program prioritetnih investicija u oblasti životne sredine...

Program prioritetnih investicija u oblasti životne sredine u Jugoistočnoj Evropi

Strategije za reformuPriručnik za komunalna preduzeća usektoru voda u Jugoistočnoj Evropi

Autori:Ellen Baltzar

Christelle KapoenAndras Kis

Dušan ŠevićVenelina VarbovaRuslan Zhechkov

Sentandreja, Mađarskajuli, 2009

Program prioritetnih investicija u oblasti životne sredine u Jugoistočnoj Evropi

Strategije za reformuPriručnik za komunalna preduzeća u sektoru voda

u Jugoistočnoj Evropi

O REC-u

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu (REC) je nestranačka, nezavisna,neprofitna, međunarodna organizacija čija je uloga pružanje pomoći u rešavanju

problema u životnoj sredini u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEE). REC sprovodi svoju misiju krozpromovisanje saradnje između nevladinih organizacija, vladinih institucija, biznis sektora i drugih

partnera u oblasti zaštite životne sredine, kao i pružanjem podrške razmeni informacija iprocesima učešća javnosti u donošenju odluka koje se tiču životne sredine.

REC su 1990. godine osnovale Sjedinjene Američke Države, Evropska komisija i Mađarska.Rad REC-a je danas zasnovan na Povelji koju su potpisale Vlade 28 zemalja i Evropska komisija i na

međunarodnom ugovoru potpisanom sa Vladom Mađarske.

Sedište REC-a je u Sentandreji, u Mađarskoj, a u 17 zemalja se nalaze nacionalne i regionalnekancelarije, u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Republici Češkoj, Estoniji,

Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji, Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Crnoj Gori, Poljskoj,Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj, Sloveniji i Turskoj.

Donatori su Evropska komisija i Vlade Albanije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Kanade, Hrvatske, Republike Češke, Estonije,Finske, Nemačke, Mađarske, Italije, Japana. Letonije, Litvanije, Luksemburga, Bivše

Jugoslovenske Republike Makedonije, Crne Gore, Holandije, Norveške, Poljske, Rumunije, Srbije, Slovačke, Slovenije, Španije,Švedske, Švajcarske, Turske, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država,

kao i međuvladine i privatne institucije.

Čitav sadržaj ove publikacije je zaštićen autorskim pravom©2009 The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe

Nijedan deo ove publikacije se ne može prodavati ni u jednom obliku, niti reprodukovati za prodaju, bez prethodne pisanedozvole nosilaca autorskih prava

ISBN: 978-963-9638-39-6

Published by:The Regional Environmental Center for Central and Eastern Europe

Ady Endre ut 9-11, 2000 Szentendre, Hungary

Tel: (36-26) 311-199, Fax: (36-26) 311-294, E-mail: [email protected], Website: http://www.rec.org/

Štampa Typonova, Mađarska

Sve REC publikacije se štampaju na recikliranom papiru, ili na papiru koji je proizveden bezupotrebe hlora ili hemijskih supstanci na bazi hlora

S A D R ž A J

S T R AT E G I J E z A R E F O R M U 3

Akronimi i skraćenice 5

Predgovor 7

Zahvalnica 8

Uvod 9

Poglavlje 1. Pregled stanja komunalnih preduzeća u zemljama Jugoistočne Evrope 11

Poglavlje 2. Institucionalne reforme 19Uvod 21

Korporatizacija 24

Učešće privatnog kapitala 27

Sprovođenje institucionalnih reformi 33

Poglavlje 3. Organizacione reforme 37Strateško planiranje 39

Upravljanje ljudskim resursima 41

Autsorsing 44

Regionalizacija 46

Ulaganje u smanjenje troškova 48

Merenje potrošnje 53

Poglavlje 4. Reforma tarifne politike i uspešnije generisanje prihoda 63Trenutno stanje 65

Nastavak reforme tarifne politike 68

Potsticanje plaćanja računa 79

Poglavlje 5. Studije slučaja 83Reforma komunalnog preduzeća Karlovac, Hrvatska 85

Proces reforme komunalnog preduzeća Vodovod i Kanalizacija Korča 90

Uvodjenje dvotarifniog sistema naplate u Transdunvskom vodovodu 95

Prilozi 96Prilog 1: KfW Program vodosnabdevanja i kanalizacije, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija 99

Prilog 2: Ček-lista: Raspodela rizika i odgovornosti 101

Prilog 3: Vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda u Češkoj Republici-primer sporazuma o zakupu 102

Napomene 103

Reference 105

S A D R ž A J

S T R AT E G I J E z A R E F O R M U�

A K R O N I M I I S K R A ć E N I C E


ACP Apa Canal PitestiBiH Bosna i HercegovinaBOT Build-operate-transfer (izgradi-koristi-predaj)CIE Centralna i Istočna EvropaCRM Customer relations management

(Upravljanje odnosima s klijentima)HV Hrvatske VodeKP Komunalno preduzećeDABLAS Inicijativa za Dunav i Crno moreDANCEE Danska agencija za zaštitu životne sredineEBRD Evropska banka za rekonstrukciju i razvojEK Evropska komisijaEU Evropska UnijaEUR EvroFBiH Federacija Bosne i HercegovineFOPIP Financial and Operational Performance Improvement

Programme (Program za unapređenje finansijskog ioperativnog poslovanja)

BJRM Bivša Jugoslovenska Republika MakedonijaHRK Hrvatska kunaHUF Mađarska forintaIBNET International Benchmarking Network for Water and

Sanitation Utilities (Medjunarodna mreža za benčmarkingvodovodnih i sanitarnih preduzeća)

MFI Međunarodna finansijska institucijaIMIR Integrisani tehnološki kontrolni sistem (mađarski:

Integralt Muszaki Informacios Rendszer)ISPA Instrument za strukturne politike u pretpristupnom perioduKfW Nemačka kreditna banka za razvojKPA Kosovska poverenička agencija

A K R O N I M I I S K R A ć E N I C E

S T R AT E G I J E z A R E F O R M U6

NVO Nevladina organizacijaNRW Non-revenue water (neprihodovana-nefakturisana voda)PEIP Program prioritetnih investicija u oblasti životne sredined.o.o. Društvo sa ograničenom odgovornošćuPPIAF Public-Private Infrastructure Advisory Facility

(Savetodavno telo za javno-privatno partnerstvo uoblasti infrastrukture)

JPP Javno privatno partnerstvoUPS Učešće privatnog sektoraJKP Javno komunalno preduzećeREC Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu EvropuRS Republika Srpska (Bosna i Hercegovina)SCADA Supervisory control and data acquisition

(Sistem za nadzor, kontrolu i prikupljanje podataka)JIE Jugoistočna EvropaUfW Unaccounted-for water (neobračunata voda)UWWTP Gradsko postrojenje za tretman otpadnih vodaViK Vodovod i kanalizacijaSB Svetska bankaWWRO Water and Waste Regulatory Office- Regulatorna

kancelarija za vodu i otpad (na Kosovu)WWTP Postrojenje za tretman otpadnih voda


Ovaj priručnik za reformu komunalnih preduzeća u sektoru voda je pripremljenu okviru Programa prioritetnih investicija u oblasti životne sredine u JugoistočnojEvropi (PEIP). Jedan od glavnih ciljeva PEIP programa je da pomogne i ubrzainvestiranje u ključne sektore kao što su voda, otpad i vazduh. Izrada ovog priručnikaje bila inspirisana jakom verom autora da je održivo investiranje u životnu sredinu uoblasti voda jedino moguće ukoliko ga sprovode jaka, profesionalna i nezavisnakomunalna preduzeća. Ovaj stav je prepoznat u zemljama Jugoistočne Evrope (JIE),a ideja za izradu priručnika je podžana na regionalnom PEIP sastanku u Budvi, uCrnoj Gori, u junu 2008. godine.

Pretpostavka autora ovog priručnika je da je kapacitet komunalnih preduzećanajveći kamen spoticanja za investiranje u vodoprivrednu infrastrukturu, čak i većinego što je nedovoljna dostupnost fondova. Jača vodovodna preduzeća su i bićesposobna da privuku i iskoriste grantove fondova Evropske Unije i bilateralnih donora,kao i fondove međunarodnih finansijskih institucija (MFI), ali i ostalih, komercijal-nih banaka.

Deblokirane investicije u vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda će približitiove zemlje EU standardima životne sredine, među kojima su i investiciono zahtevnedirektive o tretmanu urbanih otpadnih voda i pijaćoj vodi. Naravno, osnovni cilj je idalje bolje pružanje usluga stanovnicima i dodatne koristi za životnu sredinu i zdravlje.

Marta Szigeti Bonifert,Izvršni direktor

Regionalni centar za životnu sredinu za Centralnu i Istočnu Evropu

Predgovor


Želimo da izrazimo zahvalnost svima koji su obezbedili dragocene podatke ikomentare i koji su nam pomogli da unapredimo sadržaj priručnika:DABLAS Task Force, Evropska komisijaJoanna Fiedler, Evropska komisijaSohail Hassan, Infrastructure Preparation FacilityDavid Kramer, Swiss Federal Department of Economic Affairs (FDEA),State Secretariat for Economic Affairs (SECO)Enkelejda Patozi, savetnik za vode premijera AlbanijePetrit Tare, KP vodovod i kanalizacija KorčaDančo Uzunov, PointPro Consulting, BJR MakedonijaDmitar Žakula i Dragana Milovanović, Direkcija za vode,Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike SrbijeEduart Cani, REC nacionalna kancelarija, AlbanijaSunita Selak, REC nacionalna kancelarija, Bosna i HercegovinaŽeljka Medven, REC nacionalna kancelarija, HrvatskaAna Petrovska i Kornelija Radovanović, REC nacionalna kancelarija,BJR MakedonijaMira Vasiljević, REC nacionalna kancelarija, Crna GoraIvana Tomašević, REC nacionalna kancelarija, SrbijaMargarita Hashani, REC Kosovo/1244 RSC

Zahvalnica

Investicije u vodnu infrastrukturu u zemljama Jugoistočne Evrope suneophodne kako bi se svim stanovnicima obezbedila pijaća voda, poboljšao njenkvalitet, i kako bi se, kroz tretman otpadnih voda, umanjio pritisak na životnusredinu. Opštine, pa time i vodovodna preduzeća su glavni akteri u projektima kojise tiču vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda, tako da njihove kapaciteterazmatraju svi potencijalni finansijeri – Evropska komisija, bilateralni donori imeđunarodne finansijske institucije (MFI). Trenutno se sektor vodoprivredesuočava sa ozbiljnim izazovima u vezi sa procesom pristupanja EU, potrebom zanovim potrošačima i opštim ekonomskim padom.

Sa jedne strane, reforma sektora vodoprivrede bi trebalo da bude prioritetnacionalnih Vlada. Neke zemlje su već počele da sprovode reformu u delo, dok seu drugim zemljama još uvek samo razmatraju opcije za reformu. Sa druge strane,mnogo toga zavisi od samih vodovodnih preduzeća, koja će biti sposobna da sesuoče sa svim izazovima samo ukoliko unaprede svoje osnovno poslovanje. Ovajpriručnik je pretežno namenjen stručnjacima u komunalnim preduzećima ilokalnim samoupravama, ali može biti od koristi i nacionalnim kreatorimapolitika, finansijerima, NVO-ima i potrošačima.

Program prioritetnih investicija u oblasti životne sredine je kreiran sa ciljem daolakša investiranje u nekoliko sektora, među kojima je i sektor voda. Verujemo daće ovaj priručnik igrati važnu ulogu u vođenju uprava komunalnih preduzeća usprovođenju bilo delimičnih, bilo kompleksnijih reformi. Tek kada vodovodnapreduzeća dostignu zadovoljavajući nivo upravljanja i pokrivenosti troškova, ona ćebiti sposobna da privuku finansijere infrastrukturnih investicija. Bolje organiza-ciono i finansijsko stanje vodovodnih preduzeća će služiti kao garancija da ćenovoizgrađena infrastruktura biti optimalno korišćena i da će doneti očekivanukorist za životnu sredinu.

Tokom pisanja ovog priručnika globalna ekonomska kriza je uzela maha, i teškoda postoji sfera života koja nije pogođena njenim uticajem. Finansijska i ekonomskakriza su dovele do toga da problemi sa kojima se suočavaju vodovodna preduzećapostanu jos izraženiji – na primer, neplaćanje računa, teže odobravanje kredita, ismanjenje subvencija od strane države koja se suočava sa sve većim deficitom ubudžetu. Mnoge banke i investitori raspolažu manjim kapitalom nego ranije. UCentralnoj i Istočnoj Evropi devalvacija valuta povećava pritisak na otplatukredita. Svi ovi razlozi doveli su do toga da su finansijeri sve manje spremni dapreuzmu velike rizike, i radije ulažu u stabilne i dobro vođene poslove.


Uvod

U novim okolonostima, predlog reformi je od većeg značaja danas, nego što je biopre godinu dana.

Postoji nekoliko dostupnih uputstava i priručnika koji stavljaju akcenatna različite aspekte iz reda kompleksnih mera koje autori svrstavaju u reformusektora vodoprivrede. Ono što je do sada nedostajalo je jedinstveni dokument kojikombinuje sve relevantne i hitne reformske mere za vodovodna preduzeća uzemljama Jugoistočne Evrope. Ovaj priručnik teži da nadomesti ovaj nedostatak.Pokušali smo da prilagodimo potrebne intervencije konkretnim potrebama zemaljau regionu Jugoistočne Evrope, tako da se priručnik zasniva na pregledu postojećegstanja u regionu (poglavlje 1).

Poglavlje 2 se bavi institucionalnom reformom vodoprivrednih preduzeća.Poglavlje sadrži uputstva za pripremu ovog procesa- kroz korporatizaciju koja jejedan od prvih koraka u reformi komunalnih preduzeća; i kroz učešće privatnogsektora kao jedan od načina da se modernizuju operacije, smanje troškovi i obezbedidodatni kapital. Predlozi su prilagođeni situaciji u zemljama.

Poglavlje 3 se fokusira na organizacionoj reformi na nivou komunalnogpreduzeća, počevši od boljeg strateškog planiranja i zadržavajući se na temiupravljanja ljudskim resursima i opcijama za smanjenje troškova. Finansijske teškoćekompanije se generalno mogu neutralisati na jedan od dva načina: kroz smanjenjeizdataka i kroz generisanje dodatnih prihoda. Ima dosta prostora za poboljšanje uoba slučaja. Ovo poglavlje se pretežno bavi time kako da se uštedi na troškovimaradne snage; iskoristi ekonomija razmera; iskoristi moć konkurentnih tržišta krozautsorsing; i smanje operativni troškovi kroz odgovarajuće investicije. Ovo poglavljetakođe uvodi relativno nove koncepte benčmarkinga i nezavisne revizije efikasnosti,i stvara vezu sa razvojem informacionih sistema kao preduslovom za bolje upravl-janje komunalnim preduzećima.

Poglavlje 4 dotiče drugu stranu iste stvari, i bavi se povećanjem prihoda putemodgovarajućih tarifnih politika, odgovarajuće visine cena usluga koja osiguravapokrivanje troškova, poboljšanja naplate računa, i zaštite siromašnih domaćinstavaod posledica visokih računa.

Poglavlje 5 sadrži tri studije slučaja iz Hrvatske, Albanije i Mađarske, koje trebada ilustruju neke teoretske aspekte teksta.

U V O D



Poglavlje 1Pregled stanja komunalnih preduzeća

u zemljama Jugoistočne Evrope

Informacije iznete u ovom poglavlju se baziraju na upitniku koji su sproveliautori tokom jeseni 2008. godine. Upitnik je dopunjen informacijama dobijenimna nacionalnim seminarima u Albaniji, Hrvatskoj, Crnoj Gori i Srbiji; individualnimintervjuima sa ključnim stejkholderima; i ranije objavljenim nacionalnim iregionalnim izveštajima.

Ovo poglavlje sadrži podatke o opštoj situaciji u regionu, kao i neke specifičnekarakteristike zemalja. Gde je bilo potrebno, date su detaljnije analize određenihaspekata komunalnog sektora u okviru svakog pojedinačnog poglavlja.

Vodovodna preduzeća u svim zemljama Jugoistočne Evrope se suočavaju samanje više sličnim problemima, iako njihova jačina varira od zemlje do zemlje.Neki od uobičajenih problema su:• relativno nizak nivo snabdevanja pijaćom vodom za populaciju u ruralnim

sredinama;• veliki gubici vode usled starosti vodovodne infrastrukture;• velike količine neobračunate vode (Uf W), od čega značajan deo su gore

pomenuti gubici;• nizak nivo efikasnosti komunalnih preduzeća;• cene usluga vodosnabdevanja i kanalizacije nisu dovoljno visoke ni da pokriju

troškove;• veliki procenat neplaćenih računa.

