MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, TRGOVINE,

UMARSTVA I VODOPRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA I STRU NA SLUBA VRANJE

Mari ka 1, 17500 Vranje, 017/422-197, 423-107, zzpvr@ptt.rs Broj 82, Godina IX, Jul 2012. Besplatan primerak

POLJOPRIVREDNI BILTEN

Vranje, Jul 2012.

Sadraj: 1. Ratarstvo-povrtarstvo dipl. ing. Nada Lazovi - okovi , Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Mere nege paradajza; 2. Vo arstvo-vinogradarstvo Mr Neboja Mladenovi , dipl. ing., Savetodavac za vo arstvo i vinogradarstvo Povrede vinove loze izazvane visokim temperaturama, Navodnjavnje vinove loze sistemom kap po kap; 3. Vo arstvo-vinogradarstvo dipl. ing. Suzana Jerki , Savetodavac za vo arstvo i vinogradarstvo Navodnjavanje dunje; 4. Vo arstvo-vinogradarstvo dipl. ing. Vidoska Tasi , Savetodavac za vo arstvo i vinogradarstvo Odravanje zemljita u l jiviku;

5. Sto arstvo dipl. ing. Sr an Zafirovi , Savetodavac za sto arstvo Toplotni stres krava;

6. Zatita bilja dipl. ing. Ivan Timi , Savetodavac za zatitu bilja i prehrambenih proizvoda Crvena pale (crvenilo) li a vinove loze, Prouzrokova : Pseudopeziza tracheiphila; 7. Zatita bilja dipl. ing. Dejan Mujaki , Stru ni saradnik Koordinator za PIS Srbije Bakteriozni rak, Prouzrokova : Agrobacterium tumefaciens; 8. Zatita bilja dipl. ing. Mica Staji , Stru ni saradnik - Izvestioc za PIS Srbije Zatita povr a u plasteni koj proizvodnji; 9. Aktivnosti Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije 8. Aktivnosti poljoprivredne savetodavne i stru ne slube Vranje

MERE NEGE PARADAJZA

Me urednom obradom se odrava struktura zemljita i obezbe uje normalan rast korenovog sistema, a time i cele biljke. Po pravilu, me uredna obrada se vri nakon zalivanja, sve dok je mogu e u i u redove. Prva me uredna obrada se vri 10-15 dana nakon rasa ivanja. U toku vegetacije potrebno je izvriti kultiviranje jo 2- 3 puta na dubini od 4-5 cm.

Navodnjavanje je osnovni preduslov uspene proizvodnje i ostvarivanja visokih prinosa vrhunskog kvaliteta ploda. Nakon rasa ivanja neophodno je izvriti zalivanje useva. Optimalna vlanost zemljita za proizvodnju paradajza je 70-80% PVK. Potrebe paradajza za vodom, za uslove P injskog kraja, variraju u rasponu 500-550 mm. Najzastupljeniji na in navodnjavanja kod nas je navodnjavanje veta kom kiom. Paradajz je bolje navodnjavati re e a obilno, nego esto i nedovoljno ime se kvasi samo povrinski sloj zemljita i podsti e formiranje plitkog korenovog sistema.

Mal ovanjem se pove ava temperatura zemljita, uva vlaga i smanjuje napad teto ina i rast korova. Zemljite se moe nastirati crnom PE folijom i organskim mal om (slama, kompost, drveno iverje, itd). Nastiranje folijom se vri specijalnim mainama koje ujedno vre i sadnju rasada. Ovakav vid nastiranja zemljita ima tendenciju irenja u naoj zemlji.

U proizvodnji batenskog paradajza primenjuju se i specifi ne mere nege:

upu ivanje biljaka na oslonac (gajenje uz potporu), zakidanje zaperaka (pinciranje), prekra ivanje vrha stabla (dekaptacija) i zakidanje donjih listova nakon sazrevanje plodova u cvasti.

Indeterminantne sorte se gaje uz oslonac na jedno stablo, ili re e na dva stabla. im po ne cvetanje, trebalo bi izvriti vezivanje biljaka uz oslonac to se naj e e vri kanapom u obliku osmice. Kanap se ne sme vezati suvie vrsto uz biljku jer se useca u stablo i ne dozvoljava mu rast. Biljke se vezuju 3-4 puta u toku vegetacije.

Zakidanje zaperaka (pinciranje) je mera kojom se regulie broj stabala na biljci. Zaperci su bo ni izdanci koji se formiraju u pazuhu listova paradajza. Ukoliko se blagovremeno ne odstranjuju, iz njih e se formirati bo ne grane, biljka e dobiti bunast izgled sa ve im brojem sitnijih plodova koji e kasnije sazreti. Zaperci se odstranjuju noem kada dostignu duinu 2-3 cm pri emu treba voditi ra una da se stablo ne oteti.

Nakon zrenja plodova u cvasti preporu uje se zakidanje listova ispod cvasti jer gube svoju funkciju, a mogu predstavljati i izvor bolesti. Oko 30 dana pre prvog mraza predstoji jo jedan zadatak, tzv. dekapitacija. Biljkama treba zakinuti vrh stabla, da bi se poslednjim plodovima koji su zametnuti pruila prilika da sazru.

