projekat betona

of 40/40
1. Opis konstrukcije objekta i uslovi kvaliteta betona Armiranobetonski rezervoar za pijaću vodu koji je predmet ovog projekta je poluukopana konstrukcija koju sačinjavaju sledeći osnovni konstrukcijski elementi: donja ploča debljine 54cm, obimni zidovi debljine 25cm, stubovi preseka 30/30cm i pokrivna konstrukcija koju čine armiranobetonske grede oslonjene na napred pomenute zidove i stubove i krstasto armirane ploče debljine 20cm. Dispoziciono rešenje objekta dato je na crtežu 1. Kao što se vidi iz crteža raster zidova konstrukcije je 4.90x4.90m, dok su AB grede široke 30cm i visine su 40+20=60cm, što važi i za serklaže koji se izvode preko obimnih zidova. Ukupna visina objekta ,gledano od donje površine donje ploče do gornje površine pokrivne konstrukcije (do gornjih površina armiranobetonskih greda i krstasto armiranih ploča) iznosi 6,14m. To podrazumeva da se rezervoar puni vodom do 5.04m visine objekta i da u stanju punog rezervoara postoji i "rezervna" visina od 50cm koja predstavlja slobodan prostor od nivoa vode do donje ivice pokrivne konstrukcije (donje ivice AB nosača). U okviru predmetnog rezervoara prisutan je još i objekat zatvaračnice, medjutim ovaj deo konstrukcije neće biti obradjivan u projektu betona. Konstrukcija rezervoara osnove 29.65x14.95m izvodiće se u širokom otkopu čije će mere u osnovi u oba pravca biti za 2x80cm veće od mera rezervoara. Donja ploča rezervoara betoniraće se na podlozi od betona MB15 debljine 10cm koja je gledano u osnovi, u oba pravca, za po 2x20cm veća od same osnove rezervoara. Ova betonska podloga biće izvedena preko sloja šljunka debljine 15cm (tampon sloj) i nece biti predmet ovog programa. Na kontaktu izmedju podloge od betona i armirano betonske donje ploče predvidja se postavljanje polietilenske ili PVC folije debljine do 0,5mm (crtež 2.). 1

Post on 05-Dec-2015

170 views

Category:

Documents

20 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

projekat betona

TRANSCRIPT

1

1. Opis konstrukcije objekta i uslovi kvaliteta betona Armiranobetonski rezervoar za pijau vodu koji je predmet ovog projekta je poluukopana konstrukcija koju sainjavaju sledei osnovni konstrukcijski elementi: donja ploa debljine 54cm, obimni zidovi debljine 25cm, stubovi preseka 30/30cm i pokrivna konstrukcija koju ine armiranobetonske grede oslonjene na napred pomenute zidove i stubove i krstasto armirane ploe debljine 20cm. Dispoziciono reenje objekta dato je na crteu 1. Kao to se vidi iz crtea raster zidova konstrukcije je 4.90x4.90m, dok su AB grede iroke 30cm i visine su 40+20=60cm, to vai i za serklae koji se izvode preko obimnih zidova. Ukupna visina objekta ,gledano od donje povrine donje ploe do gornje povrine pokrivne konstrukcije (do gornjih povrina armiranobetonskih greda i krstasto armiranih ploa) iznosi 6,14m. To podrazumeva da se rezervoar puni vodom do 5.04m visine objekta i da u stanju punog rezervoara postoji i "rezervna" visina od 50cm koja predstavlja slobodan prostor od nivoa vode do donje ivice pokrivne konstrukcije (donje ivice AB nosaa).

U okviru predmetnog rezervoara prisutan je jo i objekat zatvaranice, medjutim ovaj deo konstrukcije nee biti obradjivan u projektu betona.

Konstrukcija rezervoara osnove 29.65x14.95m izvodie se u irokom otkopu ije e mere u osnovi u oba pravca biti za 2x80cm vee od mera rezervoara. Donja ploa rezervoara betonirae se na podlozi od betona MB15 debljine 10cm koja je gledano u osnovi, u oba pravca, za po 2x20cm vea od same osnove rezervoara. Ova betonska podloga bie izvedena preko sloja ljunka debljine 15cm (tampon sloj) i nece biti predmet ovog programa. Na kontaktu izmedju podloge od betona i armirano betonske donje ploe predvidja se postavljanje polietilenske ili PVC folije debljine do 0,5mm (crte 2.). Funkcija ove folije je da omogui slobodno deformisanje donje ploe usled skupljanja betona i da se time smanji opasnost od pojave prslina u betonu.

Kosine nagiba irokog otkopa izvode se pod uglom od 45. Po zavretku izvedenih radova iskop oko rezervoara se zatrpava, a nasipanje zemlje vri se i iznad pokrivne konstrukcije (preko betona za pad MB15), tako da se po zavretku radova dobija objekat prekriven slojem zemlje cca 100cm.Konstrukcija e biti armirana elikom GA 240/360 i smatrae se da je najvea gustina armature prisutna na spoju donje ploe i obimnih zidova, gde je prisutan i takozvani fugenband (waterstop) (crte 2.).

Projektom konstrukcije predvidjeno je da se u pojedinim konstukcijskim elementima dobiju betoni sledeih karakteristika:

Donja ploa i zidovi: MB30, V-6 Ostali elementi konstrukcije: MB30

2.Koliine ugradjenog betona po pojedinoj pozicijiU skladu sa projektnim reenjem, koliine betona po pojedinim pozicijama, kao i zahtevani uslovi kvaliteta, prikazani su u sledeoj tabeli. (m3)

Br.Element konstr.

(pozicija)Uslovi kvaliteta

betonaKoliina

betona (m3)Uslovi kvaliteta i ukupne koliine betona

1donja ploaMB 30, V-6 239.40 349.60

2obimni zidoviMB 30, V-6110.25

3stuboviMB 30 4.50 119.40

4serklaiMB 30 13.20

5gredeMB 30 23.80

6ploeMB 30 77.84

Zbirna koliina betona je: 469.00 m33. Generalni opis izvodjenja betonskih radova

3.1. Osnovne postavke

Predmetni rezervoar izvodie se u povoljnim klimatskim uslovima u periodu april-jun. To znai da u okviru tehnolokog procesa izvodjenja ne treba predvidjati nikakve posebne postupke neophodne za rad u specijalnim uslovima (ispod 5 ~C i preko 35 ~C). Mesto izvodjenja objekta nalazi se uz saobraajnicu koja povezuje gradilte sa pogonom za proizvodnju betona- fabrikom betona. Ova fabrika se nalazi na oko 10-ak kilometara od gradilta i njen kapacitet je maksimalnih 50m3/h.

Spoljanji transport sveeg betona od fabrike betona do gradilta vrie se uz pomo auto-mealice. Na raspolaganju su tri tipa mealica proizvodjaa "Progres", Mladenovac. To su automikser tipa AM-3, AM-4 i AM-5.Izvodja radova, s obzirom na raspoloivu tehnoloku opremu, predvideo je unutranji transport, odnosno ugradjivanje betona pomou kible i krana.S obzirom na zahtevani kvalitet betona zbijanje (kompaktiranje) vrice se postupcima vibriranja. Pervibratore reba usvajati u zavisnosti od potreba i uslova na konkretnim lokacijama u okviru objekta.

3.2. Oplate i skele

Pri izvodjenju objekta koristie se oplate od vodootpornih per-ploa debljine 20mm (od tkz. ploa blaujki), kao i od klasine drvene gradje. Ove oplate moraju da budu potpuno stabilne i na odgovarajui nain ukruene kako prilikom kompaktiranja ne bi dolo do njihovog poputanja. Na mestima pravih uglova du stubova i u donjim zonama greda postavljaju se trouglaste lajsne kako bi se spreilo da prilikom skidanja oplate dodje do otkidanja betona.Pre betoniranja oplata mora biti dobro nakvaena ili premazana odgovarajuim sredstvom koje e spreiti jae vezivanje betona i oplate. Za primenu se koristi gotovo sredstvo "Oplatin", proizvodjaa "Ading", Skoplje. Posebnu panju treba obratiti na hermetinost spojeva elemenata oplate, kako kroz spojeve ne bi dolo do iscurivanja cementne paste (cementnog mleka).