Svi ovi problemi uslovljavaju nizak nivo pokrivanja operativnih troškova,odnosno odnos između prihoda ostvarenih naplatom računa i operativnih troškova.

Tabela 2 se bazira na IBNET istraživanju koje je vršila Svetska banka (SB) iprikazuje skup tih podataka, dopunjenih informacijama nekih drugih Centralno-evropskih zemalja. Uključili smo nekoliko Centralnoevropskih zemalja radipoređenja. Podaci nedostaju za zemlje u kojima istraživanje nije rađeno.

Ovi podaci govore da se mnoga preduzeća za vodovod i kanalizaciju (ViK) uregionu svakodnevno suočavaju sa finansijskim problemima, čime je pružanje uslugaugroženo. Takođe, nije jednostavno pokriti trenutne operativne troškove: u mnogimslučajevima postoji potreba da se popravi kvalitet i pouzdanost usluga, što zahtevadodatna sredstva. Proširenje obima poslovanja, kao što je uspostavljanje novih mrežai izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda, je još jedna oblast koja zahtevadodatna ulaganja. Jasno je da većina vodovodnih preduzeća treba da stabilizujeopticaj gotovine, i da ga kontinuirano unapređuje, u suprotnom jednostavno neće bitiu stanju da se nose sa brojnim izazovima sa kojima se suočava sektor.

AlbanijaPrema istraživanju Svetske banke, samo 55 ispitanih albanskih komunalnih

preduzeća je imalo koeficijent pokrivanja operativnih troškova preko 1.00, dokje u proseku on bio 0.47. To znači da, u proseku, prihodi od tarifa pokrivajumanje od polovine operativnih troškova, dok se ostatak pokriva kroz subvencije.

P O G L AV L J E 1P R E g l E D S TA N J A K O M U N A l N I H P R E D U Z E ć A U Z E M l J A M A J U g O I S T O Č N E E V R O P E


Ipak, u Albaniji se palnira ukidanje subvencija. Tokom poslednje dve godinesektor vodosnabdevanja i kanalizacije u zemlji pokazuje značajan napredak, kakosa tehnološkog, tako i sa finansijskog aspekta.

Iako postoji određeni napredak , brojni nedostaci i dalje postoje u sektoru voda,posebno u ruralnim oblastima.

Tokom 2007. godine, Vlada Albanije je pokrenula opsežnu reformu sektoravodosnabdevanja i kanalizacije. Inicijativa se zasnivala na decentralizaciji i komercijal-izaciji, uključujući sva relevantna ministarstva i institucije. Albanska reforma je primerkako jaka politička volja i individualno vođstvo na nivou Vlade može da stvori zamahza sprovođenje sveobuhvatnih i konkretnih reformskih mera. Jasna odgovornost zasvaku pojedinačnu meru bi značajno povećala mogućnost za njenu implementaciju.

Tokom 2007. i 2008. godine, vlasništvo nad komunalnim preduzećima jepreneto sa državnog nivoa na lokalne vlasti. Reforma teži definisanju nacionalnihpolitika i programa za sva ViK komunalna preduzeća kako bi ista i postiglafinansijsku samoodrživost.


S T R AT E G I J E z A R E F O R M U1�

TABELA 1: PREglED STANJA VODOSNABDEVANJA I KANAlIZACIJE U JIE

AlBANIJA BiH HRVATSKA BJRM KOSOVO* Cg SRBIJA

Broj ViK 56 136 98 84 7 21 150preduzeća

Broj postrojenja 1 8**(4% 89 (28% 5* 0 2 28**za tretman populacije) populacije)otpadnih voda

Procenat 85% 91% 80% 72% 44%** 80% 83%populacije koji (urbane) (urbane) (urbane)se snabdeva 65% 48% 49%vodom*** (ruralne)* (ruralne) (ruralne)*

Procenat 40% 73% 70-75%** 70% 28%** 38% 60%**populacije (od čega je (urbane) (urbane) (urbane)povezan na kanal- 1% u ruralnim 15%izacionu mrežu oblastima) (ruralne)

Gubici vode veliki 50% 40% 10-60% NA NA 35%

Neobračunata 67% NA 67% do 60% 59% 50-75% NAvoda (NRW) (NRW)

Neplaćeni računi 27% 30% NA 40-80% 43% 25-40% 40%

Broj zaposlenih na 13 10 NA NA 7.6 8-12 NA1000 priključaka

Izvor: REC istraživanje* Kosovo/1244 UNSCR** Podaci REC-ovog izveštaja “Municipal investments in water and waste infrastructure in SEE, 2007”*** Postoje brojna ruralna naselja koja imaju svoja sopstvene male sisteme za vodosnabdevanje, ali te sisiteme uglavnom održava lokalnostanovništvo (takvi vodovodni sistemi nisu uključeni).

Prvi, pionirski primer regionalizacije u Albaniji je udruživanje Berat i KucovaViK preduzeća, što je završeno 2008. godine, sedam godina ranije nego što jeprvobitno planirano. Donacija Nemačke Vlade od 6 miliona evra bila je podsticaj zaovo udruživanje i biće iskorišćena za (re)konstrukciju infrastrukture za vodosnab-devanje. (REC istraživanje; Patozi i Olldashi, 2008.)

Bosna i HercegovinaU Bosni i Hercegovini, usluge vodosnabdevanja i kanalizacije vrši više od sto

vodovodnih preduzeća koja su u vlasništvu i pod kontrolom opština. Trenutnioperativni i finansijski uslovi ovih komunalnih preduzeća su generalno slabi. Premastudiji koju je radio UNDP, nijedno preduzeće nije profitabilno niti sposobno dageneriše dovoljno sredstava da pokrije sopstvene troškove. Permanentno slaba finan-sijska situacija u zemlji stalno ometa napore da se unaprede usluge vodosnabdevanjai kanalizacije (UNDP/GEF 2004.). Oko 56 procenata populacije ima pristupsistemu za vodosnabdevanje, a u urbanim sredinama 91 procenat. Sedamdeset triposto urbane populacije je povezano na kanalizacionu mrežu. U Republici Srpskoj,48 procenata populacije se snabdeva vodom iz javnog sistema vodosnabdevanja.

Dva entiteta, Federacija Bosna i Hercegovina (FBiH) i Republika Srpska (RS)imaju zasebne zakone koji utiču na isporuku vode i usluge kanalizacije, utičućinajviše na tehničke, administrativne i finansijske aspekte. Postoje dva javna preduzećaza područja slivova u FBiH, dok je administracija u RS visoko centralizovana.



TABELA 2: STEPEN POKRIVNJA OPERATIVNIH TROŠKOVA ZA CENTRAlNO EVROPSKA VODOVODNA PREDUZEćA

ZEMlJA gODINA BROJ ISPITANIH PROSEČNA PRECENATPREDUZEćA VREDNOST PREDUZEćA SA

VREDNOŠćU PREKO 1.00

Albanija 2007 55 0.47 2%

BiH 2004 16 1.13 25%

Hrvatska 2004 16 1.10 50%

BJRM NA NA NA NA

Kosovo* 2006 7 1.00 43%

Crna Gora NA NA NA NA

Srbija NA NA NA NA

Republika Češka 2005 9 1.39 100%

Mađarska 2004 22 1.18 73%

Rumunija 2004 24 1.07 58%

Izvor: www.ib-net.org, osim za Kosovo/1244 UNSCR (WWRO, 2007a)Napomena: za svaku zemlju su dati najnoviji dostupni podaci.Sva preduzeća u Mađarskoj imaju stepen pokrivanja operativnih troškova preko 0.90, što govori o relativno stabilnom funkcionisanju, bez obzira štosvi oni ne dostižu vrednost 1.00. U Rumuniji dve kompanije imaju vrednost ispod 0.90.* Kosovo, teritorija pod administracijom UN, rezolucija 1244

Ne postoji posebno nacionalno telo koje se bavi tarifnom politikom. Još nisu započetereforme vodovodnih preduzeća ni u FBiH, niti u RS. Zakon o vodama, na državnomnivou, je donet 2006. godine i bio je na snazi do januara 2008. Proces transpozicije jeu toku i strategije za upravljanje vodama za FBiH i RS će biti završene do kraja 2009.Neke pojedinačne reformske inicijative su navedene u novim zakonima, kao što jepovezivanje javnih preduzeća u okviru Savskog i Jadranskog sliva u agencije zapodručje Savskog i Jadranskog sliva. Zakonom o vodama je predviđena transformacijaDirekcije za vode Republiike Srpske. Ipak, transformacija će biti obavljena tek nakonzavršetka reforme ministarstava u RS. Učešće privatnog sektora u sektoru voda jošuvek ne postoji, iako je uzet u obzir rast kapitala privatnog sektora. (REC istraživanjei UNDP 20041)

HrvatskaPrema IBNET istraživanju Svetske banke stepen pokrivanja operativnih troškova u

16 ViK preduzeća u Hrvatskoj, zemlji sa najvišim GDP-om u regionu, je bio 1.10 u2004. godini. Polovina ovih kompanija nije dostigla graničnu vrednost od 1.00, štoukazuje na to da je kratkoročna održivost tih preduzeća u opasnosti.

Još uvek nije izvršena sistematična reforma ViK preduzeća. Odgovornost zaupravljanje vodama je centralizovana unutar Vladine institucije, Hrvatske Vode. ViKpreduzeća su u javnom vlasništvu u formi komunalnih preduzeća, komunalnihinstitucija, ili pojedinačnih preduzeća u vlasništvu opština. Hrvatska ima dugu tradicijukomunalnih preduzeća u sektoru voda, i svaka buduća reforma bi trebalo da težismanjenju njihovog broja i povećanju njihove efikasnosti.

Do sada su sprovođene reforme samo na nivou pojedinačnih komunalnihpreduzeća. Komunalna preduzeća srednje veličine i veliki gradovi su dostigli punopokriće troškova za svoje operacije, mada u većini slučajeva i dalje cena usluga neodražava stvarne troškove operacija. Suviše niske cene uzrokuju situaciju u kojoj sesistemi ne održavaju dobro; postrojenja su stara i gube vrednost, a neka i ne funkcionišu;intervencije se rade samo u kritičnim situacijama; i postoje veliki gubici vode. Tehničkeperformanse preduzeća u Hrvatskoj su ocenjene kao bolje od proseka u regionu.(REC istraživanje).

Bivša Jugoslovenska Republika MakedonijaU Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji komunalna preduzeća (KP) su

javna preduzeća čiji su osnivači i vlasnici lokalne samouprave. Za svrhu pružanjakomunalnih usluga za teritoriju od dve ili više opština, opštine mogu da osnujuzajednička komunalna preduzeća. Vodovodna preduzeća su obično slabo organi-zovana i imaju slabe operativne kapacitete. Komunalna preduzeća rade na ivicirentabilnosti, što znači da ostvaruju minimalne prihode koji ne dozvoljavaju bilokakve veće investicije. Cene su generalno suviše niske, što rezultira nedovoljnimsredstvima za osnovno održavanje, a još manje za infrastrukturne investicije. Niskecene u kombinaciji sa nedostatkom volje za reformama opštinskih preduzeća rezultiranedovoljnim ulaganjima u tretman otpadnih voda, koja bi bila u saglasnosti sastandardima EU. Kada je reč o preduzetim merama za izgardnju kanalizacione



mreže u naseljima i gradskih postrojenja za tretman otpadnih voda, zemlja zaostajeu poređenju sa mrežom za vodosnabdevanje. Naplata računa je poboljšana, ali je idalje nedovoljno efikasna.

Sistem za vodosnabdevanje je relativno razvijen i dostiže 72 procenatapopulacije zemlje, iako postoje stalni problemi kao što je visok nivo neobračunatevode. Postoji sedam gradskih postrojenja za tretman otpadnih voda, koji pokrivaju12% populacije. Nekoliko projekata koje su podržale međunarodne finansijskeinstitucije i bilateralni donori pripremaju reformu sektora voda u BJR Makedoniji.Vladine strategije daju okvirni predlog specifičnih zadataka za usluge vodosnab-devanja. Biće ustanovljen minimalni standard usluga kako bi se uradio proračuntroškova usluga, povećavao nivo donacija i razvilo efektivno fiskalno ujednačavanje.(REC istraživanje)

Crna GoraU Crnoj Gori, lokalne samouprave osnivaju javna komunalna preduzeća za

vodosnabdevanje i otpadne vode ( JKP). Dobit ostaje u rukama centralne Vlade.Opštine su odgovorne za pružanje usluga, dok je Vlada odgovorna za kapitalneradove i amortizaciju osnovnih sredstava. Iako su javna komunalna preduzeća na pa-piru pravno nezavisni subjekti, ona imaju malu autonomiju i ograničenu kontrolu,koja se odražava preko tarifa, zapošljavanja i otpuštanja osoblja i investicija. CrnaGora ima relativno dobro razvijen sistem vodosnabdevanja na koji je priključeno 80procenata populacije. Kanalizacioni sistem je manje razvijen (na njega jepriključeno 38 procenata populacije). Dva postrojenja za tretman otpadnih voda senalaze u Podgorici i Nikšiću. Nedostatak vode je uobičajen i stepen neobračunatevode je visok.

Plan reforme sektora vodosnabdevanja, koji je usvojila Vlada Crne Gore u julu2007. godine, odnosi se na strukturu, vlasništvo, upravljanje, efikasnost i finansijskuodrživost sektora vodosnabdevanja, mada još uvek nije sprovedena nijednakonkretna reformska akcija. Prema planu reforme, imovina i vlasništvo treba da seprenesu na lokalnu samoupravu, koja će biti u potpunosti odgovorna za poštovanjesvih usvojenih zakona i propisa koji se odnose na standarde usluga, tarifne stope icene, i prikupljanje, tretman i odlaganje otpadnih voda. Ministarstvo turizma izaštite životne sredine republike Crne Gore identifikuje zainteresovane donatorskeorganizacije koje bi podržale dalju implementaciju Plana reforme sektoravodosnabdevanja. Primeri regionalizacije postoje u priobalnim oblastima, kao štoje zajedničko uslužno i koordinaciono Društvo VODACOM, koje je osnovano uTivatskom regionu. (REC istraživanje)

SrbijaJavna komunalna preduzeća u Srbiji su u vlasništvu opština. Svaki grad i

opština ima svoje vodovodno preduzeće. Tehnička opremljanost javnih komu-nalnih preduzeća je slaba. Gubici vode su u proseku oko 35 procenata, dok unekim opštinama oni dostižu visinu i od 50 procenata.



Većina javnih komunalnih preduzeća nije podeljena na sektore (otpad/voda/zelene površine) i knjigovođstvo im nije transparentno. Zbog toga je teško razlučitiprihode različitih sektora i različitih usluga, a još manje troškove koji se odnose nanjih. Prihodi od usluga nisu dovoljni da pokriju operativne troškove. Uobičajenoje da su tarife opštinskih javnih komunalnih preduzeća suviše niske, i to je jedanod najvećih problema. Cene se određuju na opštinskom nivou, i to običnopolitičkom odlukom kojom se obezbeđuje uspešnost na lokalnim izborima. Ovodovodi do zastarevanja i pogoršanja vodne infrastrukture, što uslovljava povećanjeoperativnih i troškova održavanja.

Trenutno nijedno komunalno preduzeće nije u privatnom vlasništvu, i premavažećim zakonima imovina javnih komunalnih preduzeća ne može biti privatizovana.Javno-privatna partnerstva su moguća prema važećoj legislativi, ali još uvekne postoje u praksi, niti se očekuje da će ih biti u skorijoj budućnosti. Međutim,Vlada razmatra buduću privatizaciju u sektoru voda, iako to još uvek nijedefinisano nijednom strategijom, politikom ili planom. Vladine pripreme zareformu javnih komunalnih preduzeća su još uvek u ranoj fazi. Reforma je u faziizrade u Ministarstvu Finansija.

Kosovo/1244 UNSCRNa Kosovu/1244 UNSCR, sektori voda i otpada su nedavno podvrgnuti pro-

cesu konsolidacije pod nadzorom Kosovske povereničke agencije (KPA), pri čemusu odvojene operativne jedinice za vodu i otpad u pojedinačnim opštinama a zatimpovezane u sedam većih regionalnih vodovodnih jedinica i jedinica za sakupljanjeotpada. Ove procese u sektorima voda i otpada je započela KPA u februaru 2007.godine. KPA koja je upravljala regionalnim vodovodnim preduzećima, prekinulaje sa radom u junu 2008., i od tada vlasništvo nad javnim komunalnim preduzećimanije definisano. Sada opštine mogu da prenesu odgovornost za vodosnabdevanje naregionalna vodovodna preduzeća, potpisivanjem ugovora koji pokrivaju širokspektar prava i obaveza.