Savetodavac za ratarstvo i povrtarstvo Dipl. ing. Nada Lazovi okovi

POVREDE VINOVE LOZE IZAZVANE VISOKIM TEMPERATURAMA

Visoke temperature obi no prati niska vlanost zemljita i vazduha pa ukoliko ovakvi uslovi potraju due moe do i do ote enja pojedinih organa, a zatim i do uvenu a itavih okota. Temperature iznad 35C, a naro ito vie od 40C mogu izazvati trajne posledice. Pri ovakvim temperaturama dolazi do kovrdanja li a koje zatim gubi boju, sui se i otpada. Ote enja se mogu javiti na bobicama najpre u vidu oegotina, zatim dolazi do smeuravanja bobica usled gubitka vode i do njihovog potpunog propadanja. Naj e e suenje zahvata petelj ice bobica i peteljku grozda pa dolazi do otpadanja pojedinih bobica ili itavih grozdova. Da bi se posledice suvie visokih temperatura ublaile neophodno je odravanje zemljita u stalno rastresitom stanju kako bi se sa uvala zemljina vlaga. Blagovremeno uklanjanje suvinih lastara smanjuje transpiracionu povrinu, a time i nepotreban gubitak vode. U vremenu velikih ega u vinograd ne treba obavljati agrotehni ke mere jer otre estice zemlje mogu povrediti bobice i izazvati pojavu oegotina. Najkorisnija mera je navodnjavanje koje obezbe uje okot dovoljnom koli inom vode, a isparavanje vode sa zemljine povrine pove ava vlanost prizemnih slojeva vazduha. To doprinosi ublaavanju posledica suvie visokih temperatura.

NAVODNJAVANJE VINOVE LOZE SISTEMOM KAP PO KAP Navodnjavanje sistemom kap po kap oblik je povrinskog navodnjavanja kojim se pomo u mree plasti nih creva sa ugra enim kapaljkama, kontinuirano i lagano kvasi zemljite u zoni korenovog sistema.

Ovaj sistem je stacionaran sa automatskom regulacijom i pogodan je za navodnjavanje vinove loze. Dovodna mrea naj e e je ukopana. Radna, obi no plasti na creva su po pravilu pre nika od 12 do 15 mm. Voda iz kapaljki upija se u zemljite i pri tome se obrazuju vlane lukovice. Otvori kapaljki su vrlo mali (pre nik od 0,2 do 0,3 mm), pa lako mogu da se zapue zbog fizi kih, hemijskih i biolokih uzro nika. Filtracija vode preporu uje se pri njenom crpljenju iz vodozahvata i pri ulasku u radna creva da bi se smanjila mogu nost zapuivanja

kapaljki fizi kim ne isto ama. Hemijski zaga iva i odstranjuju se dodavanjem neke kiseline u sistem u toku od 24 asa. Bioloki zaga iva i odstranjuju se hlorisanjem sistema u trajanju od 30 do 60 minuta. Sistem kap po kap moe da se koristi i za ubrenje vinove loze fertirigacijom. Rastvoreno ubrivo (te na mineralna i ekstraktna organska ubriva) se pumpom sa velikim pritiskom unosi u radna creva i kapanjem iznose po vinogradu. Posle fertirigacije nastavlja se navodnjavanje istom vodom i time iz sistema odstranjuju ostaci ubriva. Fertirigacija se obi no primenjuje za prihranjivanje vinove loze. Cevi za navodnjavanje sistemom kap po kap se mogu postaviti u vinogradu na tri na ina i to: - Na povrini zemlje (na malim parcelama), - Na visini od 50 60 cm iznad zemljita - postavlja se u redu palira vinove loze sa irokorednom sadnjom, pri emu su plasti ne lateralne cevi za dovo enje vode fiksirane uz posebno postavljenu icu. Kod niskog ili srednje visokog stabla, visina lateralnih cevi se podeava u zavisnosti od visine stabla okota. - U zoni korenovog sistema - kada su kapaljke ukopane u zemlju i moraju biti snabedevene ure ajem koji e u zemljitu tititi kapaljku od zaguivanja. Kapaljke moraju imati najbolje hidrauli ke karakteristike. Kod primene ovog sistema za navodnjavanje kapaljke treba da vlae od 10 do 20% povrine u vinogradu. Sistem kap po kap prua niz prednosti, uklju uju i:

- pove an prinos i kvalitet gro a i do 100%, - ranije sazrevanje gro a, - smanjenu potronju vode (40 -70%), - smanjene trokove energije i rada, - navodnjavanje moe da se obavi u svako doba dana i no i, - mogu a je primena ovog sistema na padinama, - primenu i utedu na ubrivima i hemijskim sredstvima, - obezbe uje uslove za smanjenu pojavu bolesti, - manje naruavanje strukture zemljita, manju zakorovljenost, suvlji

povrinski sloj zemljita i stalni laki pristup njivi. Najve i nedostatak sistema je za epljivanje kapaljki. Ako se pravilno ne regulie dotok vode, moe da do e do preobilnog vlaenja zemljita, guenja korena naro ito na slabo bujnim podlogama.