Pokrivna konstrukcija rezervoara izvodie se na skeli dobijenoj sklapanjem gotovih elemenata proizvodjaa "Fering", Zenica. Radi se o sistemu koji se sastoji od takozvanih podeavajuih nosaa "Ponso-300" i od odgovarajuih podeavajucih podupiraa. Tehnicke karakteristike ovih elemenata date su u prilogu.

S obzirom na karakteristike konstrukcije rezervoara, saglasno tehnikim podacima koji se odnose na podeavajue nosae navedenog sistema ovi nosai treba da budu postavljeni na rastojanju od 45cm to proizilazi iz sledeeg:

optereenje konstrukcije: 0,2x25=5kN/m

raspon nosaa: max. 4.90m

prema tabeli u prilogu razmak nosaa je u granicama od 0.4-0.6m

usvojeni razmak nosaa je na 0.45m.Kao stubovi-podupirai konstrukcije usvojeni su na bazisledeceg prorauna stubovi PM-3 sistema Fering.

visina stuba cca 5.0m optereenje stuba 0.5x0.45x0.2x25x4.9=5.51 kN

za zadato optereenje i visinu stuba odgovara stub PM-3

Dispozicija skele o kojoj je re data je na crteu 3. gde se predmetna skela izvodi sa nadvienjem od 1cm.4. Uslovi za sve i ovrsli beton-klase i vrste betona

4.1. Definisanje kategorija,klasa i vrsta betona

Kako e se u konkretnom sluaju primenjivati transportovani betoni sa markama veim od MB25 kao i betoni sa svojstvom vodonepropustljivosti, u skladu sa BAB-om 87 svi betoni koji se primenjuju na datom objektu pripadae kategoriji B.II. Odatle proizilazi odgovarajui tretman tih betona,to se tie usvajanja sastava i sprovodjenja kontrole kvaliteta.Imajui u vidu dimenzije konstrukcijskih elemenata datog rezervoara i koliine armature u njima, u skladu sa lanom 10 BAB-a 87,za nominalno najkrupnije zrno agregata u betonskim meavinama pti izgradnji rezervoara moe da se javi zrno veliine:D=25/4=6.0cm

D=18/3=6.0cm

D=1.25 x (15-4)/2 = 6.9 cmPrema napred prikazanim veliinama sledi zakljuak da se svi betoni koji e se primenjivati u datom objektu mogu proizvoditi sa agregatom koji se smatra normalnim u pogledu veliine zrna. To je agregat sa nominalno najkrupnijim zrnom veliine 31.5mm. Stoga se svi betoni koji se ugradjuju u konstrukcijske elemente ovog rezervoara mogu spravljati sa etvorofrakcijskim agregatom uobiajenim za veinu betonskih konstrukcija.

U ovom konkretnom sluaju radi se o konstrukciji koja mora da zadovolji uslove u pogledu mehanikih karakteristika i vodonepropustljivosti donje ploe i obimnih zidova, te da bi se obezbedilo ostvarenje ovih uslova treda iskljuiti sve mogunosti pojave slabih mesta na elementima konstrukcije. To se pre svega odnosi na spoj donje ploe i obimnih zidova, gde se iz tehnolokih razloga mora vriti prekid betoniranja. Zbog toga se,nezavisno od toga da li se izvodi fugenband ili ne, u eksploataciji objekta moe desiti provlaivanje ili isticanje sadraja rezervoara. Da bi se ovaj naznaeni diskontinuitet sveo na najmanju meru na spoju donje ploe i obimnih zidova,pri nastavku betoniranja obavezno se izvodi tanji sloj sitnozrnog betona (cca 10cm). Preko ovog sloja se odmah ugradjuje normalan etvorofrakcijski beton. Tako se prilikom izgradnje predmetnog objekta primenjuje jo jedna vrsta betona a to je sitnozrni beton sa nominalno najkrupnijim zrnom agregata od 16mm a to je u praksi definisano kao trofrakcijski agregat.Uzimajui u obzir konkretne uslove zadatka i sve to je do sada reeno u vezi zahtevanih svojstava betona i kvaliteta konstrukcije u celosti, pri izvodjenju objekta treba koristiti betone sledeih klasa:

beton klase A kod koga je uslovljena samo marka betona MB30 beton klase B kod koga osim marke betona MB30 postoji i zahtev za vodonepropustljivou marke V-6Ipak, imajui u vidu da se na spoju donje ploe i obimnih zidova mora primeniti sitnozrni beton marke MB30 i marke vodonepropustljivosti V-8,u okviru klase betona B definiu se dve vrste betona i to su beton sa etvorofrakcijskim (normalnim) agregatom i sitnozrni beton sa trofrakcijskim agregatom. te dve vrste su:

beton BN-beton spravljen sa etvorofrakcijskim agregatom (0/4, 4/8, 8/16, 16/32mm)

beton BS-sitnozrni, beton sa trofrakcijskim agregatom (0/4, 4/8, 8/16mm)

Na bazi napred navedenih razmatranja dalje se daje tabela koja predstavlja rezime svih zahteva koji se odnose na predvidjene klase-vrste betona:KlasavrstabetonaUslovi kvaliteta i ostali uslovi

Mesto primene

AMB30, D=31.5mm, etvorofrakcijski agregat, mera sleganja 12-14cm

Stubovi, grede, serklai

BNMB30, V-6, D=31.5mm,etvorofrakcijski agregat,mera sleganja 12-14cmDonja ploa, obimni zidovi

BSMB30, V-6, D=16mm, trofrakcijski agregat, mera sleganja 12-14cmZona obimnog zida visine cca 10cm, spoj donja ploa-zid

4.2. Izbor komponentnih materijalaU pogledu mogunosti nabavke svi betoni koji se koriste pri gradjenju predmetnog objekta spravljaju se na bazi agregata Moravac. On mora da bude razvrstan u frakcije 0/4, 4/8, 8/16, 16/32mm gde svaka od navedenih frakcija mora da ima atest u skladu sa Naredbom o obaveznom atestiranju agregata. Tako se preporuuje da granulometrijske krive padnu u referentna podruja definisana grafiki.Prilikom spravljanja betona u svim sluajevima koristi se cement klase 42.5 R. I on mora posedovati atest u skladu sa Naredbom o obaveznom atestiranju cementa.

U svim sluajevima primenjujemo vodu iz vodovoda.

Ako je potrebno neke od navedenih klasa-vrsta betona mogu se spravljati i sa potrebnim aditivima. Ti aditivi bie neki iz ponude proizvoda DP Prvi maj, aak. Najee se primenjuje neki od superplastifikatora to je u skladu sa zahtevanim svojstvom vodonepropustljivosti betona. Svakako treba ii na vodocementni faktor manji od 0.5 radi obezbedjenja vodonepropustljivosti.5. Projektovanje sastava betona5.1. Uvodne napomene

S obzirom da se u konkretnom sluajuradi o betonu kategorije B.II koji se proizvodi u fabrici betona,za obezbedjenje zahtevanog kvaliteta ovakvog betona,prema BAB-u 87, odgovoran je proizvodja-fabrika. To znai da u okviru projekta betona za gradilite,pod uslovom da se meavine proizvode u fabrici, treba da budu priloene gotove recepture za sve betone i dokazi kvaliteta svih betona koje daje fabrika. Dakle, projekat betona za gradilite uopte ne treba da sadri deo koji se odnosi na projektovanje sastava betona i na njegova laboratorijska ispitivanja, ve u njemu treba da nadju mesto samo konane recepture i rezultati ispitivanja dobijeni od strane isporuioca-fabrike betona.