Postoji predlog Zakona o javnim preduzećima koji još uvek nije usvojen.Očekuje se da će dodatnim propisima vlasništvo nad preduzećima biti preneto naopštine u formi akcionarskih (deoničarskih) vodoprivrednih društava. Situacija zadavaoce usluga je takva da oni uspevaju samo da pokriju svoje direktne operativnetroškove i da pritom nemaju kapacitete za finansiranje kapitalnih investicija,uključujući i kapitalno održavanje. Kako bi se postigli standardi u skladu sazahtevima EU, i uskladila neravnoteža između trenutne ponude i potražnje,novčani prihodi se moraju značajno povećati, bilo povećanjem efikasnosti naplate,povećanjem cena, ili njihovom kombinacijom. Tehničko stranje sistema vodovodai kanalizacije na Kosovu je veoma slabo. Jedan od najvećih problema je nedostatakvode: isključenja vode utiču kako na populaciju, tako i na industrijski ipoljoprivredni sektor. (REC istraživanje)




Poglavlje 2Institucionalne reforme

UvodStanje u Jugoistočnoj Evropi

Usluge vodosnabdevanja i kanalizacije u zemljama JIE tradicionalno su uodgovornosti opština. Tokom poslednjih reformi vlasništvo nad preduzećima jetakođe preneto na opštine. Većina komunalnih poslova u regionu je integrisano uokviru opštinskih uprava, tako da finansijsko i operativno stanje ovih preduzećanije u potpunosti transparentno. Opštinama nedostaju podaci o prihodima,troškovima, investicionim potrebama i kvalitetu usluga koje pružaju. Osim toga,donošenje odluka u vezi sa poslovanjem, kvalitetom usluga i novih investicija jepostalo veoma politizovano.

Institucionalna reforma bi mogla da doprinese povećanju efikasnosti vodovodnihpreduzeća, pre svega razjašnjavanjem pitanja vlasništva i upravljanja. Osim toga,povećavanje autonomije preduzeća omogućava efikasniji rad, veća dostignuća ipristup tržištu kapitala. To je ono što se ovde misli pod korporatizaciojom. Napred-niji oblik institucionalne reforme uključuje javno-privatna partnerstva i privati-zaciju, koji bi mogli da doprinesu podizanju nivoa stručnosti i povećanju kapitalaza postizanje željenog kvaliteta usluga.

P O G L AV L J E 2I N S T I T U C I O N A l N E R E F O R M E


OKVIR 1: REFORMA SEKTORA VODOSVABDEVANJA I KANAlIZACIJE U AlBANIJI

U Albaniji je pokrenuta sveobuhvatna reforma 2007.godine. Pored prenosa vlasništva nad preduzećima sadržave na opštine, cilj reforme je bila dalja komercijal-izacija sistema vodosnabdevanja i kanalizacije, kao

i obezbeđivanje samoodrživosti preduzeća koja sebazira na dugoročnim planovima, u cilju poboljšanjarada i ispunjavanja obaveza prema korisnicima.

OKVIR 2: REFORMA SEKTORA VODA U RUMUNIJI

EK i EBRD su su 90-tih godina ponudile finansijskupodršku Rumuniji za proširenje i obnovu sektora voda iotpadnih voda, ali bilo je potrebno sprovesti reformu ko-munalnih preduzeća kako bi se poboljšala operativna ifinansijska održivost. zajedno sa finansijskom podrškomza infrastrukturni razvoj, pomoć u izgradnji kapaciteta jeostvarena sa ciljem da se transformišu komunalnapreduzeća u autonomna javna komunalna preduzeća saboljim operativnim performansama, efikasnošću i pokri-vanjem troškova. Od manjih opština je zahtevano dareorganizuju operacije kako bi povećali njihov obim iisplativost. Na ovaj način, Cluj (Kluž) komunalnopreduzeće je prevedeno u regionalno komunalnopreduzeće koje obezbeđuje vodu za Cluj, Salaj i sedam

malih sela u okolini Cluja i Salaja. Dobijena su sredstvaza dogradnju sistema vodovoda i kanalizacije Cluja, kaoi za sisteme u manjim gradovima i opštinama. U većimgradovima je implementirana strategija za reformu, unekim od njih se na kraju težilo uvođenju učešćaprivatnog sektora. Glavna svrha ovoga je bilo privlačenjeprivatnog kapitala za neophodne investicije u sanaciju iproširenje radi povećanja efikasnosti i finansijskeodrživosti. Na ovaj način, EU, EBRD i ostali su pružilipomoć u procesu reforme kroz pružanje konsultatnskihusluga, zajmova i grantova, kako bi se komunalnapreduzeća pripremila za privatizaciju. Na primer, privat-nom operateru Veolia je dodeljena konsecija u Bukureštui Ploiešti na osnovu tendera.

Programi investiranja u vodnu infrastrukturu koje sprovode međunarodnefinansijske institucije kao što su Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj (EBRD),Evropska komisija (EK), Svetska banka (SB), Nemačka banka Kreditanstalt für Wieder-aufbau (Kf W) često sadrže i zehtev za institucionalnu reformu u cilju smanjenjaoperativnih i finansijskih rizika kroz povećanje transparentnosti i odgovornosti, ali ikroz poboljšanje tehničkih sposobnosti, kvaliteta usluga i organizacione efikasnosti.

Razvoj političkog, strateško – planskog i pravnog okviraPojedinačna komunalna preduzeća imaju veoma ograničen uticaj na razvoj

strateško – planskog i pravnog okvira, ali ona funkcionišu unutar njega i sviaspekti njihovog upravljanja i rada direktno zavise od toga. Stoga su dobra politikai regulatorni okvir u sektoru voda i otpadnih voda od posebne važnosti za boljefunkcionisanje komunalnih preduzeća i njihovu reformu.

Vlada mora da definiše okvir i da ga podrži dopunjavajući na pravi način njegovestrategije i politike, uključujući odluke i regulativu o učešću privatnog sektora,liberalizaciji, kontroli i socialnoj (finansijskoj) pomoći.

Uz to, veliki institucionalni sistem regulacije sektora je od posebne važnosti zasprovođenje i usaglašavanje sa političkim okvirom.

Više informacija o pripremi institucionalnih reformi u politici, zakonima iregulatornim funkcijama mogu se naći u priručnikuApproaches to private participationin water services – A Toolkit, koji je razvila Svetska banka i PPIAF (videti nawww.worldbank.org vezano za on lajn trening).



OKVIR 3: BENČMARKINg U BJR MAKEDONIJI

U Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji,Nemačka banka KfW je uvela primenu benčmarkingapre finansiranja projekata vodosnabdevanja u komu-nalnim preduzećima. KfW program je takođe uveonačela upravljanja kvalitetom kroz konsultanta za insti-tucionalno jačanje koji treba da pomogne ovim

opštinama u prvoj fazi primene benčmarkinga.Program pokriva opštine Gostivar, Tetovo, Kavadarci,Negotino, Bitolj, Kocani, Đevđelija i Radovis. Poredtoga, tehnička pomoć za pripremu projekta će bitiobezbeđena kroz grantove koje daje KfW. Primerbenčmarkinga možete videti u Aneksu 2.

OKVIR 4: PRIPREMA REFORMSKIH PlANOVA U JIE

Reformske planove su pripremali i priprema ihnekoliko Vlada zemalja Jugoistočne Evrope kao što suAlbanija, Bivša Jugoslovenska republika Makedonija iCrna Gora. U Crnoj Gori strategija za reformu jerazvijena korišćenjem participativnog pristupa uključu-jući centralne i lokalne Vlade i komunalna preduzeća.Usluge vodosnabdevanja i kanalizacije su viđenekao krucijalne za ekonomski rast, posebno vezano

za turizam u Crnoj Gori. Sa reformom sektor možeda poveća efikasnost, efektivnost troškova i rad.Reformu treba da prati rad na novim zakonima iizmena postojećih zakona, uspostavljanje regulatornefunkcije, donošenje sporazuma o uslugama sadavaocima usluge vodosnab-devanja, i izgradnjakapaciteta lokalnih vlasti i komunalnih preduzeća.

Opcije za institucionalnu reformuU delu koji sledi, detaljnije su objašnjene opcije za institucionalnu reformu i

date su smernice za pripremu tog procesa. Opisana su dva tipa reforme:korporatizacija i učešće privatnog sektora (UPS). Tipično, korporatizacija pokrivačitav spektar reformi upravljanja koji je potreban kako bi se obezbedila autonomijau radu komunalnih preduzeća. UPS i javno-privatna partnerstva ( JPP) podrazum-evaju kombinaciju opcija za reformu upravljanja i vlasničke strukture.

Iako korporatizacija može biti krajnji cilj u procesu institucionalnih reformikomunalnih preduzeća, ona može služiti i kao osnova za dalju reformu UPS-a.

Privatne operatere će lakše privući komunalna preduzeća koja deluju utransparentnom okruženju sa jasnom podelom uloga i odgovornosti. Au-tonomno, korporatizovano komunalno preduzeće koje deluje na transparentannačin, pokazujući odgovornost za svoj rad i finansije, umanjuje nesigurnostprivatnih operatera. Ovo utemeljuje put naprednijim oblicima institucionalnereforme.

Crtež 1 pokazuje niz opcija za institucionalnu reformu. Na Y osi se nalazerazličiti modeli reforme upravljanja ili korporatizacije, uključujući neke primere.Opcije za učešće privatnog sektora kombinuju reformu upravljanja i vlasničkihodnosa. Istaknute su različite kategorije, a navedeni su i neki regionalni primeri.



CRTEž 1: OPCIJE ZA INSTITUCIONAlNU REFORMU — KORPORATIZACIJA I UČEŠćE PRIVATNOg SEKTORA

UPR

AVlJ

AN

JE

javno

privatno

privatnoVlASNIŠTVO

Javni vodovod d.o.o.Holandija, Nenačka, Rumunija

KorporatizovanoBJR Makedonija

Opštinsko komunalno preduzećeHrvatska

Puna privatizacijaVelika Britanija, Prag (Češka),drugi češki gradovi

KoncesijaMađarski gradovi i regije, Francuska, Sofija (Bugarska),Elbasan (Albanija), Bukušešt i Rumunski gradovi (Rumunija)

BOT- PBOTHag (Holandija)WWTP, zagreb(Hrvatska) WWTP, Maribor (Slovenija) WWTPZakup

Francuska

Menadžment ugovorĐakovica 02.-04.(Kosovo 1244 RCS), Kavaja (Albanija)

Ugovor o vršenju uslugeTirana 01.-05.(Albanija)

KorporatizacijaOblici korporatizacije

Korporatizacija se odnosi na reformu upravljanja komunalnim preduzećem,dok je osigurano državno vlasništvo nad imovinom i strateški pravci. Korporati-zacija pokriva sve moguće strukture od opštinskih komunalnih preduzeća do javnihvodovodnih preduzeća na osnovu zakonom zagarantovanih prava. (videti crtež 1).

Korporatizacija bi trebalo da bude sredstvo za povećanje efikasnosti, omoguća-vanje pokrivanja operativnih troškova i uspostavljanje čvrstih principa rukovođenja. Sakorporatizacijom komunalna preduzeća postižu autonomnu upravu. Putem zakonaili zvaničnog sporazuma između opština i komunalnih preduzeća, od komunalnihpreduzeća se zahteva da budu odgovorna i održiva. Ovo daje snažan podsticaj zaosnivanje komercijalnih finansijskih i upravljačkih principa. Sa organizacionom ifinansijskom reformom, komunalna preduzeća mogu da unaprede svoju operativnuefikasnost, pružanje usluga i pokrivanje troškova/finansijsku stabilnost.

Korporatizacija služi poboljšanju performansi. Ipak, samo komunalnopreduzeće je to koje mora samo da stvori put ka poboljšanju operativne i finansi-jske održivosti. Naredna poglavlja prikazuju niz programa organizacionih reformii daju uputstva za razvijanje i implementaciju ovih aktivnosti.

Kao što se vidi na Crtežu 1, korporatizacija počinje reformom opštinskog(državnog) komunalnog preduzeća. Tri osnovna forme:• Opštinsko komunalno preduzeće, odvojena odeljenja• Korporatizovano komunalno preduzeće• Javno vodovodno preduzeće

Sledeći odeljci ukratko predstavljaju tri glavne forme.



TABELA 3: INSTITUCIONAlNA REFORMA: KORPORATIZACIJA

Glavni stejkohderi Vodovodno preduzeće, opština, potrošači

Najveći uticaji • Komunalna preduzeća posataju autonomna, odgovorna i održiva

• Osnove za programe unapređenja koje se odnose na finansije, operacije i kvalitet usluga

• Manje uključivanje i politički uticaj Vladinih institucija

• Verovatno povećanje tarifa i efektnija naplata

• Verovatno restruktuiranje HR-a (kadrova)

Potrebno vreme 1 do 3 godine, zavisno od obima

Nivo troškova • Srednja ulaganja, zavisno od ciljeva reforme

• Mogućnost da se povećaju prihodi do punog pokrivanja troškova

• Smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu kroz rad i programe za unapređenje kvaliteta

• Mogući socijalni problemi ako reforma ide zajedno sa planom restruktiiranja HR-a, uprkosprednostima za one koji će biti uključeni u HRD program (program razvoja kadrova).

Opštinsko komunalno preduzeće, odvojena odeljenjaOpštinsko komunalno preduzeće je tradicionalna opcija, i u njemu aktivnosti

vezane za vodosnabdevanje, kanalizaciju ili upravljanje otpadom vrši opština kao deoopšte, opštinske administracije. Prihodi i rashodi su uključeni u opštinski budžet.

Stvaranjem odvojenih odeljenja, tj odvajanjem različitih usluga u posebna tela,država može da ima koristi u određenoj meri zbog povećanja autonomije. U odvo-jenim odeljenjima usluge su i dalje pod okvirom državnih fiksnih politika, procedurai budžeta, ali imaju odvojene račune i određeni nivo autonomije u svakodnevnomupravljanju. U principu, odvojena odeljenja funkcionišu efikasnije, ali su i dalje podvelikim uticajem procedura državne uprave i podložna su političkom uticaju.

Korporatizovano komunalno preduzećeKorporatizovano komunalno preduzeće je delimično autonomna opštinska

agencija, gde komunalne usluge vrši opština u okviru odvojenog tela sa nezavis-nom upravom i računovodstvom na osnovu prava zagarantovanih zakonom. Uovom obliku, opštinsko vlasništvo nad imovinom je jasno odvojeno od pružanjakomunalnih usluga koje vrši korporatizovano komunalno preduzeće. Korporati-zovana komunalna preduzeća su nezavisna od lokalne uprave. U zavisnosti odpropisa, ova odvojena vodovodna komunalna preduzeća mogu da unaprede svojuefikasnost zamenjujući praksu državne uprave principima komercijalnog medadž-menta i računovodstvenog sistema, i uvođenjem ciljeva finansijske i operativneefikasnosti. Ako preuzmu ovaj model, komunalna preduzeća mogu delovati kaoodgovorna tela, u stanju da pokriju svoje troškove. Moguće je čak i privućiprivatni kapital (sa državnim garancijama) zbog poboljšane transparentnosti iodgovornosti.



OKVIR 5: USlUgE VODOSNABDEVANJA I KANAlIZACIJE U HRVATSKOJ

U Hrvatskoj su usluge vodosnabdevanja i kanalizacije unadležnosti lokalnih vlasti, a vrše ih uglavnom opštinskajavna preduzeća. Odluke vezane za godišnje budžete,

kapitalne investicije, politiku preduzeća donose upravniodbori preduzeća čiji su članovi i gradonačelnici datihopština.

OKVIR 6: KOMUNAlNA USlUŽNA PREDUZEćA U BJR MAKEDONIJI

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija oragnizujeusluge vodosnabdevanja i kanalizacije u okvirukomunalnih uslužnih preduzeća (KP) sa odvojenimupravljačkim i finansijskim sistemima. Ova komunalnapreduzeća obavljaju funkcije operacija i održavanja;popravke i proširenja sistema; izgradnju; naplaturačuna; i odnose sa klijentima. Ipak, ne postoji ugovor

o vršenju usluga između opština i komunalnihpreduzeća. Osim toga, opština imenuje dve trećinečlanova upravnog odbora, kao i direktora. Ovakvastruktura može dovesti do teškog političkog uplitanjau rad komunalnih preduzeća kojima se upravlja oddanas do sutra.

