1

Prof. dr MARKO MUNJIZA

PSIHOPATOPSIHOPATOPSIHOPATOPSIHOPATOLOGIJA LOGIJA LOGIJA LOGIJA

SSSSVVVVAKODNEVNOG IVOTA AKODNEVNOG IVOTA AKODNEVNOG IVOTA AKODNEVNOG IVOTA

(Vodi(Vodi(Vodi(Vodi za zdrave i bolesne, za roditelje i njihovu decu)za zdrave i bolesne, za roditelje i njihovu decu)za zdrave i bolesne, za roditelje i njihovu decu)za zdrave i bolesne, za roditelje i njihovu decu)

BEOGRAD, 2010

2

Prednja klapna

ta inimo u promociji i zatiti mentalnog zdravlja, prevenciji, nezi i leenju duevno bolesnih osoba, na smanjenju stigmatizacije i iroko rasprostranjenih predrasuda? Teret duevnih bolesti i zdravstveni problemi na tom polju u evropskom regionu pogaaju jednu od etiri osobe u nekom ivotnom periodu, a devet od deset zemalja s najveom stopom suicida u svetu, upravo su meu zemljama Evrope. Svetska zdravstvena organizacija navodi da svake godine milijun ljudi umire u svetu zbog suicida, tj. godinja stopa mortaliteta od suicida je 14.5 na 100.000 osoba. Realno je da se svake minute dogode dve smrti zbog suicida. U razvijenim zemljama prednjae mladi odrasli, a smrt zbog suicida je na drugom ili treem mestu uzroka smrti, a u svetu na trinaestom mestu vodeih uzroka smrtnosti ljudi svih uzrasta. Postupno poveanje svesnosti i usluga putem op[te graanske inicijative je i konani cilj akcije, koja ukljuuje sve oblike edukacije, zagovaranja promena, poveanje usluga, pristupa informacijama, pomo u svim aspektima prevencije, leenja i rehabilitacije, te smanjenja ekonomskog tereta vezanog uz duevne bolesti.

S obzirom na sve vie negativnog stresa u svakodnevnom ivotu, ulau se napori za promiciju mentalnog i emocionalnog zdravlja, spreavanja pojave psihikih bolesti, osiguranju pristupa i brzi za mentalno zdravlje ljudi. U akcije WFMH ukljueni su zdravstveni i socijalni radnici i strunjaci, uitelji, vladine i nevladine organizacije i udruenja, volonteri i svi zainteresirani graani. Razliite akcije odravaju se sa ciljem promovisanja ideje o podizanju svesti o pitanjima i podrci duevno bolesnim osobama i njihovim porodicama, koji esto ostaju usamljeni, stigmatizirani i diskrimimisani. Svaka zajednica ima koristi od smanjenja broja duevnih bolesti.

10.10.2008 Autor: Moh/www.plivazdravlje.hr http://www.moh.hr/hr/zdravlje-za-sve/svjetski-dan-mentalnog-zdravlja-10-listopada1/

3

SADRAJ Predgovor

I I I I UMESTO UMESTO UMESTO UMESTO UVODUVODUVODUVOD

O psihijatriyaciji duevnog zdravlja 1. Psiholopki problemi ivljenja 1.1. Poremeaji prilagoavanja 1.1.1. Teorija ivotne, razvojne normativne - sluajne krize Mentalno zdravlje drutveni prioritet Pria o dui Imamo li jo uvek duu

II PSIHOSOCIJALNI PROBLEMI DECE I MLADIH 1.EMOCIONALNI RAZVOJ Faze ljudskog razvoja Emocionalno vaspitanje Osovne emocionalne potrebe deteta Oseaj sigurnosti Doivljaji izraza ljubavi Sticanje razliitog iskustva Odnos roditelja i deteta 1.EMOCIONALNA INTELIGENCIJA ta emocionalna inteligencija ukljuuje? 6. SPECIFINI MODELI PSIHOPATOLOGIJE DEIJEG UZRASTA Razvojna psihopatologija Razvojni putovi ili razvojni tokovi Rizik, osetljivost i zatitni faktori Deji strahovi - deo odrastanja, ali i znak poremeaja Reakcije u strahu 7. PSIHOPATOLOGIJA ADOLESCENCIJE Laganje Kraa Beanje od kole Promiskuitetno ponaanje 8. POREMEAJI NAVIKA ADHD (DEFICIT PANJE/HIPERAKTIVNI POREMEAJ) Karakteristike deteta s ADHD-om (Hiper)aktivnost Tekoe panje Mucanja kod dece Kako roditelji mogu pomoi? Moe li se mucanje spreiti Dvadest osnovnih savta za roditelje Tik poremeaji Disleksija Pomozite detetu usvojiti pozitivnije obrasce ponaanja. Promenite nain komunikacije sa svojim detetom Pomognite detetu da se organizuje. Pomozite detetu da razvije svoje samopotovanje Ograniite mogunost izbora 9. SINDROM GRAINOG DETEA 10 POREMEAJI PONAANJA 10.1. Dezintergacija, nezrelost linosti i vulnerabilnosti 10.2. Poremeaji linosti 11. TA JE ANKSIOZNOST Odnos simptoma anksioznosti i depresije i dimenzija l linosti u adolescenciji

12. NARCIZAM - samoljublje Ima li danas vie narcisa? Bezuslovna ljubav Nespremni za neuspehe Zavisni od slavnih Bezuslovna ljubav Nespremni za neuspehe Zavisni od slavnih 13. ANOREKSIJA NERVOZA najei poremeaj ishrane ta dovodi do anoreksije 14. SEKSUALNI POREMEAJI I POREMEAJI POLNOG IDENTITETA Poremeaji seksualne elje Averzivni seksualni poremeaj Poremeaj sa smanjenjem seksualne elje Poremeaj seksualnog uzbuivanja 15. OSOBE S INVALIDITETOM- drugaije i zato daleke? Specifinost situacije osoba s posebnim potrebama 1 . Okruenje osobe s posebnim potrebama 1. 1. Roditelji 1. 2. Braa i sestre 1. 3. Struno osoblje Razliitost i ne(spo)razumevanje 15.1. OBLICI POTPORE PORODICE S OSOBOM S INVALIDITETOM Podrka osobi s invaliditetom 16. MILJENJE, PAMENJE, UENJE I ISHRANA Mozak kao energetski potroa Faktori rizika za gubljenje umnih sposobnosti Kako najbre moemo pomoi "vraanju u ravnoteu" nervnih elija? Uenje i kako ga poboljati Supstance za poboljanje uenja 17. TRIHOTILOMANIJA - bolest upanja sopstvenih dlaka 18. REALNI I NEREALNI STRAHOVI ta se sve deava u naem telu kada se javi strah? Kako prepoznati anksiozne poremeaje? Generalizovani anksiozni poremeaja Agorafobija Socijalna fobija Jednostavna fobija 18. KOLSKA FOBIJA 18.1. SOCIJALNA FOBIJA Socijalni strahovi kao evolutivno naslee 19. LJUBOMORA Struktura ljubomore Vrste ljubomore Pseudoljubomora 20. AGRESIJA I AGRESIVNOST Agresija, korak prema emu? Osnovni oblici manifestacije agresije Koreni agresivnosti Psiho-socijalni koncepti agresivnosti 20.1. PREPOZNAJTE SVOJ TEMPERAMENT Geni, hemija i temperament Temperamenti "po starom" - sangvinik, kolerik,

4

melankolik i flegmatik Formiranje karaktera 21 LJUTNJA: znamo li se ljutiti bez agresije? Moemo li kontrolirati svoju ljutnju tako da je ne pokazujemo kao agresiju? Koji su to upozoravajui znakovi? 22. PERFEKCIONIZAM I PSIHOPATOLOGIJE 23. LENJOST 24. KANJAVANJE DECE - da li su batine iz raja izale? Verbalno ukoravanje i neodobravanje Fiziko kanjavanje Batine remete odnos izmeu roditelja i deteta. Zlostavljanje dece 25. DEPRESIJA KOD DECE I ADOLESCENATA Samopotovanje je odraz slike o sebi Samopotovanje kao odraz sopstvenih i tuih procena Teko se menja Mogui ozbiljni psiholoki problemi Prepoznajmo nisko samopotovanje Roditelji i odrasli mogu i moraju pomoi 26. POREMEAJI SPAVANJA KOD DECE Poremeaji spavanja Noni strahovi None more Mesearenje-sonabulizam 27. ADOLESCENTNI BUNT I SUKOB S AUTORITETIMA Kada se zabrinuti? Kako pomoi i sebi i svom adolescentu? 28. PUBERTET I KOLA Stres uzrokuje raniji ulazak u pubertet Kako razmiljaju i to rade vaa deca? Meunarodni dan mladih, 12. august Mladi piju vie alkohola pod utjecajem reklama 29. KAKO ODABRATI ZANIMANJE 30. POJEDINI OBLICI ZAVISNIKOG I HAZARDERSKOG PONAANJA MALIH to je zavisnost? Eksperimentatori Konzumenti s vidljivim tetnim posledicama Uzroci uzimanja droge Mogunosti leenja i rehabilitacije zavisnika od droga Uloga porodice u prevenciji i leenju zavisnost este greke porodice 31. ALKOHOL Zavisnost kao kulturoloki fenomen Genetika ili uticaj okoline Ekcesivno pijenje meu mladima-novi fenomen 32. PRILOG TUMAENJU ETIOPSIHOPATOGENETSKE PROVENIJENCIJE KOCKANJA Etiologija Fenomenologija Kockanje i suicid Rizina populacija Neki vani znaci kompulzivnog kockanja Dvadeset pitanja G.A. Komorbiditet, pridruena patologija 33. PSIHOPATOLOGIJA KOCKE 34. KAKO (KVALITETNIJE) KOMUNICIRATI

SA SVOJIM DETETOM 35. STRES KOD MLADIH U KOLSKOM I VRNJAKOM KONTEKSTU

IIIIII II II II PSIHOPATOPSIHOPATOPSIHOPATOPSIHOPATOLOGIJA LOGIJA LOGIJA LOGIJA

SAVAKODNEVNOG IVOTA ODRASLIHSAVAKODNEVNOG IVOTA ODRASLIHSAVAKODNEVNOG IVOTA ODRASLIHSAVAKODNEVNOG IVOTA ODRASLIH

1. DEPRESIJA STIE U 40- godini 1.1. TO JE DEPRESIJA? to je raspoloenje, a to je afekt? to nije depresija? Kako prepoznati depresiju? Kako nastaje depresija? Koja je psihosocijalna pozadina? Kako izgleda i kako se osjea osoba koja pati od depresije? Kakvo je raspoloenje? Samopomo kod depresije i anksioznosti 2. ANKSIOZNOST brinete li previe o svemu 3. SEKSUALNOST ta je to? Seksualne fantazije Muke fantazije enske fantazije Prostitucija Pornografija 4. LJUBAV, SEKS I LAI Ljubav i ljubomora dva lica ili jedno lice, a jedno nalije 5. PRAVILA ZA DOBRO STARENJE 6. MUKARAC U KLIMKSU - neto o emu se ne govori 7. KRIZA SREDNJIH GODINA: mit ili injenica Dobre i loe vesti Hormonski izazvana kriza Kako prepoznati krizu? to moete uiniti? Kako se nositi s krizom? 8. PSIHOLOKI IDENTITET KROZ ANALIZU IVOTNIH ULOGA 9. Akcija "KAKO BITI DOBAR RODITELJ" Tuna deca bolje uoavaju detalje 10. STRES I PSIHIKO ZLOSTAVLJANJE NA RADNOM MESTU Definicije stresa Stres i homeostaza Ppsihiko zlostavljanje na radnom mestu 13. KAKO PREBRODITI GUBITAK Kakav je oseaj izgubiti? Proces oporavka Oporavak od gubitka 14. KADA OTII U PENZIJU? Vreme penzionisanja ivot nakon odlaska u penziju

IV PSIHOLOKI PROBLEMI ENA 1. Psihologija ene 2. Linosti ene znaajni za pojedine psihopatoloke poremeaje? 3. Definicija menopauze Da li je menopauza normalan dogaaj ili bolest? Prerana menopauza Kasna menopauza Simptomi menopauze

5

Hormoni u menopauzi i tetni i korisni 4. UTICAJ HRANE NA MENOPAUZU ta jesti? Debljanje nakon menopauze 5. PSIHOGENI STERILITET ta se danas uopte zna o psihogenom sterilitetu? Psiha protiv plodnosti Predpostavljeni tipovi neplodnih ena Agonija indetiteta 5. STERILITET KAO IVOTNA KRIZA 6. PREMENSTRUALNI SINDROM (PMS) Dijagnoza Vebajte i izbegavajte soli i kofein Neuredne menstruacije - produeni ciklus ta znai neuredna menstruacija? 7. DISMENOREJA I AMNOREJA Ishrana koja uravnoteuje metabolizam eikosanoida podrazumijeva: Amenoreja Alternativne mogunosti 8. POREMEAJ SEKSUALNE FUNKCIJE Pubertet i menarha 9. JEDNA KRATKA O DEPRESIJI Postpartalna, posleporoajna depresija Dojenje i psihotropni lijekovi Uticaj posleporoajne depresije na razvoj deteta 10. DEPRESIJE U ENA KROZ IVOTNE CIKLUSE 11. POSTRAUMATSKI POREMEAJI U 12. ZLOSTAVLJANJU ENA UTANJE NE POMAE 13. TIHA KULTURA NASILJA MEU PRIJATELJICAMA Pepeljugaka priroda i narav Strategija zlostavljanja

V PROBLEMI IVLJENJA STARIHV PROBLEMI IVLJENJA STARIHV PROBLEMI IVLJENJA STARIHV PROBLEMI IVLJENJA STARIH

1.Senescencija i presenijum 1.1. Psihike promene i reakcija na staroku dob 2. Blagi kongtivni poremeaji 2. Demencije Definicije Alzheimerova bolest kao gerontoloki javnozdravstveni problem Alzheimerova demencija - kad duh i tijelo prestanu biti jedno Postepen i neprimetan poetak Zaustaviti ne, ali usporiti da Stimulacija duha i tela "Vebanje mozga" 4. I MUKARCI PATE OD OSTEOPOROZE Muka osteoporoza - fenomen u porastu Lekovi uzrokuju mentalne poremeaje kod starijih? Ritual u medicini Demencija nije normalan deo starenja Najzastupljenije demencije Uskoro pilule protiv starenja? Bitno je i to ta jedemo Pogreno shvatanje Nestabilnost i opasnost od padova kod starijih osoba 5. BOL 6. NESANICA ta je zapravo nesanica?