Medjutim,u okviru zadatka dae se kompletna procedura projektovanja sastava betona kao i neophodna laboratorijska (prethodna) ispitivanja. Dae se sve ono to predstavlja obavezu proizvodjaa (fabrike) pre poetka proizvodnje odredjene klase odnosno vrste betona i njegove isporuke naruiocu-gradilitu.Oslanjajui se na referentna podruja granulometrijskog sastava agregata data u taki 4, za spravljanje betona sa maksimalnim zrnom D=31.5mm u konkretnom sluaju usvojie se kriva meavine agregata definisana ordinatama:

d=4mm Y=35%

d=8mm Y=50%

d=16mm Y=71%Usvojeni granulometrijski sastav agregata za ovu meavinu moe da varira 1%. Beton koji e se spravljati sa agregatom kod koga je D=16mm predvidja se za primenu na mestu nastavaka betoniranja izmedju donje ploe i obimnih zidova i taj beton se dobija eliminacijom najkrupnije frakcije (16/31.5 mm) iz usvojene meavine agregata. Postupajui na ovaj nain, na bazi datih ordinata za etvorofrakcijski agregat dobie se sledee granulometrijske krive trofrakcijskog agregata:d=4mm Y=49%

D=8mm Y=70%

Raunska analiza data je u tabeli: ETVOROFRAKCIJSKI AGREGAT TROFRAKCIJSKI AGREGAT

d(mm) Y(%)uee pojedinih kategorija zrna d(mm)uee pojedinih kategorija zrna Y(%)

4 35 0/4 35% 40/4 35/0.71=49% 49

8 50 4/8 15% 84/8 15/0.71=21% 70

16 71 8/16 21% 168/16 21/0.71=30% (100)

31.5 (100)16/32 29% 35 + 15 + 21 = 71%

Analizom dobijenih rezultata moe se zakljuiti da u oba sluaja granulometrijske krive meavina za D=31.5mm i D=16mm padaju u preporuena podruja granulometrijskog sastava.Prorauni sastava betona za pojedine klase vrste koji e se u daljem dati bie zasnovani na postupku iznetom u knjizi Osnovi teorije i tehnologije betona autora M. Muravljova .

5.2. Sastav betona klase A

-Predvidjena svojstva betona: MB 30, mera sleganja po Abramsu 12-14cm, etvorofrakcijski agregat;

-Usvojeni materijali:

agregat Moravac (sa =2760 kg/ m3 )

cement klase 42.5R (sc =3050 kg/ m3 )

voda iz vodovoda;

-Potrebna koliina vode (za tenu konzistenciju usvojeno Ko=380)

mv =365/31.5 0.2 =183.1 kg/ m3 183 kg/ m3-Potrebna koliina cementa za fk,28 = 40 + 8 = 48 MPa: prema formuli Skramtajeva (za A1 =0.60 i fpc =42.5 MPa):

1/w=mc /mv = fk,28 / A1 *fpc + 0.51/w=48/(0.6*42.5)+0.5 = 2.382

w=0.42 usvojeno mc =183/0.42 =435.7 kg/ m3436 kg/ m3 upljine 0.02 m3/m3-Koliina agregata:

ma =(1-0.02-436/3050-183/1000)*2760=1805 kg/ m3-Raunska vrednost zapreminske mase sveeg betona:

b,sv = 1805+436+183=2424 kg/ m35.3. Sastav betona klase vrste BN

-Predvidjena svojstva betona: MB 30, V-6, mera sleganja po Abramsu 12-14cm, etvorofrakcijski agregat;

-Usvojeni materijali: agregat, cement i voda u svemu kao u taki 5.2.

Pored ovih osnovnih materijala za spravljanje predmetnog betona koristie se i superplastifikator pod nazivom REOBET SPK 989 proizvodjaa DP Prvi maj, aak.

Prema deklaraciji proizvodjaa upotrebom napred navedenog dodatka betonu u koliini od 1% u odnosu na masu cementa koliina vode se , zadravajui zahtevanu konzistenciju, smanjuje za oko 20%. Prema tome, uzimajui u obzir da prema proraunu sastava betona A potrebna koliina vode koja zadovoljava postavljeni uslov konzistencije iznosi 191 kg/m3,za predmetni beton BN, uz upotrebu navedenog superplastifikatora, potrebna koliina vode je sledea:

mv = 0.8*183 = 146.4 147 kg/ m3

Ako bi se usvojila ova koliina vode a zadrala napred izraunata koliina cementa od 436 kg/m3 dobio bi se vodocementni faktor veliine 147/436=0.34 to bi uslovilo dobijanje mnogo vee vrstoe betona pri pritisku od zahtevane. Uzimajui ovo u obzir, za ostvarivanje zahtevane vrstoe fk,28 trebalo bi usvojiti isti vodocementni faktor kao za beton A a to daje koliinu cementa:

(436*147)/183=350 kg/m3Sa praktine strane ovo je vrlo mala koliina cementa pa bi bilo najbolje usvojiti.mc = 0.5(436 + 350) 393 kg/m3Sa ovom masom cementa koliina superplastifikatora je:

mad = 0.01*393 = 3.93 kg/m3Koliina agregata iznosi:ma = (1.0 393/3050 147/1000 3.93/1250-0.02)*2760 = 1934.7 1935 kg/m3Sa izraunatim vrednostima ma ,mc ,mv ,mad dobija se sledea raunska vrednost zapreminske mase sveeg betona:

b,sv = 1934.7 +393 + 147 + 3.93 = 2479 kg/m3Dobijen je beton znatno vee zapreminske mase od one koja se dobija za sluaj A, pa je to garancija kako mehanikih karakteristika tako i zahtevanog stepena vodonepropustljivosti predmetnog betona.

U konkretnom sluaju vodocementni (neto) faktor betona je:

mv/mc = 147/393=0.374 < 0.50 dok je efektivni vodocementni faktor (bruto, fluidocementni):

(mv + mad)/ mc = (147 + 3.93) / 393 = 0.384 < 0.50 Obe prikazane vrednosti vodocementnog faktora su dovoljno niske i one kao takve obezbedjuju zahtevani nivo vodonepropustljivosti betona, a takodje i vrstou betona koja e biti neto vea od zahtevane vrednosti od 43 MPa.

5.4. Sastav betona klase vrste BS

-Predvidjena svojstva betona: MB 30, V-6, mera sleganja po Abramsu 12-14cm, trofrakcijski agregat Moravac.

-Usvojeni materijali u svemu kao za beton BN.

S obzirom da se u ovom sluaju radi o betonu koji se dobija iskljuivanjem iz meavine agregata za beton BN frakcije 16/32mm, u ovom betonu e biti prisutne sledee koliine komponentnih materijala:

agregata:

Ma = 1934.7*(1-0.29) = 1373.6 kg

cementa:

Mc = 393 kg

vode:

Mv = 147 kg

superplastifikatora:

Mad = 3.93 kg

Ukupna masa upotrebljenih materijala je onda:

M = 1373.6 + 393 + 147 + 3.93 = 1917.5 kg

Odgovarajua zapremina sveeg betona iznosi:V = 1 (0.29*1934.7)/2760 = 0.797 m3 Sa napred prikazanim veliinama raunska vrednost zapreminske mase sveeg betona je:b,sv = 1917.5/0.797 = 2406 kg/m3Koliine komponentnih materijala u 1 m3 sveeg ugradjenog betona iznose:ma = 1473.6/0.797 = 1723.5 kg/m3mc = 393/0.797 = 493.1 kg/m3mv = 147/0.797 = 184.4 kg/m3mad = 3.93/0.797 = 4.9 kg/m3Ukupno za 1 m3: 2405.9 kg/m3 2406 kg/m3 6. Laboratorijska ispitivanja komponentnih materijala i betona konano usvajanje receptura za pojedine klase-vrste betona 6.1. Komponentni materijali

6.1.1 Agregat

Kao to je ve pomenuto za spravljanje svih betona koristi se agregat Moravac standardnih frakcija 0/4, 4/8, 8/16, 16/32m. za frakcije o kojima je re, a koje su separisan agregat nabavljen preko trgovake mree metodom suvog sejanja i dobijene su linije prosejavanja.

Takodje su date i usvojene granulometrijske krive agregata za betone A, BN i BS.

U okviru ispitivanja predmetnih frakcija agregata sproveden je i postupak mokrog sejanja u cilju odredjivanja sadraja sitnih estica. Rezultati ovih ispitivanja dati su tabelarno. Svi agregati zadovoljavaju standarde JUS B.B3.100.

6.1.2 Cement

Za spravljanje betona klasa-vrsta A, BN i BS usvojen je cement PC 35 M (V-L) 42.5 R fabrike Lafarge Beoin.