Javno vodovodno preduzećeJavno vodovodno preduzeće je opštinsko (ili regionalno) preduzeće koje deluje

u skladu sa zakonom. Ovo je najrazvijeniji oblik korporatizacije. Vlasništvo (u formideonica) je isključivo u rukama države, iako opštinsko preduzeće funkcioniše kaokomercijalno prduzeće koje podleže pravilima i propisima privatnog sektora. Takvojavno vodovodno preduzeće je u potpunosti uvelo principe komercijalnogmenadžmenta i uslove zapošljavanja. U ovom obliku, osoblje organizacije mogučiniti isti menadžeri i ostalo osoblje, ali se sada slobodno može uspostaviti radnookruženje i uslovi koji mogu da stimulišu i motivišu radnike da budu efikasniji. Usuštini, javna vodovodna preduzeća moraju da pokriju u potpunosti svoje troškovekroz implementaciju strukture cena koja omogućava pokrivanje troškova, mada,ukoliko je to u javnom interesu, Vlada može da odluči da subvencioniše komunalnapreduzeća kako bi se obezbedio nivo cena koji korisnici mogu da plate. Još jedanvažan aspekt je taj da je javno vodovodno preduzeće takođe odgovorno za investi-cione programe ViK-a i njegovo finansiranje uz pomoć privatnog kapitala. Kako biovaj model bio efikasan, regulatorni okvir bi trebalo dobro definisati kako bi se izbe-gao poslovni oportunizam i kako bi se podsticao kontionuirani rad i poboljšanjekvaliteta usluga.

Uticaji korporatizacijeCiljevi reforme u velikoj meri određuju stepen korporatizacije. Stvaranjem

posebnih odeljenja može se postići samo delimična transparentnost, a time iodgovornost. Korporatizacijom komunalnog preduzeća, može se postići većaefikasnost i poboljšanje performansi. Status javnog vodovodnog (d.o.o.) pre-duzeća treba odabrati kada se teži punom poboljšanju performansi. Pregledprednosti različitih opcija je dat u tabeli 4.



OKVIR 7: JAVNA VODOVODNA PREDUZECA AKCIONARSKA DRUŠTVA U HOlANDIJI

U Holandiji je vodosnabdevanje ekonomska kate-gorija, iako je zabranjeno učešće privatnog sekrtora usektoru voda. Vodovodna preduzeća su organizovanakao javna vodovodna preduzeća (d.o.o.), i kao takvasu u skladu sa pravilima i propisima koje se odnose nakomercijalne kompanije. Ovo zahteva da vodovodnapreduzeća budu potpuno transparentna i odgovornajavnosti.

Javna vodovodna preduzeća d.o.o. su u vlasništvuopština i pokrajina u svom području usluga, što možebiti jedan grad (kao što je Waternet u Amsterdamu) ilicela regija koju čine tri provincije (poput vodovodnogpreduzeća Vitens). Akcionari su članovi upravnih

odbora, nadgledaju upravu preduzeća, ulažu i donoseodluke o cenama.

Većina holandskih javnih vodovodnih preduzeća(d.o.o.) deluju na osnovu ugovora o vršenju usluga ilidozvole za vršenje usluga koju dobija vlasnik na periodod oko 30 godina. Ugovorom o koncesiji određuju seprava i obaveze, uključujući i ekskluzivne dozvole zarad u oblasti usluga, odgovornost za obezbeđivanjepijaće vode i usluge u skladu sa zakonom i uslovimakoji važe u opštini, određivanje tarifa i sprovođenjepostupka, kao i zahtev za prenos vlasništva poprestanku koncesije.

Učešće privatnog kapitalaAutori ovog dokumenta nisu pošli od predpostavke da je učešće privatnog sek-

tora (UPS) neophodno kako bi se unapredilo funkcionisanje komunalnih preduzeća.To je samo jedna od opcija za reformu neefikasnih vodovodnih preduzeća, što jenažalost česta pojava u zemljama JIE. Ipak, različiti nivoi učešća privatnog sektoratreba da se uzmu u obzir zajedno sa svim ostalim mogućim opcijama za reformu.

Ovo poglavlje nema perskriptivni karakter, niti preporučuje neki određeni oblikučešća privatnog sektora kao najbolji model. Umesto toga, ovde su iznete neke odglavnih prednosti i nedostataka različitih oblika učešća privatnog sektora. Naš ciljje da pružimo uvid u situaciju u zemljama JIE, kao i da predstavimo neka drugarelevantna iskustva iz Srednje i Istočne Evrope.



TABELA 4: PREDNOSTI KORPORATIZACIJE

Efikasnost Bez promene Ne uvek Poboljšana (komercijalno)

Kvalitet usluga Bez promene Ne uvek Poboljšan (komercijalno)

Transparentnost Poboljšana Transparentno Puna transparentnost

Odgovornost Poboljšana Odgovorno Puna odgovornost

Puno pokriće troškova Bez promene Ne uvek Obavezna

Finansijska održivost Bez promene Ne uvek Obavezna

CIlJ REFORME ODVOJENAODElJENJA

KORPORATIZOVANOKOMUNAlNO

PREDUZEćE

JAVNO VIKPREDUZEćE D.O.O.

TABELA 5: INSTITUCIONAlNA REFORMA: UČEŠćE PRIVATNOg SEKTORA

Glavni stejkholderi JKP ViK, opština, privatni operateri, potrošači

Glavni uticaji • Neefikasna komunalna preduzeća postaju efikasnija

• Bolje upravljanje i kvalitet usluga

• Bolji pristup kapitalu

• Verovatno povećanje tarifa i efikasnija naplata

• Verovatno restruktuiranje HR-a

Potrebno vreme 1 do 2 godine zavisno od tipa ugovora

Nivo troškova • Srednja ulaganja, zavisno od ciljeva reforme

• Mogućnost da se povećaju prihodi do punog pokrivanja troškova

• Smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu kroz bolji rad i programe zaunapređenje kvaliteta

• Mogući socijalni problemi ako reforma ide zajedno sa planom restruktiiranja HR-a,uprkos prednostima za one koji će biti uključeni u HRD program (program razvoja kadrova).

Treba napomenuti da nedavna finansijska i ekonomska kriza ima uticaja naUPS. Prema stručanjacima iz ove oblasti, tokom perioda ekonomskog rasta i visokefinansijske likvidnosti 2005.- 2008., veliki broj investicija koje je finansirao privatnisektor, sada zahtevaju refinansiranje. Iako je ovo manje karatkeristično za JIE, ipakima odredjen uticaj. Međutim, kao i komercijalni dug, likvidnost tržišta počinjeda se smanjuje sa krizom, ovaj izvor finansiranja se takođe smanjuje. Trenutniprojekti počinju da se suočavaju sa cash flow krizom, koja je rezultat slebe naplateračuna. Ovo verovatno znači da, dok traje kriza, manje projekata JPP-a će bitifinansirano i svaki potencijalni projekat JPP-a će biti predmet dužih razmatranja.

Učešće privatnog sektora u Jugoistočnoj EvropiU Jugoistočnoj Evropi ne postoji tradicija uključivanja privatnog sektora u

pružanju usluga vodosnabdevanja i tretmana otpadnih voda. U kontekstu niskeefikasnosti vodovodnih preduzeća i nezadaovoljavajućeg kvaliteta usluga, javiće sejači pritisak na Vlade i opštine da se uključe u ozbiljne reforme. U slučaju lošegfunkcionisanja komunalnih preduzeća, privlačenje učešća privatnog sektora u radukomunalnih preduzeća je jedan od mogućih načina da se poveća efikasnost ipoboljša pokrivanje troškova. Ostale pogodnosti bi potencijalno mogle da seizraze u formi poboljšanog menadžmenta, veće koristi za potrošače i lakšipristup kapitalu.

Učešće privatnog sektora u regionu gotovo i da ne postoji, uz nekolikoretkih izuzetaka.

U Albaniji postoji nekoliko primera UPS-a u vodovodnim preduzećima• Menadžment ugovor finansiran kroz kredit Svetske banke za četiri grada:

Durres, Lezhe, Fier i Saranda. Ovaj ugovor ističe u julu 2008.• Menadžment ugovor za Kavaju koji finansira Kf W. Ovaj ugovor ističe u

maju 2008.• Ugovor o koncesiji za Elbasan koji finansira Kf W. Ovaj ugovor je suspendovan

u decembru 2006.



OKVIR 8: lIČNI STAV

„Ako želimo da zadržimo polet u toku izradeprojekta, treba da razmotrimo inovativne pristupe ustruktuiranju projekata na principu JPP-a (uključujućimogućnost korišćenja kapitala javnog sektora) ikreiranju javnih projekata tako da oni mogu biti trans-formisani u projekte JPP-a kada tržište počne dase oporavlja i konačno prilagodi pravni i regulatorniokvir JPP-a, kako bi se omogućila izrada projekata uovim izmenjenim okolnostima

Takođe postoji mogućnost nastanka novih oblikasaradnje među zemljama JIE, gde vodovodna preduzeća

koja posluju relativno dobro mogu da pomognu ilida uzmu udela u pružanju usluga u okolnim zemljama.Ovaj aspekt je trend u nastajanju na Jugu, a sigurnomože biti potstaknut i u JIE.”

David Kramer, Swiss Federal Department of Economic

Affairs (FDEA), State Secretariat for Economic Affairs

(SECO), Economic Cooperation and DevelopmentInfrastructure

Financing Division



OKVIR 9: IZgRADI-KORISTI-PREDAJ (BOT) UgOVOR ZA POSTROJENJE ZA TRETMAN OTPADNIH VODA U ZAgREBU

Grad zagreb je potpisao Build-Operate- Transfer (BOT)ugovor za svoje postorjenje za tretman otpadnih voda.Ugovor je potpisan na period od 28 godina. Projekatuključuje i izgradnju pomoćne infrastrukture. Društvozagrebačke Otpadne Vode d.o.o. je osnovano zapotrebe projekta. Kompanija se nalazi u vlasništvu kon-zorcijuma koji čine RWE AQUA GmbH (koji je uposrednom vlasništvu RWE AG) i SHW Hölter Wassertechnik GmbH (koji je u vlasništvu filijale BerlinwasserHolding Aktiengesellschaft). EBRD je obezbedio oko55 miliona evra od ukupnih troškova koji iznose 270miliona evra.

Kofinansiranje od 115 miliona evra je obezbedilaNemačka banka Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW).Dajući zajmove direktno koncesionarima, EBRDdozvoljava gradu da koristi svoje sopstvene kreditnekapacitete za druge bitne projekte.

Grad će kontrolisati privatnu kompaniju kroz dugoročniugovor o koncesiji, koji sadrži standarde za ispuštanjeotpadnih voda sa kojima moraju biti ispunjeni. Ovajprojekat je primer kako funkcionišu javno-privatnapartnerstva.

Privatni konzorcijum se dogovorio da će izgraditipostrojenje u skladu sa EU standardima zaštite životnesredine, da će upravljati njime, i da će ga predati graduzagrebu na kraju koncesionog perioda. Grad preuzimarizik u odnosu na zapreminu korišćene vode i rizik kojise odnosi na naplatu računa za otpadne vode.

Ovakva raspodela rizika osigurava da privatni operaterizgradi postrojenje i omogući njegov efikasni rad kakobi bio u skladu sa EU standardima životne sredine, dokje grad stimulisan da vrši naplatu računa za usluge kakobi isplatio operatera. (EBRD veb sajt)

TABELA 6: glAVNE OPCIJE ZA UČEŠćE PRIVATNOg SEKTORA I RASPODElU ODgOVORNOSTI

OPCIJE UgOVOR O MENADŽMENT ZAJAM BOT KONCESIJA PRENOSUSlUgAMA UgOVOR VlASNIŠTVA*

Vlasništvo javno javno javno javno i javno javno ilinad privatno privatnoimovinom i javno

Rad i javno i privatno privatno privatno privatno privatnoodržavanje privatno

Kapitalne privatno javno javno javno privatno privatnoinvesticije

Komercijalni javno javno zajedničko privatno privatno privatnorizik

Rizik naplate javno- javno- privatno javno privatno privatnoračuna privatno privatno

Rizik nema nema nema-nizak visok nizak veoma nizakizgradnje

Trajanje 1-2 3-5 8-15 20-30 25-30 Neodređenogodine godina godina godina godina (može biti

ograničenodozvolom)

Izvor: Kombinacija tabela iz World Bank Toolkit for Private Participation in Water and Sanitation (prilagođeno).

* Delimični ili potpuni prenos vlasništva

U Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji nije bilo uključivanja privatnogsektora u vodovodnim preduzećima.

Glavni oblici učešća privatnog sektoraPostoji šest osnovnih formi UPS-a u vodovodnim preduzećima, sa različitim

stepenom privatnog učešća u vlasništvu nad fizičkim objektima kao što su cevovodi;u radu i održavanju; u kapitalnim investicijama kao što je zamena cevovoda;u raspodeli komercijalnog rizika; i trajanju ugovora.

Iskustva širom sveta pokazuju da u praksi mogu da se jave kombinovane formeUPS-a ili da komunalna preduzeća mogu da počnu sa jednom formom, i da prošireUPS u drugim oblicima. Naravno, vreme i sredstva potrebni za pripremu UPSzavise od njegovog tipa. Ugovori o uslugama i menadžment ugovori su relativnojednostavni za pripremu i administraciju, jer ne postoji prenos vlasništva nadobjektima- iako njihova uspešna implementacija i dalje zahteva veliku pažnju i temeljnupripremu uz korišćenje temeljnih znanja i prethodnih iskustva.

Osnovni oblici UPS-a su prikazani u tabeli 6. U praksi, ugovor o vršenjuusluge je najjednostavniji oblik UPS-a, i inače je poztnat kao autsorsing. To je načinda se usmere neke operacije i smanje troškovi nekih zadataka autsorsinga kao što sugrađevinski radovi, čitanje merača, upravljanje koriničkim servisom, itd. Ovo jenajrašireniji oblik UPS-a. Ugovori o vršenju usluga moraju se pravilno pratiti kako bibili efikasni. Više informacija o ugovorima o vršenju usluga mogu se naći u odeljku oaotsorsingu u trećem poglavlju.

Menadžment ugovor je oblik UPS-a u kom je vlasništvo nad objektima, rizici i in-vesticione odgovornosti ostaju javni, a samo upravljanje, rad i održavanje komunalnogpreduzeća je povereno profesionalnoj kompaniji za menadžment uz fiksnu nadok-nadu. Postoje načini da se putem ugovora uvedu dalji podsticaju za preduzeća daostvare dodatnu efikasnost. Menadžment ugovori omogućavaju brzo postizanjetehničkih kapaciteta.

Po osnovu ugovora o zakupu privatna firma uzima u zakup objekte vodovodnogpreduzeća i daje joj se odgovornost da upravlja njim. Zakup treba da optimizuje stopunaplate računa i da smanji operativne troškove. On na taj način smanjuje rizik odneuspeha prilikom naplate računa. Deo upravljačke odgovornosti i komercijalni rizikse prenosi na privatnu firmu. Prema priručniku Svetske banke Toolkit for PrivateParticipation inWater andSanitation, zakupi su najprikladniji u situacijama kada pos-toji mogućnost za značajno povećanje operativne efikasnosti, ali ograničene potrebeili obim novih investicija. Češka Republika (videti Aneks 3) je jedina zemlja u regionuCIE koja obimno koristi ovu opciju. Iako ugovor o zakupu daje podsticaj privatnompartneru da unapredi efikasnost rada, može se pregovarati na takav način da i opština(kroz podesivo plaćanje zakupa), i potrošači (kroz manje povećanje tarifa) osete efektepostignute efikasnosti.

Izgradi-koristi-predaj (BOT) ugovor se obično koristi kada se gradi novainfrastruktura, kao što su postrojenja za tretman otpadnih voda (videti primerZagreba u Okviru 8). Postrojenje izgrađuje privatna firma, i ona upravlja njime



određeni broj godina (20 ili 30), posle čega se ono predaje državi. Pod ovimuslovima privatni sektor je zadužen za povećanje kapitala i investicije.

Dodela koncesija za vodovodna preduzeća je veliki korak ka punoj privatizacijikomunalnih preduzeća. Ona takođe daje privatnim kompanijama mogućnost dainvestiraju. Privatna kompanija preuzima čitavo upravljanje nad kompanijom i običnoje odgovorna za čitav sistem vodosnabdevanja. Ovo daje veliki potencijal za postizanjeoperativne efikasnosti. Koncesije se obično dodeljuju u velikim gradovima sa velikimbrojem potrošača i velikim potrebama kada je reč o infrastrukturnim investicijama.Treba imati na umu da su priprema i administracija koncesije veoma izazovni.