Nesanica je tu ta preduzeti Kako moete sebi pomoi Prepoznajemo li nesanicu Moemo li pobediti nesanicu 7. VETINA RELAKSACIJE U BORBI PROTIV STRESA Primena relaksacionog treninga Mehanizam dejstva progresivne miine relaksacije Budite samopouzdani - lepe ete se oseati Kako postati asertivan? Neutralisanje ljutnje, besa 8. SINDROM NONOG JEDENJA Umesto grickalica Veba pre spavanja Trikova koji e vam pomoi da prestanete da jedete nou 9. VODI O AKTIVNOM ZDRAVOM STARENJU 10. OSAM NAINA DA UMANJITE STRES Idite u etnju Pozovite prijatelja Podelite kuna zaduenja Smanjite kafu Napravite desetominutnu pauzu Smejte se! Idite na masau 11. PRAVILA ZA DOBRO STARENJE 12. SEKS NE ZAVRAVA U 70. GODINI 13. AAA, GUBIM KOSU! 14. ALKOHOLIZAM - samoubistvo na odreeno vreme Odvikavanje od alkohola da li uspeva? 15. STRAH Zato se plaimo uspeha? Jednake su okolnosti kad je re o strahu od uspeha Kako savladati strah od uspeha?

VI VI VI VI PROBLEMI SVAKODNEVNOG IVOTA PROBLEMI SVAKODNEVNOG IVOTA PROBLEMI SVAKODNEVNOG IVOTA PROBLEMI SVAKODNEVNOG IVOTA

I DRUTVOI DRUTVOI DRUTVOI DRUTVO

1. MEULJUDSKI ODNOSI I KOMUNIKACIJA Kako (kvalitetnije) komunicirati sa svojim detetom? 2. ZNATE LI TO JE ZLOSTAVLJANJE U PORODICI /VEZI? 2.1. Psihiko zlostavljanje 2.2. Psihike posledice 3. NASILJE NAD IVOTINJAMA Okrutnost prema ivotinjama i nasilje u porodici Zlostavljai ne poznaju granice meu vrstama Dugaak put nasilja PSIHOPATOLOGIJA SILEIJSTVA 4. PSIHOPATOLGIJA I DUHOVNOST 4. 1. Psihopatologija religijskih fenomena Mentalno zdravlje i duhovnost 4.2 Politika ponerologija razmiljanja o prirodi zla priloagoenog za politike svrhe i osvrt na veliko i malo zlo 5. ZADATAK MORALNE TEOLOGIJE DANAS Permisivni i hedonistiki model ivota Moral je u slubi dobroga ivota 6. PREDRASUDE, OBIAJI, VEROVANJA I PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVNOG

6

IVOTA 1. Predrasude, zabrane i naredbe Postoje koraci delovanja i skidanja magije Nakon toga, osoba ne smje vie vjerovati u magiju 7. PSIHOPATOLOGIJA RATOVANJA 6. KOJI SU GLOBALNI FAKTORI RIZIKA ZA SAMOUBISTVO? Zato samoubistvo? Ko? Kad? Gde? Vri samoubostvo? Zato se niste ubili? 9. PSIHOPATOLOGIJA GRANICE 9. TOTALNA KRIMINALIZACIJA DRUTVA I TERET GLOBALIZACIJE! Kompjuterska zavisnost Jo jedan problem dananjeg drutva Internet zavisnost zavisnost o od interneta lii na svaku drugu bolest zavisnost 10. PSIHOPATOLOGIJA MOBILNE TELEFONIJE Nauni odbor EU o tetnosti mobilnog telefona za zdravlje Oprez sa mobilnim telefonom 11. ROBOTIKA KAO NAA SUDBINA? Od oduevljenja do razoaranja Razvoj kompjutera pogoduje razvoju robotike Industrija zabave prelomna za upotrebu robota Koliko smo podloni reklamama? 11. PSIHOPATOLOGIJA I EKOLOGIJA 12. IVIMO LI U BOLESNOJ ZGRADI? Izvori zagaenosti, neistoe i okolnosti koje pogoduju nastanku sindroma bolesne zgrade 12. STRES Nauite tehnike oputanja Prijatna dnevna rutina Izbacite stimulanse i sedative Ponite s telesnim vebama Smanjite obveze Izbegavajte izvore stresa Odloite vee promene Koliko danas uspevamo da se borimo sa strepnjom? Neprijatna emocija Stres moderna bolest koja nikoga ne tedi 13. ZAJEDNICA KAO IZVOR STRESA Dimenzija porodinog bremena Uticaj mentalne bolesti na lanove porodice

VIVIVIVI PSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVICEPSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVICEPSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVICEPSIHOPATOLOGIJA SVAKODNEVICE

RAVNODUNOST duevna bolest nije zsarazna, ali ravnodunost jeste 1. POREMEAJ SEKSUALNE FUNKCIJE 2. SPAVANJE I SANJANJE 3. Poremeaji spavanja. Poremeaji sna Dijagnoza i lijeenje Koliko nam je potrebno sna? Tumaenje snov Snovi i razlike meu polovima Neuspeli snovi 3. SVET SNOVA Lucidni snovi Umee umiranja i/ ili ivljenja?! GOJAZNOST BOLEST MODERNOG DRUTVA

Debljina se moe uspeno dijagnostikovati 4. DIKATATORI I VOE NA POSLU (mobing, rtve i progonitelji) Kad neslana ala preraste u maltretiranje Zaostala agresija zaboravljenog izvornog sukoba. Klinika slika mobinga Odgovornost rukovodilaca 5. SINDROM IZGARANJA NA RADNOM MESTU Stres je istovremeno krivac i za pet miliona nesrea na poslu. ta je stres ? Kako prepoznati stres na poslu? 6. POSTTRAUMATSKI STRESNI POREMEAJ Simptomi PTSP karakteriu tri grupe simptoma Uzroci PTSP a Nain nastanka PTSP a 7. TO ODMOR INI (NE)NEPRIJATNIM I kratak je odmor dobar? Pogubni radni praznici Zrnca mudrosti o odmoru Sindrom godinjeg odmora 8. SAMOPOTOVANJE JE ODRAZ SLIKE O SEBI Samopotovanje kao odraz sopstvenih i tuih procena Teko se mijenja Mogui ozbiljni psiholoki problemi Prepoznajmo nisko samopotovanje Roditelji i odrasli mogu i moraju pomoi 9. BUDITE REALNIJI 10. POSTODMORNA DEPRESIJA-DEPRESIJA POSLE GODINJEG ODMORA U toku sa zbivanjima jer ete jednog dana opet biti oni stari. Traite pomo od kolega ili efa 11. VODI ZA MIRAN IVOT Umirujua tiina Uivajte i u guvi Piite Iskoristite vest Koraajte neno Usredsredite se Volite svim srcem Recite da promenama Ishranom do zdravlja Muzika za moje ui 12. LEKOVITA MO RAZGOVORA Koncepcijske razlike to moe biti kontraproduktivno? Budite samopouzdani - lepe ete se oseat Kako postati asertivan? Neverbalna komunikacija govor tela 13. KLINIKA IDENTITETA Pokvarena ploa " Sortiranje stavova Selektivno ignorisanje Neutralisanje ljutnje, besa 14. SAMOPOIMANJE Psihopatologija narcizma 15. SVAKODNEVICA-izvor psiholokih i drugih problema ali i ansa za njihovo prevazilaenje 15.1. STREPNJA-TESKOBA

7

Simptomi teskobe Opti fenomeni Psiholoki fenomeni Somatski, telesni fenomeni 16. DEPRESIJA - NEVIDLJIVI UBICA Gde se dogaa i kako nastaje Depresija nije u samo posledica spoljnih okolnosti Stresne okolnosti koje najee izazivaju depresiju Ostali depresogeni faktori to trebate znati o depresiji Kako se osea depresivna osoba 16.1 DEPRESIJA I KAKO S NJOM IVETI Vrednosti koje u sebi nosi depresija 16.2. Depresija ili umor 16.3 Depresija nije samo enska bolest 16.4 Depresija zbog jednolinosti ivota 16.5. Koko se motivisati kad vas uhvati depresija? 16.6. Beckov indikator depresije 17. SVAA: i prilika i opasnost Znate li se svaati? Svaajte se u privatnosti Izbegavajte napad na osobu Budite usmereni na cilj svae Dopustite drugoj osobi dostojanstveno povlaenje Svae imaju vremensko ogranienje Sv a i prilika i opasnost Na duge staze, tuga je otrov Tipovi svaalica 18. NASILJE PREKO INTERNETA Poinlac skriva anonimnost NasIlje na chatu Kako se na chatu zatititi od nasilja? NasIlje na forumu Nasilje putem bloga Kako sigurno blogirati? Kako odrati privatnost svog bloga? Kako se na blogu zatititi od nasilja? to mogu uiniti roditelji? Kratki saveti roditeljima 19. HRONINI UMOR - TELO U DEPRESIJI Bolno nepoverenje okoline Na poetku umora je stres Prepoznajte sindrom hroninog umora Sindrom hroninog umora Situacija kada je u porodici depresivac 20. MIT I ISTINA O DEBLJINI Je li vam struk preirok? 21. SINDROM MODERNIZACIJE I BLAGOSTANJA Prognoze - epidemije debljine predstoje 22. ZA BOLAN OSJEAJ NEPRIPADNOSTI IMA LIJEKA Nije svaka samoa ista Hronina usamljenost Usamljenost bez samoe Usamljenost uz samou Kako se boriti protiv usamljenosti Pogreni postupci Kako prepoznati usamljenost

Hronina usamljenost je oblik depresije Kako prepoznati samou 23. KAD DAN ZAMENI NO Faze spavanja Spavanje u pogreno vreme Prekomerno spavanje to se dogaa ako ne spavamo Samopomo Mogu li lekovi pomoi? 24. ZAROBLJENI U VRTLOGU STRANIH SEANJA Stresni ilac u podlozi zbivanja Individualo preivljavanje Zamrene niti telesnih, emocionalnih i spoznajnih percepcija 25. SREA Osvestite svoj lini napredak Kao pobediti sebe? Procvetajte iznutra Stanje zaljubljenosti Partnerdski odnosi Kako odrati zaljubljenost u vezi 25. MOEMO LI NAUITI BITI SRENI? Svako ima koeficijent sree Srea u levoj strani mozga Milijardu i po nesrenih? 26. LEKOVITA MO HUMORA Nema humora na silu Smeh, ali ne i podsmeh Udelite smeak namrtenom Klubovi ljubitelja smeha 27. SMEH kao efikasan lek to je smeh? Humor i njegovo znaenje 28. SMEH ILI HUMOR SU IZDUVNI VENTILI I EFIKASNI LEKOVI Dobar vic - smeh do suza A kako to postii? 29. SAMOPOUZDANJA I SAMOPOTOVANJA NEMA "PO NARUBI" Pitanje otpornosti na stres Kompleks vie vrednosti Zabluda o nasilnicima Kako se u svakodnevnom ivotu zaloiti za sebe 30. NAE MALE I VELIKE ZAVISNOSTI KOCKANJE, KUPOVANJE, SEKS, TELEFONIRANJE Kako nastaje zavisnost Zavisnost od kocke i opinga Zavisnost od seksa Kako izgleda zavisniki ciklus?. Terapija odvikavanja 31. ZLOUPOTREBA PSIHOLOKIH PROBLEMA SVAKODNEVICE U INDUSTRIJI REKLAME KOLIKO SMO MANIPULISANI I DA LI SAMI MANIPULIEMO 32. STIGMA I DUEVNO ZDRAVLJE VII VII VII VII POGOVORPOGOVORPOGOVORPOGOVOR

VII LTERATURA

8

9

Predgovor Ako postoji pakao na zemlji,

nai ete ga u srcu melankolinog ovjeka!

