007 2008 2009 2010 2011 2012 1. pol. 2013

JIE5 (bez Kosova)

EU-11

EU-15

22

Slika 20: Inflacija prema CPI, u procentima (međugodišnje)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proračuni Svetske banke.

Slika 21: Inflacija po osnovu cena hrane, u procentima (međugodišnje)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proračuni Svetske banke.

S opadanjem inflacije i još uvek velikim slobodnim kapacitetima, neke centralne banke JIE6 relaksirale su monetarnu politiku. Konkretno, još uvek veliki proizvodni jaz u JIE6 (Slika 24) podržao je izvesnu relaksaciju u zemljama sa fleksibilnim deviznim kursom (Albanija i Srbija) i rukovođenim fiksnim

-2

0

2

4

6

8

10

12

14

Dec.11 Mar.12 Jun.12 Sep.12 Dec.12 Mar.13 Jun.13 Sep.13

AlbanijaBiHKosovoMakedonija, BJRCrna GoraSrbijaJIE

-4-202468

101214161820

Dec.11 Mar.12 Jun.12 Sep.12 Dec.12 Mar.13 Jun.13 Sep.13

AlbanijaBiHKosovoMakedonija, BJRCrna GoraSrbijaJIE

Slika 22: Inflacija cena energije u JIE6, u procentima (međugodišnje)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proračuni Svetske banke.

Slika 23: Regionalno poređenje inflacije prema CPI, u procentima (međugodišnje)

Izvor: Nacionalni zavodi za statistiku i proračuni Svetske banke.

-6-4-202468

1012141618

Dec.11 Mar.12 Jun.12 Sep.12 Dec.12 Mar.13 Jun.13 Sep.13

AlbanijaBiHKosovoMakedonija, BJRCrna GoraSrbija

0

1

2

3

4

5

6

7

8

Dec.12 Jan.13 Feb.13 Mar.13 Apr.13 May.13 Jun.13 Jul.13 Aug.13 Sep.13

JIEEU15EU11

23

kursom (BJR Makedonija). U prvoj polovini 2013. godine referentne stope su smanjene za prosečno 50 baznih poena (Slika 25). Da bi podržavale svoju likvidnost, „evroizovane“ zemlje (Bosna i Hercegovina, Kosovo i Crna Gora)5 održavale su relativno niske stope obaveznih rezervi: 9,5 procenata u Crnoj Gori, 10 procenata u Bosni i 10 procenata na Kosovu.

Slika 24: Proizvodni jaz u JIE6 (u procentima potencijalnog BDP-a)*

Izvor: WEO MMF-a i izveštaji po zemljama. Napomena: * Nisu dostupne procene za Kosovo.

Slika 25: Zvanične referentne stope (u procentima)

Izvor: ECB, Nacionalni zavodi za statistiku.

Uprkos tim naporima, region JIE6 je doživeo mali oporavak monetarnih agregata, koji su bili odraz spore realne aktivnosti. Realna novčana masa u širem smislu (M2) u Albaniji, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji, nije primetno povećana od sredine 2010. godine. Od krize je samo u Bosni i Hercegovini i na Kosovu bilo merljivog povećanja realnog M2, ali je prostor za dalje širenje ograničen limitiranim eksternim prilivima u okviru deviznih aranžmana tih zemalja. Ipak, sve u svemu, monetarni oporavak posle krize u JIE6 bio je uglavnom na istom nivou sa uporedivim regionima, mada je bio znatno kolebljiviji (Slika 26).

5 Kosovo i Crna Gora su jednostrano usvojile evro kao jedino zakonsko sredstvo plaćanja, dok Bosna i Hercegovina ima valutni odbor na bazi evra.

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

10

2007 2008 2009 2010 2011 2012 2013

Crna GoraSrbijaBJR MakedonijaAlbanijaBosna i Hercegovina

02468

101214161820

2008 2009 2010 2011 2012 2013

AlbanijaBJR MakedonijaSrbijaEvrozona (stopa refinansiranja ECB)

Slika 26: Realna novčana masa u širem smislu, indeks (1. kv. 2009 = 100)

Napomena: Podaci za 1. polovinu 2013. godine izraženi su kao stopa na godišnjem nivou. Izvor: IFS MMF-a, Centralne banke država

90

95

100

105

110

115

120

125

Mar

-09

Jun

-09

Sep

-09

De

c-0

9

Mar

-10

Jun

-10

Sep

-10

De

c-1

0

Mar

-11

Jun

-11

Sep

-11

De

c-1

1

Mar

-12

Jun

-12

Sep

-12

De

c-1

2

Mar

-13

Jun

-13

Sep

-13

JIE6EU15EU11

24

Usporeni rast kreditne aktivnosti

U 2013. godini donekle su se popravili uslovi finansiranja za zemlje JIE6. Posle mera podrške koje su preduzele najznačajnije centralne banke u svetu, poboljšao se tržišni sentiment i opala je averzija prema riziku.6 Spredovi kreditnih svopova (CDS) pali su najniže nivoe od početka 2011. godine u većini zemalja JIE6, a tržišta HoV su zabeležila rast (Slika 27, Slika 28). U 2013. godini, bruto prilivi kapitala u region JIE6 su porasli i iznosili su 0,5 procenata BDP-a. SDI su zabeležile porast od 0,7 procenata BDP-a u prvoj polovini 2013. godine, a portfolio investicije su dalje bile značajne jer su tržišta kapitala i dalje podržavala emisije državnih obveznica zemalja JIE6.

6 Studija Banke za međunarodna poravnanja (BIS) „Kriza u evrozoni i prekogranično bankarsko kreditiranje tržišta u usponu“ (http://www.bis.org/publ/qtrpdf/r_qt1212f.htm) potvrđuje da su između sredine 2011. i sredine 2012. godine prvenstveni uzroci smanjenja kredine aktivnosti bili pritisci koje su trpele matične banke.

Slika 27: Finansiranje i troškovi finansiranja za zemlje JIE6

Slika 28: Spredovi CDS svopova zemalja JIE

Izvor: Bloomberg, Banka za međunarodna poravnanja (BIS) i proračuni Svetske banke. Napomena: *Uključuje države: Albanija, Bosna i Hercegovina, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija ** Uključuje banke: Raiffeisen Bank, Erste Bank, Banca Intesa, UniCredit Bank, Societe Generale, National Bank of Greece (NBG) i Alpha Bank. *** Uključuje države: Albanija, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija

0

200

400

600

800

1,000

-3,000

-2,000

-1,000

0

1,000

2,000

3,000

Promena u eksternoj poziciji banaka prema JIE6 po BIS (leva osa)*

Spredovi CDS svopova matičnih banaka - prosek (desna osa)**

Spred državnih CDS svopova JIE6, bp (desna osa)***

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

ALB MKD CG SRB

25

Međutim, evropske strane banke nastavile su da smanjuju kreditnu aktivnost u regionu JIE6. Evropske strane banke, koje dominiraju u finansijskom sektoru u JIE6 (Tabela 2) ostale su izložene tržišnim i regulatornim pritiscima koji su ih sprečili da proširuju svoje bilanse i podsticale su svoje filijale da i dalje diverzifikuju svoje izvore finansiranja. U stvari, u poređenju s krajem trećeg kvartala 2012. godine, međunarodna izloženost stranih banaka opala je u finansijskom sektoru u JIE6 jer su matične banke nastavile da smanjuju prisustvo u tom regionu. Na primer, austrijska Hypo Alpe Adria Banka dala je na prodaju svoje banke u regionu (Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji).