Prenos vlasništva je opcija u kojoj su objekti u potpunosti ili delimično prodatiprivatnoj kompaniji. Slično koncesiji, ono daje privatnom sektoru punu odgov-ornost nad operacijama, održavanjem i investicijama. Prenos vlasništva postoji samou Engleskoj i Velsu i povlači sa sobom čitav kompleks odnosa između vlasnikakomunalnog preduzeća i regulatora. U kontinentalnoj Evropi, Vlade nisu raspoloženeda izgube kontrolu nad strateški važnom vodnom infrastrukturom.

Uključivanje privatnog sektora u vodovodna preduzeća- za i protivUčešće privatnog sektora u vodovodnim preduzećima ne predstavlja rešenje samo

po sebi, iako može može doneti određene pogodnosti, posebno u slučaju veoma niskeoperativne efikasnosti. U tabeli 7 su naglašeni neki tipični argumenti za i protiv UPS-a koji se moraju uzeti u obzir pri planiranju reformi.

Mala prednost UPS-a bi mogla da da bude veća u zemljama JIE, nego u zemljamaEU jer je razlika u iskustvu medjunarodnih vodovodnih preduzeća operatera i lokalnihoperatera veća. Bolji pristup kapitalu je takođe jedan od najjačih argumenata za UPSu zemljama u razvoju. Opštinski i državni donosioci odluka još uvek nerado prihvatajuUPS, uglavnom zbog zabrinutosti u vezi sa priuštivošću i socijalnom prihvatljivošćubuducih cena usluga i željom da dodatni prihodi usled povećane efikasnosti ostanu nanivou lokalne zajednice.

Raspodela rizika i izbor oblika UPS-aUspeh UPS projekata veoma zavisi od pravilne raspodele rizika i upravljanja

rizikom. Prilikom odabira forme UPS-a, Vlada u praksi vrši transfer različitih tipovarizika (i mogućih dobiti) na privatne operatere. Tip odabranog UPS-a zavisi odkonkretnog rizika koji vlada želi da prenese. Takođe postoje i opšti rizici koji utiču nasve oblike UPS-a, kao što su finansijski, pravni i politički.

Ostali tipovi rizika uključuju:• Stanje imovine- kada se stvarna situacija razlikuje od prvobine informacije.

Ovo se može desiti u situaciji kada je tehnička dokumentacija zastarela.• Naplata- odnosi se na stopu ne plaćanja, što je usko povezano sa ekonomskom

situacijom. Na primer, u kontekstu trenutne ekonomske i finansijske krize ovajrizik je veći.

• Rizici vezani za izgradnju objekata (nepredviđene promene cena materijala,opreme ili radne snage).



Rizici su tesno povezani sa odgovornostima, i prilikom odabira modela UPS-atrebalo bi uzeti u obzir odgovornosti (nabrojane u tebeli 6) i rizike.

Cilj UPS-a je da se pravi stepen rizika usmeri na stranu koja će ga najboljepodneti ili kontrolisati (na primer, privatni operater će neplaćanje kontrolisatimnogo efikasnije). Država bi trebalo da ima odgovarajući pristup prilikom prenosarizika na potencijalnog privatnog operatera , jer viši rizik ima veću cenu. Aneks 2prikazuje ček-listu za raspodelu rizika i odgovornosti.

Opcije za uvođenje privatnog sektora (UPS)Učešće privatnog sektora u vodovodnim preduzećima zavisi od nekoliko uslova

i faktora. Što je niži nivo UPS-a, on više zavisi od svakog od ovih uslova i faktora.Nekoliko faktora uspeha za uvođenje UPS-a su identifikovani u različitim sluča-

jevima širom sveta:• Odgovarajući pravni okvir• Jaka politička volja• Pažljivo odabrana opcija zasnovana na gore navedenim razmatranjima• Odabrana opcija je opravdana u tehničkom, finansijskom i političkom smislu• Oprezna komunikacija sa stejkholderima i obezbeđivanje njihove podrške• Uspostavljanje partnerstava između javnog sektora i privatnog operatera• Otvoren konkurs za izbor privatnog operatera• Dovoljno vremena posvećeno testiranju najbolje opcije

Iako se ovaj priručnik ne fokusira toliko na ovom aspektu, potrebno je spomenutida se ugovori za UPS, posebno oni kompleksniji, moraju sprovoditi kroz pažljivoosmišljen institucionalni sistem koji uključuju stejkholdere na odgovarajući način.



TABELA 7: UPS U ViK PREDUZEćIMA, ZA I PROTIV

ZA PROTIV

Poboljšane tehničke, operativne i upravljačke Težnja ka čistom profitu preteže nad postizanjemperformanńe efikasnosti

• Mogućnost za (punu) naknadu troškova Negativan uticaj na cene i priuštivost• Poboljšan pristup kapitalu

Povećana operativna efikasnost Redukcija radnih mesta negativno se odražava nazaposlene, njihove porodice i zajednicu

Smanjen politički uticaj zabrinutost države i opština zbog gubitka kontrole i moći

Prisustvo nezavisnog, profitno orjentisanog, privatnog Upravljanje vodama treba da bude javni servis po sebi,pružaoca usluga utiče na državnu politiku u jer voda predstavlja osnovnu čovekovu potrebukomunalnom sektoru i na način sprovođenja te politike

U nekim slučajevima se osnivaju potpuno nove institucije za monitoring sprovođenjanekih kompleksnijih aranžmana (na primer, posebno opštinsko preduzeće- Omonitje osnovano kako bi vršilo monitoring koncesije vodoprivrednog preduzeća u Sofiji, uBugarskoj). Ostale institucije koje su uključene u proces su relevantna ministarstva,upravni odbor komunalnog preduzeća, jedinica koja vrši monitoring, nezavisniregulator, operater i ugovorni organ.

Potencijalni zadaci uključuju praćenje i uticaj na kvalitet rada izvršilaca;praćenje i uticaj na kvalitet rada ugovornih strana; rešavanje sporova; prilagođa-vanje cena; prilagođavanje usluga standardima; i održavanje dobrih odnosa.Za detaljnije analize raspodele rizika i institucionalnog uređenja za praćenje isprovođenje možete konsultovati priručnik Svetske banke, Toolkit on Approachesto Private Participation inWater Services.2

Sprovođenje institucionalnih reformiInstitucionalne reforme na nivou komunalnog preduzeća

U zavisnosti od tipa institucionalne reforme, navedeni procesi promena suprimenljivi u većoj ili manjoj meri.



TABELA 8 : OBlICI UPS-a I RIZICI KOJE NOSE

OBlIK UPS-A RIZICI KOJI SE ODNOSE NA OBlIK UPS-A OPŠTI RIZICI

Menadžment ugovori • Vrlo mali rizik se prenosi: veći deo rizika • Rizik deviznog kursa (u slučajui ugovor o pružanju usluga ostajena državi (npr. Kada komunalno promenljivog kursa) utiče na operativne

preduzeće ne može da pokrije svoje troškove, troškove održavanja itroškove, država ih pokriva) izgradnje, kao i finansiranja troškove.

• Rizik koji se prenosi na operatera zavisi od • Rizik naplate (sposobnost komunalnogbonus. Ako ne postoji bonus operater nosi preduzeća da naplati račune)rizik toga što ga nije isplatio ugovorni organ, • Politički rizik rizik (promeneali nosi i rizik vođenja posla. pravila igre)

zakup • Prenosi se značajan rizik: privatni operaterje odgovoran za sve, osim za nove investicije.

• Rizik zavisi od toga kako se određujenaknada za operatera.

• Rizik za operatera je u tome što što se možedesiti da cene ne obezbeđuju dovoljneprihode da bi se pokrile investicije, ili da sedržava kasnije ne pridržava dogovorenihpravila.

Koncesije i • Prenosi se značajan rizik: celokupanprenos vlasništva rizik se prenosi na operatera, ali takođe

zavisi od pravila za prlagođavanje cena.• Veći deo prihoda ide privatnom operateru

a manji deo (ili ništa) lokalnoj zajednici.

Izvor: Svetska banka, Toolkit on Approaches to Private Participation in Water Services. 2006.

Razvoj razvoij strukture preduzeća i ugovora o UPSImplementacija reforme uključuje razdvajanje vlasništva i (dela) odgovornosti

za vršenje usluga putem stvaranja i registrovanja javnih i javno-privatnih komunalnihobjekata. Između države i entiteta se mora doneti sporazum o vršenju usluga, kojidefiniše standarde i pruža osnovu za regulaciju od strane države. Sporazum o vršenjuusluge može imati različite oblike i može biti primenjen u različitim procesimainstitucionalne reforme: to može biti uredba u okviru zakona, ili ugovorni sporazumo koncesiji. Tip sporazuma o vršenju usluge treba odabrati na osnovu tipa reforme.U zavisnosti od toga koja je opcija izabrana, sporazum treba jasno da objasni uloge iodgovornosti različitih stejkholdera, i treba da definiše zahtevane karakteristike istandarde kvaliteta na operativnom, finansijskom, ekološkom i socijalnom nivou.Dobra preporuka za sastavljanje ovakvih sporazuma je tehnički izveštaj.Concessions forinfrastructure: A guide to their design and award (World Bank, 1998, TechnicalPaper 399). Ovaj dokument treba da pomogne donosiocima doluka da razumeju



TABELA 9: USlOVI ZA USPEŠNU IMPlEMENTACIJU PRIVATNOg SEKTORA

OPCIJE UgOVOR O MENADŽMENT ZAKUP BOT KONCESIJA PRENOSUSlOVI PRUŽANJU UgOVOR VlASNIŠTVA

USlUgE

Podrška nebitno Potreban nizak Potreban Potreban Potreban Potrebanstejkholdera do srednji nivo srednji do srednji do viši nivo viši nivoi politička viši nivo viši nivovolja

Cene koje Nije neophodno Poželjno, ali Neophodno Poželjno Neophodno Neophodnoomogućavaju u kraćem nije neophodno

pokrivanje roku u kraćem rokutroškova

Autonomija Nebitna Bitna Veoma bitna Nebitna Veoma bitna Veoma bitnakomunalnogpreduzeća

Dobar sistem Moguće je Potrebne du Potrebno Potrebno Potrebno Potrebnoinformisanja nastaviti sa dodatne dobro dobro dobro dobro

ograničenim informacije da informisanje informisanje informisanje informisanjeinformisanjem bi se utvrdili

potsticaji

Razvijen Potrebni Potrebni Potrebni jaki Potrebni jaki Potrebni Potrebniregulatorni minimalni minimalni kapaciteti za kapaciteti za jaki jakiokvir kapaciteti za kapaciteti za regulaciju i regulaciju i regulatorni regulatorni

monitoring monitoring koordinaciju koordinaciju kapaciteti kapaciteti

Dobar kreditni Nije Nije Nije Bolji rejting Bolji rejting Bolji rejtingrejting zemlje neophodan neophodan neophodan će redukovati će redukovati će redukovati

(delimično troškove troškove troškoverelevantan)

Izvor: Svetska banka, Toolkit on Approaches to Private Participation in Water Services. 2006

aspekt koji se odnosi na kreiranje i implementaciju ugovora o koncesiji (kao i drugapitanja vezana za dodeljivanje koncesija privatnom sektoru). Priručnike se možepreuzeti na adresi www.worldbank.org. Priručnik takođe sadrži primere ovakvihugovora o koncesiji. Testiran model ugovora o pružanju komunalne usluge3

za vodovodna preduzeća je dostupan kroz EK.Pored toga, struktura upravljanja se mora postaviti tako da obuhvata akcionare,

nadzorni odbor i upravni odbor. Naravno, obaveza reformisanog komunalnogpreduzećada kreira i dalje razvija organizacionu strukturu. Vladina tela kojaposeduju objekte su akcionari. Zakon definiše kako akcionari treba da se informišui konsultuju. Često akcionari imenuju nadzorni odbor za nadzor rada komunalnogpreduzeća.

Posebne smernice za razvoj i implementaciju javno-privatnih partnerstava,uključujući i strategije i faktore uspeha mogu se naći u priručniku EvropskeKomisije4.

Konsultacije i komunikacijaJavne konsultacije i komunikacija su od posebne važnosti tokom celog procesa

reforme. I država i komunalno preduzeće moraju da pruže informacije, da rade napodizanju nivoa svesti, i uspostave osnovno uzajamno poverenje. Ovo bi trebalo dabude praćeno i planom komunikacije koji osigurava transparentnost i odgovornostprema zaposlenima, korisnicima i stejkholderima u procesu reforme komunalnihpreduzeća. Strategija komunikacije obično sadrži:• Program interne komunikacije koji je orjentisan prema zaposlenima• Mogućnosti za učešće javnosti• Program spoljne komunikacije koji uključuje i program odnosa sa medijima,

informativne kampanje i plan edukacije na temu vode i korišćenja i očuvanja voda.

U razvoju ovakve strategije može biti od pomoći priručnik Svetske banke“Communicating Economic Reform”. 5

Reforma na nivou komunalnog preduzećaU zavisnosti od ugovora koji je sklopljen između države i operatera, komunalno

preduzeća mora da razvije i implementira organizacionu reformu i reformu tarifnepolitike kako bi se povećala transparentnost i odgovornost, i kako bi se zadovoljileoperativni i finansijski standardi. Dalje informacije i uputstva za ove tipovereformi mogu se naći u poglavljima 3 i 4.




Poglavlje 3Organizacione reforme

Koncept organizacionih reformi može da pokrije širok spektar promena u ViKpreduzećima. Ovo poglavlje daje pregled mera za povećanje uspešnosti organizacije,koje direktno ili indirektno, doprinose smanjenju operatvinih troškova ilipoboljšanju kvaliteta usluga bez povećanja troškova. Svaka od tema može sama posebi da bude tema čitave knjige. Ipak, zbog ograničenog prostora, ovde će bitiprikazan samo sažetak svake teme u vidu jedne ili dve strane, a biće predloženidodatni izvori (uglavnom na internetu).

Strateško planiranjeStrateško planiranje je proces tokom kog organizacija definiše svoju strategiju,

ili glavni pravac, za višegodišnji period, i donosi odluke o glavnim merama kojetreba preduzeti. Krajnji oblik strategije sadrži ciljeve koje treba postići; potrebnasredstva, kao što su kapital i ljudski resursi; i raspored aktivnosti. Strateški planpruža podatke za planove koji pokrivaju kraće periode, posebno godišnje planove,a takođe i funkcionalne i ostale planove. Da bi se odredio željeni budući položajpreduzeća u smislu tržišta, područja usluga, povezivanja i akvizacije, strateški plantakođe može da pokrije funkcionalna područja rada, kao što su prodaja, proizvodnja,finansije, istraživanja i razvoj, informacione tehnologije, kontrola kvaliteta,marketing i ljudski resursi.

Vodovodna preduzeća u zemljama JIE se suočavaju sa mnogim izazovima.Rešavanje ovih izazova zahteva vremenske rokove u trajanju dužem od jednegodine. Mnoge predviđene investicije zahtevaju period od tri ili četiri godine. Potrebeza resursima za sprovođenjem kombinovanih mera su ogromne, što takođe zahtevaviše vremena od jedne godine. Neke od promena u organizaciji ili tarifnoj politicizahtevaju faznu, višegodišnju implementaciju. Nove nacionalne politike i usvajanjeEU regulativa takođe zahteva vremenski okvir od nekoliko godina. Svi ovi faktoriimpliciraju da su višegodišnji strateški planovi neophodni za ViK preduzeća u regionu.

Skoro sva zapadnoevropska ViK preduzeća prave strateške planove. Ovapraksa je takođe široko rasprostranjena u zemljama koje su nove članice EU.Neka vodovodna preduzeća u zemljama JIE su već uvela strateško planiranje, dok

P O G L AV L J E 3O R g A N I Z A C I O N E R E F O R M E


TABELA 10: REFORMA — UVOĐENJE STRATEŠKOg PlANIRANJA U ORgANIZACIJU

Glavni stejkholderi Uglavnom uprava ViK preduzeća, a u manjoj meri regulatorni organi i vlasnici ViK preduzeća

Glavni uticaji • Jasni prioriteti

• Pronalaženje resursa koji su potrebni

• Postepeni razvoj, kao i godišnji planovi, nisu izolovani, već povezani kroz strateški plan

• Smanjenje troškova i unapređenje usluga

Potrebno vreme Nekoliko dana u okviru svake godine

Nivo troškova Relativno nizak. Vezani za upravljanje, ali ne i za konsultacije

ostali prave samo godišnje planove. Neka komunalna preduzeća tek počinju dauvode planiranje. Strateške ciljeve ovih preduzeća, uključujući investicione šeme jeranije postavljala centralna Vlada. Takođe, postoje komunalna preduzeća kod kojihplaniranje praktično ne postoji, a operativne odluke se donose na dnevnoj bazi bezosvrtanja na buduće ciljeve. U ovim slučajevima nedostaje planiranje održavanja,i sprovode se popravke samo u hitnim slučajevima.