Robert Burton Anatomy of Melancholy, 1621

Ovu knjigu svaki bi, sigurno sastavio drugaije. Svako bi poneto oduzeo i mnogo toga dodao. Obinost je uvek ista, nebinost uvek posebna. Ovde e, pred vama, kroz tek okrinuta vrata, ne samo etristo stana koje slede, promicati neobine ideje, aknuta takmienjaune sitacije. Pojavljivat e se brojni neoekivani odrazi due svih nas. Isterivati emo zle misli, prizivati medicinu, boriti se proticvuroka, smehom odaganjati dudale i demone. Ukazivati na brojne tekoe iz psihopatologije svakodnevnog ivota, zaista zastaje dah. Predstaviti emo neke vanije psihopatoloke probleme svakodnevice. Prelisatavat emo psiholoke probleme veine nas, skicu da za neki buduu sisntezu ovih problema. mSetiemose dogaaja i linosti kavi se pojavljuju kod svakog od nas. Videemo neke od preporuka za prevazilaelje psihopatolokih problema svakodnevnog ivota, paljivo osmatrati nke od psiholokih problema sadaanjosti. Na jednoj okuci ovog puta pred nas e, iz ovog vremena gde se meaju psihologija i svakodnevica ispriati ta moemo da oekuje svako od nas. Nedaleko od on one vodenice psiholokih tekoa koja uporno strue na dobini vremena, pred nas e, pravo iz sopstvene prake i ivotnog iskustva i poverljivih izveata iz populane psihologije i svakodnevnih tekoa, iskoraiti neko od moguih reenja za nae este nedoumice. U mnoge svetove klinike psihijatrije neemo ovako koraati, ako to su stanja ozbiljnijih psihijatrijskih poremeaja jer se tamo svaraa za dui pored a ponekad za ceo ivot. Ako posle ove knjige italacsebe ulovi da bi on to mogao sa lakoom naparavii bar isto ovako, nismo ravo uradili svoj posao i smisleno smo darovali. Ako oseti da je otvoreniji, radoznaliji i spremniji da vie i bolje vidi oko sebe, ona je do zbilja velika stvar. A ako sedne da pie svoju psihopatologiju svakodnevnog ivota, polazezei od ovog zsmeta, ona su ovi skromni prireivai pogodili u cenatar.

Tokom svoje viegodinje prakse kao psihijatar u Institutu za mentalno zdravlje i profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu sretao sam vei broj osoba sa razliitim ivotnim tekoama i problemima koji mogu da se okalifikuju na psihopatologija svakodnevnog ivota. Ovaj tekst je nastao kao rezultat navedne profesionalne aktivnosti i analize obimne literature iz ove oblasti i velikog broja sajtova na Internetu. Glavnu inspiraciju naao sam u uvenoj knjizi Sigmunda Frojda Psihopatologija savakodnevnog ivota, koja je objavljena pre neto vie od sto godina (1901). Ova knjiga ni danas nije prevaziena premda je pisana u vreme graanskog drutva XIX veka. U ovom tekstu nastojao sam da on ne bude previe psihologiziran, a jo manje sociologiziran. Sigurno da u tome nisam u potpunosti uspeo. Poremeaji iz kruga psihopatologije svakodnevnog ivota su u sutini psiholoki problemi. Oni imaju takoe implikaciju na ovekovo ne samo psiholoko ve i socijalno funkcionisanje. Oni su u znaajnoj meri obojeni kulturnim obascima jednog podneblja. Pored psiholokog uzorka u poslednje vreme oni su posledica razliitih i to uglavnom pogrenih navika, kulturnih obrazaca i naina ivota savremenog oveka dananiice. Njegova savakodnevica mogo je kompleksnija neugo u vreme rada Sigmunda Frojda.

elja mi je da ove poremeaje smestim izmeu tipinih psihijatrijskih poremeaja i drutveno prihvatljivog ponaanja. Danas nema univerzalne definicije duevnih bolesti. esto se ponaanja koja kre drutvena pravila smatraju znakovima duevne bolesti. Nadalje, ponaanje koje se u jednoj kulturi smatra duevno bolesnim u drugoj e se moda smatrati normalnim. Neka izmenjena stanja svesti koja se u Zapadnim kulturama dijagnostikuju kao duevne bolesti, moda e u Istonim i aboridinskim kulturama biti smatrana kljunim ljudskim iskustvima. Uz to, veina normalnih ljudi priznaje periode u kojima je njihova sposobnost noenja sa situacijama bila ograniena zbog emocionalne ili stresne reakcije na krizu. Posledica ozbiljnih ivotnih kriza (kao to su npr. ratovi) po pravilu je irenje simptoma duevnih bolesti kod ljudi koji su njima zahvaeni. I dans je teko navesti jasniju razliku izmeu normalne i abnormalne osobnosti? Postoji i gledite da normalnost postoji na hijerarhiji aktualizacije. Neto to je u jednom kontekstu normalno, bit e abnormalno u drugom. Neka pitanja i teme kao npr. stres, depresija, strah, samopouzdanje i sl. javljaju se vie puta u ovom tekstu. Ovde nije re o ponavljanju pojedinih tema ve se ova stanja javljaju u drugom kontekstu kao to su uzrast, ivotno doba, drutveni i socijalni uticaji, problemi svakodnevice i sl. Nadam se da e itaoci imati razumevanja za poznata ponavljanja.

Mnogi zdravstveni radnici koriste Dijagnostiki i statistiki prirunik duevnih bolesti (DSM-IV) ili Meunarodnu klasifikaciju bolesti (ICD). DSM-IV i ICD definiu duevne bolesti po njihovim jedinstvenim simptomima i osobitostima. Ti se simptomi, meutim, esto preklapaju, razlikuju se od osobe do osobe, a

10

ljudi ponekad simultano prikazuju vie od jednog skupa prepoznatljivih simptoma. Poremeaji koji mogu da se nazovu psihopatologijom svakodnevnog ivota ne mogu se ablonski ukljuiti u postojee klasifikacije psihijatrijskih poremeaja i poremeaja ponaanja. U ovom teksu ne pokuavamo da dijagnostikujemo duevne bolesti. Umesto toga, istraujmo to osoba eli, a odreivanje eljenih ishoda koje je posledica tog postupka pouzdano identifikuje ivotne izazove. Rad na ishodima ui ljude da biraju i odreuju zdrave ishode! Psanje ove knjige zahtevlo je prethodno dobro razumevanje klinike psihopatologije. Donekle je ovaj problem prevazien dok sam pisao Uvod u kliniku psihopatologiju, Prvi intervju u klinikoj praksi, Psihijatriju na pragu 21. veka, Negu u psihijatriji i gerijatriji, autobiografiju. Naravno da su bila daragocena iskustva iz svakodnevne klinike prakse. Koristim priliku da izrazim najveu zahvalnost svim piscima koje sam pomenuo u ovom tekstu. U ovom tekstu izloena su njihova brojna iskustva, stavovi i miljenja kojima se zahvaljujem za njihove brojne i dragocene tekstove sa nadom da sam ih korektno interpretirao i citirao. Ovde pre svega mislim na dr A. Terzia sa Instituta za ginekologiju i akuerstvo KCS, dr O. iki sa Psihijatrijske klinike u Novom Sadu, kl. psihologa A. Vuli-Protori iz Zadra, dr M. Ajdukovi iz Zabrega, dr V. uria, dr V. otunovi, dr V. Matia, dr V. Jerotia, dr M. Popovi, dr S. Popovi-Dei iz Beograda. Naroitu zahvalnost dugujemo Frojdu, Hornejevoj, Fromu, Fenihelu i Adleru od stanih autora i Bregantu, Bethlajmu, D. Blaevi, N. Zecu, D Bemdiu, V. Matiu i drugima zato to su za sve nas utvrdili temelje i pronali orua sa kojima moemo raditi i baviti se ne samo primenjenom i popularnom psihologijom ve i psihopatologijom svakodnevnog ivota, a isto tako i mojim pacijentima zato to su sva moja saznanja proistekla iz naeg zajednikog rada I konano, doprinos koji mi je pruio najvee zadovoljstvo saradnju sa mnogim odlinim i produktivnim i humanim studentima redovnih i poslediplomskih studija i specijalizantima. Ovakvi tekstovi mogu da zbune itaoca i da pogreno prezntuju svoje stanje uglavnom zbog toga to veini nedostaje odgovarajue predznanje iz ove oblasti. Zbog toga samo nastojao da u ovom tekstu pored pregleda raspoloive literature i brojnih lanaka i diskusija na Internetu i poznavanja klinike psihopatologije da unesem i lina iskustva iz rada na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu, zatim kao konsultanta sa psihopatologiju Zavoda za umerenu mentalnu retardaciju u Sremici kod Beogradu, Dispenzeru za mentalno zdravlje DZ Palilula u Beogradu, Centru za mentalno zdravlje u Brkom, Dnevnoj bolnici Psihijatrijske bolnice u Kovinu i u Domu zdravlja Dr Risti u Beogradu. Kao to je i oekivano najvie prostora posveeno je psihopatologiji i problemima ivljenja malih jer se u ovoj oblasti najvie moe preventivno delovati. Ipak korz ceo tekst se provlae svi ivotni ciklusi jer je u svakom od njih mogu oekivati brojni problemi i tekoe u svakodnevnom psiholokom funkcionisanju. Mentalno zdravlje je nacionalni kapital Prema Izvetaju o svetskom zdravlju Svetske zdravstvene organizacije iz 2001. godine procenjuje se da danas oko 450 miliona ljudi pati od mentalnih poremeaja i poremeaja ponaanja ili od psihosocijalnih problema, kao to su oni vezani za zloupotrebu alkohola ili droga. Mnogi od njih pate tiho i sami, iskljueni iz svojih porodica i socijalnog okruenja. Meu njima depresija predstavlja glavni uzrok globalne invalidnosti i nalazi se na etvrtom mestu globalnog tereta bolesti. Procenjuje se da je 70 miliona ljudi u svetu zavisno od alkohola, da oko 50 miliona ima epilepsiju, a 24 miliona shizofreniju (u svim sredinama sveta, razvijenim i nerazvijenim, to ini oko 1% stanovnitva). Milion ljudi izvri samoubistvo svake godine, a 10-20 miliona pokuava da se ubije. Ne sme se zanemariti ni veliki broj osoba koje imaju neki oblik duevne zaostalosti koji spadaju u osobe sa posebnim potrebama.. Smatra se da e svaka etvrta osoba u nekom periodu svog ivota biti pogoena nekim mentalnim poremeajem. Zbog svega toga, prevencija mentalnih poremeaja i unapreenje mentalnog zdravlja od kljunog je znaaja za svaku zajednicu. Da bi se smanjio teret mentalnih poremeaja neophodno je da se vea panja posveti prevenciji i unapreenju mentalnog zdravlja u okviru nacionalne politike, zakonodavstva, donoenja odluka i dodeljivanja sredstava. I ova knjiga ima takvu misiju. U stavari treba naglastiti da psihopatologija sakodnevnog ivota ne predstavlja uzrok niti posledicu brojnih mentalnih poremeaja. Mnogi od njih su prolaznog karaktera, ali na alost manji broj moe da traje veoma dugo i da onesposobljava pojedinca za proseno psihosocijalno funkcionisanje. Meu njima su brojni stresovi i krize kroz koje prolazi odreena osoba. Uz fizioloke, psiholoki mehanizmi odgovora na stres takoer mogu poveati rizik obolevanja od raznih bolesti, i to najee kroz oblike ponaanja koji imaju tetne posledice za zdravlje, kao to su promenjene ivotne navike (npr. poveano komzumiranje masnoa i ugljenih hidrata, puenje, nedovoljno sna i telesnih aktivnosti, zlouporaba droga i alkohola). Uticaj psiholokih mehanizama aktiviranih stresom na zdravlje organizma moe se ispoljati u najmanje dva pravca. Prvo, negativna razmiljanja o sebi i svojoj okolini mogu u osobe poveati rizik razvoja razliitih oblika psihopatologije, ukljuujui depresiju i anksioznost. Drugo, pod uticajem stresa, psiholoki i socijalni faktori mogu uticati na percepciju osobe tako da ona samu sebe vidi kao bolesnu i manje vrednu. Takoer, u stresnim situacijama telesne senzacije koje bi inae ostale nezapaene mogu biti doivljene kao patoloki simptomi. Utecaj psiholokih mehanizama aktiviranih stresom na zdravlje organizma moe se ogledati u najmanje dva smera.

