psihoanaliza u umetnosti

5/14/2018 psihoanaliza u umetnosti

1/6

VELIMIR FILIPOVIC

P S I H D M A L I l AI D M n N D S TKnjige oblcno nagone coveka na razmisljanje,pa bilo da su dosadne, bilo da su zabavne za ci-tanje, Malo je, naravno, onih koje deluju i kaoinspiracija. U tom pogledu, delo poznatog isto-ricara umetnosti Ernsta Krisa Psihoanalitickaistrazivanja u umetnosti, koje se pojavjlo u Iz-danju Kulture u okviru njene biblioteke Mi-sao i dileme, spada svakako u ona koja ina-gone na razmisljanja i Inspirisu.

Oescijentifikacija naukeKris, pre svega, nagoni na razmisljanja 0' istra-zivackim ternama u savremenim naukama, 0problemima kojima se pojedine nauke bave. Usvakoj nauci je uvek bilo favorizovanih, mo-dernih problema za odredeno doba, ali cini seda nikad nauka nije bila tako cvrsto upregnutau kociie establismenta, tako institucionalizovanakao sto je to danas slucaj, U mnogim domeni-rna drustva, politike, privrede itd. ponose se sci-jentifikacij om, ali ctm mi se da se istovremenoodigrava ipomalo tuzan proces - descijentifi-kacije same nauke!Ali, to nije sarno sluca] u nas"). Sa psihologi-jom je, i u nas i uopste u svetu, isto tako. Favori.,zuju se i istrazuju pragmatisticko-praktlcistiekiproblemi (cija resenja i rezultati sluze u kraj-njoj Iirriji manipulaciji ljudskim mislima), jav-no mnenje, miSljenja i stavovi ljudi, motivacijai s1., kao i oni koji pogoduju da se ljudi boljeuklope u drustvo, u posao - selekcija ikla-sifikacija, profesionalna orijentacija itd. Ljudski0) tako nije bilo reel 0 kulturntm potrebama coveka,(uostalom, danas se u kurturu rae una sve sto jeeovek stvorio, uktjueujuei i drzavu i policiju), za-nimljive su i rnnogo govore same po sebi relacijekoje amertck i sociolog T. Parsons iznosi u jednomsvorn elanku navodeci ulaganja za jedan Ijudski zivotu dolarima: za vasionska tstraztvanja - 1 milijardadolara, na civilnu avijaciju - 1 milion dolara, nasuzbijanje automobilskih nesreea - 1.000 dolara, zaiskorenjivanje slabe ishrane - 1 dolar l Ako, dakle,uzmerno da se za bolju ishranu gladnth troiU jedandolar, na vasionska Istraztvanja se trost milijardu putatottkot

146


2/6

VELIMIR FlLIPOVIC

problemi postaju sve vise tehnieki problemi.Sve [e stvar tehnike, dok ne udemo u ritamstvari, A onda nema sta ni da mislimo. Zanas rade - stvari. Ljudi stoje u dugim redo-vima cekaiuci na svoje sledovanje mozga i ra-zuma. Jedan za drugim oni ga primaju iz rukuVlasti i srecni odlaze ispunjeni blagostanjem.Niko ne postavlja pitanja, niko se ne buni. -(Q. Haksli, Vrli novi svet). To je perspektivapotrosaekog drustva, Ko ce jos da Istrazuje i dapokusava psiholoski da objasni tako zanimljivopitanje kao sto je stvaralacki proees umetnikai naucnika? Ili pitanje - zasto je ovaj covekpostao genije, a onaj ludak? Zasto - ovaj naue-nik, a onaj umptnik? Sta umetnieka produkeijaznaci za stvaraoea, a sta za ljubitelja umetnosti?Kakvu ulogu igra umetnost u razvoju zdravogibolesnog eoveka, a kakvu u istorijskom razvoiuuopste? Je li potreba za stvaranjem patoloskai sta nam govore spontane urnetnicke tvorevinepsihotieara? Itako dalje.U ovom smislu, Krisova Psihoanaliticka istrazi-vanja u umetnosti predstavljaju zaista izuzetakna koji se ne nailazi tako cesto i koji predstav-lja osvezenje za nas literarni fond, i psihologijei umetnosti uopste.