Slovenačka Nova Ljubljanska Banka (NLB) nedavno je sa Evropskom komisijom dogovorila plan restrukturiranja za smanjenje portfolija, čime se povećava rizik od dezinvestiranja u regionu. Iako pregovori između Generalnog direktorata Evropske komisije za konkurenciju i National Bank of Greece (NBG) u vezi sa restrukturiranjem te banke još nisu zaključeni, jedna od pomenutih opcija bila bi da se NBG povuče iz jugoistočne Evrope.

U tim okolnostima, zemlje JIE6 su tokom prošle godine postigle izvestan napredak u sprovođenju bankarskih reformi u cilju poboljšanja otpornosti i nadzornih kapaciteta, ali su izazovi ostali. U različitom stepenu su ojačani makroprudencijalni okviri, poboljšani su odnosi između matičnih zemalja i zemalja domaćina, a nekoliko zemalja je uložilo napore da snize povišene nivoe problematičnih kredita (koji su uključivali i stranu tehničku pomoć (videti Okvir 2). Ipak, tu su i dalje četiri izazova:

(i) obuzdavanje problema sa problematičnim kreditima (PK) koji se još uvek povećava,

(ii) snižavanje visokih odnosa kredita prema depozitima, u nekim zemljama

(iii) podizanje profitabilnosti banaka i

(iv) obnavljanje rasta kreditne aktivnosti.

PK su u prvoj polovini 2013. godine nastavili da rastu, dostižući maksimalne nivoe u većem delu regiona. PK su počeli da rastu sredinom 2012. godine, a u prvoj polovini 2013. godine nastavili su da rastu u svakoj od zemalja JIE6 (Slika 29). Njihov porast u JIE6 bio je odraz kombinacije slabih osnovnih ekonomskih indikatora, pogoršanja kvaliteta kredita (Slika 30) i slabih režima za slučajeve nesolventnosti. Pored toga, slaba fiskalna disciplina dovela je do docnji u javnom sektoru, što je ograničilo likvidnost privatnog sektora i umanjilo sposobnost kompanija da servisiraju kredite. PK su dostigli zabrinjavajuće visoke nivoe od preko 20 procenata ukupnih kredita u Albaniji i Srbiji i oko 18 procenata u Crnoj Gori. Osim toga, krediti bez pokrića

Tabela 2: Udeo stranih banaka u aktivi u JIE6 u 2012. (u procentima bilansne sume u zemlju)

Austrija Grčka Slovenija

Albanija 28,8 18,8

Bosna i Hercegovina 37,2

8,5

Kosovo 24,1

16,1

Makedonija 4,7 23,0 16,9

Crna Gora 21,2

17,0

Srbija 16,4 14,0 3,5

Izvor: Bankscope, centralne banke.

26

(krediti 2. kategorije), na koje je otpadao najveći deo novih PK, i dalje su ostali visoki u nekim zemljama i potrebno ih je pažljivo pratiti (Okvir 2).

Slika 29: Problematični krediti (u procentima ukupnih kredita)

Izvor: Državni organi i proračuni Svetske banke Napomena: Podatak za pretkrizni nivo PK (2006-2008) za Srbiju odnosi se samo na nivo s kraja 2008. godine.

Slika 30: Kvalitet aktive kreditnog portfolija (u procentima ukupnih kredita), decembar 2012.

Izvor: Centralne banke država JIE6

Okvir 2: Napori za sanaciju PK u JIE6: Dosadašnje iskustvo

Svih šest zemalja jugoistočne Evrope su sada primili ili započeli razgovore o spoljnoj pomoći radi podrške u saniranju PK. Procesi sanacije PK zahtevaju značajne napore u više ključnih dimenzija, između ostalog uključujući: i) jasno i objektivno sagledavanje postojećih finansijskih i regulatornih podsticaja, kako lokalno tako i na međunarodnom nivou, pravnih i regulatornih prepreka i nedostataka u pogledu organizacionih i tehničkih sposobnosti u bankama, ii) uvođenje okvira za dobrovoljno restrukturiranje dugova i sudstvo spremno da izvrši sanaciju u slučaju nespremnosti tih klijenata na saradnju, iii) spremnost da se odrede dostižni privremeni i dugoročniji ciljevi smanjenja PK i rešenost nadzornih organa da se oni sprovedu i (iii) uvođenje okvira za dobrovoljno restrukturiranje dugova i sudstvo spremno da izvrši sanaciju u slučaju tih nekoopreativnih klijenata i iv) angažovanje brojnih ključnih lokalnih nosilaca interesa na usvajanju potrebnih mera. Mora da se pažljivo odredi redosled svih tih dimenzija u skladu sa dogovorenom, vremenski ograničenom strategijom. Po uspostavljanju gore utvrđenih preduslova, za proces smanjenja PK verovatno će biti potrebno najmanje 18 meseci kako bi pokazao trajne rezultate.

Albanija:

Banka Albanije (BA) zajedno sa vladom je pokrenula širok spektar reformi poslednih godina da bi podržala sanaciju PK koji obuhvata zakonodavna, proceduralna i poreska pitanja. U pokušaju da iskoristi najbolju međunarodnu praksu radi podržavanja smanjenja PK, Banka Albanije je u oktobru 2012. godine zaključila Memorandum o razumevanju sa Savetodavnim centrom Svetske banke za finansijski sektor sa sedištem u Beču (FinSAC). Najnovije izmene i dopune Zakonika o parničnom postupku iz 2013. godine, usvojene uz podršku FinSAC, imaju za cilj skraćenje i pojednostavljenje postupaka za realizaciju obezbeđenja i značajno umanje prava suda da interveniše kod izvršenja ili realizacije hipoteke na nekretnini. Međutim, banke se i dalje suočavaju sa važnim poreskim nejasnoćama u naporima da otpišu nenaplative PK. Kako bi se te stvari pojasnile, u novembru 2013. godine Ministarstvo finansija je u ime Poreske uprave sa Bankom Albanije formiralo radnu grupu čiji rad podržavaju pravni i računovodstveni stručnjaci iz odgovarajućih institucija. Kako banke i dalje drže na bilansima značajan deo nenaplativih problematičnih kredita, ukoliko bi se te poreske nejasnoće

0

5

10

15

20

25

30

ALB BIH KOS MKD CG SRB

Dec.12 Jun.13 Najviši nivo od 2008 Nivo pre krize (kraj 2007)0

10

20

30

40

50

60

ALB BIH KOS CG SRB

ispod-standardni

Sumnjivi

Gubici

Bez pokrica (Kategorija 2)