11

prvo, negativna razmiljanja o sebi i svojoj okolini mogu u osobe poveati rizik razvoja razliitih oblika psihopatologije, ukljuujui depresiju i anksioznost. Drugo, pod utjecajem stresa, kognitivni i socijalni faktori mogu uticati na percepciju osobe tako da ona samu sebe vidi kao bolesnu i manje vrednu. Takoer, u stresnim situacijama somatske senzacije koje bi inae ostale nezapaene mogu biti doivljene kao patoloki simptomi. Epidemioloke studije stresnih ivotnih situacija koje mogu imati negativan uinak po zdravlje organizma ukljuuju socijalnu izolaciju, alovanje, nezaposlenost, lo socioekonomski status, razvod braka, te traumatske stresove popout rata, silovanja, saobraajnih nesrea itd. Velika veina rezultata ovih studija upuuje na zakljuak da su osobe izloene navedenim stresovima manje zdravstveno funkcionalne od ostatka populacije, te da ee obolevaju od raznih hroninih bolesti. Od specifinih bolesti i medicinskih stanja kod kojih se stres navodi kao jedan od znaajnih etiolokih inilaca navest emo koronarnu sranu bolest, ulkusnu bolest, Chronovu bolest, psorijazu, diabetes mellitus i reumatoidni artritis. Meutim, ciljane studije u posljednjih desetak godina sve vie dovode stres u svezu sa irokim spetkrom raznih sistemskih poremeaja kao to su primerice multipla skleroza, autoimuni poremeaju i mnoga maligna oboljenja.

S tim u vezi potrebno je usmeriti daljnje napore u izuavanju uticaja stresa na ljudsko zdravlje i razvoj bolesti, posebno u okvirima nae svakodnevice, u kojoj smo svedoci traginog efekta ratnog stresa na vie generacija. S obzirom na socioekonomsku situaciju, te trenutno stanje zdravstvenog sistema kod nas, upravo ovakvo delovanje omoguit e nam blagovremenu prevenciju neeljenih posledica koje stres ostavlja na ljudskoj psihi i telu, a koje su ve znane modernoj medicini. Svet u kojem ivimo svet je melankolije, teskobe, depresije te drugih psihikih bolesti. Donja starosna granica tih bolesti iz godine u godinu se sputa tako da je depresija u detinjstvu, koja je nekada bila nepoznata, danas je deo modernog ivota. Dolo je do velikog propadanja porodice; poveanje broja razvoda, sukoba u porodici, sve to vodi ka veoj podlonosti depresiji. Sve je zapoelo ve u prvoj polovici XX veka kada je dolo do jaanja industrijalizacije, te je zbog prevelike zaposlenosti cela porodica retko bila na okupu. Tokom poslednje veka preokupacija poslom sve je vie rasla. Mnoge smetnje koje obino nazivamo psihopatologija savakdnevnog ivota mogu biti sasvim uobiajeni i sami po sebi ne moraju uvek da upuuju na prisustvo psihijatrijskog poremeaja. Tokom ivota veina ljudi proivljava periode anksioznosti, pospanosti ili psihoseksualnih smetnji koji se mogu smatrati ne vie od oekivanog oblika ljudskog ponaanja. Da bi se jasno navelo kako se svakoj takvoj osobi ne moe a esto i ne treba da se postavi dijagnoza mentalnog poremeaja. I ovoja tekst dorpinosti tome cilju. On prua mogunost da lake prepoznaju nekih od oblika psihopatologije svakodnevnog ivota. Mnogi od ovih poremeaja dovode do znaajnih smetnji ili oteenja u socijalnom, radnom ili drugim vanim oblastima funkcionisanja. Da bi smo lake razgraniili ove tegobe od klasinih psihijatrijskih poremeaja treba imati u vidu da mentalni poremeaji mora dovesti do kliniki znaajnih problema da bi opravdala dijagnozu psihijatrijskog poremeaja. Granica izmeu poremeaja i normalnosti moe se postaviti klinikom procenom ali i na osnovu znanja i ivotnog iskustva jedne osobe. ta emo oznaiti kliniki znaajnim bez sumje i vaan uticaj kulturnog okruenja, okolnosti u kojima osobu sreemo, stavova pojednca. Da bi se bolje mogli razlikovaati psihopatoloka stanja svakodnevne psihopatologije u tekst je dat krai osvrt na osnovne principe i naela medicinske psihologije u meri u kojoj je to bilo potrebno. Isto tako u pojedinim poglavljima dat je kratki osvrt na neke psihijatrijske poremeaje da bi se i oni lake razlikovali od psihopatologije svakodvenog ivota.

Istraivanja u Americi pokazuju da je na uzorku od 8098 Amerikanaca njih 48% tokom ivota imalo barem jedan psihijatrijski problem, a 14% tri ili vie takvih problema. Zato zatita mentalnog zdravlja mora predstavljati neophodan i znaajan aspekt sveukupnog sistema zdravstvene zatite, odnosno javnog zdravlja. Tako, npr."borba protiv depresije bi trebalo da bude jedna od najbitnijih stvari u domenu linog napretka svakog coveka. Depresija spreava upijanje kosmike energije koja je svuda oko nas i dovodi do nedostatka te energije u trenucima kada nam je najpotrebnija. Tada ne funkcioniemo dobro, ne ponaamo se u skladu sa prilikama, podloniji smo raznim bolestima i loe se oseamo. Ima puno naina efikasne borbe protiv zla dananjice depresije. Uivajte u ivotu, provodite se, zabavljajte, smejte se i kada nije smeno,... Posmatrajte u svemu to se deava prvo pozitivnu stranu, potujte sebe i druge. Takoe su ljubav i seks vrlo efikasan nain za borbu protiv depresije. Bavljenje sportom, igrama, hobijem i uopte stvarima koje volimo je sigurna preventiva i lek protiv depresije. ta mozete da uradite? Tokom vremena kada oseate neraspoloenje, potraite savet od prijatelja ili nekoga iz porodice. U blaim oblicima depresije, savet drage osobe moe Vam mnogo pomoci. Ali u sluajevima teih oblika depresije, slino oboljenjima kao sto su astma, hipertenzija, morate zatraiti strunu, lekarsku pomo. Savet je da provodite to vise vremena na otvorenom prostoru, ak i zimi. Poboljajte osvetlenje prirodnim svetlom u prostorijama u kojima boravite, sunana svetlost poboljava raspoloenje. Od preterane brige ljudi se mogu razboleti, tvrde australski naunici. Sydneyski institut Garvan otkrio je da se pod stresom oslobada hormon neuropeptid Y (NPY) koji moe da oslabi imunitet i omogui razvoj prehlade, gripe, pa ak i depresije. Oni su rekli da je njihov rad

12

dokazao vezu izmeu mozga i imunog sistema i da e to pomoi u razumevanju medusobnog delovanja stresa i bolesti izazvanih stresom. "Tokom stresnih perioda ivci oslobaaju velike koliine neuropeptida Y koji ulazi u krvotok gde spreava normalno funkcionisanje elija imunog sistema", rekla je Mackay za australsku agenciju AAP. Buduci da lekovi za spreavanje posledica stresa jo dugo nee biti pronaeni, nastavila je Mackay, vano je shvatiti koliko je stres lo za organizam i boriti se protiv njega. Najbolji nain uklanjanja stresa je da reorganizujemo svoj ivot i ponemo se baviti jogom ili nekim drugim tehnikama oputanja, savetuje Mackay. Depresija nije osjeaj prolaznog neraspoloenja, ona je bolest koja znaajno naruava svakodnevni ivot. Depresija nije znak moralne slabosti; depresija je posledica naruene ravnotee hemijskih supstanci u mozgu, pri emu vanu ulogu igra naslee, stres, nain ivota. Velika je razlika izmeu obinog neraspoloenja i patnje uzrokovane depresijom. Kada smo razoarani ivotom, kada ostanemo bez prijatelja ili izgubimo voljenu osobu, prirodno je da smo tuni i zabrinuti. Takvi dogaaji gase nam radost ivljenja, no ubrzo se veina ljudi vraa u svoje uobiajeno stanje. Ponekad vraanje u stvarnost moe da vam razjasni da li sami sebi izazivate nepotrebni stres, bez obzira da li se radi o nerealnim oekivanjima ili utisku da su stvari izmakle kontroli. Budite svesni svojih granica i mogunosti, i izbei ete nepotrebne glavobolje.

Smejte se! S osmehom ili provalom glasnog smeha u velikoj meri olakat e te sebi ivot. Gledajui na smenu stranu ivota, skrenuete misli sa date situacije, pravei sebi prostora za borbu protiv stresa. Smeh oslobada beta-endorfine, iste relaksanse koji se lue pri fizickim vebama, od kojih ete se oseati bolje i poboljati reakcije imunog sistema. Psiholozi istiu da smeh pomae u udaljavanju od besa ka pozitivnoj bliskosti sa ljudima iz okoline, dok su dobri drutveni kontakti najbitniji za kontrolisanje stresa. Ukoliko imate obiaj da sebe shvatate preozbiljno - potraite pomoc. Pozovite prijatelja koji ume da vas nasmeje ili pogledajte dobru komediju.

Odravajte sopstvenu ivotnu filozofiju Tekst je satkan od analize velikog broja lanaka na Internetu, analize raspoloive literature i iskustva iz svoje etredestogodinje lekarske prakse. Ovaj tekst vam prua mogunost da pronaete odgovor na pitanje: Kako se odnositi prema ivotu, sebi i drugima, koje vrednote odabrati, koje norme slediti, emu teiti, to initi blinjemu svomu? Svaki ovek ima svoju filozofiju koja mu omoguava mentalno zdravlje ili ga vodi u duevni poremeaj. To je samo deo pitanja na koja odgovara svako u oblikovanju vlastite ivotne filozofije. Nadamo se da e na bar na neki nain pomoi i ovaj tekst koji je pred vama. Posebu zahvalnost dugujem doc. Smiljki Popovi-Deui i prof. dr Tamari amoji-Ignjatovi i prof. Petru Bokunu koji su ovu knjigu pregledale u rukopisu i kao recenzeti preporuili za tampu. Veliku zahvalnost dugujem svojim kolegama dr Ivici Mladenoviu i dipl. socijalnom radniku Marni Paunovi su vie puta paljio proitali ovaj tekst i ukazali mi na odreene greke.i time sadrajno i struno oboglatili ovaj rukopis. Hvala svima koji su na bilo koji nain doprineli pojavi ove knjige. U ovoj knjizi nismo radli indeks pojmova i imenski regisar ve smo dali detaljan sadraj teksta. Adresa za dopisivanje: munj@sbb.rs

Beograd, 10. oktobra (Svetski dan mentalnog zdravlja) 2009. godine Prof. dr Marko Munjiza

13

I UMESTO UVODA

"Duboka rana biva tajno bie, a to je dua, to je dua tanka?

Taj sanak senke, il ta senka sanka?" T. Ujevi, Vedrina

1. O psihijatrizaciji duevnog ivota 1. 1.Psiholoki problemi ivljenja, 2. Pria o dui; 3. Imamo li jo uvek

1. O psihijatrizaciji duevnog zdravlja

Psihopatologija svakodnevnog ivota ima individualnu i socijalnu dimenziju. esti su sluajevi psihijatrizacije nepsihijatrijskih fenomena, a da bi smo ih sagledali, potrebno je poznavati granice psihijatrijskoga i drutvenog poremeaja. U prolosti su, iz raznih razloga, brojni pojedinci, pojave, pa i itave grupe ljudi svrstavane u psihijetrijske promeneaje . Ako pokuamo otkriti koje su to odlike onoga sto se psihijatrizira, a nije psihjatrijsko, naii emo na odgovor- drutveno. Individualno psihiko i drutveno isprepliu se, usko su povezani, a svi poremeeni i neporemeeni oblici ponaanja oblikuju se izmeu pojedinca i okoline. Ako se ne postuje razlika tih fenomena, dolazi da psihijatrizacije. Npr, sintagma "patologija normalnosti" esto izjednaava devijantno ponaanje sa duevno poremeenim. Obino se patolokim proglaava drutveni karakter pripadnika jedne zajednice. Pri tome se zanemaruje injenica da drutveni karakter nije nipoto individualna kategorija. Duevni poremeaj je poput drutvenog patologija slobode, ali se u prvom radi o individualnoj slobodi koja ne mora da se podudara sa drutvenom. ak sta vie, nezavisna je od nje.

Psihijatrizacija drustveno devijantnog ne odnosi se, kao predhodna, na psihijatrizaciju cele zajednice, vec na psihijatrizaciju drustvenog izuzetka, proglasavanjem patoloskim sve sto se odvaja od cjeline. Psihijatrizira se svako ko nije u skladu sa ocekivanjima, ko odudara od klisea. I to izjednacava drustveni i individualnopsiholoski poremeaj, jer smatra da nema individualnog poremecaja bez drustvenog, posto se devijantno ponasanje odreuje po kriterijumu odnosa ljudskih radnji prema drustvenoj strukturi. Svi drugi oblici psihijatrizacije varijacije su na pomenute dvije teme. Psihijatrizacija je stetna za same psihijatre, jer pred nepsihijatrijskim postupcima moraju da se suoce sa neprikladnoscu svojim metoda i instrumenata i dolaze na los glas.