Kreatori politike u regionu su nedavno počeli da promovišu ideju ostrateškom planiranju. Albanska Vlada, uz podršku Svetske banke, pruža tehničkupodršku vodovodnim komunalnim preduzećima u zemlji u izradi petogodišnjihbiznis planova. Prema dvogodišnjem planu za reformu sektora voda (Patozi iOlldashi, 2008), ova praksa je već uspešno primenjena u pet komunalnihpreduzeća, a uskoro će biti primenjena i u ostalim komunalnim preduzećima. Vladacrne Gore, kao deo svog predloženog plana reforme vodovodnih preduzeća,namerava da u budućnosti zahteva od vodovodnih preduzeća da pripremestrateške planove.

Kada se postavljaju prioriteti razvoja moraju se uzeti u obzir postojećiuslovi vodosnabdevanja. U nekim delovima regiona voda iz česme ne zadovoljavastandarde kvaliteta pijaće vode, što povremeno uzrokuje zaraze, kao i visok stepensmrtnosti dece. Neki gradovi i sela imaju manje od deset sati dnevno vodu, dok unekim oblastima manje od polovine populacije je priključeno na vodovodnu mrežu.Komunalna preduzeća u regionu stoga moraju prvo da poprave kvalitet uslugevodosnabdevanja - kvalitet vode, pouzdanost snabdevanja i proširenje mreže,praćeno izgradnjom kanalizacione mreže i na kraju tretmanom otpadnih voda.Ovo obično odgovara prioritetima korisnika, jer na kraju, oni su ti koji će platitiuslugu koju nudi komunalno preduzeće. Podizanje kvaliteta usluge vodosnabdevanjaće takođe pomoći da se generiše veća količina stalnih prihoda, a poboljšanje protokanovca će biti od koristi za podršku naknadnim investicijama u druge oblasti.

Iako smatramo da je bitno naglasiti važnost strateškog planiranja uvodovodnim preduzećima, nećemo ulaziti u dalje detalje vezane za sam procesplaniranja. Postoji čitavo bogatstvo literature na ovu temu i veliki broj menadž-ment konsultanata koji su iskusni u ovom polju. Korisna uputstva o planiranjuposlovanja mogu se naći na veb adresi www.waterbusinessplanning.com. Mi ćemo


S T R AT E G I J E z A R E F O R M U�0

TABELA 11: REFORMA KADROVA, TRENINZI I MOTIVACIJA RADNIKA

Glavni stejkholderi Uprava ViK preduzeća, zaposleni u preduzeću

Glavni uticaji • Smanjenje troškova

• Povećanje produktivnosti radne snage

• Poboljšanje usluga

• Moguće smanjenje broja zaposlenih

Potrebno vreme Otprilike jedna godina. Implementacija reforme rada zavisi od potreba komunalnog preduzeća.Edukacija zaposlenih treba da se planira na dugoročnoj osnovi.

Nivo troškova Vezani za upravljanje, a verovatno i za konsultacije.

ipak dati određene informacije o tehnikama koje mogu biti od koristi prilikomizrade strateškog plana.

Upravljanje ljudskim resursimaMnoga vodovodna preduzeća u regionu Jugoistočne Evrope imaju veoma malo

iskustva sa menadžmentom koji se odnosi na planiranje aktivnosti, komunikacijusa korisnicima i kontrolu. Ovi problemi doprinose slaboj naplati računa i niskomstepenu naknade troškova, i imaju direktan uticaj na nisku bankabilnost komu-nalnog preduzeća i njegove investicione projekte. Opštinska vodovodna preduzećaobično zapošljavaju više ljudi nego što je potrebno za funkcionisalje preduzeća, štodovodi do snižavanja radne produktivnosti i povećanja troškova rada. Jačanjeljudskih resursa je jedan od najvažnijih izazova u povećanju operativne efikasnostivodovodnih preduzeća i podizanju standarda usluga.

Definisanje ciljevaRestruktuiranje poslovanja u komunalnim preduzećima je veoma osetljivo

pitanje sa političkog, socijalnog i ekonomskog aspekta, tako da strategija i ciljevi trebapravilno da se definišu i saopšte. Ako ciljevi nisu verodostojni, ili su nejasni i lošeartikulisani, uprava komunalnog preduzeća će imati velike teškoće da obezbedipodršku i potrebne resurse za prilagođavanje rada. Jedna alatka koja može dapomogne da se jasno definišu ciljevi je strateško planiranje (videti gore). Strateškiplan treba da sadrži pažljivo opisan krajnji željeni ishod, i on se kasnije koristi kaoosnova za postavljanje ciljeva. Posebnu pažnju treba obratiti na uključivanjestejkholdera i komunikaciju (videti poglavlje 2).

Određivanje veličine i obima restruktuiranja poslovanjaJedan od prvih koraka prilikom razvoja programa rada je procena potrebnog

obima restruktuiranja, potrebnog broja zaposlenih, zahtevane kvalifikacije i radnoiskustvo. Ovo obično podrazumeva i sprovođenje sistematske analize kadrova, kojatreba da omogući upravi da odredi veličinu i obim restruktuiranja radne snage,uključujući i potencijalna smanjenja broja zaposlenih. Postoji tri načina koji semogu koristiti prilikom sprovođenja sistematske analize kadrova i definisanjaveličine i obima potrebnog restruktuiranja:


S T R AT E G I J E z A R E F O R M U �1

OKVIR 10: KORACI U REFORMI POSlOVANJA

• Definisanje ciljeva

• Određivanje veličine i obima restruktuiranja

• Razvoj strategija i opcija za restruktuiranje

• Određivanje ključnih elemenata programa rada, uključujući edukaciju kadrova i motivaciju uprave i zaposlenih

• Informacije o zaposlenima ili baza kadrova• Benčmarking• Analiza radne snage

U praksi su ove tre kategorije povezane i često se koriste zajedno u sveobuh-vatnoj analizi.

Informacije o zaposlenima ili baza kadrovaBaza kadrova je prvi i osnovni korak u proceni rada komunalnog preduzeća.

Ova baza pruža ažurirane analize radne snage i predstavlja osnovu za daljibenčmarking i analize radne snage. Ona podrazumeva i pravljenje baze podataka zaanalizu troškova strategija za otpremnine i penzijske fondove.

BenčmarkingBenčmarking je kontinuirani proces merenja proizvoda, usluga i postupaka prema

direktnim konkurentima ili kompanijama koje su najbolje u delatnostima kojima sebave (eng. benchmarking). Troškovi radne snage predstavljaju najveći deo operativnihtroškova. Benčmarking može biti koristan za razumevanje strukture kadrova, iposredno u proceni prevelikog broja zaposlenih na bilo kom nivou. Proces benč-markinga će pomoći da se identifikuju glavni problemi u funkcionisanju komunalnogpreduzeća, uključujući konkurentnost kadrova i radnu produktivnost. Radni benč-marking se takođe koristi za monitoring i unapređenje rada i povećanje kokurentnosti.

Bitan indikator za procenu potreba za osobljem i smanjenje broja zaposlenih jebroj zaposlenih na 1000 priključaka. Mnoga komunalna preduzeća u zemljama JIEimaju veći broj zaposlenih na 1000 priključaka u odnosu na razvijene zemlje (između4 i 7). Na primer, u Albaniji ima u proseku 13 zaposlenih na 1000 priključaka, u CrnojGori 8 do 12, a u Bosni i Hercegovini 10 zaposlenih. Ipak treba napomenuti da poredunutrašnje radne efikasnosti, i drugi faktori utiču na vrednost ovog indikatora, a jedanod važnijih faktora je kvalifikovanost radne snage. Šta više, prilikom procene relativneuspešnosti komunalnog preduzeća, treba uzeti u obzir stepen do kog su aktivnostivezane za usluge spoljnih saradnika. Komunalno preduzeće može imati niskuvrednost indikatora, a da bude efikasno, jer je veliki broj aktivnosti prenet na spoljnesaradnike, ili je delimično vezan za njih. Isto tako, vodovodno preduzeće koje neangažuje veliki broj spoljnih saradnika može imati visoku vrednost indikatora kojiukazuje na slabu efikasnost, iako to možda nije slučaj.

Analize radne snageSvrha analiza radne snage je identifikacija potrebne radne snage po jedinici ili

na operativnom nivou. Analize radne snage će pomoći upravi komunalnogpreduzeća da:• Identifikuje nivoe i tipove potrebnog osoblja za buduće potrebe• Donosi odluke sa više informacija o organizaciji planova za otpremnine.• Izbegne gubitak kadrova koji su u deficitu (nepravilna selekcija).



Strategije i opcije za restruktuiranje radne snagePriručnik Svetske banke Labor issues in infrastructure reform6 pokazuje da

pažljivim planiranjem i uključivanjem stejkholdera, pitanja radne snage moguadekvatno da se reše tokom procesa infrastrukturne reforme.

Priručnik daje opcije i uputstva za sprovođenje reforme radne snage. Tabela 12prikazuje neke od ovih opcija.

Trening i motivacijaTrening

Trening je važan deo razvoja ljudskih resursa i usko je povezan sa organiza-cionim razvojem. Nedostatak znanja i veština kod trenutno zaposlenih su rezultatneprilagođenih nivoa obrazovanja, ali i nedostka kadrovske politike i strategijau cilju privlačenja i zadržavanja kvalifikovanog osoblja. Trening treba organizo-



OKVIR 11: PRIMERI DRUgIH RADNIH BENČMARKINgA

• Bruto ili neto prihod po zaposlenom

• Ukupni troškovi za plate (svi troškovi vezavi za radnike) po radniku

• Ukupni-funkcionalni troškovi rada izraženi procentom od prodaje

• Nivoi plata u zavisnosti od funkcije (prilagođeni da omogućavaju poređenje)

• Stopa nadnice po satu (standardna i prekovremena)

• Prosečan broj radnih sati u nedelji po radniku

• Jedinica proizvoda po radnom satu (jedinica produktivnosti)

• Količina proizvoda/usluga po random satu /random danu zaposlenih

• Edukacija- broj dana po osobi po godini

TABELA 12: OPCIJE ZA REFORMU RADNE SNAgE

TIP KARAKTERISTIKE

Najblaže promene Primena i sprovođenje postojećih propisa preduzeća. Mere uključuju: zamrzavanje zapošljavanja,upravljanje platama, i prebacivanje zaposlenih u druga odeljenja po potrebi.

Prevremeno • Mogućnost dobrovoljnog odlaska, daje se potsticaj zaposlenima da odu svojevoljno krozpenzionisanje programe prevremenog penzionisanja ili obezbeđivanjem visokih otpremnina.i otpuš tanje • Obevezne opcije za viškove, paketi otpremnina, paketi prekvalifikacija i prebacivanje na druga mesta.

Restruktuiranje Uključuje mere kao što su deljenje posla, polučasovno radno vreme, i u nekim slučajevima, smanjenjeradnog mesta obima sporednih delatnosti. Smanjenje broja zaposlenih i povećanje operativne efikasnosti može se

pospešiti angažovanjem spoljnih saradnika za neke poslove putem ugovora o delu. Autsorsing trebauvesti putem konkurentne ponude, i on treba da pokrije čitanje merača, fakturisanje, laboratorijskeposlove, održavanje vozila i informacione tehnologije (videti dole odeljak o autsorsingu).

vati tako da zadovolji neophodan obim razvoja, postojeće rupe u znanju islabosti radnika.

Oblasti u kojima je hitno potrebno sprovesti edukaciju i izgradnju kapaciteta su:upravljanje poslovanjem, tehnička ekpertiza, potrošačka svest, i procesi za olakša-vanje dijaloga i saradnje između komunalnih preduzeća i javnosti. Nedostaci ukadrovskom kapacitetu u mnogim zemljama JIE se rešavaju kroz programe tehničkepomoći koji se uglavnom finansiraju iz spoljnih izvora. Na primer, ključni elementKf W programa su obuka i pružanje tehničke pomoći osoblju komunalnihpreduzeća u regionu, koje sprovode međunarodni ekspertski timovi. Ove inicijativeće se nastaviti i u budućnosti. Na primer, u 2009. godini trening programi sesprovode u 56 komunalnih preduzeća u Albaniji. Ipak, uprava komunalnogpreduzeća ne bi trebalo da se oslanja samo na spoljnu ad hok obuku, već treba daanalizira svoje potrebe za obukom i razvija strategije i planove obuke koji sebaziraju na slabostima konkretnog osoblja i koji su u skladu sa opštim organiza-cionim razvojem.

MotivacijaUspeh ne zavisi samo od sposobnosti radnika, već i od njihove motivacije.

Razvijanje profesionalnih veština putem programa obuke je od posebne važnostikako bi se održala motivacija radnika. Motivacija radnika se takođe može podićirazličitim podsticajnim merama, kao što su dodatna plaćanja, mogućnost napre-dovanja u karijeri itd. Potsticajni paketi mogu biti namenjeni i osoblju koje jeodgovorno za sprovođenje reformi.

AutsorsingAutsorsing je angažovanje trećeg lica za obavljanje određene aktivnosti, obično

putem tendera. Autsorsing je već delimično objašnjen u tekstu u komentarimavezanim za ugovore o pružanju usluge. Autsorsing se sprovodi kada se smatra da ćese određeni posao odraditi po nižoj ceni nego što bi to bio slučaj kada bi se ista taaktivnost radila unutar preduzeća. Nekada je autsorsing vođen željom da sepreduzeće koncentriše na osnovne delatnosti, dok se manje specijalizovani zadaci


S T R AT E G I J E z A R E F O R M U��

OKVIR 12: PRIMER RESTRUKTUIRANJA RADNE SNAgE: VODOVOD APA NOVA, BUKUREŠT, RUMUNIJA

Francuska firma Veolia je dobila tender za koncesiju zakomunalne usluge vodosnabdevanja u Bukureštu2000.godine. Veolia od tada ima u vlasništvu84 procenata vodovodnog preduzeća Apa Nova, aostalih 16 procenata je u vlasništvu opštine Bukurešt.Namera uprave Veolia-e je bila da preduzeće restruk-tuira i smanji broj zaposlenih za 60 procenata, sa 4 900na 1 900. U saradnji sa opštinom Bukurešt, i uz

obavezu zaposlenih i sindikata zaposlenih, koncesionarje dogovorio produžavanje precesa restruktuiranja naduži period, kako bi gradski odbor mogao da zbrineotpuštene radnike. Apa Nova je 2007. godine imalaoko 2 000 zaposlenih, za koje je sproveden sveukupanprogram razvoja ljudskih resursa, koji uključujeprograme obuke radnika i unapređenje uslova bezbed-nosti na radnom mestu.

mogu odraditi jednako dobro, ili čak bolje ako se angažuje druga firma. Autsorsingugovori se obično potpisuju na duže od jedne godine, a ponekad i na period odnekoliko godina. Naše mišljenje je da autsorsing ima veliki potencijal za postizanjeznačajnih smanjenja troškova u vodovodnim preduzećima u regionu, mada se ovapraksa još uvek koristi u veoma malim razmerama.

Neke od aktivnosti za koje se obično uvodi autsorsing u vodovonimpreduzećima su: čitanje merača, naplata računa, održavanje i popravke objekata iuređaja, tretman mulja, funkcionisanje IT infrastrukture, održavanje voznog parka,laboratorijske aktivnosti, marketing, obezbeđenje, domarske usluge, upravljanjenekretninama, građevinski radovi i računovodstvo. U nekim slučajevima jecelokupni menadžment preduzeća poveren trećem licu putem menadžerskih ugov-ora, što je ujedno i jedan od oblika učešća privatnog sektora (videti deo o učešćuprivatnog sektora u drugom poglavlju).

Okvir 13 opisuje ključna pitanja koja treba uzeti u obzir prilikom odlučivanjada se neka aktivnost poveri trećem licu. Autsorsing pojedinih aktivnosti čestopodrazumeva otpuštanje radnika, jer za poslove koje su ranije obavljali radnicipreduzeća sada se angažuju treća lica. Ovo je veoma osetljivo pitanje, ali moguće jeublažiti negativan uticaj na zaposlene. U jednom pristupu kojem se običnopribegava, odeljenje ili jedinica komunalnog preduzeća čije će aktivnosti preuzetitreće lice se prvo organizuje u malo, posebno preduzeće, koje će se zatim angažo-



TABELA 13: REFORMA — AUTSORSINg JEDNE IlI VIŠE AKTIVNOSTI

Glavni stejkholderi Uprava vodovodnog preduzeća, zaposleni u preduzeću

Glavni uticaji Redukcija troškova

Smanjenje broja zaposlenih, (što može zahtevati neke inicijalne troškove)

Kvalitet aktivnosti se može promeniti. Očekuje se da se promeni na bolje, ali uvek postoji rizikda se desi suprotno

Potrebno vreme Nekoliko meseci do jedne godine

Nivo troškova Umereni inicijalni troškovi, ali autsorsing obično srednjeročno proizvodi neto prihode

OKVIR 13: KlJUČNA PITANJA KOJA TREBA RAZMOTRITI PRE AUTSORSINgA

• Da li će autsorsing dovesti do dovoljne uštede koja će opravdati postupak?