27

razrešile, banke bi mogle da snize nivo PK za 5-6 procentnih poena. U oktobru 2013. godine, Banka Albanije je pokrenula Platformu za sanaciju PK koja uključuje veće mešanje nadzornih organa u vezi sa strategijama za naplatu i sanaciju PK od strane banaka, uz podršku FinSAC. Ishod ove inicijative biće jačanje sposobnosti centralne banke da usmerava banke da intenziviraju napore da smanje obim PK u kraćem vremenskom okviru

Bosna i Hercegovina:

U odgovoru na molbu vlasti za tehničkom pomoći oko okvira za saniranje PK, aprila 2013. godine MMF je sproveo dijagnostičku studiju radi definisanja raznih kratkoročnih i dugoročnih mera kako bi se pomoglo oko raščišćavanja situacije sa PK. Izveštaj je namenjen identifikovanju koraka za jačanje okvira za saniranje PK putem uklanjanja poreskih i institucionalnih prepreka. MMF razmatra obezbeđivanje dalje tehničke pomoći u dve ključne oblasti: i) uvođenje „istanbulskog pristupa“ sanaciji loših kredita, pri čemu bi dug kompanija u problemima prema više kreditora kolektivno restrukturirao odbor kreditora, kao i ii) izrada zakona o faktoringu i/ili predlaganje novog zakonodavstva o društvima za upravljanje imovinom kako bi se olakšalo bankama da prodaju problematičnu aktivu. Pored toga, zaključci dijagnostičkog tima MMF-a ukazuju na kritičnu potrebu da se unaprede poreski zakoni koji se odnose na restrukturiranje i prodaju kredita, vansudsko restrukturiranje dugova pravnih lica, zakon o nesolventnosti pravnih lica i uvođenje sveobuhvatnog režima za slučajeve stečaja potrošača. Koristeći predstojeću kontrolu kvaliteta aktive izabranih banaka koju je tražio MMF, FinSAC je predložio da se doda modul za mapiranje naplate PK kojim bi se stvorilo više transparentnosti i veća odgovornost za napore banaka da smanje rizike u svojim bilansima stanja.

Kosovo:

Institucionalno gledano, nema funkcionalnog sistema za kolektivnu sanaciju PK i preduzeća u problemima. Savremeni zakon o likvidaciji i reorganizaciji, iako je generalno u skladu sa dobrom praksom, uopšte se ne sprovodi zbog nedostatka okvira za osposobljavanje, licenciranje, nadzor i odgovornost stečajnih upravnika. Postoji samo jedan specijalizovani trgovinski sud, koji ima manjak osoblja i resursa. Kosovo je tek nedavno uvelo službe za overu i službe za medijaciju kao mehanizme za alternativno rešavanje sporova, koje rade u okviru Privredne komore Kosova i Američke privredne komore.

Crna Gora:

Centralna banka Crne Gore (CBCG) preuzela je vodeću ulogu u uvođenju „podgoričkog pristupa“, novog integrisanog programa za poboljšanje smanjenja PK. Uz tehničku pomoć koju pruža Savetodavni centar Svetske banke za finansijski sektor sa sedištem u Beču (FinSAC), CBCG je u postupku implementacije formalnijeg okvira za unapređenje aktivnosti na smanjenju PK. Generalno zasnovan na Londonskim pravilima, taj pristup je osmišljen tako da napravi dobrovoljni okvir na bazi podsticaja za podršku realnom restrukturiranju (kako operativnom, tako i finansijskom) i da pruži rešenja za restrukturiranje dugova u sistemskim razmerama. Pristup se zasniva na predloženom lex specialis-u, Zakonu o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju dugova, za koji se očekuje da bude usvojen krajem 2013. godine. U sklopu analitičke podrške za utvrđivanje troškova i koristi finansijskog restrukturiranja, FinSAC je nedavno završio obimnu procenu naplativosti četiri najveća bankarska portfolija PK, što je uključivalo pojedinačnu analizu 120 velikih problematičnih klijenata. Ishod je bio demonstracija presudne važnosti uspešne inicijative za finansijsko restrukturiranje jer se očekuje da se bez snažne korektivne akcije sanira samo mali deo portfolija PK.

BJR Makedonija:

Posle projekta Svetske banke za tehničku pomoć oko planiranja za slučaj nepredviđenih situacija sredinom 2012. godine Narodna banka Republike Makedonije izradila je akcioni plan usmeren ka poboljšanju pripremljenosti za krizu. Projekat je usmeren na alate, resurse, ovlašćenja i mehanizme međusobne koordinacije organa koji su na raspolaganju vlastima u slučaju sistemske krize. Glavni cilj predloženog plana za nepredviđene krizne situacije jeste da spreči i smanji uticaj krize tako što će preduzeti mere da se: i) bolje razumeju rizici (uključujući i rizike vezane za PK) i međusobne veze u

28

Odnosi kredita prema depozitima i dalje su bili visoki u tri od šest zemalja u regionu (Slika 31). Srbija je smanjila svoj odnos kredita prema depozitima, a njene banke su znatno povećale likvidnost, ali još uvek ima najviši odnos u regionu, na nivou od 140 procenata sredinom 2013. godine. Crna Gora ima drugi nivo po visini, 122 procenta sredinom 2013. godine (što predstavlja pad sa 167 procenata sredinom 2009. godine), slično Bosni i Hercegovini.

Profitabilnost banaka je ostala pod pritiskom. Profitabilnost banaka merena kroz prosečan prinos na sredstva (ROA) opala je u

prvoj polovini 2013. godine u Albaniji, Bosni i Hercegovini i BJR Makedoniji, a povećala se tek neznatno u Srbiji i na Kosovu. U Crnoj Gori je, pošto je ponovo došlo do pozitivnog rasta kreditne aktivnosti, i profitabilnost banaka postala pozitivna po prvi put od sredine 2008. godine. Međutim, povećana rezervisanja za rastuće PK, poštovanje dodatnih regulatornih zahteva i niži prihodi nastavili su da vrše pritisak na profitabilnost i spremnost banaka da daju kredite.