Ispitivanjem ovog cementa utvrdjeno je da on u potpunosti zadovoljava sve uslove iz standarda JUS za cement klase 42.5 R. Utvrdjene karakteristike cementa su sledee:

specifina masa 3.05 g/cm3 finoa mliva - specifina povrina po Blenu 3250 cm2/g finoa mliva ostatak na situ 0.09mm 1.9% voda potrebna za standardnu konzistenciju 28.5% vreme vezivanja: -poetak 3h i 5 min

-kraj 4h i 25 min

stalnost zapremine:

-metoda kolaia postojan

mehanike vrstoe:

-vrstoa pri savijanju posle 3 dana 4.1 MPa

-vrstoa pri savijanju posle 7 dana 5.5 MPa

-vrstoa pri savijanju posle 28 dana 6.3 MPa

-vrstoa pri pritisku posle 3 dana 23.7 MPa

-vrstoa pri pritisku posle 7 dana 38.2 MPa

-vrstoa pri pritisku posle 28 dana 53.0 MPa6.1.3 Voda

S obzirom da e se za spravljanje svih betona u okviru ovog projekta koristiti voda iz beogradskog vodovoda ta voda ne podlee obavezi ispitivanja podobnosti.

6.1.4 Aditivi

S obzirom na potrebu ispunjenja uslova vodonepropustljivosti betona BN i BS a u vezi odgovarajueg smanjenja vodocementnog faktora, odlueno je da se navedeni betoni spravljaju sa superplastifikatorom REOBET SPK 989, proizvodjaa DP Prvi maj, aak. Ovaj aditiv bie primenjen u skladu sa uputstvima proizvodjaa ,to znai da e on biti primenjen bez sprovodjenja prethodnih ispitivanja u cilju definisanja svih njegovih svojstava i provere efekata. Njegova podobnost e se proveriti kroz prethodna ispitivanja kako sveeg tako i ovrslog betona klase-vrste BN i BS.6.2. Program prethodnih ispitivanjaU okviru prethodnih ispitivanja za sve betone bie sproveden postupak ispitivanja zapreminske mase i konzistencije sveeg betona, dok e se na ovrslim betonima ispitati sledee:

beton A:

vrstoa pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona (uzorci 3 kocke ivica 20cm i 6 kocki ivica 15cm); beton BN:

vrstoa pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona (uzorci 3 kocke ivica 20cm i 6 kocki ivica 15cm);

vodonepropustjivost, u skladu sa standardom JUS U.M1.015 (uzorci 6 cilindara 15, H = 15 cm);beton BS:

vrstoa pri pritisku na 3, 7 i 28 dana starosti betona (uzorci 3 kocke ivica 20cm i 6 kocki ivica 15cm);

vodonepropustjivost, u skladu sa standardom JUS U.M1.015 (uzorci 6 cilindara 15, H = 15 cm);

Na svim uzorcima, za sve vrste-klase betona, neposredno pre odreivanja vrstoe pri pritisku, izvrie se i merenja u cilju odreivanja zapreminske mase ovrslog betona.

S obzirom na napred definisan program prethodnih ispitivanja, za ova ispitivanja bie izraeno 60 litara sveeg betona klase-vrste A, odnosno po 80 litara sveeg betona za klase-vrste BN i BS.6.3. Prethodne meavine i ispitivanja sveeg betona

6.3.1 Beton A (za 60 litara 0.060 m3) cement: 26.160 kg

voda: 10.980kg

agregat:I(0/4)37.900 kg

II(4/8)16.245 kg

III(8/16)22.743 kg

IV(16/32)31.407 kg

ukupno: 108.300 kg

konzistencija sveeg betona metodom sleganja: h=12cm

zapreminska masa sveeg betona: b,sv =2424 kg/ m3 6.3.2 Beton BN ( za 80 litara 0,080 m3 ) cement: 31.440 kg

voda: 11.760 kg

aditiv: 0.377 kg ( 1,2% mase cementa)

agregat:I(0/4)54.180 kg

II(4/8)23.220 kg

III(8/16)32.508 kg

IV(16/32)44.892 kg

ukupno: 154.800 kg

konzistencija sveeg betona metodom sleganja: h=10cm

zapreminska masa sveeg betona: b,sv =2479 kg/ m3.6.3.3 Beton BS ( za 80 litara 0,080 m3 )

cement: 39.448 kg

voda: 14.752 kg

aditiv: 0.473 kg ( 1,2% mase cementa)

agregat:

I(0/4)67.561 kg

II(4/8)28.954 kg

III(8/16)41.364 kg

ukupno:137.880 kg

konzistencija sveeg betona metodom sleganja: h=10cm

zapreminska masa sveeg betona: b,sv =2406 kg/ m3.6.4 Rezultati ispitivanja ovrslog betonavrstoa pri pritiskuRezutati ispitivanja vrstoe pri pritisku su u narednoj tabeli napominje se da su predmetne vrstoe za svaku starost betona dobijene ispitivanjem po jedne kocke ivica 20cm i po dve kocke ivica 15cm, pri emu su svi rezutati svedeni na vrstoe kocke ivica 20cm.Klasa-vrsta

betonavrstoa pri pritisku (MPa)

3 dana7 dana28 dana

A21,129,438,3

BN25,535,444,5

BS24,235,843,3

6.5 Konano usvajanje receptura za pojedine betone

6.5.1 Beton ANa osnovu rezultata prethodnih ispitivanja vrstoa pri pritisku datih u taki 6.5.1, proizilazi da ovaj beton pri starosti od 28 dana nije zadovoljio postavljeni uslov vrstoe od 43 MPa. Ostvareno je svega 38,3/43,0=0,89 (89%) zahtevane vrstoe.

Da bi se obezbedila zahtevana vrstoa od 43 MPa neophodna je korekcija vodocementnog faktora, usvojenog prema raunskim (empiriskim) obrascima, pa e se u vezi sa ovim ii na njegovo smanjivanje upotrebom poveane koliine cementa. To praktino znai da koliinu cementa treba poveati za cca 11%, to daje konanu (korigovanu) koliinu cementa odmc = 436 + 44 = 480 kg/ m3Prema tome, za dati beton vodocementni faktor e iznositi183 / 480=0.38 ,

a kao konana receptura, vodei rauna o stvarno izmerenoj zapreminskoj masi sveeg betona (2424 kg/ m3) moe da se usvoji sledee : cement 480 kg/ m3

voda 183 kg/ m3 agregati 1800 kg/ m3 _______________________

2463 kg/ m3

Da bi se obezbedila potreban konzistencija sveeg betona ( h=12cm) i kod ovog betona primenie se superplastifikator REOBET SPR 989, u koliini od 1% u odnosu na mc .

Napominje se da bi, naelno, trebalo ponoviti prethodna ispitivanja sa napred prikazanim korigovamim sastavom betona, ali smatramo da to u ovom sluaju nije neophodno, poto se moe sa sigurnou tvrditi da e korigovana receptura obezbediti zahtevanu vrstou predmetnog betona. Ovaj stav se u prvom redu zasniva na rezultatima ispitivanja vrstoa betona BN i BS, kod kojih je ostvarena, pa ak i premaena zahtevana vrstoa.6.5.2 Betoni BN i BS

Kako su prethodna ispitivanja ovih betona dala zadovoljavajue rezultate i odnosu na zahtevana svojstva konane recepture ovih betona ne treba korigovati u odnosu na raunske vrednosti prikazane u okviru taaka 5.3 i 5.4.7. Faza betoniranja konstrukcije7.1. Faze betoniranjaU predmetnom sluaju radi se o konstrukciji rezervoara za vodu,pa je prevashodni zadatak vezan za ugraivanje betona obezbeenje vodonepropusnosti konstrukcije kao celine. S tim u vezi postoje dve mogunosti organizacije:

-obezbediti kontinuirano betoniranje (bez prekida) svih onih delova konstrukcije kod kojih je to tehnoloki mogue,uz uslov da se nakon ugraivanja obezbedi besprekorna nega betona;

-izvriti betoniranje konstrukcije kao i pojedinih delova konstrukcije u vie faza,sa radnim prekidima kako bi se obezbedilo nezavisno skupljanje pojedinih delova konstrukcije i time eventualna pojava prslima svela na najmanju moguu meru.