Traka za navodnjavanje kap po kap

Mnogi primeri iz prakse pokazali su veliki zna aj primene sistema za navodnjavanje kap po kap, i to u smanjenju trokova proizvodnje (obezbe uje

ekonomi niju alternativu prema skupljim i manje uspenim sistemima i na inima navodnjavanja), pove anju prose nih prinosa i kvaliteta gro a.

Savetodavac za vo arstvo i vinogradarstvo

Mr Neboja Mladenovi , dipl. ing.

NAVODNJAVANJE DUNJE

Veoma je vano da se zalivanje obavi u kriti nom periodu, koji se kod

dunje javlja prose no etiri puta u toku vegetacije, i to posle precvetavanja, posle junskog opadanja plodova, u periodu intenzivnog porasta ploda i dvadesetak dana pre prestanka druge vegetacije. Ovi se periodi podudaraju sa sunim periodom tokom juna, jula i avgusta. Niz inilaca uti e na koli inu potronje vode od strane vo aka. Ovde ima najve i uticaj vrsta pa ak i sorta. Pored toga uti u i drugi faktori temperatura, svetlost, pravac, trajanje i brzina vetra, vlanost vazduha i zemljita, reim ishrane, reakcija zemljinog rastvora.

Na ini navodnjavanja

U vo arskoj praksi su poznati mnogi na ini navodnjavanja. Posebno

isti emo navodnjavanje natapanjem, infiltracijom-podzemno, kienjem i navodnjavanjem preko sistema kap po kap.

Povrinsko navodnjavanje

Ovo je najstariji na in navodnjavanja i nemoe se primeniti u svim

slu ajevima. Voda se raspore uje tako da se natapa cela povrina ili se izvodi u brazdama, koje u vidu prstena obuhvataju svako stablo pojedina no ili grupu stabala. Ako je natopljena cela povrina onda dolazi do neravnomernog raspore ivanja vode i esto prekomernog vlaenja to pogorava strukturu zemljita: vrlo su veliki gubici vode putem evaporacije, oteana je obrada i upotreba mehanizacije, nemoe se primenjivati na povrinama otrijeg reljefa i za njegovo izvo enje su potrebne velike koli ine vode.

Podzemno navodnjavanje

Ovo navodnjavanje se karakterie time to se voda dovodi u rizosvferu

mreom podzemnih cevi. Osim za navodnjavanje, ove cevi mogu, u izvesnim slu ajevima da slue i za odvodnjavanje. U tome se ogleda mogu nost dvostrukog regulisanja zemljine vlanosti. Ovo navodnjavanje je relativno skupo, ali je veoma efikasno i nisu potrebne velike koli ine vode. Njime se ne kvari struktura zemljita.

Navodnjavanje oroavanjem

Oroavanje ili kienje (veta ka kia)-Dosta je rairena u razli itim

varijantama. Ovaj vid navodnjavanja ima odre ene prednosti: moe se primenjivati na povrinama sa otrim reljefom, nije neophodna priprema zemljita za njegovu primenu, ekonomi no je u pogledu koli ine vode jer su potrebne male koli ine, brzo se postavljaju cevi i obezbe uje ujedna eni dotok vode.

Ovaj na in ima i nedostatke: pri ja em vetru voda se neracionalno troi i neravnomerno je vlaenje, mogu a su ote enja na li u, gubici vode evaporacijom su znatni a poja ava ih visoka temperatura i mala relativna vlanost vazduha.

Ovaj sistem moe biti pokretan kad se cevi prenose, polustacionaran- kad su dovodne cevi zakopane ili fiksirane po povrini, dok se lateralne cevi sa rasprskiva ima prenose, stacioniran-kad su svi delovi fiksni. Ovaj na in oroavanja je najskuplji, ali najbolji. Prednosti su mu: mogu a je kontrola zemljine vlanosti, mogu a je borba protiv prole nih mrazeva. Kada se koristi u borbi protiv niskih negativnih temperatura potrebno je da pritisak u rasprskiva ima bude oko 4 bara.

Navodnjavanje preko sistema kap po kap

Princip navodnjavanja kapima je u primenjivanju vode u odre enim

koli inama. Gubici vode evapotranspiracijom su manji za 50%. Upotreba kapalica omogu uje kontinuirano vlaenje zemljita i one obezbe uju ravnomerno kapanje vode, radi odravanje optimalne vlanosti u rizosvernom sloju. U odnosu na druge na ine ima niz prednosti: -racionalno troenje vode po jedinici povrine, -moe se izvoditi u vreme trajanja drugih tehnolokih operacija (zatita, zelena rezidba, ubrenje), -ne vlai se kruna to doprinosi manjoj pojavi gljivi nih oboljenja, -manje se kvari struktura zemljita i ne formira se pokori ni sloj (manja evaporacija), -Razvoj korova je daleko manji, -Kretanje u vo njaku nije ometano ovim na inom navodnjavanja, -Navodnjavanje se moe izvoditi i po neto ja em vetru, -Preko ovog sistema moe se izvoditi i primena te nih ubriva, ime se zna ajno smanjuju trokovi proizvodnje.