Uprkos značajnoj likvidnosti i primetnim smanjenjima referentnih stopa u celoj 2013. godini, realni rast kreditne aktivnosti u regionu JIE6 se nije desio, i tako nije podržao brži ekonomski oporavak. Banke u zemljama JIE6 bile su dobro kapitalizovane (Slika 32). Visoka je bila i likvidnost u bankarskom sistemu, na nivou od 25-35 procenata ukupne aktive (Slika 33). Visoka likvidnost i adekvatnost kapitala služili su kao amortizeri za kolebljive finansijske tokove i neizvesnost oko izvora i potencijalnog izlaska matičnih banaka sa tržišta. Međutim, brz rast PK, uvođenje oštrijih standarda za preuzimanje kreditnog rizika i napori banaka da očiste bilanse i obuzdaju troškove izvršili su dodatan pritisak na kreditiranje u 2013. godini. To je

finansijskom sistemu, ii) upotrebi nadzor da se pojača otpornost banaka, iii) ustanovi odgovarajuće zakonodavstvo i politike (uključujući i za PK), i iv) poseduje strategija za upravljanje krizom pomoću pažljivo odabranih scenarija. FinSAC doprinosi izgradnji kapaciteta u Narodnoj banci Crne Gore, fokusirajući se na sistemsko smanjenje PK

Srbija:

Mada je potpuno pokriven rezervisanjima (na osnovu lokalnih prudencijalnih i računovodstvenih standarda), visoki nivo PK je izvor ozbiljne zabrinutosti u Srbiji. Izmenama i dopunama Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka koje su usvojene decembra 2012. godine uveden je blaži regulatorni tretman zadocnelih kredita koji su potpuno obezbeđeni hipotekom. Ublažene su regulatorne smetnje za prodaju nenaplativih plasmana korporativnim klijentima banaka. Uvedeno je vansudsko restrukturiranje PK, ali je odgovor banaka bio prilično slab i do danas je evidentirano samo nekoliko dobrovoljnih restrukturiranja. Postoje problemi oko kapaciteta imenovanog medijatora (Privredna komora) i neupoznatosti kompanija sa tim sistemom. Narodna banka Srbije je pripremila paket izmena i dopuna Odluke o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki banaka kako bi se uklonile neke od prepreka za rešavanje PK. Te izmene i dopune su 27. novembra 2013. godine date na javnu raspravu.

Slika 31: Odnosi kredita prema depozitima

Izvor: Državni organi i proračuni Svetske banke. Napomena: Usled usklađivanja računovodstva sa MSFI, podaci za Crnu Goru nisu uporedivi sa prethodnim Izveštajem.

0

20

40

60

80

100

120

140

160

180

ALB BIH KOS MKD CG SRB

Dec.12 Jun.13 Najviši nivo od 2006

29

obeshrabrilo banke da nastave sa kreditiranjem, naročito MSP. Kao rezultat toga, u 2013. godini dodatno je oslabio ukupan rast kreditne aktivnosti u regionu JIE6, osim u Crnoj Gori (Slika 34).

Šta je u tim okolnostima preostali prioritetni program reformi u finansijskom sektoru? Prvo, najvažniji predstojeći zadatak jeste uspešno i održivo smanjenje PK. Kao što je prethodno napomenuto, od poslednjeg izdanja ovog izveštaja (juna 2013. godine) znatno su se povećali nivoi PK, a rast kreditne aktivnosti je ostao slab. To naglašava potrebu za odlučnim i sveobuhvatnim merama za snižavanje nivoa PK. Drugo, potrebno je dalje jačanje makroprudencijalnog okvira. Iako je urađeno dosta toga, potreban je dodatan napor oko jačanja kapaciteta regulatornih organa (kako ljudskih tako i finansijskih) da bi se realizovale preporuke ranijih procena.

Treće, kreditiranje u stranoj valuti podrazumeva rizike koji nisu u potpunosti prepoznati u pogođenim zemljama. Slabi osnovni ekonomski pokazatelji i visok nivo kreditiranja u stranoj valuti i kreditiranja indeksiranog u stranoj valuti (koji se kreće od 79 procenata u Srbiji do 49 procenata u BJR Makedoniji7) predstavljaju potencijalan rizik u zemljama sa sopstvenim valutama. Te zemlje treba da pažljivo prate razvoj devizne izloženosti prema nezaštićenim klijentima i da preduzmu mere da se ograniči ili smanji kreditiranje u stranoj valuti ili kreditiranje indeksirano u stranim valutama.

7 BJR Makedonija je uspela da smanji kreditiranje u devizama sa 56 procenata svih kredita na kraju 2009. godine na sadašnji nivo od 49 procenata, dok je istovremeno povećala iznos depozita u lokalnoj valuti sa 41 procenta svih depozita na kraju 2009. godine na 56 na kraju septembra 2013. godine.

Slika 32: Koeficijent adekvatnosti kapitala

Slika 33: Koeficijent likvidnosti

Izvor: Državni organi i proračuni Svetske banke. Napomena: Podatak za Srbiju za kvartalni prosek za 2006-2008. godinu odnosi se samo na 2008. godinu

Slika 34: Stope rasta kreditne aktivnosti (procentualna promena)

Napomena: Prosečna stopa rasta za period 2003-2005. godina za Albaniju i Srbiju i za period 2004-2005. godina za BJR Makedoniju i Crnu Goru. Izvor: Državni organi i proračuni Svetske banke

0

5

10

15

20

25

ALB BIH KOS MKD CG SRB

Dec.12 Jun.13 Prosek (2006-2008), kvartalno

05

1015202530354045

ALB BIH MKD CG SRB

-10

0

10

20

30

40

50

60

ALB BIH KOS MKD CG SRB

2009 2010 2011 2012 2013-2.kv. Pros. rast 2003-2005

30

Uporni fiskalni pritisci

Fiskalni deficiti JIE6 ostali su visoki delom zbog rigidnih struktura javnih rashoda, slabih poreskih baza i oslabljenih fiskalnih prihoda. U 2013. godini nije ponovo uspostavljena fiskalna ravnoteža, a deficiti su ostali blizu maksimalnih nivoa iz 2009. godine. Uprkos izvesnim pokušajima u 2013. godini da se obuzdaju rashodi, vlade se nisu pozabavile ključnim strukturnim rigidnostima koje leže u osnovi visokih javnih rashoda, a to su visoka potrošnja za zarade i loše usmereni socijalni transferi (Slika 35, Slika 36). Pored toga, velika neformalna ekonomija i slab regionalni ekonomski oporavak doveli su do gubitaka prihoda u nekim zemljama (Albanija, Crna Gora, Srbija) u kojima su smanjenja rashoda bila nedovoljna da obuzdaju deficite. U drugim zemljama (Srbija) i rashodi su nastavili da rastu, odlažući neophodno fiskalno prilagođavanje. Kao rezultat toga, prosečni fiskalni deficit JIE6 zadržao se na uzlaznoj putanji i projektovano je da će u 2013. godini dostići 4,2 procenta BDP-a (Slika 37). U tom pogledu, fiskalni učinak JIE6 ostao je gori od zemalja EU11, čiji je prosečni neponderisani deficit u 2013. godini bio na nivou od 3,6 procenata BDP-a.