U konkretnom sluaju predvidee se betoniranje u fazama.Pre poetka betoniranja pojedinih konstrukcijskih elemenata rezervoara preko propisno nabijenog ljunanog tampona debljine 20-30cm potrebno je izvriti betoniranje podloge debljine 10cm od betona MB 10 ili MB 15. Preko izbetonirane podloge, a u cilju spreavanja gubitka vode iz betona donje ploe, kao i ublaavanja efekata usled skupljanja, potrebno je postaviti polietilensku foliju.

I faza betoniranja obuhvata betoniranje donje ploe rezervoara i deo obimnih zidova visine 10cm. Ova faza betoniranja izvrie se u trakama, koje se pruaju u pravcu manje dimenzije ploe rezervoara, poev od sredinjeg dela ploe. irine ovih traka iznose po 2.7m (traka Ia do Ii), izuzev krajnjih traka,ija irina je 2.675 (trake Ij i Ik). Kako ukupna debljina donje ploe iznosi 54cm, to e se betoniranje izvriti u jednom sloju. Prilikom betoniranja donjeg dela obimnh zidova,visine 10cm, u kome je prema projektu predviena samo gumena zaptivna traga (fugenband ili waterstop), potrebno je posebno obratiti panju na poloaj ove trake pre nego to se zavri obrada povrine betona ovog dela.

II faza betoniranja koja obuhvata unutranje stubove IIa do IIj sledi jedan do dva dana nakon zavretka betoniranja donje ploe rezervoara.Ova faza podrazumeva betoniranje stubova od povrine donje ploe rezervoara do kote donje povrine podvlaka, u ukupnoj visini od 5.0m.

III i IV faza betoniranja odnose se na betoniranje obimnih zidova rezervoara, u ukupnoj visini od 4.9m, poto je u okviru prve faze ve izgraen deo zidova visine 10cm. Radi smanjivanja tetnih posledica skupljanja betona betoniranje zidova rezervoara predvieno je u kampadama ukupne duine 8.0m u sredinjem delu, odnosno 11.0m na duoj strani obimnih zidova rezervoara. Betoniranje ovih kampada oznaeno je kao III faza betoniranja (IIIa do IIIh). Izmeu ovih kampada ostaju neizbetonirani tzv. epovi koji su obuhvaeni IV fazom betoniranja (IVa do IVh).

Na osnovu prethodnog izloenog, u okviru betoniranja obimnih zidova rezervoara predviene su razdelnice na delu izmeu kampada III faze i epova -IV faze betoniranja. Ove radne razdelnice - vertikalni prekidi betoniranja formiraju se pomou posebne privremene oplate, kako bi se obezbedio zahtevani oblik razdelnice prikazan u okviru detalja D. Da bi se obezbedilo da se najvei deo skupljanja betona u kampadama obavi pre betoniranja epova i betoniranje epova treba da usledi 6-8 dana nakon zavretka betoniranja kampada u okviru III faze. Sa druge strane, pre nego to se nastavi sa betoniranjem epova u okviri IV faze, neophodno je izviti adekvatnu obradu radnih razdelnica oznaenih sa R-R u navedenom detalju. Isto tako, poto se betoniranje III i IV faze vri takoe poev od horizontalne radne razdelnice na visini od 10cm iznad povrine donje ploe, pre poetka betoniranja kako III tako i IV faze neophodno je izvriti odgovarajuu obradu i ove radne razdelnice. Detaljnije o postupku obrade svih radnih razdelnica bie rei u okviru poglavlja 9 ovog projekta betona. Ovde je potrebno napomenuti samo toliko da se prvih 10cm iznad horizontalne razdelnice, u obe faze (III i IV), izvodi od sitnozrnog (trofrakcijskog) betona, u ovom projektu oznaenog sa BS. To je ujedno i jedini deo konstrukcije predmetnog rezervoara za koji je predviena ova klasa-vrsta betona.

Zavretak betoniranja III i IV faze, na visini donje povrine podvlaka redstavlja novu radnu razdelnicu, koja slino razdelnici izmeu I faze i faza II,III i IV, sledi iz tehnolokih razloga. Ovde je re o tkz. sedanju betona u stubovima, odnosno zidovima rezervoara, koje bi u sluaju zajednikog betoniranja sa podvlakama i gornjom ploom, neminovno dovelo do pojave prslina ispod donje povrine podvlake.

U cilju obezbeenja kvalitetnog ugraivanja betona stubova (II faza) i zidova rezervoara (III i IV faza) predvieno je da se armatura podvlaka i gornje ploe rezervoara montira tek nakon zavretka betoniranja stubova i zidova.

V i VI faza betoniranja odnose se na betoniranje podvlaka i gornje ploe rezervoara, sa horizontalnim radnim razdelnicama R-R. Ove horizontalne radne razdelnice, odnosno horizontalne prekide betoniranja u okviru gornje ploe, neophodno je izvesti postavljanjem posebne privremene oplate prema detalju E. Razume se da se ova privremena oplata, kao i oplata izmeu kampada i epova u okviru zidova rezervoara, uklanja pre nastavka betoniranja sledee faze.

I ove radne razdelnice, kao i ona u okviru obimnih zidova, izvodi se u cilju eliminisanja tetnih posledica skupljanja.

Kako je gornja ploa rezervoara ukupne debljine 20cm, to se u ovom sluaju kao i kod donje ploe, betoniranje vri u jednom sloju, s tim to se, za razliku od donje ploe, gornja ploa ne mora izvoditi u trakama, jer se radi o manjoj koliini betona.

7.2. Koliine i klase-vrste betona po fazama

U okviru ovog poglavlja dae se postupak prorauna koliina betona po pojedinim fazama betoniranja i navesti klase-vrste betona primenjene u pojedinim fazama.

7.2.1 Prva faza betoniranja: donja ploa rezervoara

-beton klase B,vrste BNUkupna koliina (zapremina) betona u ovoj fazi dobija se na osnovu sledeeg prorauna:

Vb,I = 29.65x14.95x0.54 + 2x0.25x0.10x(29.65+14.95-2x0.25)=

239.36+2.205=241.57m3

Vb,I = 241.57m3Koliine betona u pojedinim trakama,oznaenim na crteu br.5 sa Ia do Ik priblino iznose:

-u trakama Ia do Ii 21.80 m3-u trakama Ij i Ik 21.60 m37.2.2. Druga faza betoniranja:stubovu rezervoara

-beton klase-vrste AUkupna kolicina (zapremina) betona u ovoj fazi dobija se na osnovu sledeeg prorauna:

Vb,II = 10x0.302x5.00 = 10x0.45 = 4.50 m3pri emu zapremina betona svakog stuba IIa do IIj iznosi 0,45 m37.2.3 Trea faza betoniranja:kampade zidova rezervoara

-beton klase B,vrste BN i BS

Koliina (zapremina) betona tree faze dobija se kao razlika ukupne koliine betona obimnih zidova rezervoara i koliina betona epovaduine 1m.

Ukupna koliina (zapremina) betona zidova, u koju ne ulazi zapremina dela zida visine 10cm, izvedenog u okviru I faze, iznosi:

Vb,III+IV =2x0.25x4.9x(29.65+14.95-2x0.25)=108.05 m3

Zapremina betona epova (etvrta faza) iznosi:

Vb,IV=8x1.0x0.25x4.9=9.80 m3 pri emu zapremina betona svakog pojedinanog epa iznosi 1.225 m3Prema tome koliina (zapremina) betona III faze iznosi:

Vb,III=108.05-9.80=98.25 m3

Od ukupne koliine betona III,koliina betona klase B vrste BS iznosi:

98.25/4.9x0.10=2.00m3

7.2.4. etrvta faza betoniranja : epovi u zidovima rezervoara, izmeu kampada

-beton klase B,vrste BN i BS

Koliina betona ove faze ve je sraunata u okviru take 7.2.3 i iznosi:

Vb,IV= 9.80 m3

Od ukupne koliine betona IV faze,koliina betona klase B,vrste BS iznosi:

8x1,0x0,25x0,10=0,20 m3

7.2.5 Peta faza betoniranja: gornja ploa rezervoara sa podvlakom-dva dela duine po 10.5m (faza V i V*)

-beton klase vrste AUkupna koliina (zapremina) betona koja se ugrauje u okviru V i V* faze dobija se na osnovu sledeeg prorauna:

Vb,V = 2*(10.5x14.95x0.20+0.25x0.40x(2x10.5+14.95-2x0.25) +

0.30x0.40(2x(10.5-0.25)+2x(14.95-0.50-0.60))=

2*(31.4 + 3.545 + 5.784 ) = 2*40.73 m3

Vb,V= 2*40.73 m3

7.2.6 esta faza betoniranja:gornja ploa rezervoara sa podvlakom-deo duine 8.65m

-beton klase vrste A

Ukupna koliina (zapremina) betona koja se ugrauje u okviru VI faze dobija se na osnovu sledeeg prorauna:

Vb,VI=8.65x14.95x0.20+0.25x0.40x(2x8.65+14.95-2x0.25) +

0.30x0.40(2x(8.65-0.25)+14.95-2x0.25-2x0.30))=

25.86 + 3.175 + 3.678 = 32.71 m3

Vb,VI=32.71 m3

7.2.7 Ukupne koliine betona po pojedinim klasama odnosno vrstama

-beton klase AVb,A=Vb,II +Vb,V+ Vb,VI =4.50+2*40.73+32.71=118.67 m3

Vb,A=118.67m3-beton klase B vrste BNVb,BN=Vb,i+Vb,III+Vb,IV-(2.00+0.20)=241.57+98.25+9.80-2.20=347.42m3

Vb,BN=347.42m3-beton klase B-vrste BSVb,BS=2.00+0.20=2.20 m38. Nain,izbor i proraun uinaka tehnoloke opreme-dinamika betoniranja

8.1 Nain izvoenja betonskih radova i potrebna oprema

S obzirom na uslove zadatka,predmetni rezervoar e se izvoditi primerom tzv. transportovanog betona. Sve betonske meavine spravljae se u automatskoj fabrici betona kapaciteta 50m3/h. Transport betona do gradilita vrie se putem automealica kapaciteta 6m3.

Za kompaktiranje (zbijanje) betona u svim sluajevima primenie se elektrini vibrator prenika igle 45mm, tipa EPNN 45, proizvoaa Radoje Daki, Podgorica.8.2 Proraun i usvajanje potrebnih uinaka opreme prema kritinoj fazi betoniranja

Kritina faza betoniranja u predmetnom sluaju je faza I, sa podfazama Ia do Ik, to predstavlja fazu betoniranja donje ploe rezervoara. U ovu plou treba ugraditi ukupno 241.57m3 betona, odnosno u trake Ia do Ii po 21.80m3, a u trake Ij i Ik po 21.60m3. Napominje se da se betoniranje donje ploe izvodi bez prekida-bez radnih spojnica, tako da betoniranje dve susedne trake (podfaze) mora da se zavri u vremenu manjem od poetka vezivanja cementa u betonu. Prema taki 6.1.2 ovog projekta betona, usvaja se potrebno vreme betoniranja dve trake od 2h. S obzirom da u trake Ij i Ik treba ugraditi po 21.60m3, a susedne trake po 21.80m3,dakle ukupno:

(21.6m3+21.8m3)/2h=43.4/2=21.7m3/h

to je manje od teorijskih kapaciteta usvojene fabrike betona, problem se svodi na dimenzionisanje potrebnog broja automiksera sa usvojenim kapacitetom of 6m3. Polazei od maksimalne koliine betona koju je mogue ugraditi za 1h, a koja iznosi 21.8m3, (maksimalna koliina je za dve unutranje trake u koje se ugradjuje po 21.8 m3), proizilazi da je za betonitanje dve kritine susedne povrine podfaze potrebno:

21.8/6=3.63~4 usvojene automealice za 1 as

Poto teorijski potreban minimalni broj automealica iznosi 3.63, proizilazi da je za ugraivanje koliine betona od 21.8m3/h neophodno da se automealice prazne na gradilitu svakih:

60min/3.63=16.53~17min.

Ovo vreme podrazumeva da i punjenje automealice na fabrici betona mora da bude zavreno za 17 minuta.

Kako u konkretnom sluaju ara sveeg betona za usvojenu fabriku betona iznosi 0.9m3,to za punjenje jedne automealice treba ukupno

6.0/0.9=6.67~7 ari.

Za ovaj broj ari vreme rada mealice, ukljuujui i njeno pranjenje iznosi:

115+6x62=115+372=487, odnosno 487/60=8,12 ~ 8 min.

Kao to se vidi, ovo vreme je daleko manje od maksimalnih 17 minuta to predstavlja potrebno vreme pranjenja automealice na gradillitu.

Ukupno vreme koje protekne od poetka meanja prve are do zavretka ugraivanja (zbijanja) isporuene koliine od 6m3 betona orijentaciono iznosi:

-vreme punjenja automealice.......................8min

-vreme spoljanjeg transporta betona

na usvojenih 10km (procenjeno)................20min

-vreme pranjenja automealice,koje

odgovara potrebnom vremenu rada

autopumpe 6/62=0,097~ 0,1 as...............6min

-vreme zbujanja betona (procenjeno)........5min

__________

ukupno 39min < 2 asa

Za usvojen tip pervibratora EPNN 45 uinak iznosi:

U=60x0.45x0.602=9.72m3/h

Za koliinu betona koju je potrebno ugraditi za 1 as broj pervibratora, prema tome iznosi:

21.8/9.72=2.24~ 3 komada

Sa usvojenim uinkom 4 automealice od 21.8 m3/h ukupno trajanje betoniranja donje ploe iznosi:

241.57/21.8=11.08 ~ 11h

8.3 Proraun trajanja ostalih faza betoniranja sa usvojeno opremom

Betoniranje stubova rezervoara (faze IIa do IIf) podrazumeva ugraivanje ukupno 4.50m3 betona. S obzirom na ovu koliinu betona, za izvoenje ovih stubova potreban je praktino jedan automikser, ispunjen sa cca 75% svog kapaciteta. To znai da e se oplate stubova unositi potrebne koliine sveeg betona i da e se uporedo sa ubacivanjem svee betonske mase sprovoditi i postupak zbijanja-kompaktiranja primenom usvojenih vibratora. U principu treba betonirati stub po stub, poto takav nain rada omoguava usvojena tehnoloka oprema, a to takoe ne dovodi u pitanje ni trajanje betoniranja koje u konkretnom sluaju uvek moe da se organizuje, tako da iznosi manje od 2h.

Betoniranje zidova rezervoara u kampadama (faze IIIa do IIIh) podrazumeva da se prethodno ugradi sitnozrni beton na spoju donje ploe i zidova, u ukupnoj koliini od 2.00m3 (1/3 kapaciteta automealice), a da se odmah zatim otpone sa ugraivanjem koliine betona od 96.25m3, u slojevima visine cca 40cm. S obzirom da koliina betona u jednom ovakvom sloju iznosi cca 9m3, ugraivanje ove koliine betona svakako moe da bude izvreno u vremenu manjem od 2 asa, to predstavlja usvojeno vreme vezivanja cementa u betonu.

Pod pretpostavkom da se i pri betoniranju ove faze koriste sve 4 usvojene automealice, iji ukupni uinak, prema taki 8.2 iznosi 21.8m3/h, vreme potrebno za betoniranje ove faze iznosi:

(96.25+2.0)/21.8=98.25/21.8=4.5 asa

Betoniranje epova u zidovima rezervoara (faze IVa do IVh) izvodi se takoe uz prethodno ugraivanje sitnozrnog betona na spoju donje ploe i zida, u koliini od ukupno 0.20m3, i uz docnije ugraivanje krupnozrnog betona u slojevima visine cca 40cm, u ukupnoj koliini od 9.60m3. S obzirom na ovako malu koliinu betona, ova faza moe se izvesti i korienjem samo jednog od etiri usvojena automiksera. Trajanje betoniranja ove faze pod ovakvom pretpostavkom iznosie cca:

(9.60+0.20)/(21.8/4)=9.80/5.45=1.80 ~ 2 asaOvde je potrebno jo napomenuti da se betoniranjem ove faze treba otpoeti 6 do 8 dana nakon zavretka betoniranja III faze, tj. faze betoniranja zidova u kampadama (videti taku 7.1).