Savetodavac za vo arstvo i vinogradasrtvo Dipl. ing. Suzana Jerki

ODRAVANJE ZEMLJITA U LJIVIKU Zemljite u zasadima ljiva moe se odravati na vie na ina i to: u stanju ledine, zastiranjem zemljita nekom krovinom(mul iranjem), gajenjem uzrodica, jalovim ugarom i zeleninim ubrenjem, ili kombinacijom poslednja dva na ina. Opte poznata je injenica da se sve sorte ljiva nepovoljno razvijaju na zemljitu koje se odrava u vidu ledine, zato to na njemu krljavije rastu, vie pate od bolesti i teto ina i slabije ra aju, pa se stoga ledina kao sistem odravanja zemljista u zasadima ljiva ne preporu uje. Zastiranje (mul iranje ) zemljita . Preporu uje se samo u zasadima ljiva podignutim na strmijim terenima, na kojima se ne sme vriti obrada, jer bi se zemlja spirala i odnosila. Ovim na inom odravanja zemljita spre ava se isparavanje zemljine vlage, pove ava se sadraj organskih materija u zemljitu spre ava razvi e korovskih biljaka, poboljava toplotni reim zemljita, podsti e razvoj korovskog sistema ljiva i dr. Ali, pored ovih dobrih strana postoje i loe strane zastirivanja zemljita. One se ogledaju, pre svega u oteanom ubrenju, zatim u mogu nosti je eg namnoavanja mieva koji mogu da otete ljive u predelu korenovog sistema, pa u mogu nosti pojave poara i na kraju u stvaranju povoljnih uslova za ja e razvi e biljnih bolesti i teto ina. Samo zastiranje sastoji se u tome to se povrina ljivaka zaledini i redovno svake jeseni ubri sa po 300- 400kg/ha kompleksnim mineralnim djubrivom NPK (10:12:26), a rano s prole a sa po 150- 200kg/ha nitromonkalaom ili kanom, pa se trava a u dva tri navrata kosi i razastire po celoj povrini ljivaka, debljine oko 10-12 cm. Ukoliko nema dovoljno pokrovnog materijala (pokoena trava), onda se zastire samo povrina u pravcu redova. Gajenje uzrodica (me ukultura) - Preporu uje se samo u mla im ljivicima , do njihove sedme ili osme godine po zasa ivanju , dok im se kronje jo ne sklope. Za gajenje se obi no, koriste one uzrodice koje delom podnose zasenu pa i gaenje i kojima ne smeta izvo enje blagovremenog prskanja ljiva u cilju zatite od bolesti i teto ina. Sem toga odabrane uzrodice za gajenje ne smeju mnogo da iscrpljuju zemljite, mada se i one moraju ubriti . Najpogodnjie uzrodice (kulture) za gajenje u mladim zasadima ljiva su slede e: boranija, pasulj, batenski graak, batenski bob, so ivo, naut i soja kao mahunaste okopavine, zatim tikve, tikvice, lubenice, dinje, i krastavci kao biljke koje masovno pokrivaju zemljite i time spre avaju prekomerno iscrpljivanje vlage kao i beli luk i praziluk, zelena salata, rani kupus, kelj, karfiol i keleraba i na kraju, jagode i maline. Tokom gajenja uzrodica treba zavesti smenu useva, odnosno treba zavesti odgovaraju i plodored, poto su njihovi uticaji obostrani; naime, uzrodice

deluju na ljive, a ljive na uzrodice. Prikazujemo najbolju smenu useva (uzrodica):

I godine: krastavci, lubenice, dinje, tikve, tikvice; II godine: zelana salata, spana , blitva, crni luk; III godine: mahunja e, (pasulj, graak, so ivo, bob); IV godine: rani kupus, kelj, keleraba, karfiol i dr.

Ukoliko se kao uzrodice budu gajile jagode ili maline, onda se posle etvorogodinjeg gajenja one smenjuju mahunja ama, dok ako se gaji malina onda se ona zasa uje istovremeno sa ljivama i u ljiviku ostaje osam godina pa se posle kre i.

Jalovi ugar ili ista obrada zemljita re e se primenjuje u mla im zasadima ljiva, ve samo u starijim preko 15 godina, uglavnom zbog ekonomskih razloga. Kombinacija jalovog ugara sa zeleninim ubrenjem je znatno bolji na in odravanja zemljita u ljivicima, pa se zato i vie preporu uje. Ovaj na in odavanja zemljita sastoji se u slede em: od aprila pa do kraja juna zemljite se odrava u obra enom stanju ( u vidu jalovog ugara), posle ega se ili zasejava semenom biljaka za zelenino ubrenje, ili se preputa da se na njemu slobodno razvijaju korovske biljke do jeseni, kada se zaoravaju, pa se onda seje seme biljaka za zelenino ubrenje. Da li e se setva semana biljaka za zelenino ubrenje obaviti krajem jula ili u jesen, zavisi od toga da li su jul i avgust suvi ili vlani. Ako su ova dva meseca vlana, setva se obavlja krajem jula, a ako su suva, onda po etkom oktobra, tako da u prvoj polovini vegetacije ljivama stoji na raspolaganju celokupna koli ina vlage u zemljitu za porast, cvetanje, zametanje i razvi e plodova i za formiranje cvetnih pupoljaka za idu u godinu.