Zemlje JIE6 koje su zabeležile pad fiskalnih deficita u 2013. godini bile su one koje su bile u stanju da smanje rashode (Slika 38). U Bosni i Hercegovini i Srbiji, pod pretpostavkom da će budžetski planovi biti realizovani, projektovano je da smanjenja potrošnje više nego kompenzuju podbačaj prihoda i doprinesu smanjenju fiskalnih deficita za između 0,5 i 3 procenata BDP-a. U Srbiji je projektovano da se fiskalni deficit

Slika 35: Prosečni strukturni fiskalni bilans i ekonomski rast (u procentima)

Slika 36: Strukturni fiskalni bilansi (u procentima BDP-a)

Izvor: Vlade država i proračuni Svetske banke. Napomena: Strukturni bilans se odnosi na ciklično prilagođeni bilans sektora države. Ciklično prilagođeni bilans je fiskalni bilans korigovan da bi se u obzir uzeli efekti ekonomskog ciklusa pomoću Hodrik-Preskot (HP) filtera. Razmatranje videti u dokumentu Giorno et al. (1995) koji je dostupan na adresi: http://78.41.128.130/dataoecd/2/43/33928808.pdf

-6.0

-4.0

-2.0

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

Structural balance Average growth

-10.0

-8.0

-6.0

-4.0

-2.0

0.0

2.0

4.0

6.0

8.020

05

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

ALB BiH KOS

MKD CG SRB

http://78.41.128.130/dataoecd/2/43/33928808.pdf

31

smanji sa 7 na 6,5 procenata BDP-a. Projektovano je da fiskalni deficit Kosova opadne sa 2,7 na 2,4 procenta BDP-a. Na Kosovu je uvođenjem fiskalnog pravila zakonski dozvoljen maksimalni deficit određen u visini od 2 procenta BDP-a od 2014. godine nadalje. Za razliku od toga, u Albaniji se očekuje da se u 2013. godini deficit poveća za 2,5 procentnih poena BDP-a (u odnosu na prvobitni cilj) i time dostigne 5,9 procenata na osnovu propusta u naplati prihoda, kao i povećanja potrošnje u vezi s izborima.

Fiskalno prilagođavanje u JIE6 dodatno su opteretile slaba poreska baza i neefikasna poreska administracija tako što su oslabile prihode. Prosečan odnos prihoda prema BDP-u opao je sa 37 procenata u 2008. na 35,1 procenat u 2012. godini, uprkos ponovnom rastu. Na fiskalne bilanse u JIE6 negativno je uticala slaba naplata poreza. I pored nedavnih povećanja stopa PDV-a i akciza u nekim zemljama, koja su donela dodatne prihode (u prvom redu u Crnoj Gori i Srbiji), u 2013. godini su prihodi u JIE6 opali u proseku za oko 0,6 procenata BDP-a. Izgleda da su glavni faktori iza slabih prihoda u JIE6 bili delom strukturni (slaba poreska administracija i prihodi od carina), a delom ciklični, odražavajući oslabljenu tražnju i niže prihode od PDV-a.

0.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

6.0

7.0

8.0

ALB BiH KOS MKD CG SRB EU11 JIE6

2011 2012 2013

-3.0

-2.0

-1.0

0.0

1.0

2.0

3.0

ALB BiH KOS MKD CG SRB JIE6

Doprinos rashodaDoprinos prihodaPromena deficita

Slika 37: Fiskalni deficiti (u procentima BDP-a)

Slika 38: Doprinos u pravcu promene deficita, 2012-2013.

Izvor: Proračuni Svetske banke Izvor: Proračuni Svetske banke

32

Velike fiskalne debalanse u JIE6 podsticala je rigidna struktura javnih rashoda koji su se koncentrisali na zarade u javnom sektoru i socijalne transfere (Slika 39). U proseku, masa zarada zemalja JIE6 veoma je visoka i iznosila je 9 procenata BDP-a u 2012. godini i još uvek je rasla u poređenju sa nivoima pre krize (Slika 40 i Slika 41). Socijalni transferi, koji se između ostalog sastoje od socijalne pomoći krajnje instance, penzija i naknada u vezi s ratom, na nivou od 12,45 procenta BDP-a ostali su visoki i loše usmereni i ne štite siromašne (Slika 42 i Slika 43). Procenjeno je da u Bosni i Hercegovini preko 12 procenata socijalnih naknada ide najbogatijoj petini stanovništva, a u BJR Makedoniji preko 11 procenata. S druge strane, u Bosni i Hercegovini je do najniže petine stiglo manje od 40 procenata naknada. U toj zemlji i na Kosovu

su naknade ratnim veteranima uzele veliki deo budžeta za socijalnu zaštitu, ali nisu stigle do siromašnih i najugroženijih. Stoga ima mnogo prostora da se racionalizuju socijalni rashodi u toj oblasti, uz istovremeno povećanje socijalne zaštite za siromašne i izgleda za zajednički prosperitet najnižih petina populacije.

-12.0

-10.0

-8.0

-6.0

-4.0

-2.0

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

ALB BiH KOS MKD CG SRBFond zarada Kupovina roba i uslugaKamata SubvencijeGrantovi Soc.davanja

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

ALB BiH KOS MKD CG SRB

Naknade zaposlenima Socijalna davanja

Slika 39: Javni rashodi (u procentima BDP-a)

Izvor: Državni organi, Eurostat i proračuni Svetske banke

Slika 40: Promena potrošnje, 2009-2012. Slika 41: Potrošnja po osnovu mase zarada i socijalnih naknada, 2012. (u procentima BDP-a)

Izvor: Procene Svetske banke Izvor: Procene Svetske banke

0.0

10.0

20.0

30.0

40.0

50.0

60.0

ALB

BiH

KOS

MKD CG SR

B

EU-1

1

JIE6

2011 2012 2013

33

Slika 42: Obuhvat domaćinstava socijalnim davanjima (u procentima)

Slika 43: Ciljanost: procenat naknada koji ide domaćinstvima u najvišoj i najnižoj petini

Izvor: Državni organi i Baza podataka o rashodima za socijalnu zaštitu i evaluaciju za Evropu i centralnu Aziju, Svetska banka. Podaci su iz sledećih godina ALB: 2008; Bosna i Hercegovina: 2007; KOS: 2009; MKD: 2010; CG: 2011; SRB: 2010.

U 2013. godini, u većini zemalja JIE6 nivoi javnog duga su nastavili da rastu. Prosečan javni dug (izuzev garancija) povećao se sa 36,2 procenata BDP-a u 2011. na 42 procenta u 2012. godini i 44,8 procenata BDP-a u 2013. godini. Nivoi javnog duga su ostali naročito zabrinjavajući u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji u 2013. godini. U Albaniji je čak projektovano da će javni dug premašiti 66 procenata BDP-a, bez uključivanja najavljene isplate zadocnelih obaveza (koje iznose dodatnih 4,1 procenat BDP-a). Ni državne garancije nisu

0.01.02.03.04.05.06.07.08.09.0

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

30.0

35.0

ALB BiH KOS MKD CG SRB

Najniža petina (leva strana)

Najviša petina (desna strana)

0.0

2.0

4.0

6.0

8.0

10.0

12.0

14.0

0.010.020.030.040.050.060.070.080.090.0

ALB BiH KOS MKD CG SRB

Najniža petina (leva strana)

Najviša petina (desna strana)

Slika 44: Dug sektora države bez garancija (u procentima BDP-a)

Izvor: Svetska ekonomska perspektiva, april 2013. i Ministarstvo finansija Kosova. Napomene: Korišćen je bruto koncept. Bez garancija.

Slika 45: Državne garancije (u procentima BDP-a)

Izvor: Državni organi i procene Svetske banke.