Kao i u klinikoj psihijatriji i psihopatologiji tako i razdvajanje normalnog i patoloskog, premda je polazna tacka psihijatrima, ni za njih nije moguce i nema nacina da to sa sigurnoscu razgranice. Dok su zidovi ludnce bili jasna granica za poremecaje, smatralo se da se zna gdje pocinje a gdje zavrsava normalno. Ali, pometnju unose psihodinamski i sociodinamski pristup. Naime, oni isticu vaznost koristenja socijalnih aspekata zivota pacijenta u terapijske svrhe (sociodinamski), i vaznost principa komunikacije sa socijalnom okolinom (psihodinamski). Predmet zanimanja psihijatrije postaju medjuljudski odnosi. Tek u mrezi socijalnih odnosa, patoloko poinje da postoji u vremenu i zavisi od njega. Patoloki sluajevi nisu prostorno i vremenski zaboravljeni i izdvojeni, ve postoje u tim kategorijama. Poseban fenomen je psihijatrija u zajednici koja se javila kasnije, ona je preventivne prirode, bavi se, kao takav, grupama i izbegava pojedinca. Nastoje to boljom racionalizacijom

*William Glaser: Psihijatrija moe biti opasna za vae mentalno zdravlje. Glasser konstatuje da je u poslednjih dvadeset godina psihijatrija uinila zaokret od savetovanja prema prekomernoj uporabi psihofarmatika. Naalost, snana kemska sredstva daju se i deci koja imaju tekoe u prilagavanju kolskim zahtevima, posebno ako su nemirna ili ometaju uitelje. Autor objanjava to je mentalno zdravlje i na koji ga nain svato od nas moe unaprediti ili pomoi deci i drugim lanovima porodice da unaprede svoje mentalno zdravlje. Ako ste vi ili netko iz vae porodice dijagnostikovani kao mentalno bolesna osoba, ovo je knjiga koju trebate proitati. I mi smo se tudili da u ovom teksatu pomognemo zdravmima, bolesnima, porodicama I njihovj deci u formi jednog aktuelnog vodia o psihopatologioji svakodnevnog ivota. http://www.alinea.hr/136.html

14

sredstava pruiti pomo to veem broju duevno poremeenih ljudi i poveati duevno zdravlje u zajednici. Ta aktivnost se odvija u sektoru. Ali, u ovakvim okolnostima normalno i patoloko postaje* jo tee razlikovati. Naime, pojedinac ne dolazi sam, ve psihijatar traga za njim, a i postupci su u sredini drugaiji nego u izdvojenom krugu ludnice. Osim toga, angaovanje oko onih koji nisu poremeeni nego bi tek mogli to da postanu, moe do izvesne mere patologizirati normalno. Lokus se premeta ne samo na okolinu nego na itav sektor. Sve ovo povlai za sobom pitanje: da li je drutvena zajednica normalna i zdrava? Ako nije, kako moe funkcionisati kao terapijsko okruenje i instrument? Pre se znalo gde tragati za patolokim i gdje ga traiti. Sada ga moraju pronai rasutog po zajednici. To je razgraniavanje normalnog i patrolokog uinilo jo teim. Mi se ovde neemo ire baviti problemom norlanosti o patologije. U tekstu emo izneti neke znaajnije psihopatoloke probleme svakodnevnog ivota da bi omogui itaocu da lake prepozna svoje psiholoke probleme koje namee svakodnevica svima nama pojedinano i kolektivno.

1.1. PSIHOLOKI PROBLEMI IVLJENJA

Oavj pojam u poremeaju mentalnog zdravlja u strunu literaturi uveo je Sigmun Frojd daleke l901. godine u svom dobro poznatom delu ("Psihopatologija svakodnevnog ivota"). U meuvrmernu znaajno su se promenili struni stavovi o ovom problemu. I pored toga jo uvek je Frojdov tekst na ovu temu veoma aktuelan. Ovo se i danas odnosi na sve teme o kojima je u to vreme pisao S Frojd. To su pre svega: zaboravljanje linih imena, stranih rei, imena i delova reenice. Isto tako i dalje su aktuelni njegovi stavovi o uspomenama iz detinjstva i pokrivalicama, omake u govoru, u itanju i pisanju, zatim zaboravanje utisaka I namera, omake u hvatanju. Znaajne su simptomatske i sluajne radnje, greke, zatim kombinovane omake. Ni danas nisu izgubila na znaaju Frojdova zapaanja o psihopatologiji svakodnevnog ivota koje se tiu determinizma, odnosno vera u sluaju i praznoverja (Frojd S,1973, 59-338). (Mari J., 2005, str. 369).

http://ivicaursic.com/index.php?option=com_content&task=view&id=108&Itemid=41

Postoji vremenska povezanost reakcije sa dogaajem koji ih je izazvao i ovaj razmak iznosi --------------------

*Normalnost predstavlja odsustvo tekoa - kojih, koliko izraenih, kao i neuobiajeno reagovanje na nenormalne uslove ili normalna zatitna reakcija Kao kriterijmi obino se uzimaju u obiz sledei faktori: deskriptivni opis, poreenje karakteriskika ponaanja (odstupanje od uobiajenog), funkcionalni mehanizmi odbrane, reaktivna stanja straha, tuge, aksioloki vrednosno poeljno ponaanje i kontekstualni predtavljaju isto ponaanje patoloko i nepatoloko zavisno od situacije, uzrasta, kulture, socio-ekonomskog statusa. Kao mogui modeli navode se: eksplanatorni sa analizom unutranjih procesa koji dovode do patolokih promena u ponaanju, model bolesti ili medicinski model koji ukazuje da je zdravlje je odsustvo bolesti (nema simptoma), Antipsihijatrija- adaptacija na bolesno drutvo je bolest, sihodinamski model ine konflikti svesnog i nesvesnog-mehanizmi odbrane, model uenja predtavljaju naueni potkrepljivani oblici ponaanja - formirani i stabilizovani uenjem i stres kao poremeaj je odgovor na stres- neuspean coping- spoljni pritisak i unutranja slabost http://209.85.129.132/search?q=cache:PnRhDham8DkJ:www.fpn.bg.ac.yu/pages/p

15

najvie do tri meseca od dejstva stresora. U stvari mentalno zdravlje obuhvata potencijalno oslobaanje od straha, anksioznosti, sebinosti, zavisti i ljubomore smatra From i sposobnost za stvaranje trajnih odnosa prisnosti i ljubavi. Lice treba da bude u stanju da da iskusi sve emocije pod odgovarajuim okolnostima. U stvari sposobnost za emocionalnim oseanjem predstavlja dobar prognostiki znak u npr. Neurozi. Osoba bi trebala da bude u mogunosti da dosta otvoreno ili izrazi bilo koje emocije. Ali esto puta anksiozno ili potiteno lice moe da bude i nesposobno da izrazi svoju radost ili srdbu, a osobe sa poremeajiem linosti nisu u mogunosti da izraze svoju anksioznost. Jedan od znakova poboljanja mentalnog zdravlja i sreenja je poveanje obima i slinosti emocionalnog odgovaranja i smanjenje broja snano konfiktinih emocija.

U ovom poglavlju emo se ukratko osvrnuti na poremeaje prilagoavanja, sitaciona i krizna stanja, stanja alosti, neuroticizam i neke druge smetnje koji nisu "ozbiljni"psihijatrijski i/ili psihopatoloki poremeaji.

1. 1. 2. Poremeaji prilagoavanja

Osnovni etioloki inilac ovih poremeaja nesumnjivo je psihika trauma, odnosno stresna kriza ili krizna situacija, ali nebi trebalo izgubiti iz vida i multifaktorijalni efekat eventualnih razliitih precipitirajuih i deklanirajuih momenata. Isto tako ne bi trebalo gubiti iz vida i spefiinu fragilnost svake individue, kao i njen prag tolerancije na frustracione dogadjaje i osujeenja samorealizacije. U stvari niko se ne moe do kraja sauvati od objektivno traumatskih dogadjaja smrti blinjih, bolesti, gubitaka, rastanaka i sl, ali je nain suoavanja, doivljavanja, elaborisanja i prevladavanja "bolnih i traginih istina ivota", jedinstven i idiosinkratian par ekselans za svakog pojedinca ( Milievi S.,2006). Osim uobiajeno retkih, na nesreu ponekad i frkventnijih, velikih "aklizmikih" stresnih situacija, poput zemljotresa, poplava, poara i drugih masovnih elementarnih nepogoda i nesrea, vezanih za promene u spoljnjoj sredini, koje su nezavisne od pojedinca, a destabilizuju individualnu psihosocijalnu ravnoteu velikog broja osoba. Takoe, postoje i krizne situacije, tj. ivotni stresni dogaaji koje se odnose na promene "sosiokulturne ambijentalne realnosti" odreenog pojedinca i imaju odreene reperkusije na njegovo individualno psiholoko funkcionisanje. Danas se smatra da je velika stresna situacija uvek tetna po zdravlje oveka, dok su krizna stanja, pored doivljenog gubitka i pretnje, ponekad percipiraju i kao ansa za razvoj, za individuaciju i konano sazrevanje, jer proirujui i jaajui repertoar zdravih Ego mehanizama odbrane i praga frustracije na tolerancije. Krizu kao oblik poremeaja prilagodjavanja moemo definisati i kao "kratkotrajni psihiki poremeaj" koji je nastao zbog trenutne premoi ivotnih problema u odnosu na kapacitete linosti za borbu i njeno savladavanje (Milievi S, 2006, Kecmanovi D,1978, Vlajkovi J,1992). U uem smilsu reakcije prilagodjavanja podrazumevaju stanja subjektivne patnje i emocionalnog poremeaja koja remete oubiajeno socijalno funkcionisanje. a nastaju u periodu prilagodjavanja na znaajne ivotne promene ili kao posledice stresnih ivotnih dogadjaja, pri emu stresor moe ozbiljnije da naruava integritet socijalnog miljea linosti, npr. smrtni sluaj, separacija, raskid emotivne veze, selidba, adaptacija na novu profesionalnu i/ili kolsku sredinu, gubitak pozitivnih drutvenih i dr (Mari J, 2005, Milievi S,2006). Ova stanja karakterie veoma promenjiva fenomenologija simptomatologije. Najzastupljeniji su: depresivnost, anksiozna stanja, naglaena zabrinutost, deficit energetskih kapaciteta za adaptaciju na novo nastalu situaciju, nedostatak inicijative, borbenosti, volje i elana da se nastavi "po starom", neefikasnost, zatim, mogui poremeaji afektiviteta i ponaanja (bes, hostilnost, povlaenje i asocijalnost, rezignacija, sumnjiavost i dr), kao i relativno ------------------

Psihologija je nauna disciplina koja se bavi sistematskim prouavanjem psihikog ivota (procesa i osobina) ljudi i ivotinja, a na osnovu objektivnog ponaanja i neposrednog iskustva. Prouava individualna i grupna ponaanja. Sama re psihologija znai studija due. Tokom istorije, jo od antikog doba, psihologija je bila grana filozofije, da bi u XVIII i XIX veku, zapoela svoj sostveni put kao nezavisna nauna disciplina. Ipak, danas je psihologija vrlo vezana za biologiju i drutvene nauke.

16

kratkorona italnih dinamizama u smislu poremeaja spavanja, apetita i sl. Poetak ovih ponaanja (bes, hostilnost, povlaenje i asocijalnost, rezignacija, sumnjiavost i dr), kao i relativno kratkorona italnih dinamizama u smislu poremeaja spavanja, apetita i sl. Poetak ovih manifestacija je obino unutar mesec dana, retko u duem opsegu, do tri meseca. Njihovo trajanje moe da bude najee nekoliko meseci, obino do pola godine. Mnogo ree mogua su i prolongiranja i hronifikacija psihopatolokih stanja i oni rada ne spadaju u grupu poremeaja, psihopatologije svakodnevnog ivota. U etiologiji pored ve navedenog nepovoljnog delovanja ivotnih dogadjaja znaajnu ulogu igraju i predisponiranost crta linosti, odnosno njena karakterna struktura.

