PRONALASCI TOKOM ISTORIJE

1900-1910 – Avion, klima

uređaj, plastika

1911-1920 – Mamograf,

rajsflešlus, sonar

1921-1930 – Filmovi sa

pričanjem, penicilin, mlazni

motor

1931-1940 – Radar,

helikopter, kompjuter

1941-1950 – Atomska

bomba, tranzitor

1951-1960 – DNA, tajlenol

1961-1970 – Video rekorder,

kompjuterski miš, digitron

1971-1980 – Kompakt disk,

laserski štampač

1981-1990 – CD Rom, spejs

šatl, MS-DOS

1991-2000 – Java, Pentium

procesor

2001- danas – Prvo kloniranje

ljudskog embriona

ORGANIZACIONA INOVACIJA

Organizaciona inovacija –

predstavlja uspešnu primenu

kreativnih ideja u organizaciji.

Kreativnost – Odnosi se na

definisanje novih i korisnih ideja.

Organizaciona promena –

Razlike u strukturi,

karakteristikama ili stanju

organizacije tokom vremena.

ZAŠTO SU INOVACIJE VAŽNE?

Tehnologija – Omogućava pretvaranje inputa u autpute,

korišćenjem znanja, alata i različitih tehnika

Tehnološki ciklus – Ciklus koji započinje pojavom nove

tehnologije i kada ona dostigne krajnje domete, biva

zamenjena znatno boljom tehnologijom

Obrazac inovacije u obliku slova „S“

Spor napredak

Brz napredak

Spor napredak (sazrela tehnologija)

ZAŠTO SU INOVACIJE VAŽNE?

Perf

orm

anse

Napor

Diskontinuitet

Stara

tehnologija

Nova

tehnologija

$

%

&

INOVATIVNI TOKOVI

Distinktivna Konkurentska

sposobnost prednost

1. Tehnološki diskontinuitet – Naučno otkriće ili jedinstvena

kombinacija postojećih tehnologija omogućavaju veliki pomak u

performansama ili funkcionalnosti

2. Revolucionarna promena – Karakteriše je zamena tehnologije i

nadmetanje u dizajnu.

Zamena tehnologije – Kupovih novih tehnoloških rešenja

Nadmetanje u dizajnu – Između stare i nove tehnologije u

uspostavljanju novog tehnološkog standarda

3. Faza dominantnog dizajna – Dizajn ili proces koji postaje prihvaćeni

standard na tržištu

INOVATIVNI TOKOVI

Tehnološka blokada – Kompanije

se uzdaju u pogrešan dizajn ili staru

tehnologiju

Inkrementalna promena – faza

tehnološkog ciklusa u kojoj

kompanije uvode inovaciju tako što

smanjuju troškove i unapređuju

funkcionalnost i performanse

dominantnog tehnološkog dizajna

UPRAVLJANJE INOVACIJAMA

Kompanije moraju biti uspešne u obavljanju tri

zadatka, kako bi efektivno upravljale inovativnim

tokovima:

1. Upravljanje izvorima inovacije

2. Upravljanje inovacijama u fazi revolucionarne

promene

3. Upravljanje inovacijama u fazi inkrementalne

promene

UPRAVLJANJE IZVORIMA INOVACIJE

Izvori inovacije – izvori iz kojih dolaze nove ideje

Podsticanje inovacija stvaranjem kreativnog

radnog okruženja – radnici primećuju da se nove

ideje cene, podstiču i da su dobrodošle

Izazovan posao podstiče kreativnost jer proizvodi

psihološko iskustvo poznato kao „protok“ –

psihološko stanje u kome sve teče glatko, radnici

postaju potpuno obuzeti onim što rade i čini im se

da vreme brzo protiče

UPRAVLJANJE IZVORIMA INOVACIJE

Komponente kreativnog radnog okruženja

Podrška

organizacije

Podrška radne

grupe

Sloboda

Podrška

supervizoraIzazovan posao

Nepostojanje

prepreka unutar

organizacije

Kreativno

radno

okruženjeIDEJA

ISKUSTVENI PRISTUP

Zasniva se na pretpostavci da je okruženje vrlo

neizvesno i da treba koristiti intuiciju, fleksibilne

opcije i direktno iskustvo kako bi se smanjila

neizvesnost

Pet aspekata iskustvenog pristupa

1. Iteracija u dizajnu

2. Testiranje

3. Fazne tačke

4. Multifunkcionalni timovi

5. Moćni lideri

PRISTUP ZASNOVAN NA SAŽIMANJU

Pristup u kome se polazi od

pretpostavke da inkrementalna

inovacija može da se isplanira

korišćenjem niza koraka i da se

sažimanjem tih koraka može ubrzati

uvođenje inovacije

Planiranje inkrementalne promene – cilj

je da se vreme razvoja skrati i zasniva

se na ideji generacijske promene

Generacijska promena – Poboljšana

tehnologija bude u potpunosti

kompatibilna sa starijom tehnologijom

ORGANIZACIONA PROMENA

- Propadanje organizacije -

Nesposobnost da se predvide, prepoznaju,

neutrališu ili da se prilagode internim i eksternim

pritiscima i trendovima koji utiču na poslovanje.

Pet faza propadanja

organizacije:

1. Faza

zaslepljenosti

2. Faza mirovanja

3. Pogrešna akcija

4. Krizna faza

5. Faza gašenja

UPRAVLJANJE PROMENOM

Faktori promene –

Stvaraju razlike u

strukturi,

karakteristikama ili

stanju organizacije

tokom vremena.

Faktori otpora – Podržavaju status

„quo“, postojeće stanje u organizaciji;

Promenu je teško izvršiti

UPRAVLJANJE PROMENOM

Razlozi za otpor prema promenama:

1. Lični interes

2. Nerazumevanje i nepoverenje

3. Nizak stepen tolerancije prema promenama

Faze procesa upravljanja promenom,

prema mišljenju Kurta Levina:

Odmrzavanje

Intervencija

Zamrzavanje

SAVETI ZA UPRAVLJANJE OTPOROM

PREMA PROMENAMA

Edukacija i informisanje zaposlenih

Učestvovanje u planiranju i sprovođenju

promene

Pružanje podrške od strane menadžmenta

Pregovaranje

Prinuda (koristi se samo u slučaju krize ili ukoliko

ostali pokušaji nisu doveli do smanjenja otpora)

GREŠKE KOJE MENADŽERI PRAVE PRILIKOM

IMPLEMENTACIJE PROMENE

ODMRZAVANJE

1. Ne stvaraju dovoljno

jasnu predstavu o tome

da je promena hitno

potrebna

2. Ne stvaraju dovoljno

moćan savez

PROMENA

1. Nemaju viziju

2. Ne prenose viziju

dovoljno jasno

3. Ne uklanjaju prepreke

za ostvarenje nove vizije

4. Ne planiraju sistematski

i ne osiguravaju

kratkoročne dobitke

ZAMRZAVANJE

1. Prerano naglašavaju

pobedu

2. Ne staraju se o tome

da se promene trajno

zadrže u organizacionoj

kulturi

ALATI I TEHNIKE ZA SPROVOĐENJE

PROMENE

Pokušaji organizacione promene propadaju jer su orijentisani

na aktivnosti umesto na rezultate.

Promena orijentisanana rezultate – Promena se brzo

ostvaruje usmeravanjem na merenje i poboljšanje rezultata.

Prednosti:

1.Potpuna usmerenost na merenje i

poboljšanje rezultata

2.Testiranje promena kako bi se

uočilo da li su zaista donele

određenu korist

3.Motivisanje zaposlenih za dalje

sprovođenje promena

ALATI I TEHNIKE ZA SPROVOĐENJE

PROMENE

Praksa General Eletric – Posebna vrsta promene; Trodnevni

sastanak na kome menadžeri i zaposleni sa različitih nivoa i iz

različitih delova brzo definišu i usvajaju rešenja za konkretne

probleme.

Organizacioni razvoj – Filozofija i skup planiranih promena

osmišljenih da poboljšaju dugoročne performanse.

Opšti koraci u sprovođenju intervencije usmerene na organizacioni

razvoj:

1. Uvod

2. Početak

3. Procena problema i povratne informacije

4. Intervencije

5. Ocenjivanje

6. Usvajanje

7. Razdvajanje

RAZLIČITE VRSTE INTERVENCIJA

USMERENIH NA ORGANIZACIONI RAZVOJ

Intervencije usmerene na velike sisteme• Društveno tehnički sistemi

• Povratne informacije zasnovane na anketiranju

Intervencije usmerene na male grupe• Izgradnja tima

• Postavljanje ciljeva za radnu jedinicu

Intervencije usmerene na ljude• Savetovanje/mentorstvo

• Obuka