0

10

20

30

40

50

60

70

ALB BiH KOS

MKD CG SRB

EU-11 JIE

6

2011 2012 2013 (proj.)

0

2

4

6

8

10

12

14

16

18

ALB BiH KOS MKD CG SRB

2012 2013 (proj.)

34

zanemarljive i mogu da uvećaju pritiske na javni dug (Slika 45).One su u 2012. godini dostigle oko 7,5 procenata BDP-a, ali je projektovano da opadnu u 2013. godini zbog aktiviranja jedne velike garancije u Crnoj Gori. Kreditni rejtinzi država koje dodeljuje agencija Standard and Poor’s ostali su nepromenjeni od juna 2013. godine (Tabela AI.1).

35

POGLAVLJE 2:

MAKROEKONOMSKA PERSPEKTIVA

36

Slab rast u narednom periodu

U uslovima oslabljene tražnje, neizvesnih izgleda u pogledu izvoza i znatnih eksternih rizika, očekuje se da u 2013. godini region JIE zabeleži porast po stopi od 1,8 procenata, uglavnom u skladu s projekcijom iz junskog Redovnog ekonomskog izveštaja za JIE6. Bosna i Hercegovina i Kosovo i dalje su privrede JIE6 sa najsporijim odnosno najbržim rastom. Izgledi u pogledu rasta za 2013. godinu za BJR Makedoniju i Crnu Goru neznatno su korigovani naviše, dok su korekcije naniže izvršene za Albaniju i Kosovo i Srbiju (Tabela 3).

Međutim, jednokratni efekti oporavka aktivnosti posle recesije i poboljšanih vremenskih uslova iščezavaju. Ekonomska aktivnost se usporava, odražavajući velike slabosti domaće tražnje uprkos oporavku eksterne tražnje i skoku izvoza. Ekonomija Srbije započinje fiskalnu konsolidaciju kako bi svoj dug dovela na održiv nivo i to će verovatno delovati kao kočnica na privrednu aktivnost. Ekonomije BJR Makedonije, Kosova i Crne Gore beleže izvestan zamah u građevinarstvu, uslugama i turizmu, ali su njihovi udeli u regionalnoj ekonomiji JIE6 previše skromni da bi promenili ukupnu regionalnu sliku.

Prema tome, izgledi za ekonomski rast u JIE6 u 2014. godini i dalje su slabi i zavise od trajnijeg oporavka eksterne tražnje. Opšte uzev, neto izvoz će u kratkom roku i dalje pokretati rast. Međutim, ekonomsku aktivnost će ograničavati nepovoljni uslovi na tržištu rada, loša investiciona klima i oslabljena potrošnja i investicije. Projektovano je da u 2014. godini region JIE6 zabeleži porast po stopi od 1,8 procenata umesto prethodno projektovanih 2,7 procenata. Glavna kočnica za regionalni rast je verovatno usporavanje ekonomije Srbije.8 Sada se očekuje da Srbija u 2014. godini zabeleži rast od samo 1 procenta, u poređenju sa prethodno projektovanih 3 procenta na osnovu opadanja privatne potrošnje i fiskalne konsolidacije. Za razliku od Srbije, očekuje se da se ekonomski rast u ostalih pet zemalja JIE popravi u 2014. godini i premaši tempo ekonomske ekspanzije iz 2013. godine.

Rizik po tu perspektivu je na negativnoj strani. S obzirom na to da tržišne ekonomije u razvoju i ekonomije u usponu, uključujući i JIE6, ulaze u period očekivanog globalnog pooštravanja finansijskih uslova, nije više moguće sprovođenje politike da se nastavi da se radi kao i obično: kreatori politika bi trebalo da smanje makroekonomske ranjivosti, da ponovo formiraju fiskalne rezerve i da ponovo osnaže strukturne reforme usmerene ka rastu. Glavni eksterni rizici po perspektivu JIE6 odnosili su se na: (i) tempo kojim mogu da rastu kamatne stope u svetu, uz očekivano redukovanje kupovanja obveznica u SAD, (ii) oporavak evrozone i (iii) potencijalan uticaj izlaska matičnih banaka iz bankarskih sistema zemalja JIE6. Interni rizici po perspektivu u JIE6 se odnose na „zamor od reformi“ koji može da odloži implementaciju politika i teške fiskalne izazove da se stabilizuje i smanji javni dug u više zemalja. Takođe, oporavak kreditne aktivnosti i izglede za rast mogli bi da ometu i nedostatak napretka u rešavanju problema PK i docnji privatnog sektora.

8 Korekcija projekcija rasta Kosova za 2014. godinu naniže iznosi samo minimalnih 0,1 procentni poen.

Tabela 3: Realni rast BDP-a i projekcije 2012 2013f 2014f Albanija 1,6 1,3 2,1 Bosna i Hercegovina -1,1 0,8 2,0 Kosovo 2,7 3,0 4,0 BJR Makedonija -0,4 2,5 3,0 Crna Gora -2,5 1,8 2,5 Srbija -1,7 2,0 1,0 JIE6 -0,7 1,8 1,8 Napomena Evrozona -0,6 -0,4 1,1

Izvor: projekcije Svetske banke. Napomena: Ponderisani prosek

37

Od slabog do snažnog rasta: Poboljšanje produktivnosti i konkurentnosti

Iza ovog teškog kratkoročnog horizonta, kako zemlje JIE6 mogu da poboljšaju dugoročniju perspektivu rasta? Glavni prioritet politike ostaje održavanje makroekonomske stabilnosti: zemlje JIE6, a naročito one sa visokim javnim dugovima, trebalo bi da intenziviraju fiskalno prilagođavanje i da ponovo formiraju fiskalne rezerve, posebno s obzirom na verovatan rast njihovih troškova državnog zaduživanja usled promena uslova na međunarodnom tržištu (npr. redukovanje kupovine obveznica u SAD). Podjednako važno je da će strukturne reforme morati da se energično sprovode. Započeti rast baziran na izvozu jeste pozitivno kretanje, ali njegovo održavanje će biti izazov. JIE6 treba da poboljšaju svoj fiskalni položaj, smanje javni dug i ojačaju bankarski sistem, dok se suočavaju sa značajnim strukturnim izazovima oko poboljšanja produktivnosti i konkurentnosti, uključujući i oblasti investicione klime, tržišta rada i javnog sektora.

Prema većini uporednih parametara strukturnih reformi, region JIE6 još uvek ne beleži dobre rezultate. Velikim napretkom u smanjenju troškova poslovanja, BJR Makedonija je počela da privlači skromne tokove SDI. Zemlje JIE6 imaju velike prednosti u poređenju sa mnogim drugim zemljama u razvoju: njihove reforme se duboko prožimaju sa procesom pristupanja EU, a nalaze se u susedstvu jednog od najvećih svetskih ekonomskih blokova. Osim toga, nedavni sporazum između Srbije i Kosova nagovestio je veću stabilnost i sigurnost u regionu. Pristupanje Hrvatske EU (Okvir 3), započinjanje procesa pristupanja Srbije i Crne Gore, kao i nedavne političke promene u regionu mogu pružiti novi zamajac za reforme i budući prosperitet regiona. Sada je vreme da se ta šansa iskoristi.