Ovim na inom odravanja zemljita, pored toga to se ono oboga uje organskim i mineralnim materijama, njime se jo i regulie vodni i vazduni reim i istovremeno popravljaju i mikrobioloke osobine. Za zelenino ubrenje ljivika u naim uslovima nabolje rezultate su pokazale slede e vrste biljaka: sla ica, goruica, lupina, sto ni graak, i maljava goruica.

Sla ica se moe sejati krajem jula ili u jesen. Podnosi skoro svako zemljite, a isto tako i zasenu, pa i gaenje. Seje se u istoj kulturi, u koli ini 12 do 15 kg po hektaru. Ima kratku vegetaciju, tako da se zaorava, otprilike, na oko 40 dana posle setve.

Lupina se seje samo krajem jula ili rano u prole e i to u istoj kulturi, u koli ini od 180 do 200 kg po hektaru. Na kre nim zemljitima ne daje zadovoljavaju e rezultate.

Sto ni graak i sla ica (graor) koriste se za srednje teka zemljita, ali dobre rezultate daje i na lakim zeljitima. Sla ica bolje podnosi suvlja zemljita. Seju se u smei s ovsem ili rai, u koli ini od 140 kg graka ili sla ice i 40 kg ovsa ili rai po hektaru.

Maljava grahorica seje se u septembru ili oktobru u smei s ovsem ili rai (120 kg grahorice i 60 kg ovsa ili rai po hektaru), a zaorava se krajem aprila. Daje dobre rezultate skoro na svakom zemljitu.

Sve ove biljke zaoravaju se kad su u punom cvetu. Ako se zaoru u jesen, onda se zemljite u toku prole a i leta - sve do kraja jula odrava u obra enom stanju, a ako su zasejane u jesen, onda se zaoravaju krajem aprila, posle ega se zemljite odrava u obra enom stanju do kraja jula, kada se preputa da se na njemu spontano razvijaju korovske biljke, koje se zaoravaju u jesen, pa se zemljite opet zasejava semenom biljaka za zelenino ubrenje.

Savetodavac za vo arstvo i vinogradastvo

Dipl. ing. Vidoska Tasi

TOPLOTNI STRES KRAVA

Toplotni stres je takvo stanje organizma (pove ana telesna temperatura, ubrzano disanje, usporen metabolizam...) koje nije u mogu nosti da se odupre spoljanjim i unutranjim toplotnim faktorima koji imaju veoma tetno delovanje po ivotinje. ivotinje reguliu unutranju temperaturu na etiri na ina: 1. radijacijom 2. kondukcijom 3. konvekcijom 4. evaporacijom

Kapacitet hla enja goveda je veoma mali a naro ito kod viosokoproduktivnih krava, to dovodi do niz negativnih posledica u proizvodnji, reprodukciji, smanjenju imuniteta odnosno uti e na zdravstveno stanje krava to umnogome umanjuje ekonomski efekat na gazdinstvu. Toplotni stres zavisi od spoljanih i unutranjih faktora: Spoljani: - temperatura vazduha,

- vlanost vazduha, - temperatura objekta, - radijacija sun evih zraka, - ventilacija.

Unutranji: - bazalni metabolizam, - toplota proizvedena u buragu, - toplota proizvedena kretanjem (lokomotorikom).

Svi ovi faktori prouzrokuju slede e negativne posledice:

- manji unos hrane za 8-12%, - manja konverzija hranjivih materija, - ve a konzumacija vode, - slabiji rast i razvoj jedinke, - lo embrionalni razvoj, - pad proizvodnje mleka za 3-5 lit. a u boljim zapatima i za 25%, - promenjeni sastav mleka (manja koli ina belan evina,proteina i

mle ne masti), - slabiji sastav kolostruma, - loa plodnost (oko 50%), - smanjuje se interval polnog ara-gonjenja ( ak i na 10 sati).

Idealna temperatura u tali je u intervalu od 10-170 C, a optimalni termo neutralni interval je od 5-250 C. Osim temperature veliki uticaj na ivotinje ima vlanost vazduha (to je ve a vlanost to negativnije uti e na ivotinju). Zato veoma moramo obratiti panju na zajedni ki indeks temperature i vlanosti vazduha ( THI ), koji nesme biti ve i od 100 ( 250 C + 75 % vl. vazduha). U koliko je ve i ivotinje treba hladiti. Bitan faktor koji uti e na temperaturu tela su klimatski uslovi okoline, kao i proizvodna namena, odnosno ciklus ili proizvodni kapaciteti goveda. Visoko proizvodne krave imaju bri metabolizam, proizvode vie toplote u telu i lake podnose nie temperature. Dok pri visokim temperaturama lako moe do i do toplotnog stresa. Osnova nastanka toplotnog stresa krava, je u disproporciji proizvodnje toplote u organizmu i osloba anja iste. Prilikom varenja hrane u buragu osloba a se najve i deo toplote i uz pove anu spoljanu temperaturu i malu povrinu tela problem hla enja osloba anje toplote tela je sve prisutniji. Toplotni stres se moe prepoznati na samim ivotinjama. Imaju ve u temperaturu, ve a je

u estalost disanja, sline, mokro je krzno i dolazi do promena u ponaanju (neaktivnost, apati nost, lee u mokrim mestima-hodnicima ...). Prilago avanje ivotinja visokim temperaturama odnosno aktivacija organa i mehanizma za rashla ivanje tela, distribuie krv do koe poja ava rad znojnih lezda (kod krava su netipi ne znojne lede), ubrzava disanje i dr. U slu aju da ne moe da se oslobodi vika temperature dolazi do toplotnog udara a u najgorem slu aju i dosmrti ivotinja.