1. 1. 2. Teorija ivotne, razvojne-normativne, akcidentne-sluajne krize Pod pojmom kriza ("krisis" znai odluiti, suditi, meriti, boriti se), podrazumeva se "preokret, obrt, nestajanje odustnog trenutka" (Vlajkovi J,1992). U stvari, ire posmatrano, radi se o momentu u razvoju jedne linosti, trenutku, koji je do krajnosti zaotren, jer se u njemu rue stari obrasci ponaanja, dok novi nisu jo uvek izgradjeni, bez obzira da li je u pitanju istorijska, politika, ekonomska, makrosocijalna ili invidualna psiholoka sfera u kojoj se kriza manifestuje (Milievi S,2006, Desimirovi V,1997). U oblaasti mentalnog zdravlja ovaj pojam je uveden pre nekoliko decenija, tj. poetkom 6o-tih godina prolog veka. Od tada u stvari datira i davanje legimiteta kriznim sitacijama, kao moguim etiolokim faktorima poremeaja kratkotrajnih stanja poremeaja mentalnog, psihikog funkcionisanja. Ona ni danas u potunosti ne impliciraju definitivan "morbidni status", ali je u znaajnoj meri obogatila dotadanju teoriju i donekle i praksu mentalne higijene, zatim uvodjenja novih metoda psihijatrijsko-psiholokog tretmana i poboljanja ne samo ovekove adaptacije i boljeg funkcionisanja, ve i do znaajne drutvene koristi, unutranjeg zadovoljstva i potencijala za kreaktivnost i autentiniju samorealizaciju. Danas se kriza shvata kao stanje izmedju zdravlja i bolesti i sve vie se pomera sa medicinskog modela na psiholoku i socijalnu paradigmu poimanja "disbalansnih turbulencija" analogno razliitim shvatanjima normalnost od ekvivalenata mentalnog zdravlja, preko statistikog proseka, do forsiranja socijalnog konformizma i opozitnog, najradikalnijeg gledia da je normalnost obina fikcija i utopija (Pejovi, M., 2002; Eri, Lj.,1989; Kecmanovi, D.,1978). Mentalno zdravlje i njegova pratea psihopatologija svakodnevnog ivota trebalo bi da podrazumeva "svest o onom bolesnom u sebi, bilo da su posredi personalne crte, mehanizmi odbrane, somatski problemi ili nivo socijalne adaptiranosti" (Milievi S.,2006). Kriza se moe definisati kao neanticipirana promena koja prekida uobiajene oblike adaptacije, zahtevajui korienje novih adaptabilnih sredstava i kriza je u stvari odgovor na te dogadjaje. Kriza se doivljava i kao bolno stanje. Drastine modifikacije jednog ili veeg aspekta realiteta pojedinca i ak njega samog u strukturno-morfolokom smislu (npr. gubitak jednog dela tela, koji u znaajnoj meri naruava individualnu intrapsihiku dinamiku psihosocijalnu ravnoteu, za iju ponovnu restauraciju osoba u krizi esto nema dodatne kapacitete za uspeno prevladavanje krizne sitacije. Nasuprot napred navedenim razvojnim krizama, akcidentalne krize su uvek i iskljuivo prouzrokovane nekim sluajnim ivotnim dogadjajem dovodei do epizode kratkorone ograniene psihike pometnje. Sutinu krizogenosti nekog nepovoljnog ivotnog dogadjaja, koji esencijalno utie na njegovo patogeno dejstvo, sumarno moemo da svedemo na njegovu procenu kao nepoeljnog, iznenadnog i neanticipiranog. Jednom reju sasvim neoekivanog i izvan mogunosti kontrole osobe koja ga doivljava. S pravom Milievieva (MIlievi S.,2006) istie da "individua aktivno selekcionie dogaaje, subjektivno ih valorizujui ili kao nepremostivne tekoe pred kojima ostaje poraena i izgubljena, ili pak reive probleme, koji e je istina nauiti, ali iz kojih izlazi kao pobednik, obogaena za jo jedno ivotno iskustvo iskuavanja vlastitih snaga i slabosti". Vie razliitih pritupa kojima se ove neemo batiti obuhvata razlike u kulturoloki uslovljenim stavovima prema intenzitetu stresogenosti nekih ivotnih dogadjaja. Tako se u naoj sredini smrt deteta smatra najtraumatinijim iskustvom, dok je u zapadnim kulturama najvei stepen krozogenosti je gubitak branog partnera. Ovde znaajnu protektivnu ulogu ima i jedna egistencijalistika "spona" izmedju prolih, sadanjih i buduih dogadjanja, koja zapravo ini i

17

okosnicu ivljenja, a to je - nada. Ona moe da se javi kao anticipacija, motivacioni pokreta, kao antipod oajanju, kao vidar "minulih rana". Nada moe da predstavlja sodro utopljenih gubitnika, dozvoljenu fantaziju realista i san ivot od "tla odepljenih sanjara". Iz "palte boja" esto apsurdnih ivotnih zbivanja i doivljaja, nada bira podlogu, konture i nijanse celokupnog mentalnog funkcionisanja ukljuujui i self, ije ishodie moe biti i transcendencija (Milievi S,2006.str.55). ini nam se da bi zavravajui ovo uvo uvodno poglavlje da bi najvie odgovorale misli poznatnog knjienika iz Bosne i Hervegovine J. Risojevia o dui. Re je o veoma inspirativnom tekstu sa dosta elemenata iz savremene I popularne psihologije i sa dosta metafora o ovekomvom duevnom zdravlju Ovde emo u obliku monologa pojedinca sa njegovom duom razmotriti najvanije psiholoke probleme svakodnevno ivota koji se odnose na ovekovu duu*.

PRIA O DUI

Moja dua i ja esto vodimo duge, naprosto beskrajne razgovore. O svemu, pa i o njoj samoj, ponekad i o meni, na primjer, da li ja jesam neto ili sam nita, neiji san, misao, kompjuterski program u asovima kada je neiji raunar tamo, gore, ako gore postoji, ukljuen. Tako besedimo, propitujemo se poput Koievog Davida i njegove enturae, ponekad i posvaamo, raziemo se svako u svoju samou, ali bez vrste riei da se vie neemo druiti - Boe sauvaj, moja mi je dua najblia, naprosto bez nje ne mogu. Ali, ponekad je upitam, ta si ti, duo moja? Ili, ko si ti? G e si? Kako se pokazuje, obznanjuje, kako to da znamo za tebe, da te je neko, negde, davno, pomenuo i otada ti zaista postoji, onako kako postoje bajke, patuljci, ak i bolesti - de, ne duri se i ne plai se , ovo nije nita lino. Toliko je hartije potroeno da bi se ljudi tebi pribliili, ali ne znamo jesu li uspeli, ili su moda ak i dalje nego to su bili u Sokratovo vrijeme. ovek je, zaista, tada imao duu i nije je negirao, nije od nje beao. Dve i po hiljade godina posle Sokrata, doli su oni to su verovali samo u materiju, kao da je to to opipavamo zaista materija a ne opet samo neiji smeh, la, podvala, doli i odrekli duu i njeno postojanje. Doli i proli, ali duu nisu unitili. Kako je ona, moja i tvoja dua, itaoe moj? Mirna ili uznemirena? Bolna ili zdrava. Jasna ili tamna? Puna mrnje ili ljubavi? Caruje li u njoj zavist i zloba ili plemenitost i velikodunost. Okrene li glavu na drugu stranu kada neko strada, ili u svemu eli da uestvuje? Kakva li je, prijatelju moj, posle Onoga to je doao i umro za njen spas? Je li blie spasenju ili je potonula dublje prema potpunoj propasti? Ceo problem duevnog stanja iskazat emo kroz nekoliko karakteristinih primera: imamo li jo uvek duu, mrnja, strah, bes(ovi), mali gnevni ovek, ravnodunost, oajanje i nada, ponos, lukavstvo, melanholija, mrzovolja i ljubav

*

Isti uautor dalje nastava svoj dijalog sa duom: Dua: Plaim se da pokuava neto izvan tvojih moi, tvoga znanja. Ja: ta to, duo? Dua: Hoe da bude propovednik, onaj koji se bavi duama samo da bi ih popravio. Ja: Ne, duo, nije mi to namera. Pravi propovjednici su zaista retki, ali ja ne znam koji su njihovi motivi. Propovjednika sam se uvijek plaio. On propoveda samo jedno, smatrajui sve ostalo blasfemijom. Ali, treba se plaiti i onih koji su veti u ubeivanju a nije im pri tome vano da li sluaoca ubeuju u istinu ili la, vana im je samo njihova vetina kojoj se dive i u koju beskrajno veruju. Ne, to neu. Dua: Pa ta, onda, eli? Ja: Da te upoznam, ako mi dopusti. Dua: Zavisili li to od mene? ta da uradim? Ja: Da mi se otvori. Nemoj da se skriva iza svojih bezbrojnih velova, pusti me da te vidim do kraja. Dua: Plaim se da se ne zaledi kada sagleda moje pravo lice. Ja: Neka, duo, iskrenost je bolja od lai.

18

Dua: Dobro, dobro, ostavi se velikih rijei, njihovom upotrebom nee stii do mene. O iskrenosti i lai govoriemo kasnije. Ja: Zato govoriti? Dua: Zato to bez moje pomoi ti nee otii dalje od poetka, pae jedno nespretno. Evo, pruam ti svoju nevidljivu ruku, uhvati je. Jesi li je osjetio? Ja: Jesam, jesam, zaista je vrsta. Dua: Ne plai se, ovo nije ugovor sa avolom, ali ni sa Gospodom, ti nisi ni Faust ni Mojsije, ali ni ja nisam Vergilije, ma koliko bi ti volio da si Dante. Ti si ono to e otkriti da jesi, alhemiarski spoj mene i tebe. Idemo! Ja: Reci mi samo jo ovo. Jesi li ti dua ili duh? Dua: Hm, prerano je to za tebe. Ostavimo za kraj odgovor, ili samo pokuaj odgovora na to nimalo lako pitanje.

*

Tako smo se spustili u prostor due, gde je smeteno bezbroj prostorija nejasnih zidova, ali ipak odvojenih jedna od druge. Iz jedne se prelazi u drugu, pa u treu, ali se taj raspored i menja, prostor se otvara i zatvara, naprosto die, kao ivi organizam, iako ne znamo odakle sve to izvire i dokle domaa. Gde su granice ovog lavirinta koji se zove dua i da li je ba sve to dua? Moda je to samo ljutura u kojoj se nalazi dua, koju u na kraju upoznati. Zbunjen, ne bih znao bez vodia da

*Kao osnova za ovo poglavlje korien je tekst knjievnika Ranka Risojevi Pria o dui Naa knjiga, Banja Luka, 1996, risco@blic.net se pokrenem, ali ko da me vodi, ako ne moja vlastita misao, ili promisao, naprosto neki zov da se ide u nekom smeru, pa emo vi eti, jer je dua o ednom zautala, pustila me da tumaram, moda e mi se kasnije i javiti. Zaboravio sam na vreme, izgubio predstavu o smjenjivanju noi i dana - lutao i lutao, itajui natpise na sobama kao u muzeju. Na kraju me uhvatio strah. Strah od nekih soba, je li mogue da u mojoj dui ima takvih mesta, usnulih udovita, zaleenih opaina? Neka i vapiju da se oslobode, kao kod Ba-elika, koji je vie pria o ljudskoj dui nego to je bajka o nekoj tamo osobi, odnosno udovitu. ovek odbija pomisao da u njegovoj dui ive takvi monstrumi, odnosno da ima nekog traga od njih. Ali oni jedino i ive u dui, u memli i smradu nekog njenog zatrovanog dela. Samo, uvek je pitanje odakle je dola zatrovanost.

*

Odakle potie re dua? Seele (dua), kao i englesko soul, gotsko sainjala, starogermansko sainjalo, etimoloki je srodno sa grkim aiolos, to znai: pokretno, areno, sjajno. Grka re psiha kao to je poznato naziva se i leptir. Saivalo je, s druge strane, srodno staroslovenskoj rijei sila, snaga. Je li, onda, Selle isto to i pokretaka sila, ivotna snaga. Prema tome, ima li iko bez due? Latinski naziv animus, duh i anima, dua, je isto to i grko anemos, vetar. U gotskom sreemo istu rije kao us-anan, izdisati, a u latinskom an-helere, teko disati. U staronjemakom spiritus sanctus je prevoeno kao atum, Atem (dah). U arapskom je rih, vetar, ruh, dua, duh. Sasvim slinu srodnost imaju grko psiha, koja je u vezi sa psiho, dihati, psihos, sve, psihros, hladan, i fiza, meh. Ove veze jasno ukazuju kako je u latinskom, grkom i arapskom naziv za duu blizak sa predstavom ustalasanog vazduha ?hladnog daha duhova?. Zbog toga najverovatnije i (primitivno) shvatanje daje dui nevidljivo vazduasto telo. I jo ovo, radoznale moj, duh, njemaka rije Geist, je davno ve oznaavala neko nadzemaljsko bie, u staronjemakom i anglosaksonskom kao gast, to e rei neto suprotno tijelu. Ueni Kluge kae kako osnovno znaenje rei nije sasvim sigurno, ali ipak ima neke veze sa staronordijskim geisa, besniti, sa gotskim us-gaisyan, razjariti nekog, sa vajcarskonjemakim uf-gaista, biti van sebe i sa engleskim aghast, uzbuen, ljutit. Hoe da se kae kako nekoga povremeno zajai avo i spopadne ga bijes.

19

II PSIHOSOCIJALNI PROBLEMI DECE I MLADIH

1.Emocionalni razvoj ; 1.1. Faze ljudskog razvoja, 1.2. Emocionalno vaspitanje 2. Osovne emocionalne potrebe deteta; 2.1. Oseaj sigurnosti; 2.2. Doivljaji izraza ljubavi; 2.3. Sticanje razliitog iskustva; 3.