Posteno vracen dugPre ~i pored) rpsiholog,a i psLhijatara, Ljudslrupsihu su vrlo uspesno analizovali i prirodu co-veka otkrivali mnogi veliki pisei, filosofi i umet-nici. Od Bosa do Dostojevskog, od Platona iAristotela do Sopenhauera i Nicea, prillcno jedug spisak onjh koji su umeli da se spuste uduboke lavirinte ljudske duse, dok nije Frojdsistematski i postupno razvio svoje ideje.Krisovo delo, polazeci od tih ideja predstavljanovi pristup problemima stvaralastva u umet-nosti, u stvari, srecan spoj psihoanalitieke psiho-logije i kreativnosti naucnika i umetnika. Onpad~aCi povezanost pristUipa cove1ru s psiho-loske, literarne i istorijske taeke gledista i zajed-nicke moguenosti svih da koriste psihoanahtiekadostignuca. Istoricar umetnosti cesto zapada uiskusenje da se osloni na literaturu, istorlcarknjizevnostl da se obrati umetnosti, a obojieafilosofiji kad nisu u stanju da pruze resenje uonoj oblasti gde je njihov problem ponikao.No, pored ovog unakrsnog oplodivanja i siro-kih mogucnosti psihoanalize, Kris ukazuje i naneke njene ogranieenosti. Ni psihoanaliza, naprimer, ne moze jos da odgovori na pitanje zastoje pojedinac s odredenim iskustvima iz detinj-stva is posebnim obraseem psiholoskih odbrana,

147


3/6

VELIMIR FILIPOVICbio odreden da postane veliki stvaralac. Znamokako je Frojd uspesno analizovao takva deciaiskustva Leonarda da Vincija, smisao oceubistvau romanima Dostojevskog, sanjarenja i snoveu Jensenovoj Gradivi, ali zasto je jedan co-vek uspesan, a drug] nije, zasto je - naroeitokad je rec 0 nauci i umetnosti - jedan veliki,dok drugi jedva dostize osrednjost? Takode, psi-hologija umetnickog stila jos nije napisana, niistorija intuitivnog sagledavanja, koja bi barpokazala zasto su veliki ljudi manje od ostalihpod1o.zll ograndeenjima i represiiama lmje imnamecu kulturni i istor ljsk] uslovi, Kakve su toinspiracije i intuicije imali veliki pisci :i filosofi,kao sto su Platen, Sofokle, Sekspjr, Paskal, Hobs,Ni~e, Prust i dr., kad su doslido mnogih gle-dista i zakljucaka koie Je psihoanaliza utvrdilasasvim drugom metodom i drugim putevima?Kris se stoga posebno zadrzava na pokusajimaobjasnjenja inspiracije, iako smatra da sva umet-nicka dela ne poticu od inspiracije, ali kad godumetnost dostigne izvesnu razinu, inspiracija [ena delu. Platonu dugujemo prvi opis stanjain-spiracije kad je pisao kako pesnik peva svojupesmu u stanju slicnom stanju pijanstva, ushi-cenja, u transu, nesvestan onog sto cini. Pikaso,Kafka, Dzojs, Van Gog, Kle, - da pomenemsarno najizrazitije, nikako nisu jedini koji sustvarali i stvaraju genijalno izrazavajuci po-rive iz dubine nesvesnog. Otuda psihoanalitlckaps.i:hQlogija, kao naibolja nauka 0 nesvesnom,tako mnogo i moze da doprinese razumevanjustvaralastva velikih umetnika.

Nesvesno - izvor insplracijePouean [e III ovorn pogledu duhoviti eksperiments drogom meskalinom nemirnog Hakslija, cijaIntelektualna radoznalost nikad nije mogla bitizadovoljena. Droga je rasturila njegovo svesnoJa (postojalo je sarno neko ne-Ja), i kad [eu takvom stanju opisivao stolicu, nije imao rectkojirna bi to videnje opisao. Ruza, ako je ruza,onda je ruza. Ali, ove noge od stolice su nogeod stolice, i sveti arhangel Mihailoi svi andeli,- tako se mucic tad a Haksli da docara onosto je video. Medutim, kad je, posle toga, videoVan Gogovu stolicu, bilo mu je jasno: to je to,tako ona izgleda! Van Gog je dao istinsko saz~nanje 0 prirodi stvari, to je taj Ding an sich!Nije slucaino ni to da ga Mocartova muzikanije uopste takla, tako da je izvodenje Mocarto-vog C-minor pjano-koncerta prekinuo, A kadsu mu, posle Djesualdovih madrigala, pustililirsku svitu Albana Berga, modernog kompozi-tora, [ednog od glavnih predstavnika dodekafon-ske muzike (koju inaee prl eistoj svesti slusamo