Betoniranje gornje ploe rezervoara, kao to je napred reeno (taka 7.1) izvodi se u tri faze faze V,V* i VI. Koliine betona u ovim fazama iznose 2*40.73m3 (faza V i V*) i 32.71m3 (faza VI).

Pod pretpostavkom da se u okviru obe faze koriste sve etiri usvojene automealice, trajanje betoniranja pojedinih faza iznosie kako sledi:

faza V: 40.73/21.8= 1.87 asa ~ 2 asa.

faza V*: 40.73/21.8= 1.87 asa ~ 2 asa.

faza VI: 32.71/21.8=1.5 asa

Prema napred datom uinku usvojenog tipa pervibratora od 9.72 m3/h jasno je da je prilikom betoniranja faze II (4.5 m3), odnosno faze IV (9.8 m3),od usvojena tri pervibratora dovoljno koristi samo jedan.

8.4. Dinamika betoniranja

Imajui u vidu tip konstrukcije i napred dati plan betoniranja (taka 7) proizilazi da pri izvoenju predmetnog rezervoara pojedine faze mogu da slede iskljuivo jedna iza druge. To znai da ne postoji mogunost preklapanja pojedinih faza i da s obzirom na napred date podatke dinamika betoniranja treba da odgovara sledeem grafikom prikazu:

I faza 7 danaII faza III faza 7 dana IV faza 14 danaV(V*)faza 3 danaVI faza

11h 1,5h 4,5h 2h 4.0h 1.5h

1 dan 1 dan 1 dan 1 dan 1 dan

ukupno trajanje betoniranja 36 dana

betoniranjepauze betoniranja

U pauze izmeu betoniranja, prikazane na gornjoj slici, uraunata su i procenjena vremena za montau oplate, skele i armature.

9. Uslovi za spravljanje, transport, ugraivanje i zbijanje (kompaktiranje) betona

Beton koji e se ugraivati na predmetnom rezervoaru, shodno BAB-u 87, pripadaju kategoriji betona B.II i oni se ka takvi, saglasno standardu JUS U.M1.051, moraju proizvoditi u atestiranoj fabrici betona. Ovim standardom, izmeu ostalog predviena je i odgovarajua kontrola proizvodnje betona, tako da se kvalitet betona ugraenog u objekat dokazuje kako putem ispitivanja uzoraka uzetih sa fabrike betona, tako i putem uzoraka uzetih na samom gradilitu, a shodno usvojenim partijama betona (o ovome e biti detaljno rei u taki 11).

Transport betona od fabrike betona do gradilita vri se u automealicama (automikserima) pri emu se obavezno treba pridravati vremena transporta datog u prethodnom poglavlju; ni u kom sluaju ne sme de dozvoliti da zbog transportnih problema proe vie od 2h, raunajui od poetka spravljanja pa do zavretka zbijanja betona. Tokom transporta beton u automealici obavezno mora da bude agitovan, to podrazumeva da se bubanj automealice okree brzinom 4-6 obrtaja u minuti. Prilikom transporta nije dozvoljeno dodavanje vode u bubanj automealice. Jedino, ukoliko se za tim ukae potreba, u bubanj automealice se moe direktno dozirati odreena koliina superplastifikatora REOBET SPK 989 (videti taku 6.1.4); ovo dolazi u obzir samo na mestu ugraivanja betona, a u prisustvu strunjaka laboratorije za beton. Doziranje o kome je re mora se vriti postepeno, dok se ne ostvari zahtevana konzistencija meavine, pri emu meanje treba da traje najmanje 5 minuta, a brzina meanja da iznosi najmanje 10 obrtaja u minuti.

Ugradjivanje betona vri se pomou kible i krana.

Kompaktiranje (zbijanje) betona u svim sluajevima obavezno se vri putem usvojenog dubinskog vibratora (pervibratora) tipa EPNN 45, prizvoaa Radoje Daki, Podgorica.

Prilikom zbijanja betona upotrebom ovog pervibratora treba voditi rauna o njegovom radijusu dejstva, koji iznosi 60cm, to podrazumeva da se idui od pozicije do pozicije pervibratorske igle, obavezno mora obezbediti potrebno preklapanje zona dejstva. Vibriranje na jednoj poziciji pervibratora treba da traje dok se na povrini betona ne prekine izlazak vazdunih mehuria.

S obzirom da se unoenje betonske mase kod zidova vri u slojevima, koji ne bi smeli biti vei od 70cm, vibriranjem treba da bude obezbeen spoj donjeg i gornjeg sloja. Ovo podrazumeva da se prilikom vibriranja svakog narednog sloja vibratorska igla upusti i u prethodni sloj za cca 10 do 20cm. S tim u vezi treba podsetiti da ponovno vibriranje donjeg sloja ovim putem ne sme da usledi nakon poetka vezivanja cementa u betonu u konkretnom sluaju nakon isteka 2 asa. O ovome je ve voeno rauna kod prorauna uinaka tehnoloke opreme (videti poglavlje 8).

Zavrna obrada betonskih povrina izvodi se runim alatima, to znai da gornja povrina donje, odnosno gornje ploe rezervoara, primenom ovakvih alata treba da bude samo grubo izravnata.

9.1 Prekidi i nastavci betoniranja

Poto je na crteu br.5, a takoe i u okviru poglavlja 7, objanjeno da se konstrukcija rezervoara betonira u nekoliko faza, izmeu pojedinih faza, postojae i tzv. radne spojnice, tj. mesta kontakta starog i novog betona. Ove radne spojnice (razdelnice) bie prisutne na sledeim mestima:

-na mestu veze donja ploa-stubovi,

-na mestu veze donja ploa-obimni zidovi,

-na mestu veze lamela (kampada) zidova i epova,

-na mestu veze gornje (pokrivene) konstrukcije i obimnih zidova stubova; pod pokrivnom konstrukcijom ovde se podrazumevaju podune i poprene podvlake i gornja ploa rezervoara.

Naini oblikovanja nekih od navedenih radnih spojnica prikazani su na crteu br.5. Bez obzira o kojoj radnoj spojnici je re, u svim sluajevima nastavku betoniranja treba da prethodi odreena priprema povrine starog betona putem tzv. pikovanja (povrinskog temovanja) betona, u cilju uklanjanja sloja ovrsle cementne paste.

Osim ovakovog postupka, u obzir dolazi i priprema postupka ispiranja povrinskog sloja cementne paste na buduem kontaktu stari-novi beton. Ovo podrazumeva da se nekoliko asova po zavretku betoniranja prethodne faze, kada je rvstoa betona reda veliine 0,5MPa, prskanjem betonske povrine mlazom vode pod niim pritiskom, dobiju ogoljena zrna agregata tj. obezbediti mogunosti dobre athezije izmeu ovih zrna i cementne paste koja e se tu dobiti prilikom nastavka betoniranja. Neposredno pred nastavak betoniranja ovako pripremljene povrine treba oprati vodom pod pritiskom i osigurati njihovu dovoljnu vlanost u momentu ugraivanja novog betona. Pri ovome na povrini ne sme da bude zaostale vode.

Kod horizontalne razdelnice na spoju donje ploe i zidova rezervoara nastavak betoniranja izvodi se uz prethodno nanoenje sloja sitnozrnog betona debljine cca 10cm, koji se sam za sebe ne vibrira, ve se njegovo zbijanje vri tokom vibriranja prvog sloja krupnozrnog betona.

Radne spojnice u okviru vertikalnih zidova, nakon opisane obrade, ienja i kvaenja, neposredno pre betoniranja treba da budu premazane materijalom pod nazivom Veza U, proizvoaa Ading PVA-Skoplje. Ovakvim postupkom obezbedie se vodonepropustljvost predmetnih spojeva.

U sluaju svih ostalih radnih spojnica, kod kojih se kao uslov ne postavlja vodonepropustljivost, nastavku betoniranja treba da prethodi jedino uklanjanje povrinskog sloja cementne paste (kamena), ienje povrine nastavka u njeno obilato kvaenje.

10. Nega ugraenog betona i rokovi demontae oplate i skele

S obzirom da se pretpostavlja da e se betonska konstrukcija rezervoara izvoditi u uslovima normalnih (umerenih) temperatura, sa negom betona treba zapoeti 3-6 sati nakon zavrne obrade povina (kada betonska povrina izgubi sjaj od prisutne slobodne vode).