Okvir 3: Implikacije pristupanja Hrvatske EU za JIE6

Posle pristupanja Hrvatske EU morale su da se izvrše izmene i dopune Sporazuma o slobodnoj trgovini u centralnoj Evropi (CEFTA). Dana 1. jula 2013. godine novi režim trgovine između JIE6 i Hrvatske uveo je režim asimetrične liberalizacije trgovine. To znači da su zemlje JIE6 zadržale bescarinske izvozne preferencijale prema hrvatskom tržištu kako je to regulisano po Sporazumima o stabilizaciji i pridruživanju EU. Međutim, hrvatski izvoz podleže tarifama koje se primenjuju na proizvode iz EU. Sadašnji izvoz u zemlje CEFTA čini 20 procenata ukupnog izvoza Hrvatske. U 2012. godini, Hrvatska je izvezla proizvode u vrednosti od 1,66 milijardi EUR, dva puta više nego što je uvezeno iz zemalja CEFTA u Hrvatsku.

Hrvatske kompanije su izgubile deo konkurentske prednosti, pri čemu su najviše pogođeni duvanski i poljoprivredni proizvodi. Na primer, kompanija Agrokor d.o.o. (koja se pretežno bavi preradom hrane, vinom i agrobiznisom), morala je 2012. godine, pre pristupanja Hrvatske u EU, da prebaci u region JIE6 18 procenata svojih investicija vrednih 1,38 milijardi EUR (od 1993. godine). U godini pre pristupanja, Srbija je zabeležila rast investicija hrvatskih firmi. Za zemlje JIE6 izvoz vina, junetine, šećera i ribe će biti ograničen na određenu kvotu, dok će ostali poljoprivredni proizvodi prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju EU biti oslobođeni carine, mada će podlegati višim fitosanitarnim i veterinarskim standardima koji su harmonizovani sa EU.

EK je pokrenula diskusiju sa članicama CEFTA o članu 7. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju zemalja CEFTA, koji podrazumeva ublažavanje propisanih uslova i smanjenje visokih stopa. Međutim, možda će biti potrebno vreme da Hrvatska obnovi na raniji nivo trgovinske tokove pogođene izlaskom iz regiona CEFTA, ukoliko ih je uopšte moguće obnoviti. Hrvatske kompanije koje su bile prisutne na tržištima JIE6, naročito u prehrambenoj industriji, prebacile su deo proizvodnje u JIE6 kako bi izbegle uticaj carinskih barijera.

38

Put ka snažnom dugoročnom rastu vodi preko poboljšanja produktivnosti i konkurentnosti. U ovom izdanju Redovnog ekonomskog izveštaja istaknuta je jedna takva oblast – unapređenje poslovnog okruženja, što će pomoći da se uklone barijere za širenje poslovanja i rastereti privatno investiranje.

Unapređena poslovna klima, ali su potrebne dodatne reforme

Zemlje JIE6 su nastavile da uklanjaju regulatorne prepreke poslovanju. Indeks opšte lakoće poslovanja, koji je izmeren najnovijim Indikatorima lakoće poslovanja, popravio se u zemljama JIE6 sa 60,4 u 2009. na 64,9 u 2013. godini. To povećanje je bilo veće od napretka EU11 od 3,4 procentna poena, iako je prosek JIE6 i dalje ostao ispod proseka EU11. Najveća poboljšanja u regionu JIE6 zabeležili su Kosovo i BJR Makedonija, sa 9,8 odnosno 9,1 procentnim poenom. S druge strane, Albanija je ostala jedina zemlja u regionu sa pogoršanom pozicijom uprkos nedavnom neznatnom napretku (Slika 46). Bosna i Hercegovina ima najslabije rezultate u regionu i treba da brzo sustigne svoje susede ukoliko želi da privuče investicije i poboljša ekonomski rast.

Slika 44: Udaljenost do granice najbolje prakse u pogledu lakoće poslovanja, 2009-2013.

Izvor: Izveštaj Svetske banke “Doing Business” (Lakoća poslovanja), 2013.

50

55

60

65

70

75

80

Albanija Bosna i Hercegovina

Kosovo Makedonija, BJR

Crna Gora Srbija JIE6 EU11

2009 2010 2011 2012 2013

Udaljenost do granice (najbolja praksa = 100)

39

Slika 45: Udaljenost JIE6 do granice najbolje prakse u oblastima vezanim za lakoću poslovanja, 2009. prema 2013.

Izvor: Izveštaj Svetske banke “Doing Business” (Lakoća poslovanja), 2013.

Specifične oblasti u kojima su zemlje JIE6 zabeležile najveći napredak u proteklih nekoliko godina su: otvaranje firmi, izdavanje građevinskih dozvola i plaćanje poreza. Na skali za oblast otvaranja firmi, region JIE6 je popravio svoju poziciju u odnosu na najbolju svetsku praksu sa 78,8 u 2009. na 86,1 u 2013. godini, a Kosovo je zabeležilo najvišu stopu napretka od svih zemalja JIE6. U pogledu plaćanja poreza, između 2009. i 2013. godine pet zemalja JIE6 nastavilo je da smanjuje jaz u odnosu na najbolju svetsku praksu, pri čemu je najveći napredak zabeležila Crna Gora, a najmanji Srbija. Izuzetan je bio i napredak u oblasti izdavanja građevinskih dozvola: zabeležen je porast za 8,3 procentna poena između 2009. i 2013. godine jer je region JIE6 popravio poziciju sa 46,6 na 55 u 2013. godini. Napredak u JIE6 došao je prvenstveno sa Kosova i iz BJR Makedonije, pri čemu je ova potonja zemlja postala regionalni lider, popravivši svoju poziciju u 2013. godini na 80,4 u odnosu na najbolju svetsku praksu.

Ipak, i pored tog napretka, potrebne su dalje reforme kako bi se rešavale strukturne rigidnosti i povećala konkurentnost regiona. Na primer, rešavanje slučajeva nesolventnosti ostalo je najslabija oblast za grupu JIE6, sa samo 2,5 procentnih poena umerenog poboljšanja ranga između 2009. i 2013. godine. Mada je između 2009. i 2013. godine svih šest zemalja zabeležilo izvesna poboljšanja, taj napredak je nedovoljan da dovede do delotvornih stečajnih postupaka. Pored toga, naročito naporne ostale su oblasti sprovođenja ugovora i zaštite imovinskih prava (Slika 47).