Odnos roditelja i deteta; 4. Psihiki poremeaji; Literatura

"Dijete Vas ne ini mamom ili tatom, kao to Vas klavir ne ini pijanistom"

Goran Cipar http://blog.vecernji.hr/ ocevblog/2009/05/13/ravnopravnost-spolova/

EMOCIONALNI RAZVOJ

Opte je prihvaena teza da je emocionalni razvoj oveka najvanija komponenta formiranja njegove linosti. Zahvaljujui svetu ve priznatim osobama koje su radile na podruju psihologije mi danas imamo relativno opsean i detaljan opis ljudskog razvoja. ovek u svom ivotu prolazi kroz nekoliko faza ljudskog razvoja, koje je meu prvima opisao otac psihoanalize Sigmund Freud. On je ljudski razvoj podijelio na pet faza, dok eko-psiholog Erikson spominje njih osam.

Emocionalni razvoj poinje od najranijih dana ivota pa sam se zbog toga u ovom poglavlju posebno bavio emocionalnim vaspitanjem i potrebama deteta. Kada se u psihologiji govori o ovom problemu esto sreemo pojam ili termin emocionalnog primanja i davanja. Treba znati da je i jedno i drugo vrlo bitno za formiranje emocionalno zdrave linosti. esto se kao posledica negativnog emocionalnog razvoja javlja psihiki poremeaj koji uveliko utie na daljnji ivot kako pojedinca, tako i osoba koje ga okruuju. Uz ve dosta poznate poremeaje kao to su depresija, teskoba, psihoze itd., posebnu panju treba posvetiti i PTSP-u, zbog velikih razmera ovog poremeaja kod nas nakom proteklih razova, drutvene i ekonsomske krize i tranzicionog perioda kod nas.

FAZE LJUDSKOG RAZVOJA

Nemaki psihoanalitiar S.Freud i najistaknutiji ego-psiholog E.H.Erikson razvoj ovjeka podelili su na nekoliko faza. Da bi ovek razvio zdravu linost treba proiveti svaku fazu bez veih strahova i drugih negativnih emocija. Posledice se mogu javiti takoer prekidom nekih od aktivnosti koje detetu pruaju oseaj prijantnosti i zadovoljstva (sisanje, poroaj ...). Freud smatra da onemoguavanje tih aktivnosti moe dovesti kompleksa iji je uticaj na ponaanje pojedinca nesvestan. Prema njemu postoje pet zadovoljstava ijim prekidanjem mogu nastati pet kompleksa: klaustralni, oralni, analni, ureteralni te kompleks kastracije.

Eriksonov psihosocijalni razvoj u mnogoemu se razlikuje od Freudova psihoseksualnog razvoja. Dok je Freud ljudski razvoj podelio na pet faza (oralnu, analnu, fausnu, fazu latencije i genitalnu fazu), Erikson je taj razvoj podelio na ak osam faza. One su danas daleko prihvaenije u veine psihologa.

Oralna faza povezana je sa svime to je tokom razvoja vezano uz deo usta. Deca koja u oralnoj fazi doivljavaju preveliko ili premalo zadovoljavanje u odraslom periodu postaju oralno pasivne linosti. Ta faza odgovara Eriksonovoj prvoj fazi. On smatra da krizu u razvoju predstavlja zadobijanje osnovnog poverenja ili temeljnog nepoverenja spram okoline. Ako dominiraju situacije poverenja, kod deteta se javlja prva pozitivna karakteristika nada.

Analna faza vezana je uz dogaanja u analnim predelima. Ako se ete kanjava kad god se oneisti kasnije je kod njega mogua pojava oseaja krivice za sve to bude osealo u podruju analne zone, te e uvek predavati suvinu vanost tom delu tela. Kao posledica javlja se analno-retentivni karakter linosti. Karakteristine osobine takve linosti su tvrdoglavost, krtost, red, tanost, urednost ili suprotno tome izrazita neurednost. Analna faza podudara se sa drugom fazom kod Eriksona koja obuhvata drugu i treu godinu ivota. Nju karakterizira miini razvoj deteta

20

zbog ega se javljaju elje za razliitim aktivnostima. Roditelji te elje mogu podravati ili zabranjivati. Ako je kriza reena pozitivno gradi se osnova za razvoj oseaja samokontrole, nezavisnosti i autonomije. U sluaju nepovoljnog reenja mogu je razvoj oseaja nesamostalnosti, sumnje ... Ako se u Falusnoj fazi jave nereeni Edipov kompleks i konflikti, oni mogu biti uzrok mnogih neurotinih pojava. Falusna faza odgovara treoj fazi psihosocijalnog razvoja, tj. dobu igre koja traje otprilike od etvrte godine do poetka kolovanja. Tu fazu karakterie konflikt izmeu inicijative i oseaja krivice. Deca ve imaju odreen stepen identiteta i preuzimaju odreene odgovornosti. U toj fazi Erikson se najvie pribliio Freudovu tumaenju da kriza ima seksualnu osnovu, no on to objanjava vie sa socijalne faze. Faza koja se javlja negde oko este godine a traje do puberteta, prema Freudu, naziva se faza latencije. U toj se fazi ne dogaaju neke znaajnije seksualne promene, ve se javlja interes za knjigu, prijatelje, sport... U psihosocijalnom razvoju to je etvrta faza koja obuhvaa kolsko doba. U toj fazi dolazi do razvoja sposobnosti deduktivnog miljenja i zakljuivanja, samodiscipline te prihvatanja odreenih pravila i normi.

Prema Freudu poslednja faza, genitalna faza, traje od poetka puberteta pa sve do smrti. Tu se ponovno javlja pojaani interes za seksualnost. Kada pojedinac dospe do punog genitalnog razvoja onda je on, smatra Freud, ostvario potpun razvoj svoje linosti. Erikson period Freudove poslednje faze vremenski deli na ak etiri psihosocijalne faze; petu identitet ili konfuzija identiteta, estu intimnost ili izolacija, sedmu plodnost ili stagnacija i osmu integritet ili oajanje.

EMOCIONALNO VASPITANJE

Emocionalno vaspitanje* vrlo je vaan segment razvoja zdrave linosti. Osnovni etiki stavovi u ivotu izviru iz emocionalnih sposobnosti koje proistiu iz emocionalnog vaspitanja. Same emocije rezultat su modifikacije veza i odnosa u porodici i detinjstvu. Pozitivne emocije podrka su dejem miljenju; njegovu egzistenciju ine stvaralakom.

Za razvoj emocionalno stabilnog deteta potreban je ivot u emocionalno stabilnom okruenju. Treba da prevlada sigurnost i smirenost, a odrasli trebaju iskazivati pozitivan oseajni, ulni odnos. Treba se baviti detetom, pruiti mu mogunost informacije, treba mu govoriti i upoznavati ga sa svetom to ga okruuje. U dananje doba esto nastaju problemi zbog prevelike brige o poslu pri emu deca esto znaju biti zanemarivana. Porodice u kojima uz roditelje postoje dedovi i bake danas su vrlo retke, pa deca mnogo vremena provode sama. Emocionalno sloena porodica danas nije est sluaj; razvodi braka, poremeeni odnosi koji izazivaju trajne nesuglasice...Naroito su oteena deca alkoholiara. Alkoholizam osiromauje porodicu i materijalno i emocionalno. Dete u takvoj porodici postaje najveom rtvom. Osovne emocionalne potrebe deteta Za dete je vrlo bitno postojanje emocionalnog primanja i davanja. Oba su segmenta bitna, mada je za dete vana atmosfera g e prevladava emocionalno davanje. Postoje nekoliko osonvnih emocionalnih potreba deteta:

http://www.zzjzpgz.hr/nzl/25/psihijatrija.htm

21

Oseaj sigurnosti Dete treba biti svesno ko se o njemu brine. Ono nastoji vezati odrasle uza se, nastoji

pridobiti simpatije majke to najee ostvaruje prvim smekom. Vrlo je bitan i oseaj pripadnosti. Dete eli biti prihvaeno, koliko od roditelja toliko i od druge dece. Pitajui dete ije je ono e bez razmiljanja odgovoriti; mamin, tj. tatin. Dete koje je u sebi razvilo oseaj sigurnosti doivljava svoju okolinu kao sigurnu, stabilnu, a ljude kao zatitnike. Erikson smatra da oseaj sigurnosti s drugim ljudima polako prelazi na samo dete pa ono osea sigurnost i poverenje u samog sebe. Ako je detetu sve doputeno, oseaj sigurnosti nije ostvaren te takva nesigurna okolina izaziva kod deteta konfuziju i strah. Pri tome se potrebe vieg nivoa ne mogu normalno pojavljivati, to njihov razvoj u ljudske jedinke dovodi u pitanje.

Doivljaji izraza ljubavi Meu te izraze ubrajamo verbalne izraze, milovanja, maenja... Dete se osea najsigurnije i

najudobnije u majinom krilu, ono poistoveuje ljubav sa sigurnou. Ako nije doivelo izraze ljubavi, ono se razvija u emocionalno hladnu osobu te ree uspostavlja emocionalne kontakte s drugima. Kasnije se u kod takvih osoba esto javljaju i tekoe u formiranju i odravaju branih i porodinih odnosa. Prema Maslowu, ljubav je osnovni uslov za zdravi razvoj pojedinca. Bez ljubavi ovek se osea praznim, beskorisnim i odbaenim. Maslow smatra da je po ednako vano emocionalno davanje i emocionalno primanje. Za njega bezuslovna ljubav je neophodna za razvoj zdrave linosti. Ako osoba ne doivljava ljubav drugih, ona se osea usamljenom i otuenom. U sluaju kanjavanja deteta nikada ne sme doi u pitanje njegova potreba za pozitivnim prihvatanjem. Dete uvek mora biti voljeno i cenjeno.

Sticanje razliitog iskustva Sticanje iskustva vrlo je bitno za budunost deteta. Iskustva delimo na realna i fiktivna.

Realna iskustva su etnje, izleti... Fiktivna iskustva predstavljaju iskustva iz podruja umetnosti; prie, slikovnice, televizija... Sticanje razliitog iskustva deca stiu mogunost izbora. Njima je radi stcanja iskustva potrebno omoguiti kolovanje, kreativnost...

Odnos roditelja i deteta Da bi se razvila zdrava linost, vrlo je vaan zdravi odnos roditelja i deteta. Treba teiti

odnosu uravnoteene ljubav jer negativan odnos je uzrok brojnih posedica. Postoji grupacija nedostataka u odnosu roditelja i deteta.

Odnos odbacivanja koje doivljavaju neeljena deca. Ona sebe smatraju suvinom, nepotrebnom, teretom. Ne vide smisao svog postojanja. Tu je ee prisutan odnos prikrivenog odbacivanja. Odnos prevelike brige nad detetom onemoguuje razvoj samostalnosti, inicijativnosti, razliitih aktivnosti. Takvi roditelji decu smatraju veno svojim malianima. Kasnije se javlja u kod njih stanje pseudointimnosti, tj. stanje komfora i ugaanja sebi. Odnos ambivalencije manifestuje se u naglim promenama raspoloenja roditelja spram deteta. Dolazi do zbunjenosti kod deteta jer ono nikada ne zna to treba uiniti. Kod takvog sluaja razvije se neuravnoteena linost. Ukoliko se roditelji znatno razlikuju od ostale socijalne okoline, kod dece se javlja oseaj nepoverenja u okolinu i sebe, to izaziva sumnje i strahovanja u odnosu s ljudima i okolinom. Kasnije je mogua pojava depresije i psihoze. Ako ta kriza nije reena, ona e se javljati u svakom kasnijem stadiju. Vrlo je bitna i identifikacija s roditeljima istog spola. Ako identifikacija nije ostvarena, tj. ako doe do propusta ili pogrenih postupaka moe doi do komplikacija; deak se vaspitava kao devojica i

---------------------

*Uenje je svesna, svrsishodna i namerna aktivnost usmerena na sticanje odreenih saznanja i vetina. Uenje izaziva relativno trajnu promenu u linosti nastalu pod dejstvom individualnog iskustva. Postoji vie razliitih teorija uenja koje pokuavaju da pomou jednog ili vie principa objasne sve njegove raznovrsne oblike i vidove. Osnovni oblici su: senzitizacija, habitacija, klasino uslovljavanje, instrumentalno uenje i uenje uvianjem.obratno. http://sr.wikipedia.org/sr

22

Roditelji esto ine nesvesne greke koristei zastraivanje kao vaspitnu meru. Oni esto znaju govoriti deci: Plakat e ti za mnom kad mene ne bude vie. Razliita su shvatanja o tome kako bi se roditelji trebali poneti prema emocijama vlastitog deteta. Dok jedni smatraju da je potrebna kontrola emocija, tj. da je potrebno osposobiti dete da suzbija izraavanje emocija, drugi smatraju da detetu treba dozvoliti potpunu slobodu izraavanja tih emocija. No ipak smatram da je slobodno izraavanje emocija pogodnije jer represija moe dovesti do nesvesnih konflikata koji mogu dovesti neurotine smetnje. No, u sluaju da su neke negativne emocije previe izraene, npr. agresija, potrebna je sublimacija, tj. treba skrenuti suvinu energiju na neku drutvenu prihvatljiviju aktivnost (karate, nogomet, boks...).