Telesnu temperatu ivotinja moemo sniziti: -poboljanjem uslova odranja - voditi ra una o potrebi za vodom Poboljati ventilaciju i rashla ivanje - boljom ishranom (so niju, svarljiviju sa lako dostupnim min.materijama i energijom) .

Objekti moraju biti sa dosta prirodne svetlosti, udobni, da visina, irina i otvori omogu e nesmetanu razmenu vazduha. Leita moraju biti dovoljno iroka i duga prekrivena slamom ili gumenim podom. Broj ivotinja je jedan od bitnih preduslova za dobro funkcionisanje staje. Potreba za vodom se viestruko pove ava u toplim razdobljima. Ona mora biti ista, svea, zdrava i na stalnom raspolaganju, veoma je vaan i dovoljan broj pojilica u odnosu na broj grla. Ishrana - obrok mora biti optimalno izbalansiran sa dovoljnom koli inom proteina, energije i mineralne materije, lako svarljiv i so an. Osim kvaliteta veoma je bitno i vreme hranjena: prvi obrok dati to ranije u jutarnjim asovima, a poslednji u kasno ve ernjim asovima. Ventilacija je jedan od preduslova za smanjenje % vlage u vazduhu. Ventilatori se mogu smestiti u ekalitu, izmuzilitu i staji . Brzina kretanja vazduha treba biti 10km/ as. Najbolji na in hla enja visoko produktivnih krava je kombinacija vode i vazduha oroavanjem. Vode i ra una o vrsti ure aja sa kojom se prska zbog veli ina kapljica (0.05-0.15mm). Letnji period sa visokim temperaturama je period kada se smanjuju proizvodne sposobnosti krava. Zato se one vrlo teko bore sa toplotnim stresom pa je neophodna pomo poljoprivrednog proizvo a a a ona se ogleda u: - obezbe enju velike koli ine svee i higijensko ispravne vode, - danono ni ispust, - smanjenje broja grla u prenaseljenim objektima, - obezbe enje nadstrenice ili duboke hladovine,

- otvaranje prozora i vrata u objektima, - pove an broj ventilatora, - redovno i enje objekata i odravanje higijene staja i ivotinja, - davanje kabastih i koncentrovanih hranjiva najboljeg kvaliteta, - balansiranje obroka po normativima, - davanje hrane vie puta i to vie no u i u rano jutarnjim asovima.

Savetodavac za sto arstvo

Dipl. ing. Sr an Zafirovi

CRVENA PALE (CRVENILO) LI A VINOVE LOZE Prouzrokova : Pseudopeziza tracheiphila

Simptomi: Na mladom li u po obodu javljaju se uglaste krupne pege, koje se ire prema osnovi liske zahvataju i prostor izme u lisnih nerava. Kod belih sorata, pege su ute a crvene do crvenobraonkaste kod crnih sorata. Srednji deo pega nekrorira i postaje tamnocrven, zbog ega pege, odnosno oboleli delovi liske, izgledaju kao vatrom spreni. Na listovima pri zavretku porasta, ili na onima koji su prestali da rastu, javlja se ve i broj sitnih pega. Intenzivne zaraze su na donjih est, a re e i na prvih 12 listova. Oboleli listovi prevremeno (krajem prole a) opadaju. Veliki gubitak lisne mase moe dovesti do zastoja u porastu itavog okota, lastara i grozdi a, a ponekad i do osipanja grozdi a ili pak suenja, Obolele cvasti kao i bobice nekrotiraju i sue se.

Odravanje i irenje patogena: Parazitna gljiva se odrava u opalom li u. U prole e, a re e i u jesen, na opalom li u, du nerava, parazit formira

apotecije u kaste boje, pre nika oko 0,6 mm. Askospore koje se formiraju u apotecijama po osloba anju raznosi vetar i one obavljaju zaraavanje.

Li e postaje osetljivo kada dostigne pre nik od oko 5 cm. Posle

odre enog razvoja u lisnom parenhimu parazit prodire u sprovodne sudove i zapuava ih. Zbog toga se zahva eni delovi liske sue.

Suzbijanje: Vinograd u kojem se javlja crvena pale treba tittii rano,

pre nego to listovi dostignu kriti nu veli inu od 5 cm. Do cvetanja obaviti 2-3 prskanja u intervalu od 10 dana. Tretiranje se sprovodi istim preparatima kao i za plamenja u. Pri tome prednost treba dati bakarnim fungicidima ili njihovim kombinacijama sa ostalim kontaktnim i preventivnim fungicidima. Kasnija tretiranja protiv plamenja e tite lozu i od crvene palei li a.