Nega betona podrazumeva intezivno kvaenje slobodnih betonskih povrina vodom uz obezbeenje dugotrajnog prisustva vlage. Napominje se da se nega betona odnosi kako na gornje povrine donje, i gornje ploe rezervoara, tako i na horizontalne radne spojnice na delu izmeu donje ploe i zidova, odnosno izmeu zidova i gornje (pokrivne) konstrukcije rezervoara. U postupku negovanja, radi dueg zadravanja vlanosti, otkrivene betonske povrine treba pokrivati hartijom, jutanom tkaninom (sargijom), plastinim folijama, sunerastim prekrivaima i slino.

U sluaju nege donje ploe rezervoara moe se primeniti i postupak prekrivanja betonske povrine tankim slojem vode, to je omogueno izvoenjem nastavka izmeu donje ploe i zidova na nain prikazan na crteu br.5. Logino,ovakav nain nege moe se primeniti tek od vremena kada beton dostigne 10-20% predviene vrstoe pri pritisku. Shodno BAB-u 87, nega betona treba da traje onoliko dugo dok beton ne dostigne vrstou od 60% zahtevane marke. U naem sluaju nega treba da traje najmanje 7 dana.

Oplata se moe ukloniti kada su ispunjeni sledei uslovi u pogledu dostignute vrstoe betona:

-30% propisane marke,pri skidanju oplata stubova,zidova i vertikalnih delova oplata greda,

-70% propisane marke,pri skidanju oplata i ploa i donjih delova oplata greda. Ovaj drugi uslov u sutini definie i rok uklanjanja skele.

Za tano odreivanje termina,koji odgovara navedenim uslovima vrstoe, treba koristiti napred prikazane krive rasta vrstoe,prikazane na slici 4.

11. Program kontrole kvaliteta partije betona11.1 Kontrola proizvodnje betona

Kontrolu proizvodnje betona,shodno BAB-u 87, vre proizvoa betona do vremena predaje betona izvoau radova i izvoa radova od vremena preuzimanja betona pa do zavretka nege ugraenog betona.

Proizvoa betona je duan da za svaku klasu-vrstu betona, koju proizvodi redovno ispituje vrstou pri pritisku i da na osnovu dobiijenih vrstoa kontrolie ostvarenu marku betona. Proveravanje i ocenjivanje postignute marke betona vri se prema standardu JUS U.M1.051, koji propisuje sledee postupke kontrole:

-Tekuu kontrolu marke betona,koju treba obavljati najmanje jednom meseno i

-Dokaz marke betona,koji se izvodi svaka tri meseca.

Osim uzoraka za ispitivanje vrstoe pri pritisku-dokaz marke betona, proizvoa betona uzima i uzorke za ispitivanje vodonepropustljivosti betona. Za navedena ispitivanja treba formirati skup uzoraka koji se odnosi na odreenu vrstu proizvedenog betona-partiju. Samu partiju kao i broj uzoraka koji se odnosi na svaku partiju, izvoa mora definisati kroz svoj projekat betona, pri emu se potreban broj uzoraka u partiji mora definisati na bazi lana 41 BAB-a 87.

Prilikom isporuke odreene koliine betona izvoau radova proizvoa je duan da registruje oznaku partije betona kojoj data koliina pripada, kako bi se mogla sprovesti analiza ostvarenih rezultata kontrolnih ispitivanja, kako onih koja vri proizvoa betona, tako i onih koje sprovodi sam izvoa radova-tzv. kontrolu saglasnosti kvaliteta sa uslovima projekta. Pored navedenog, proizvoa betona je obavezan da, shodno l.40 BAB-a 87 vri i kontrolu konzistencije sveeg betona na mestu proizvodnje.

11.2 Kontrola saglasnosti kvaliteta betona na mestu ugraivanja sa projektom propisanim uslovima

Izvoa radova je duan da neposredno po prijemu betona, dopremljenog automealicom na gradilite,ispita konzistenciju meavine. Ovo ispitivanje se vri za koliinu betona koja odgovara kapacitetu jedne automealice. Pored navedenog, izvoa je obavezan da sprovodi i ocenu saglasnosti sa propisanim uslovima kvaliteta na mestu ugraivanja, a to u konkretnom sluaju podrazumeva ispitivanje vrstoe betona radi kontrole postignute marke betona, odnosno radi dokaza ostvarene marke vodonepropustljivosti.

Uzorci za dokaz saglsnosti sa propisanim uslovima kvaliteta betona uzimaju se na mestu ugraivanja, pri emu se njihov broj odnosi na pojedine partije betona.

11.3 Program kontrole kvaliteta betona po partijama

S obzirom na postavljene uslove kvaliteta,na uzorcima betona koji e se uzimati na licu mesta ugraivanja ispitivae se marka betona i marka vodonepropustljivosti betona.

Marka betona, s obzirom na uslove propisane l.48 BAB-a, uvek e se proveravati na manjim partijama, tako da se moe pretpostaviti da e broj uzoraka za ispitivanje uvek biti MB + k1 (aritmetika sredina od tri uzastopna uzeta uzorka u MPa)

x1 > MB - k2 (najmanja vrednost od tri uzastopno ispitane vrstoe u MPa).

Kako se u naem sluaju moe pretpostaviti tzv. uhodana proizvodnja za koju je k1=k2=3 MPa, srednje vrednost vrstoa i minimalne vrstoe za sve klase-vrste betona moraju da budu:

m3 > 35 + 3 = 38 MPa (a)

x1 > 35 - 3 = 32 MPa (b)

element konstrukcije fazabetoniranja koliina betonaklasa-vrsta

betona partija betona ocena marke betona

ocena vodonepropustljivosti

broj uzorakakriterijum broj uzoraka kriterijum

donja ploa I 241.5 BN 1 3(a),(b) 6 V-6

stubovi II 4.50 A 2 3(a),(b) - -

obimni zidovi III a-h 96.25 BN 3 3(a),(b) 6 V-6

2.00 BS 4 3(a),(b) 6 V-6

IV a-h 9.60 BN 3 3(a),(b) 6 V-6

0.20 BS 4 3(a),(b) 6 V-6

grede igornja ploa V i V*40.73 A 5 6(a),(b) - -

VI32.71 A 6 3(a),(b) - -

to se tie postavljenog uslova vodonepropustljivosti za betone BN i BS, ona e se dokazivati partijama od po 6 uzoraka, u svemu prema standardu JUS U.M1.015. Program kontrole kvaliteta betona dat je u prethodnoj tabeli.

Napomene o dinamici uzimanja uzoraka:

-Za partiju 1, uzimanje ukupnog broja od 3+6 uzoraka treba rasporediti ravnomerno tokom betoniranja donje ploe i tako da se pri betoniranju traka Ia,Id,Ih uzima po 1+2 uzorka (1 za vrstou + 2 za VDP).

-Za partiju 2 (stubovi rezervoara) ukupan broj od 3 uzorka za ispitivanje vrstoe treba dobiti uzimanjem po 1 uzorak prilikom izvoenja podfaza IIa,IIc i IIe.

-Za partiju 3 ukupan broj od 3+6 uzoraka treba rasporediti ravnomerno tokom betoniranja ove faze i to na sledei nain:

-iz podfaze IIIb

1+2 uzorka

-iz podfaze IIIg

1+2 uzorka

-iz podfaze IVd

1+2 uzorka

(po 1 uzorak za ispitivanje vsrtoe + po 2 uzorka za ispitivanje VDP).

-Za partiju 4 (epovi u zidu rezervoara) ukupan broj od 3+6 uzoraka treba obezbediti uzimanjem po 1+2 uzorka iz podfaza IIIa, IIIh, IVe (po 1 uzorak za ispitivanje vrstoe + 2 uzorka za ispitivanje VDP).

-Za partije 5 i 6,ukupan broj od po 3 uzorka za ispitivanje vrstoe svake partije obezbediti uzimanjem po jednog uzorka pri ugraivanju betona iz prvih odnosno zadnjih automealica u fazi, i iz automealica koje priblino odgovaraju sredinama betoniranja pojedinih faza.

PAGE 17