Psihiki poremeaji Svet u kojem ivimo svet je melankolije, teskobe, depresije te drugih psihikih bolesti.

Donja dobna granica tih bolesti iz godine u godinu se sputa tako da je depresija u etinjstvu, koja je nekada praktiki bila nepoznata, danas deo modernog ivota. Dolo je do velikog propadanja porodice; poveanje broja razvoda, sukoba, sve to zajedno vodi ka veoj podlonosti depresiji. Sve je zapoelo ve u prvoj polovini XX veka kada je dolo do jaanja industrijalizacije, te je zbog prevelike zaposlenosti cela porodice retko bila na okupu. Tokom stolea preokupacija poslom sve je vie rasla. D.Goleman, autor popularne knjige Emocionalna inteligencija, navodi da stres potiskuje snagu imunolokog otpora (Goleman,1995). Emocije, pa tako i njihov razvoj, neto su od ega ne moemo ili ne smijemo beati. One e uvek biti tu kao deo nas i znati nositi se s emocijama karakteristika je svake zdrave linosti, a to je ono to svako eli biti zdrava i stabilna osoba.

Emocionalna inteligencija 1. ta emocionalna inteligencija ukljuuje? 2. Literatura

Inteligencija se opravdano smatra jednim od najvanijih konstrukata suvremene psihologije, ali isto tako predstavlja i koncepciju oko koje se vrlo esto lome koplja istraivaa i praktiara psihologije. Psiholoi renici inteligenciju definiu kao svojstvo uspenog snalaenja jedinke u novim situacijama u kojima ne pomae niti stereotipno nagonsko ponaanje niti uenjem steene navike, vetine i znanja, odnosno predstavlja svojstvo jedinke da pronalazi nove prilagoene reakcije u prilikama bilo koje vrste. Veina psihologa sloit e se s ovim optim odreenjem inteligencije, ali saglasnost nedostaje u pogledu prirode ljudske inteligencije i njenog blieg odreenja. Veina psihologa se isto tako slae da tradicionalne definicije inteligencije (kao to je definicija koeficijenta inteligencije uvenog IQ-a) previe stavljaju naglasak na kognitivne faktore (pamenje, reavanje problema), odnosno da tradicionalnim koncepcijama nedostaje ukljuivanje ljudskih sposobnosti koje su veoma vane u nainu na koji inteligentno ivimo svoj ivot. Na tragu takvih razmatranja nastao je i koncept tzv. emocionalne inteligencije kao sposobnosti spoznaje sopstvenih emocija, integracije emocija i misli, razumevanja emocija i njihovog regulisanja emocija u cilju sopstvenog rasta i razvoja. Po takvom modelu, emocije se smatraju vanim izvorima informacija koje olakavaju razumevanje i snalaenje u socijalnoj okolini. Pojedinci se meusobno razlikuju u svojoj sposobnosti procusiranja informacija emocionalne prirode i njihovom povezivanju u iri intelekt. Ta sposobnost se kasnije manifestuje u prilagoavanju ponaanja i reagiranja u odreenoj situaciji, odnosno u samoj sutni onoga to definiemo kao inteligentno ponaanje.

ta emocionalna inteligencija ukljuuje? Samosvesnost, odnosno sposobnost prepoznavanja sopstvenih emocija i njihovog uticaja,

kao i korienje instinkta (intuicije) u donoenju odluka; samoregulisanje, odnosno kontrolisanje sopstvenih emocija i impulsa, te adaptaciju na promenjive ivotne prilike i situacije; socijalnu svesnost, odnosno sposobnost spoznavanja, razumevanja i reagovanja na emocije drugih ljudi (izmeu ostalog i empatiju), te razumevanja socijalnih mrea; upravljanje vezama, odnosno sposobnost uticanja i razvoja drugih ljudi, te upravljanja konfliktima. ovek se ne raa sa

23

sposobnostima koje ukljuuje emocionalna inteligencija; one su kapaciteti koji se moraju nauiti tokom detetovog rasta i razvoja. Strunjaci smatraju da se dete raa s nekom vrstom generalizirane emocionalne inteligencije koja odreuje potencijal za uenje emocionalnih odgovra koji se moraju nauiti tokom detetovog rasta i razvoja. Odrasli trebaju da budu model emocionalno inteligentne osobe. Dobro poznata i istraena injenica je da deca ue posmatrajui, odnosno opaajui ponaanje druge osobe (modela) i posledica koje je taj model svojim ponaanjem izazvao. Roditelj svakako predstavlja jedan od najsnanijih modela detetovog uenja. Posmatrajui vas, dete vidi kako reagujete na frustraciju i koliko prisutni u vlastitom ivotu, tj. da li i u kojoj meri svesni vlastitih emocija i emocija drugih ljudi.

Budite spremni da detetu kae ne. Svet je prepun deci zanimljivih stvari, tako da je vrlo verovatno da e i vaa deca puno toga traiti. Govorei detetu ne dajete mu korisnu priliku da se naui suoavati s frustracijama i razoaranjima, kontrolirati sopstvene impulse te razvijati strpljenje. Jedna od najvanijih postavki razvojne psihologije i psihologije uopte jest da se kroz frustraciju raste. Kao roditelju, va zadatak je povremeno dozvoliti vaem detetu da bude frustrirano i da se s tim naui nositi na primeren nain. Deci koja uvek dobiju ono to ele je onemoguena ivotna prilika za rast i razvoj, te se tipino oseaju nesreeno i sklona su razvoju depresivnih simptoma. Uite svoje dete da ume da prepozna ta eli. Jedan od osnovnih aspekata emocionalne inteligencije je prepoznavanje oseaja, potreba, elja ... esto pitajte to osea? ili to eli? i sami budite model za to. Umesto direktnog ukoravanja deteta, recite Sad sam toliko ljuta!. Imenujte emocije, kakve god one bile, i nauite svoje dete da ini isto. Poznavanje vlastitih elja se takoer smatra vanom vetinom u odraslom dobu, jer koliko odraslih ljudi ivi ivote kakve nisu eleli jer izravno i jasno nisu mogli izrei to je ono to ja elim?

Vebajte detetovo strpljenje. Strpljenje je vetina koja se razvija sporo i postepeno, tokom dueg vremenskog perioda (od 1. do 18. godine ivota). Nikad nije niti prerano niti prekasno s decom poeti vebati strpljenje. Npr. ekajui u redu u trgovini recite svom etetu Hej, ajmo vebati strpljenje!. Bitno je imenovati vetinu koju vebate. Razgovarajte o tome to ona znai, kakva moe biti, i slino. Takoer razgovarajte o nainima na koje se strpljenje moe razvijati i dajte detetu primere, npr. kako tokom perioda od par meseci skupiti novac za novi bicikl, kako doekati vikend kako bi se igralo s prijateljem ili neki slian primer koji vaem detetu ima smisla.

Budite svesni sopstvenih roditeljskih okidaa. Upoznajte sebe i ono to vas gurne preko ivice. Je li to oseaj nedostatka kontrole? Ili moda oseaj da vas deca nedovoljno potuju? Ispod tih okidaa lei strah od neega. Upoznajte svoje strahove, pa ete u drutvu svoje dece manje dolaziti u situacije kad e vas neto gurnuti preko ruba. Poznavanje sopstvenih okidaa ne znai da e oni jednostavno prestati postojati ve olakava planiranje i noenje s njima u svakodnevnim situacijama. Vebajte svoju vetinu prosuivanja. Ponite obleavati oseaje a izbegavajte imenovanje. Npr. ini mi se ljut i uznemiren umesto Koji agresivac. Kad je dete sklono plakanju, uvek je preporuljivo rei ini mi se tuno nego traiti ga da prestane plakati. Liavanje dece emocija koje oseaju e samo jo dublje ukopati te emocije i dodatno ih osnaiti.

Poduavajte svoju decu. Kad dete preraste svoje rano detinjstvo, moete ih poeti poduavati vlastitoj odgovornosti. Npr. umesto Uzmi svoju kapu i rukavice moete pitati to ti sve treba kad se sprema za vrti?. Stalno govorenje deci to trebaju napraviti odmae razvoju njihovog samopouzdanja, samostalnosti i odgovornosti. Uvek budite spremni biti deo problema. Gledajte na sebe kao na nekoga tko je ukljuen u svaki problem koji naie. Veina problema u porodicama postaje vea i naduvanija kad roditelji na njih odgovaraju na nain koji uveava problem. Ukoliko vae dete neto pogrei, zapamtite koliko je vano da u pripravnosti imate smiren i razloan odgovor.

Ukljuite decu u kune aktivnosti. Nalazi raznih istraivanja potvruju da su deca koja su od ranog detinjstva ukljuena u kune aktivnosti (primereno njihovom uzrastu, naravno!) u ivotu sklonija biti srena i uspena, ponajvie zbog toga jer se oseaju da pripadaju svojoj porodici i da su njen vaan deo, te joj doprinose na svoj nain. Osim navedenog, to je svakako jo jedan od naina kako decu uiti samostalnosti, samopouzdanju i odgovornosti. Deca trebaju igru. Deca trebaju aktivnu i slobodnu igru, a ne sedenje pred ekranima. Kako bi razvila kreativnost i vetine reavanja

24

problema, deci treba omoguiti i dozvoliti dovoljno vremena za tzv. slobodnu igru (odnosno nestrukturirano provoenje slobodnog vremena). Ono to deca naue od vas i kroz slobodnu igru s drugom decom predstavlja osnovu kasnijeg razvoja emocionalne inteligencije. Vaa deca su prekrasna. Nema boljeg naina za stvaranje emocionalne inteligencije u vaoj deci od toga da ih gledate kao prekrasnu i sposobnu, to ona naravno i jesu. Ako svoju decu vidite kao prekrasnu, dobit ete od njih puno toga prekrasnoga. Ako o njima pak mislite kao o problemu, dobit ete puno problema. Sve je stvar percepcije.

SPECIFINI MODELI PSIHOPATOLOGIJE DEIJEG UZRASTA

1.Razvojna psihopatologija; 1.1. Multideterminiranost i interakcije, 1.2. Razvojni putovi ili razvojni tokovi; 1.3. Rizik, osetljivost i zatitni faktori; 2. Dve vrste rizika; 3. Deji strahovi - deo

odrastanja, ali i znak poremeaja; 4. Reakcije u strahu ; 5. Karakteristike kroz razvojne faze

Razvojna psihopatologija* nije novi teorijski model jer u svojim principima ona obuhvata dosadanje teorijske tradicije na ovom podruju (teorijske paradigme iz razvojne psihologije, klinike psihologije detinjstva i mladosti, deje psihijatrije i sl.). Razvojna psihopatologija ne favorizira niti jednu od postojeih paradigmi, niti naglaava posebnu vanost neke od njih. Razvojna psihopatologija nije niti eklektika ili integrativna teorija, premda bi se to moglo pomisliti s obzirom na integrativne postupke u istraivanjima i tumaenjima. Razvojna psihopatologija je u tom smislu prvenstveno nain miljenja, pristup razumevanju razvoja i psihopatologije.

RAZVOJNA PSIHOPATOLOGIJA

Razvojna psihopatologija ima dva glavna zahteva empirijski i koncepcijski. Empirijski moraju se opisati pretee, karakteristine informacije i posledini renik psihopatolokih fenomena, sa ili bez intervencija. Koncepcijski mora se objasniti odnos izmeu normalnog i psihopatolokog razvoja. Najoptija pretpostavka kae kako postoji zajednika karakteristika svakog razvoja te da se isti principi mogu primeniti za njegove normalne i nenormalne tokove. Najvie psihoanalitiki i bihevioralni modeli mogu zadovoljiti ova dva zahteva. Psihopatoloki fenomeni su normalan razvoj koji je krenuo pogrenim putem. Definicija je dovoljno opta da obuhvati velik broj specifinih modela.

Multideterminiranost i interakcije Razvojna psihologija potkrepljuje dve popularne ideje o etiologiji. Prva je da je traganje za uzrokom (npr. maloletnika delikvencija kao posledica zanemarivanja) previe pojednostavljena i povrna. Psihopatolopki fenomeni imaju brojne uzroke, ti uzroci eluju jedan na drugoga i menjaju se tokom vremena. Npr. inilac, faktor najvieg rizika u interpersonalnom kontesktu moe i ne mora dovesti do psihopatologije, zavisno o tome to se dogaa u interpersonalnom kontesktu i zavisno o stadijuma razvoja. Sve smetnje su multi determinirane. Preesta mulitideterminiranost dovodi tek do jednostavnog reanja pridonih inilaca. Ti se faktori stoga moraju intergirati u neku vrstu smislenog modela. Ova integrecija moe biti statistika ili konceptualna. Model meusobnih odnosa ne znai da svaki inilac ili kontekst daje znaajan doprinos etiologiji. Multideterminizam je analagon interak