• Može li se popraviti interno poslovanje kako bi se postigla ušteda koja se inače očekuje od autsorsinga?

• Da li lokalno, ili van komunalnog preduzeća postoje dovoljno stručna i iskusna preduzeća koja mogu da preuzmu zadatke?

• Da li postoji više preduzeća koja su sposobna da preuzmu ove zadatke, kako bi konkurencija među njima rezultiralaboljim ponudama?

• Da li postoji strategija za zbrinjavanje otpuštenih radnika?

vati kao treće lice, za obavljanje određenih zadataka na određeni period od recimo3 godine. Nakon toga, ovo preduzeće može dati ponudu za datu aktivnost, ali ovogputa nemaju garanciju da će posao i dobiti.

RegionalizacijaOd 1990. godine do danas je bilo nekoliko primera gde su nacionalne Vlade

zemalja Centralne Evrope prenele nadležnost nad vodovodnim preduzećima naopštine. Pre 1990. godine, centralno vođene kompanije počele su da delujusamostalno, neke od njih su to učinile tako što su se podelile na manje jedinice(videti okvir 14). Mala vodovodna preduzeća često imaju problem sa nedostatkomopreme i stručnih kadrova i relativno visokim troškovima. Izlaz iz ove situacije jeono što se često naziva regionalizacija, koja predstavlja spajanje ili bližu saradnjupojedinačnih (opštinskih) komunalnih preduzeća na regionalnom nivou. U ovompoglavlju će prvo biti dato detaljnije obrazloženje regionalizacije, zatim će seraspravljati o pokretačkim snagama ovog procesa.

„Veće je bolje” brojni faktori govore u ime ove tvrdnje kada je reč o komunalnimpreduzećima.• Najčešće korišćen argument u prilog regionalizacije je ekonomija razmera,

odnosno finansijska korist koju kompanija ostvaruje širenjem proizvodnje.S obzirom da je proizvodnja za utvrđenu strukturu potrošača manje višeodređena, širenje se može ostvariti povećanjem broja priključaka u postojećempodručju opsluživanja, ili proširivanjem područja opsluživanja, putem akvizicijeili spajanja (udruživanja). Finansijska korist proizilazi iz toga što opsluživanjevećeg broja korisnika ne zahteva proporcionalno veća sredstva. Na primer, cen-tralna administracija komunalnog preduzeća, uključujući menadžere, advokateili usko specijalizovane eksperte, ne mora da se proširi. Laboratorije, određenidelovi opreme i građevinska vozila mogu da se dele, tako da nema potrebe zado-datnim nabavkama, a veb stranice i plaćanje softvera ne moraju da se dupliraju.Studije benčmarkinga pokazuju da veće kompanije, u proseku imaju niže



TABELA 14: REFORMA — ŠIRENJE PODRUČJA OPSlUŽIVANJA, OBIČNO SPAJANJEM IlI PUTEM AKVIZICIJE

Glavni stejkholderi Uprava vodovodnog preduzeća, zaposleni i vlasnici komunalnog preduzeća, kreatori politika

Glavni uticaji • Srednjeročna do dugoročna redukcija troškova

• Povećanje troškova u početnim fazama zbog troškova restruktuiranja poslovanja

• Mogućnost otpuštanja nekih radnika i menadžera zbog preklapanja aktivnosti prilikom spajanjakomunalnih preduzeća

• Poboljšana koordinacija korišćenja vodnih resursa

Potrebno vreme Jedna ili nekoliko godina

Nivo troškova Početni troškovi mogu biti veliki, do nekoliko procenata godišnjih prihoda

troškove po korisniku. Ipak neka istraživanja naglašavaju da ekonomija razmeraima granice. Na primer, Mizutani i Urakami (2001) su otkrili da je za Japanoptimalna veličina vodovodnog preduzeća između 700 000 i 800 000 stanovnika.Preko ovog broja prestaje da važi ekonomija razmera.

• Kada isti, ograničeni vodni resurs koristi nekoliko vodovodnih preduzeća, težese postiže dogovor oko njegovog korišćenja koji bi zadovoljio sve strane, a ne bidoveo do preterane eksploatacije resursa. Ako sva komunalna preduzeća spajai vodi isto telo, postoji dobra šansa da se prevaziđe ovaj konflikt interesa. Isto seodnosi i na situaciju u kojoj naselje koje se nalazi uzvodno zagađuje reku kojasluži kao izvor pijaće vode za naselja koja se nalaze nizvodno.

• Pružanje usluga po istim cenama i na lokacijama koje iziskuju niske troškove ina lokacijama koje iziskuju visoke troškove može se takođe omogućiti u velikim,regionalnim vodovodnim preduzećima. Ovakva unakrsna finansiranja mogubiti privlačna sa socijalnog aspekta, ali i ona imaju odredjenih ekonomskihnedostataka (videti poglavlje 4).

• Programi subvencija u sektoru su otvoreniji za velike projekte, pa su stogaprimenljiviji za regionalna komunalna preduzeća nego za više malih komunalnihpreduzeća zajedno.

Iako brojni primeri u regionu pokazuju da postoji tendencija priključivanjamalih vodovodnih preduzeća većim, spajanje većih komunalnih preduzeća slične



OKVIR 14: FRAgMENTACIJA MAĐARSKOg SEKTORA VODOVODNIH PREDUZEćA

1980. godine je u Mađarskoj, zemlji od 10 miliona stanovnika, postojalo 33 komunalna preduzeća za vodovod ikanalizaciju. Sve ove kompanije su bile u državnom vlasništvu i centralno vođene. Tokom ekonomske tranzicijedevedesetih godina imovina 28 preduzeća je preneta na opštine, zajedno sa obavezom da preuzmu vršenje uslugavodosnabdevanjea i kanalizacije na svojim teritorijama. Umesto ranije državne svojine i koordinisanog procesadonošenja odluka, u svakoj od ovih kompanija se pojavio veliki broj malih vlasnika sa različitim interesima, što jeotežalo donošenje važnih odluka. Kao posledica toga, velika regionalna preduzeća su počela da se dele na manja.Opštine koje su imale dobar kvalitet vode po niskoj ceni, i koje su već imale dobro razvijenu infrastrukturu su prvekoje su postale nezavisne od velikih regionalnih kompanija, i koje su osnovale nova preduzeća sa imovinom koja senalazila na njihovoj teritoriji. Kao rezultat toga, ostatak područja opsluživanja se suočio sa višim prosečnim troškovimai manje privlačnim poslovnim okruženjem, što je dovelo do toga da najbolji sektori takođe napuste kompaniju. Ovosve je pokrenulo lančanu reakciju, i nekoliko ciklusa odvajanja. Danas u Mađarskoj postoji preko 300 ViK preduzeća,i mnoga od njih opslužuju samo jednu opštinu. Neka mala komunalna preduzeća ne proizvode sama vodu, većkupuju velike količine već prerađene vode od drugih vodovodnih preduzeća, i samo vrše njenu distribuciju u lokalnojmreži. Nedavno se preokrenuo ranije započet proces dezintegracije: svake godine određeni broj opština sklapa ugov-ore sa većim vodovodnim preduzećima u regionu da vrše usluge vodosnabdevanja i odvođenja za njih. Ove manjeopštine su svesne da nemaju dovoljno stručnog kadra i specijalne opreme za uspešan rad, a takođe očekuju da ćese troškovi, a time i cena usluge smanjiti uključivanjem u veća komunalna preduzeća. U stvari, ovo se može sprovestiputem menadžment ugovora, u kom će umesto privatnog partnera, drugo javno komunalno preduzeće ili državnaregionalna kompanija da preuzme poslovanje manjih preduzeća.

veličine je manje učestalo. Čak i kada je regionalizacija opravdana, veća preduzećanerado udružuju snage, strepeći da gubitak nezavisnosti može da dovede do gubitkakontrole, ili jednostavno iz razloga što je ovaj proces mukotrpan. U ovom slučajudržava može da priskoči u pomoć, i u nekoliko zemalja je upravo država promovisalaregionalizaciju.

U Albaniji, prema nacionalnoj strategiji za vodovodna preduzeća (Patozi iOlldashi, 2008), regionalizacija trenutno rascepkanih vodovodnih preduzećapredstavlja prioritet, jer se Vlada nada da će to dovesti do smanjenja servisnih troškova.Studija koja se odnosi na to treba da bude završena do kraja 2008. godine. Država nam-erava da sprovede podsticajne mere kako bi ubrzala proces regionalizacije. U stvari,prvo spajanje je već sprovedeno između komunalnih preduzeća Berat i Kucova, što jeomogućeno grantom Nemačke Vlade od 6 miliona evra. Ovaj novac je iskorišćen zarekonstrukciju vodovodne infrastrukture oba grada.

Vlada Crne Gore generalno preferira model decentralizacije sektora voda, iohrabruje regionalizaciju zbog ekonomije razmera (WURPWG, 2007). Vladin planreforme komunalnih vodovodnih preduzeća predviđa uvođenje grantova preko kojihće se finansirati deo troškova vezanih za spajanje komunalnih preduzeća, uključujućipravne troškove i troškove vezane za restruktuiranje poslovanja.

Ulaganje u smanjenje troškovaInvesticije u vodovodna preduzeća mogu da služe različitim svrhama. Mnoge

nove investicije će proširiti polje usluga, ili uvesti ranije nepostojeće tehnologije,kao što je tretman otpadnih voda. Investiranje u postojeću infrastrukturu običnodoprinosi poboljšanju kvaliteta usluga, kao što je kontiniirano pružanje usluge ilikvalitet pijaće vode. Međutim, neke od ovih investicija takođe redukuju operativnetroškove kompanije. U stvari, to je nekada glavna svrha, i to se posebno odnosi nasmanjenje gubitaka i uvođenje tehnologija za postizanje energetske efikasnosti.

Pre nego što navedemo neke od ovih opcija za investiranje, biće dato nekolikonapomena o važnosti kost-benefit analize. Pretpostavljajući da je isključiva svrhainvesticija smanjenje operativnih troškova7, logičan uslov je da su koristi(smanjenje operativnih troškova) veći nego inicijalni troškovi (troškovi investicija).Investicije obično predstavljaju jednokratni trošak, dok se promene operativnihtroškova dešavaju na godišnjem nivou. Obično se ovi različiti tipovi opticaja novcaupoređuju prema njihovoj (neto) trenutnoj vrednosti, što je zbir eskontovanih vred-nosti svih budućih novčanih tokova u pitanju. Na internetu postoje mnogi izvori kojidaju objašnjenja za kalkulaciju trenutne vrednosti, uključujući pravilan izbor stope pri-nosa (kao polaznu tačku vidite http://en.wikipedia.org/wiki/Net_present_value).

U slučaju kada trenutna vrednost dobiti (npr. ušteda) ostaje ispod trenutnevrednosti troškova, onda nema smisla da vodovodno preduzeće, koje je u finan-sijkoj krizi, sprovodi investiranje, osim u slučaju kada je reč o drugim ciljevima kojine moraju nužno da podrzumevaju samo novčana sredstva. U slučaju višestrukih in-



vesticionih opcija, svaka investicija treba da se procenjuje odvojeno i izvršenje bitrebalo početi sa najefektnijom investicijom, investicijom koja će doneti najvećukorist8 za svaku jedinicu originalne investicije, ili investiciju koja ima najkraćiperiod otplate ukoliko se finansira putem kredita.

U nastavku su navedene neke od usluga koje mogu da dovedu do najvećih ušteda.

Smanjenje gubitaka vodeNajočiglednija investicija u smanjenje troškova, i verovatno najčešće primen-

jivana u Centralnoj Evropi, je smanjenje gubitaka vode u distributivnoj mrežikroz popravku i rehabilitaciju delova mreže. Ovo je ujedno i tip intervencije kojirapidno povećava slobodan protok novca, što je preporučeno od strane Svetskebanke 2006. godine.

Jasno je da postoje velike količine neobračunate vode, i dok ovo uključuje inenaplaćenu, ali potrošenu vodu, najveći gubici su tehnički i odnose se na lošestanje distributivne mreže. Slika 2 pokazuje elemente koji čine prihod i gubitkevode. Kolona D pokazuje tehniče gubitke i nenaplaćenu potrošnju za gubitkevode u sistemu, uključujući neobračunatu vodu.

Tabela 16 prikazuje stepen gubitaka vode u zemljama kojima se bavi ovajpriručnik. Radi poređenja, u razvijenim zemljama se stepen neobračunate vodeispod 25 procenata generalno smatra prihvatljivim, mada je prema primerimadobre prakse ovaj procenat još niži. Neki od brojeva u tabeli predsavljaju pros-ečnu vrednost za celu zemlju, mada postoje preduzeća sa još gorim podacima.Stepen neobračunate vode od 80 procenata nije nemoguć.

Koje su koristi od smanjenja gubitaka vode? Manje energije, radne snage, idrugih troškova je potrebno za crpljenje, prečišćavanje i distribuciju vode, i manjehemikalija je potrebno za prečišćavanje i tretman otpadnih voda. Opšte stanjemreže će se poboljšati, tako da će broj pucanja cevi i troškovi koje oni uzrokujubiti smanjeni u budućnosti. U slučaju manjka vode, čak i sezonskog, ili uskihgrla u snabdevanju pijaćom vodom, skupe investicije mogu da se izbegnu sman-jenjem gubitaka vode.



TABELA 15: REFORMA — INVESTICIJE SA POVOlJNIM PERIODOM OTPlATE

Glavni stejkholderi Uprava komunalnog preduzeća

Glavni uticaji • Srednjeročna do dugoročna redukcija troškova

• Povećanje troškova u početnoj fazi zbog investicija, osim u slučajevima kada se one finansirajuputem zajmova ili grantova

• Neke investicije će poboljšati pouzdanost i/ili kvalitet usluge

Potrebno vreme Najmanje jedna godina

Nivo troškova Početni troškovi će biti visoki, do nekoliko procenata godišnjih prihoda

CRTEž 2: ElEMENTI VODOSNABDEVANJA, UKlJUČUJUćI FAKTOR NEOBRAČUNATE VODE U KOlONI D

A B C D E

Ulaz u sistem(m3/god)

Prihodovana izmerenapotrošnja

(sa predatom)(m3/god)

Prihodovana neizmerenapotrošnja(m3/god)

Neprihodovana izmerenapotrošnja(m3/god)

Neprihodovananeizmerena potrošnja

(m3/god)

Neovlašćena potrošnja(m3/god)

Greške u merenju(m3/god)

Stvarni gubici sirove vodeu cevovodima i tokom

tretmana(ako je primenljivo)

(m3/god)

Curenje na dovodima i/ilidistributinvoj mreži

(m3/god)

Curenje i prelivanje naobjektima vodovoda

(m3/god)

Curenje na priključcimapre vodomera

(m3/god)

Fakturisanaovlašćena potrošnja

(m3/god)

Nefakturisanaovlašćena potrošnja

(m3/god)

Prividni gubici(m3/god)

Stvarni gubici(m3/god)

Ovlašćenapotrošnja(m3/god)

Gubici vode(m3/god)

Prihodovana(fakturisana) voda

(m3/god)

Neprihodovana(nefakturisana) voda

(m3/god)



Izvor: Performance Indicators for Water Supply Services, International Water Association (2006)

Nove tehnologijeMnoga vodovodna preduzeća u svom tehnološkom lancu poseduju zastarelu i

nepouzdanu opremu. Zamena ove opreme je nekada veoma skupa. Ipak, uvođenjenovih tehnologija može da dovede do značajnog smanjenja operativnih troškova.Kupovina dela opreme zapravo može proizvesti neto korist, tj uštede će prevagnutinad troškovima. Neke od tehnologija koje potencijalno mogu da dovedu do uštedasu nabrojane dalje u tekstu. Ova lista nije sveobuhvatna, ali daje ideju o tome kojitip akcije vodovodna preduzeća mogu da preduzmu kako bi smanjili tekućetroškove.