Savetodavac za zatitu bilja i prehrambenih proizvoda

Dipl. ing. Ivan Timi

BAKTERIOZNI RAK Prouzrokova : Agrobacterium tumefaciens

Simptomi: Osnovni simptomi bakterioznog raka su izrasline (tumori, gale), koje se javljaju na starijem delu stabla (glavi, krakovima, kordunici i lukovima), ali i na jednogodinjim lastarima i spojnom mestu. Re e se pojavljuje na korenu-korenovom struku. Tumori su ili okruglasti ili u obliku nepravilnih zadebljanja, odnosno proliferacija. Mogu dosti i veli inu i do desetak santimetara, a u duinu i do nekoliko desetina santimetara.

Nove gale se javljaju naj e e po etkom leta i to u blizini starih izraslina ili blizu povreda na lastarima. Gale su u po etku beli aste i li e na kalusna zadebljanja, a kasnije odrvenjavaju i dobijaju braonkastu boju. Za godinu ili dve tumori mogu da istrunu ili da otpadnu, a oko njihovog mesta obrazuju nove gale. Izrasline na lastarima za inju se naj e e kao sitna ispup enja ispod kore.

Li e okota obolelog od bakterioznog raka po inje da uti ranije, krajem jula ili po etkom avgusta. Lastari su krljavi, a rodna okca se sue iznad mesta pojave raka na lastaru. Tumor moe prstenovati lastar, sto dovodi do suenja dela iznad obolelog mesta. Suenje se progresivno iri i na kraju okot prevremeno ugininjava.

Odravanje i irenje patogena: Patogena bakterija se odrava na mati nim okotima, vijokama, reznicama i kalemovima. Patogen moe biti prisutan a da se ne ispoljavaju simptomi. U lozi se odrava u tumorima i sprovodnim sudovima, zatim u kalusima i ilama oiljenih reznica, kao i u korenu loze. Bakterija se odrava i u zemljitu i to vie godina po kr enju obolelih okota, odnosno starog vinograda. Posebno dugo se odravaju u rizosferi, odnosno u zoni oko korenovog sistema. Bakterija prouzrokova raka je polifag. Bakterija se iri vijokama, reznicama, kalemovima, alatom i priborom, zemljitem i oru ima za obradu zemljita, vu nim mainama, transportnim sredstvima i na drugi na in.

Suzbijanje: Osnovna mera je kori enje zdravih kalemova za podizanje

vinograda. okoti sa simptomima raka ne mogu biti mati ni a ostali moraju biti testirani. Za prporite treba koristiti zemljite bez patogena, pri va enu kalemova iz zemljita detaljno ih pregledati i sumnjive spaliti, zdrave kalemove prilkom transporta ne povre ivati. Nove vinograde ne podizati na kr evinama najmanje 4-5 godina i koristiti sve agrotehni ke i ampelotehni ke mere u vinogradu koje e onemogu iti irenje patogene bakterije. Alat i preseke pri rezidbi dezinfikovati 5% plavim kamenom ili formalinom. Zaraene lastare i krakove orezati i spaliati a alat i preseke dezinfikovati Preporu uje se i termoterapija reznica i kalemova na 46,5C u trajanju od tri dana i pri relativnoj vlanosti vazduha od 85%.

Stru ni saradnik Koordinator za PIS Srbije

Dipl. Ing. Dejan Mujaki

ZATITA POVR A U PLASTENI KOJ PROIZVODNJI

Uveliko traje berba povr a iz plastenika, me utim ono je i dalje izloeno prouzrokova ima pojedinih biljnih bolesti (Pseudoperonospora cubensis-plamenja a krastavca, Alternaria solani-crna pegavost, Phytophtora infestans plamenja a paradajza,) i teto inama.Tako da je njihovo suzbijanje i dalje neophodno i tom prilikom potrebno je koristiti preparate sa kratkom karencom kao to je preparat na bazi aktivne materije: Cimoksanil + famoksadon ( Equation pro WG ) sa karencom 3 dana. Na pomenutom povr u dolo je do pojave i sive trulei (Botritis cinerea) primeniti tako e preparat sa kratkom katrencom kao to je preparat na bazi aktivne materije: Vinklozolin ( Ronilan FL) , sa karencom 7 dana na krastavcu i 14 dana na paprici i paradajzu. Preparat primeniti nakon berbe i samo ako je neophodno. U plasteni koj proizvodnji posebnu panju treba obratiti na pojavu plesnivosti lista paradajza koju prouzrokuje gljiva Fulvia fulva. Ova bolest je veoma zna ajna u plasteni koj proizvodnji paradajza, s obzirom da njenom razvoju pogoduje visoka relativna vlanost i slabije osvetljenje (obla no vreme ili ako je folija stara ili zaprljana). Parazit napada samo li e. Na licu lista uo avamo svetlozelene ili ute pege nejednakih rubova, a na nali ju lista maslinastozelene ili sivo purpurne somotaste prevlake. Da bi smo spre ili pojavu bolesti potrebno je provetravanje plastenika, obezbe ivanje dobrog osvetljenja plastenika i redovna hemijska zatita. Za suzbijanje ove bolesti ako se javi u toku zrenja i berbe paradajza mogu se koristiti preparati na bazi a.m. Azoksistrobina (Quadris) sa karencom od 3 dana.