Ukratko, iako je obnovljen ekonomski rast u regionu JIE6, zemlje treba da nastave da jačaju domaće osnovne makroekonomske indikatore i sprovode politike koje povećavaju produktivnost i otpornost na eksterne turbulencije. Ključni izazov politike za JIE6 ostaje prelazak sa sporog puta oporavaka baziranog na izvozu na snažan rast. Prvi sastojak u receptu za uspeh jeste obezbeđivanje trajne i održive makroekonomske stabilnosti, što u zemljama JIE6 znači smanjenje i održavanje umerenih nivoa fiskalnih deficita i duga. Na polju strukturne politike, snažni dugoročni rast zahteva reforme koje povećavaju produktivnost i konkurentnost, čiji elementi su ranije istaknuti, pored reformi tržišta rada i javnog sektora.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Rešavanje nesolventnosti

Izvršenje ugovora

Izdavanje građevinskih

dozvola

Zaštita investitora

Plaćanja poreza

Snabdevanje električnom energijom

Prekogranična trgovina

Upis nepokretnosti

Dobijanje kredita

Otvaranje firmi

Sveukupno

2009 2013

Udaljenost do najbolje prakse (najbolja praksa = 100)

ANEKS I:

MAKROEKONOMSKI INDIKATORI

2012 2013f 2014f Rast realnog BDP-a (procenata) Albanija 1,6 1,3 2,1 Bosna i Hercegovina -1,1 0,8 2,0 Kosovo 2,7 3,0 4,0 Makedonija, BJR -0,4 2,5 3,0 Crna Gora -2,5 1,8 2,5 Srbija -1,7 2,0 1,0 Fiskalni deficit (procenat BDP-a) Albanija -3,4 -5,9 Bosna i Hercegovina -2,7 -2,0 Kosovo -2,7 -2,4 Makedonija, BJR -3,9 -4,0 Crna Gora -5,4 -4,3 Srbija -7,6 -6,5 Javni dug1 (procenat BDP-a) Albanija 59,4 66,2 Bosna i Hercegovina 45,1 44,7 Kosovo 8,4 9,7 Makedonija, BJR 34,3 35,5 Crna Gora 54,0 54,2 Srbija 50,6 55,9 Indeks potrošačkih cena2 (u procentima, prosek za period) Albanija 2,0 2,1 Bosna i Hercegovina 2,1 0,7 Kosovo 2,5 2,2 Makedonija, BJR 3,3 3,3 Crna Gora 4,1 2,9 Srbija 7,3 8,2 Stopa nezaposlenosti3 (u procentima) Albanija 13,0 12,8 Bosna i Hercegovina 28,0 27,5 Kosovo 30,9 Makedonija, BJR 31,0 28,8 Crna Gora 20,0 19,2 Srbija 24,0 24,1 Saldo bilansa tekućih transakcija (procenat BDP-a) Albanija -10,9 -9,7 Bosna i Hercegovina -9,6 -7,5 Kosovo -7,6 -10,7 Makedonija, BJR -3,1 -3,1 Crna Gora -18,7 -15,0 Srbija -10,5 -6,0 Spoljni dug4 (procenat BDP-a) Albanija 56,6 56,9 Bosna i Hercegovina 53,0 54,2 Kosovo 7,6 7,2 Makedonija, BJR 67,0 66,1 Crna Gora 119,2 113,4 Srbija 86,2 81,0 1 Isključujući garancije. 2 Podaci za 2013. prikazuju prosek za period do septembra izuzev avgusta za Bosnu i Hercegovinu. 3 Podaci za 2013. prikazuju procenu za prvi kvartal za Bosnu i Hercegovinu, a drugi kvartal za ostale. Podaci za 2012. prikazuju godišnje proseke. 4 Podaci za 2013. prikazuju stanje spoljnog duga za drugi kvartal.

Tabela AI. 1: JIE6: Izabrani ekonomski indikatori i projekcije, 2012-2014.

Izvor: Proračuni Svetske banke.

Izvor: Projekcije Svetske banke.

-5 0 5 10 15 20

Albanija

Bosna i Hercegovina

Kosovo

Makedonija, BJR

Crna Gora

Srbija

JIE6

EU11

EU15

Procentualna promena od 2008

100

110

120

130

140

150

160

170

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

p

Albanija

Kosovo

Crna Gora

Makedonija, BJR

Bosna i Hercegovina

Srbija

Indeks realnog BDP (2002=100)

-0.5 0.0 0.5 1.0 1.5 2.0 2.5 3.0 3.5

Albanija

Bosna i Hercegovina

Kosovo

Makedonija, BJR

Crna Gora

Srbija

JIE6

EU11

EU15

Projekcija za 2013, procenat BDP-a

-7.5

-5.0

-2.5

0.0

2.5

5.0

7.5

10.0

12.5

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

p20

14p

Kosovo

Makedonija, BJR

Crna Gora

Albanija

Bosna i Hercegovina

Srbija

Procenat BDP-a

Slika AI. 1: Realni BDP: Procentualna promena od najvišeg nivoa pre krize

Slika AI. 2: Projekcije rasta realnog BDP-a za 2013.

Napomene: Kosovo sa 2012; Bosna i Hercegovina sa 1. kvartalom 2013. Izvor: Proračuni Svetske banke.

Izvor: Proračuni Svetske banke.

Izvor: Proračuni Svetske banke.

0 5 10 15 20 25 30 35

Albanija

Bosna i Hercegovina

Kosovo

Makedonija, BJR

Crna Gora

Srbija

JIE6

EU11

EU15

1. pol. 2013, procenat radne snage (15-64 g.)

10

15

20

25

30

35

40

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

1. p

ol.

2013

Makedonija, BJR

Kosovo

Bosna i Hercegovina

Srbija

Crna Gora

Albanija

Procenat radne snage (15-64 g.)

-7 -6 -5 -4 -3 -2 -1 0

Albanija

Bosna i Hercegovina

Kosovo

Makedonija, BJR

Crna Gora

Srbija

JIE6

EU11

Projektovani procenat BDP-a za 2013

-7.5

-5.0

-2.5

0.0

2.5

5.0

7.5

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

p

Bosna i Hercegovina

Kosovo

Makedonija, BJR

Crna Gora

Albanija

Srbija

Procenat BDP-a

0 10 20 30 40 50 60 70 80

Albanija

Bosna i Hercegovina

Kosovo

Makedonija, BJR

Crna Gora

Srbija

JIE6

EU11

Projekcija za 2013, procenat BDP-a

0

10

20

30

40

50

60

70

80

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

2013

p

Albanija

Crna Gora

Srbija

Bosna i Hercegovina

Makedonija, BJR

Kosovo

Procenat BDP-a

Slika AI. 3: Stopa nezaposlenosti

Slika AI. 4: Fiskalni bilans

Slika AI. 5: Javni dug

Izvor: Proračuni Svetske banke.

Izvor: Proračuni Svetske banke.

Izvor: Proračuni Svetske banke.

0 10 20 30 40 50

Albanija

Bosna i Hercegovina

Kosovo

Makedonija

Crna Gora

Srbija

JIE6

EU15

2012, procenat BDP-a

-40

-30

-20

-10

0

10

20

30

40

50

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

2010

2011

2012

1. p

ol. 2

013

Srbija

Crna Gora

Albanija

Bosna i Hercegovina

Makedonija

Kosovo

Godišnji rast, procenat

0 10 20 30 40 50 60 70

Albanija

Bosna i Hercegovina

Kosovo