148


4/6

VELIMIR FILIPOVICsnaporom savladujuei nemire i rastrzanost),Haksli je unapred primetio: Ovo ce biti nekipakao. Ali se prevario, pa je, odusevljen, kas-nije pisao: Stvarno je muzika zvueala visenego cudesno. Probijajuci se iz podsvesti Iienosti,agonij!a j,e !sled& za dvanaestotonskom vagoni-[om, ali sto me je pogodilo, bila je to sarno su-stinska nekongruentnost izmedu psiholoske de-zintegracjje i ogrornnlh izvora u talentu i teh-.nici, iskorfscenih u njenoj ekspresiji. - (A.Huxley, The Doors of Perception).Ocigledno je koliko se, dakle, kod pojma inspi-racije radi 0 impulsima, zeljama i fantaziji po-teklo] iI Z nesvesnog, No, Klrdisov je poseban do-prinos razumevanju ove pojave sto je razmatrai u vezi s naucnirn misljenjem, gde iznenadnidoZivlja(j predstavIj,a lzvestan korak u poikuSajuda se resl problern. Ni naucno misljenje sarnopo sebi nikad nije ostro razdvojeno od oblastinesvesnog, a psihoanaliza pronalazaea i istraii-vaekih radnika pokazuje da postoji intimna vezaizmedu njihovih viSih mentalnih funkcija i ne-svesnih Ihtenja i zelja d njihov:i1h infaillltilnd.hkorena. Verovanje u udeo slueaia u nauenimotkricima (znamo za mnoge takve autentieneanegdote) sarno je na drukeiji naein iskazanaideja 0 glasu nesvesnog, koji je eksternalizovani pripisan bogu, sudbini iIi slucaiu. Slucaj samofavorizuje sto duh priprerni - govorio je LujPaster. Pri naucnom misljenju je, sarno, kontrolaega najjaca, a emotivni uslovi najmanje pri-metni.Eseji posveceni komicnorn i psihologiji smeha ikarikature pokazuju nam kako je Kris tu daljerazradio Froddove IPOStaV!kezlQz.ene u delu Do-setka i njen odnos prema nesvesnom. Koristecisocloloske podatke iz istorije karikature, zatimki1inie~i matenijal i posmenranja izvrsena nadeci, Kris dalje razvija pozna to psihoanalitiekoglediste 0 vicu i karikaturi: den zadovoljstvai nas smeh potieu od ustede u mentalnoj ener-giji, a drugi deo iz odnosa prema infantilnomzivotu. Usteda u rnentalnoj energiji ie ovde, ustvari, usteda u izdacima na potiskivanje, od-nosno usteda zbog oslobadanja agresije koja semora potiskivati. Podsetimo da su najomilje-nij ioni vicevi koji se odnose na seks, masnivicevi, kao i oni koji su upereni protiv vlasti,protiv silnika uopste. Ono, dakle, sto ne smemonormalno Ispricat! i izraziti, slobodno ispricamou vicu. Srneh i zadovoljstvo koji slede, s jednestrane nas oslobadaju od napora potiskivanja,a s druge, tesno nas povezuju s infantilnim zi-votom, ozlvljavajuci naeine tzrazavanja koje smokao dec a primenjivali.Podvlaceci drustveni karakter kao sustinsko svoj-stvo naiveceg broja oblika komienog, Kris ci-

