Први српски устанак представља почетак српске револуције.

Трајао је од 14.фебруара 1804. до 7.октобра 1813.године.

Почео је Збором у Орашцу 1804. на Сретење Господње.

Први српски устанак је покренут као реакција на јаничарски режим у Беорадском пашалуку, а као своје циљеве је имао ослобођење од Турака, васкрс српске државе и изградњу нових државних институција, укидање феудализма и културни препород.

Први српски устанак је почео збором у Орашцу, на месту познатом као Марићевића јаруга.

За врховног војводу изабран је Ђорђе Петровић-Карађорђе.

Највеће битке првог српског устанка:

битка на Чокешини(Лазареву суботу, 28. априла 1804.год.)

битка на Иванковцу(18. августа 1805.год.)

битка на Мишару(од 1. до 3. августа 1806.год.)

битка на Делиграду(септембру 1806.год.)

битка на Штубуку(1807.год.)

битка на Варварину(1810.год.)

битка на Чегру(31. маја 1809.год.)

Битка на Мишару је вођена између српске устаничке војске и турске војске на брду Мишару код Шапца.

Трајала је од 1. до 3. августа 1806.године.

Ту је заустављен поход босанских турака које је предводио Сулејман-паша Скопљак.

Карађође је ту подигао велики ,,шарампов“,ров.

У ров је могло да стане око 7000 људи.

Десила се на брду Иванковац код Ћуприје на десној обали Велике Мораве.

Била је 18. августа 1805.године. За команданта турске војске био је Хафиз-паша који је

са војском кренуо од Ниша ка Београду уз Мораву. Миленко Стојковић је дочекао турску војску у селу

Иванковац. У жестоком сукобу, Турци су се повукли у Параћин. Устаници су поставили своје логоре пред Параћин. Стева писар је увече опалио топ, ранио и убио Хафиз-

пашу.

Ћеле кула је подигнута за време Првог српског устанка.

Налази се у Нишу и подигао ју је Хуршид-паша од лобања погинулих Срба у бици на Чегру 1809.године.

Рођен је у Вишевцу, у Шумадији, у сиромашној породици. Отац му се звао Петар а мајка Марица. Имали су осморо деце.

Оженио се Јеленом Јовановић са којом је имао седморо деце.Његово дете је Александар Карађорђевић који је био будући српски кнез.

Звали су га Црни Ђорђе.

Једно време је сам предводио хајдуке и био харамбаша.

Био је и аустријски подофицир.

Успешно је предводио устанике током Првог српског устанка.

Његова праведност је довело и до жртвовања његове породице.

Био је изразито висок, снажан, мало повијен, тамне пути, бисерних очију, танка гласа, ћутљивих усана.

Коњ му се звао Дорат.

Пошто је поново хтео да дигне устанак, није успео, убијен је у Радовањском лугу по наредби београдског везира и кнеза Милоша.

Живео је од 1762.-1817.године.

Надам се да сте уживали!!!

Радиле: Крстић Софија

и

Ковачевић Андреа VII-5