P.cubensis A.solani

F.fulva B.cinera Ph.infenstans

Na paradajzu je registrovana i pojava minera lista (Liromyza trifolii, L.bryoniae, Phytomiza borticola) za njihovo suzbijanje tako e preporu ujemo insektaicid na bazi aktivne materije: Abamektrina (Abastate, Vertimec) sa karencom od 3 dana

Tako e u plodovima i stablu paradajza registrovana je pojava gusenica lisnih sovica ( Mamestra brassicae, M.oleraceae, Autographa gamma). Njihovo suzbijanje preporu ujemo nakon berbe zrelih plodova i primenu jednog od insekticida sa kratkom karencom na bazi aktivne materije: Indoksakarb (Avaunt 15-Sc ), karenca 3 dana. Posebnu panju u zatiti povr a treba obratiti suzbijanju lisnih vai koje su prisutne u plastenicima. Koristiti preparate sa kratkom katrencom Abamektrina (Abastate, Vertimec) u cilju njihovog suzbijanja.

Trialeurodes vaporariorum bela leptirasta va je esta pojava u plasteni koj proizvodnji povr a i tete koje prouzrokuje mogu da budu zna ajne. Za njeno suzbijanje se preporu uje preparat na bazi a.m. Pimetrozina (Chess 50 WG) sa karencom od 3-7 dana. Ovim preparatom mogu da se suzbiju i biljne vai koje su tako e stalni pratioci plasteni ke proizvodnje.

Grinja Tetranychus urticae nanosi velike tete na povr u u plasteniku i one se uo avaju sa gornje strane najstarijeg lista u obliku beli astosivkastih ta kica. Za suzbijanje ove grinje koristi se preparat na bazi a.m Abamectin (Vertimec 018EC + Etalfix pro-okvaiva ) sa karencom od 3-4 dana.

Liromyza sp. M.brasssicae T. urticae T.vaporariorum A.gamma

Stru ni saradnik Izvestioc za PIS Srbije

Dipl. Ing.Mica Staji

Aktivnosti Ministarstva poljoprivrede, trgovine, u marstva i vodoprivrede

Republike Srbije

Na predlog Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije usvojena je Uredba o posebnim uslovima prometa odre ene robe kojom se ograni ava najvia ukupna stopa mare za odre enu robu od vitalnog zna aja u cilju spre avanja poreme aja na tritu i ravnomernog snabdevanja stanovnitva osnovnim prehrambenim namirnicama. Najvia ukupna stopa mare u prometu ograni ava se u visini od 10% za peni no brano (tip 400 i tip 500), jestivo biljno ulje (suncokretovo), kravlje mleko (pasterizovano, sterilizovano), jogurt, e er (beli kristalni), svee meso (svinjsko, gove e i kokoje) i za slatkovodnu ribu. Ukupna stopa mare obra unava se kao zbir pojedina nih stopa mari u svim fazama prometa u odnosu na proizvo a ku cenu robe i uklju uje sve trokove i pogodnosti iskazane na fakturi ili putem knjinog odobrenja. Rok pla anja proizvo a u odnosno dobavlja u robe ne moe biti dui od 60 dana od dana prijema ra una za isporu enu robu, faktura mora sadrati posebno iskazanu visinu stope pojedina ne mare i podatak o iskori enom delu najvie ukupne stope mare a povra aj rode ne moe biti ve i od 2% vrednosti isporu ene robe na mese nom nivou. Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije apeluje na sve gra ane, da tokom boravka u prirodi i izvo enja radova na poljima ne pale vatru na otvorenom jer se moe proiriti i izazvati umske poare, ije su tete neprocenjive. Usled visokih temperatura pove an je rizik od poara pa e umarska i lovna inspekcija poja ati kontrole zatite uma od poara, radi spre avanja izazivanja poara. Tako e, pozivaju se svi gra ani da ukoliko uo e vatru i manji poar o tome obaveste vatrogasnu slubu ili nadlenu inspekcijsku slubu.

Aktivnosti poljoprivredne savetodavne i stru ne slube Vranje Poljoprivredna savetodavna i stru na sluba Vranje je u prethodnom mesecu pruila veliki broj saveta poljoprivrednim proizvo a ima, to direktnim kontaktom (obilaskom na poljoprivrednom gazdinstvu kao i u slubi), to putem radionica, medija (elektronskih i pisanih), portala PSSS i telefona. PSSS Vranje je u prethodnom mesecu pored ostalog bila angaovana i u aktivnostima vezanim za rad asistenata savetodavaca. Pored toga postoji svakodnevna komunikacija asistent savetodavac mentor direktor PSSS Vranje, tako da se na taj na in u slubi, telefonom, SMS porukama i e-mailom omogu ava obavljanje poslova asistenata savetodavaca na pravi na in, olakava pravovremeno izvetavanje i blagovremeno reavaje problemi na terenu. Sve informacije iz oblasti poljoprivrede, kako stru ne, tako i u vezi aktuelnih deavanja u poljoprivredi mera Agrarne politike Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije zainteresovani mogu dobiti dolaskom u slubu, na telefone savetodavaca i slube, e-mailom, SMS porukama ili na zvani nom sajtu Poljoprivrednih savetodavnih i stru nih slubi Srbije www.psss.rs odnosno sajtu Ministarstva poljoprivrede, trgovine, umarstva i vodoprivrede Republike Srbije www.mpt.gov.rs