149


5/6

VELIMIR FILIPOVIC

tira F'rojda : Novi vic struji kroz grad kao vesto nedavnoj pobedi. - na sta sam dodaje: Ka-rikatura znaef plotun. On analizira istorijatnastanka i pr incipe karikature, razvoj ega iulogu smeha, kroz koji se prazni psihicka ener-gija zauzdana inhibicijom. Tako Kris dolazi dokomicnog kao mehanizma odbrane, jer je ko-rnicno - komprornls u kome se kroz razna pre-rusavanja ovladava emocijama i otkianjaju ne-gativne emocije, pre svega strahovanja. Takovidimo eoveka kao vecnog tragaoca za prijat-rioscu kako hoda po uzanoj litici iznad ambisastraha. I izucavanja primitivnih plemena odstrane antropologa (M.Mid i dr.) potvrduju Kri-sove zakljueke 0 smehu kao onoj grupi uzivanjadanasnjih prtpitomljenih potomaka primitivnihorgtja, koja su karakteristfcna po olaksanju idobrovoljnom spustanju ispod mucno visokognivoa svakodnevnog ponasanja kulturnih od-raslih.

Psihologija koju primenjujupesniciEseji 0 problermma Iiterarne kritike i Froj-dizam i Iiterarni duh na poseban nacin raz-mairaju odnose kriticara i dela, umetnika stva-raoca i Ijubitelja umetnosti, ekspresije i impre-sije umetniekog dela. I tu nailazimo na jednuzanimlriivost koja urnnogome objasnjava cilnje-nicu zasto je psihoanaliza jedna od vodecihintelektualnih misli naseg vremena. Nairne, kadje Frojd objavio Hl95. goddne, zajedno s Broje-rom (s kojim je saradivao u prvom periodu svograda), knjigu Studija 0 histeriji, napisane sumnoge strucne recenzije tog dela od stranepsihijatara i psihologa. Svi su oni bili zainte-resovani za novi terapeutski pristup koji je tamoopisivan (leeenje primoravanjem pod hipnozomna prisecanje ranijih traumatskih dogadaja), aliniko nije sagledao vaznost te publikacije kaoglasnika nove psihologije. Sarno je [edna re-cenzija to istakla, a nju je, medutim, napisaopesnik, istorlcar, knjizevnosti i dramski kriticar.Bio [e to prikaz Alfreda fon Bergera, objavljenu jednom dnevnom listu pod naslovom Hirur-gij.a duse. Sa dubokim divldenjem prabi ovaidirektor Carskog pozorista u Becu kako se krozistoriju bolesti pokazuje kako su iskustvo isecanja ugradeni u duh pojedinca, dodajuci danejasno sagledavamo ideju da ce jednog danamozda postati moguce da se priblizimo najdub-ljoj tajni covekove Iienosti.s Sama teorija -vanredno je zapazao daije Berger - nije, ustvari, nista drugo vee neka vrsta psihologijekoju primenjuju pesnici.

150


6/6

VELIMIR FILIPOVIC

Tako je veliclnu frojdovskog otkrica prvi ko-rektno ocenio na osnovu niegovog pocetnog itentativnog izlaganja jedan pisac, ne naucnik,ni psihijatar, ni psiholog (da ne podsecam nato kako su, naprotiv, lekari i psiholozi ubrzoposle toga bojkotovali Frojda za duzl periodvremena). Najzad, karakterlstican je i primersamoga Krisa, koji je u psihoanalizu dosao izhumanistlckih nauka, da u njoj da cak nove teo-retske doprinose.Treba na kr aju napomenuti da predgovor drVojislava Matica Umetnost u retorti odredujeKrisovom delu mesto u kontekstu citavog raz-voja psihoanalize ,i naroeito ego-psihologdje, cimeolaksava niegovo razumevanje iusvajanje. Naj-zad, neki Krisovi eseji, objavljeni u ovoj knjizi,plod ' 5 ' 1 . 1 . kolelctivnog ~ada s nizom poznatlh psd-hoanalitiloarr-.a(s Gombieem, Harbrnamom, Kapla-nom i dr.), pa je njihov izbor i tematika kojurazmatraju neka vrsta popreenog preseka raz-voja, kako teoretske psihoanalize tako i nje-nih istraZivanja na polju kulture i humanistic-kih nauka, Jednom reel, naucnicl i umetnici,kao i liter,ami i umetniloki 'kmi.ti

psihoanaliza u umetnosti

Documents