Zamena postojeće tehnologije:• Električna oprema. Plaćanje električne energije može lako da dostigne 15% svih

operativnih troškova vodovodnog preduzeća. Stvarna vrednost zavisi od oper-ativnih uslova (dubina bunara, prostorna struktura mreže), tržišne vrednostielektrične energije, i što je još važnije, od efikasnosti opreme. Pumpe i naprednaoprema za tretman otpadnih voda troše najviše energije. Zamena starih pumpije konvencionalni metod za uštedu energije. Kao dodatna korist, nove pumpezahtevaju manje održavanje i pouzdanije su. Prema podacima Svetske banke,poboljšanje energetske efikasnosti (zajedno sa menadžmentom potražnje)predstavlja lako dostupne načine za uštedu u regionu. (Nuamah, 2008.).

• Vozila i mašine koje rade na tečna goriva. Njihova zamena može da dovededo uštede energije i smanjenja troškova održavanja, a isti je slučaj i sa elektroopremom.

• Zgrade u kojima su kancelarije. Modernizacija osvetljenja, grejanja, klime ikancelarijske opreme može takođe rezultirati značajnim uštedama energije itroškova održavanja, mada ne u istom obimu kao što je slučaj kod zamenetehnologije u samom pogonu.



TABELA 16: NEOBRAČUNATA VODA U JIE

ZEMlJA PRIBlIŽNI RASPON IlI PROSEČNI IZVOR INFORMACIJA INIVO NEOBRAČUNATE VODE KOMENTAR

Albanija 67% Program benčmarkingaJKPa u Albaniji

Bosna i Hercegovina 50% REC istraživanje

Hrvatska 40% REC istraživanje

Kosovo/1244 UNSCR 59% REC istraživanje (vrednost uopštinama varira od 46% do 75%)

BJR Makedonija 50% REC istraživanje

Crna Gora 50-75% REC istraživanje

Srbija 30% MAFWM (2006)



OKVIR 15: SCADA SISTEM U KARlOVCU

Između 2001. i 2004. , komunalno preduzeće Vodovod i kanalizacija Karlovac, u Hrvatskoj je uvelo nadzor iprikupljanje podataka- (SCADA) sistem kako bi automatizovalo merenja i kontrolu vađenja vode i slanje vode krozdistributivnu mrežu. Troškovi uvođenja SCADA sistema su bili otprilike 130 000 evra, i celokupna suma jefinansirana iz sopstvenih sredstava preduzeća. Vodoprivredno preduzeće Karlovac uzima vodu iz sistema bunara,koji svi snabdevaju istu distributivnu mrežu. Neki objekti za skladištenje vode su takođe povezani na sistem. Ubilo kom tremutku komunalno preduzeće može da odabere koji će bunar ili skladište da koristi. Troškovi vo-dosnabdevanja variraju u zavisnosti od bunara i objekta za skladištenje, ali i od doba dana, zbog variranja ceneelektrične energije. SCADA sistem prikuplja informacije o pritisku vode i protoku vode od određene lokacije umreži, i ova informacija pomaže u selekciji kobinacije izvora vode koji su najjeftiniji za svaki trenutak u toku dana.SCADA sistem izvršava i neke operacije koje bi se inače radile ručno, čime se smanjuju troškovi rada. Madauprava komunalnog preduzeća Karlovac smatra da su postignuta značajna smanjenja troškova uvođenjemSCADA sistema, na žalost stvarni nivo ovih ušteda još nije procenjen.

OKVIR 16: OPTIMIZACIJA TROŠKOVA ElEKTRIČNE ENERgIJE U NYIRSEgVIZ-U

Električna mreža zemlje može da bude efikasna ako potrošnja energije može da se predvidi dovoljnoprecizno, tako da proizvodnja, izvoz i uvoz električne energije mogu da se prilagode tako da zadovoljepotražnju. Kako električna energija ne može da se skladišti, snabdevanje i potražnja moraju uvek da budu višeili manje u ravnoteži, kako bi se izbegli problemi sa kvalitetom usluge. Proizvođači električne energije9 se stogatrude da naprave tarifnu strukturu koja daje potsticaj velikim potrošačima da se pridržavaju određenograsporeda potrošnje. Obično veliki potrošači treba svakog dana do podne da podnesu planiran raspored zanaredni dan izdeljen na petnaestominutne periode. Ovaj dnevni raspored mora biti predviđen što je preciznijemoguće, jer se dodatna potrošnja koja prekoračuje predviđene kapacitete tarifira po višoj ceni. Nyirsegviz,komunalno preduzeće vodovod i kanalizacija u istočnoj Mađarskoj se snabdeva električnom energijom nagore pomenuti način, na bazi dnevnog rasporeda10. Preduzeće koristi sofisticiran metod kontrole kako biosigurao da se održi unapred planiran raspored. Integrisani sistem kotrole (IMIR) kontinuirano sakuplja podatkeo radu sistema vodosnabdevanja i kanalizacije, kapacitetu korišćenja tehnologija, i protoku vode i otpadnevode. Na osnovu ovih podataka IMIR može da predvidi potrošnju električne energije preduzeća zapetnaestominutne periode. Ako ova vrednost prelazi predviđenu potrošnju električne energije, IMIR ćeautomatski da smanji rad tih tehnologija (kao što je izliv vazduha u basene za tretman otpadnih voda) gdevreme nije toliko bitno i gde određena kašnjenja neće izazvati probleme. (Csurka, 2008.)

Cena električne energije ne zavisi samo od pridržavanja rasporeda, već zavisi i od dela dana. Električna energijaje skuplja tokom dana, nego kasno uveče, a najjeftinija je tokom noći. Kao i mnoga druga vodovodnapreduzeća u Mađarskoj, Nyirsegviz namerava da iskoristi što je bolje moguće ove razlike u ceni: na primer, onivrše punjenje rezervoara tokom noći kada je cena niža, smanjujući tako potrošnju skupe električne energijetokom dana.

Uvođenje novih tehnologija:• Tretman kanalizacionog mulja. Ako ViK preduzeće ima postrojenja za sekundar

tretman otpadnih voda, velike količine mulja se generišu. Odlaganje muljana deponijama je sve manje prihvatljivo, delom i zbog EU regulativa koje setiču količina biorazgradljivog otpada koji se može odlagati na deponijama.Poljoprivredna upotreba kompostiranog kanalizaciskog mulja je problematičnana mestima na kojima je mulj zagađen industrijskim otpadnim vodama. U sveviše postrojenja za tretman otpadnih voda, mulj se razlaže kako bi se dobiobiogas, koji se zatim koristi za proizvodnju energije, koja se može koristiti zazagrevanje objekata, pokretanje mašina za tretman otpadnih voda ili prodajuelektričnoj mreži. Dodatna prednost je značajno smanjenje količine organskogsadržaja u mulju, što smanjuje troškove odlaganja.

• Inteligetni vodomeri. Ovi vodomeri imaju opciju daljinskog čitanja, tako dase štedi na troškovima radne snage. O njima će kasnije biti više reči.

• Proces optimizacije. Velika količina novca se može uštedeti efikasnijim radompostojeće infrastrukture. Proces optimizacije ne podrazumeva velika investiranja,kao što su postrojenja za tretman voda, cevovodi, crpne stanice i postrojenja zatretman otpadnih voda. Fokus je na smart tehnologijama, uključujući informa-cione tehnologije, prirodne nauke i biotehnologiju, čijom primenom se možepostići smanjenje infrastrukturnih, operativnih troškova. Primeri procesaoptimizacije su dati u okvirima 15 i 16, i svaki prikazuje kako smart tehnologijemogu da se koriste u cilju štednje električne energije.

Merenje potrošnjeGlavna svrha merenja potrošnje vode je mogućnost izdavanja fakture koja se bazira

na stvarnoj potrošenoj količini. Naplata potrošnje je sistem koji daje potsticaje da sevoda čuva.

U regionu JIE, većina domaćinstava, industrijskih i komercijalnih objekataimaju vodomere, mada stanovi u okviru zgrada obično nemaju pojedinačnevodomere, posebno starije zgrade. Odnos broja merenih priključaka i ukupnogbroja priključaka se određuje na nivou države, i obično je daleko ispod 100 procenata.Posedujemo podatke samo za Albaniju i Kosovo/1244 UNSCR, za koje je ovavrednost 40%, odnosno 83%. Ostale zemlje imaju između 40 i 90 procenata.

Nedostatak odvojenih vodomera u stanovima zgrada je jedna od najvažnijihstvari koje se tiču merenja potrošnje, tako da ćemo naredni deo posvetiti ovoj temi,pre nego što pređemo na ostale reforme koje se tiču merenja potrošnje.

Merenje potrošnje u stanovimaU zgradama u kojima pojedinačni stanovi nisu opremljeni vodomerima,

potrošnja se meri na osnovu ukupne potrošnje zgrade, i ta suma se deli na stanoveprema algoritmu (npr. srazmerno broju stanara u stanu, ili veličini stana).



Ovakav aranžman je pogodan za komunalno preduzeće ukoliko zgrada predstavljajednog potrošača, kroz na primer udruženje stanara, i u tom slučaju je udruženjeodgovorno za naplatu računa od domaćinstava. Ipak, postoje zgrade koje nemajuposebne vodomere u stanovima, a stanari plaćaju svoje račune za vodu direktnovodovodu. U nedostatku individualnih vodomera, domaćinstva nemaju podsticajda smanje potrošnju, što rezultira potrošnjom vode koja je iznad proseka, a timekomunalno preduzeće dobija više novca.

Ipak, i vodovodna preduzeća se mogu suočiti sa mnogim problemima uslednepostojanja vodomera u stanovima. Domaćinstva sa manjim prihodima bi običnotrošila manje kako bi platila manje, ali kako nemaju izbora to vodi ka neplaćanjuračuna. U vreme povećanja cena stanari ovakvih zgrada su nezadovoljni, jer nemogu da kontrolišu svoje račune za vodu, pa se stoga oštro protive povećanju cena.Oni mogu vršiti pritisak na opštinu da ograniči potrebno povećanje cena.

Kako cena vode nema adekvatan uticaj na potražnju za vodom, prekomernapotražnja može da izazove probleme u vodovodnom sistemu sa infrastrukturnimograničenjima ili nedovoljnim izvorima vode. Proizvodnja velikih količina vode ipovećanje količina otpadne vode takođe uzrokuje nove troškove vodovodnompreduzeću.



TABELA 17: REFORMA — INSTAlIRANJE VODOMERA U STANOVE

OKVIR 17: MERENJE U VElIKOJ BRITANIJI

U Velikoj Britaniji, u svega 30 procenata domaćinstava se meri potrošnja vode, što je prilično mali broj za Evropu.Skoro je All-Party Parliamentary Water Group preporučio da zemlja počne masovnije da uvodi merenje potrošnjeu cilju poboljšanja usluge vodosnabdevanja, kako bi se stvorio pravedniji sistem naplate, baziran na potrošnji pokubnom metru, i kako bi se pospešilo očuvanje vodnih resursa.

(APPWG, 2008)

Glavni stejkholderi Vodovodno preduzeće, opština, stanari zgrada

Glavni uticaji • Smanjenje potrošnje vode

• Smanjenje ispuštanja otpadnih voda

• Kratkoročno smanjenje prihoda vodovoda zbog smanjene potrošnje

• Smanjeni promenljivi troškovi zbog smanjene isporuke vode i sakupljanja otpadnih voda

• Bolji izgledi za naplatu računa

• Lakše uvođenje budućih poskupljenja

• zadovoljniji potrošači

Potrebno vreme 1 do 5 godina, u zavisnosti od obima programa

Nivo troškova Između 100 i 500 evra po priključku, u zavisnosti od rasporeda vodovodnih cevi u zgradi

Argumente za i protiv uvođenja vodomera u stanove treba procenjivati na nivouopštine, jer ne postoji univerzalno rešenje ovog problema. U mnogim slučajevima,najbolja strateška opcija za komunalno preduzeće je instaliranje vodomera, i to seuglavnom poklapa sa interesima stanara. Ipak, sprovođenje ovoga u delo je čestosprečeno kako tehničkim, tako i pravnim, i finansijskim poteškoćama.

Najveći tehnički problem je taj što su vodovodne cevi postavljene vertikalno uvećini zgrada, ulazeći u svaki stan barem dva puta. U tom slučaju treba da se uvedenekoliko vodomera, koji zatim moraju da se održavaju i redovno očitavaju, ilicelokupna unutrašnja vodovodna mreža treba da se ponovo isprojektuje, što je veomaskupo.

Sledeći problem je pravne prirode. Stambeni blokovi i sistem vodovodnih ceviu njima su u privatnom vlasništvu, bilo agenta za nekretnine ili samih stanara.Komunalna preduzeća instaliraju vodomere na vodovodne cevi u vlasništvukomunalnog preduzeća, kako bi imala punu kontrolu nad vodomerima. Sa pravnogaspekta, vodomeri koji su u vlasništvu komunalnog preduzeća često ne mogu bitiinstalirani u stanove. Način da se ovo prevaziđe je da stanari ovakvih stanova samiplate instaliranje vodomera u svojim stanovima i time osiguraju pravedniju naplatuusluga.

Drugi problem je plaćanje ugradnje vodomorea i samog vodomera. U mnogimgradovima su stanari starih zgrada uglavnom sa malim prihodima i nisu u stanjuda sami plate rad. Vodovodno preduzeće i opština moraju da urade finansijske šeme,koje mogu da uključe delimično finansiranje od strane komunalnog preduzeća iliopštine, zajmove za stanare, i moguće prijavljivanje za finansiranje od strane države.Kako se potrošnja obično smanjuje sa instaliranjem vodomera, posebna šema možeda uključi delimično finansiranje kroz uštede na računima za vodu, na isti načinkao što se modernizacija uličnog osvetljenja obično finansira od uštede energije.U Albaniji, koja je 2007. imala ugrađene vodomere na samo 34 procenatapriključaka, država je finansirala opštinske programe za uvođenje vodomera, adomaćinstva nisu morala da plate ovu uslugu.

Ostale reforme merenjaPored uvođenja novih vodomera, redovna kalibracija, održavanje i zamena

postojećih vodomera je takođe veoma važna, jer vodomeri vremenom postaju svemanje precizni. Ako vodomeri prikazuju manju potrošnju od stvarne, komunalna



OKVIR 18: INSTAlIRANJE STAMBENIH VODOMERA U PITESTI, RUMUNIJA

Apa Canal Pitesti, vodovodno preduzeće u Rumuniji, je 2004. godine započelo eksperimentalni programuvođenja vodomera u stanove. U gradu Pitesti se nalazi preko 50 000 stanova u stambenim blokovima, a samou 2000 stanova su postojali individualni vodomeri pre 2004. Vodovod je finansirao polovinu troškova zavodomere i njihovo uvođenje u 800 stanova. Ostatak troškova su pokrili stanari ovih stanova. Ukupni troškovi subili oko 130 000 evra. Potrošnja vode po domaćinstvu posle uvođenja vodomera je smanjena sa 130m3 godišnjena 100m3 godišnje, što je rezultiralo proporcionalnim smanjenjem računa. (Morris et al., 2007.)

preduzeća gube prihod, a u slučaju da vodomeri prikazuju veću potrošnju odstvarne, potrošači postaju nezadovoljni. Prema zakonskoj regulativi većinezemalja vodomeri se moraju redovno kalibrisati, najčešće se u slučaju kućnihvodomera malih prečnika kalibracija radi na svakih pet godina.

Konačno, neki troškovi mogu biti smanjeni ako se čitanje vrši ređe. Običnose vodomeri čitaju svakog meseca ili jednom u dva meseca. Čitanje vodomeramože da služi i kao mogućnost da se naplata računa vrši u kešu, mada je ovaj načinnaplate sve manje prisutan. U poslednje vreme sve više komunalnih preduzećase odlučuje da čitanje kućnih vodomera vrši jendom ili dva puta godišnje, dok sečitanje vodomera velikih potrošača i dalje vrši između 6 i 12 puta godišnje. Ređečitanje vodomera omogućava smanjenje troškova osoblja, dok se računi i daljeizdaju jednom mesečno ili jednom u dva meseca na osnovu procenjene potrošnje,a računi se prilagođavaju nakon sledećeg čitanja vodomera. Ako potrošač smatrada se njegova potrošnja, u poređenju sa prethodnim periodom, znatno promenila(na gore ili na dole), on može zahtevati prilagođavanje računa novoj potrošnji.

Razvoj informacionih sistemaKvalitetni podaci su neophodni kako bi se procenile trenutne operativne,

tehničke i finansijske performanse, i na osnovu njih donosile pravilne odluke.Većina vodovodnih preduzeća u regionu još uvek nisu transformisali stari metodprikupljanja podataka i upravljanja u moderne informacione sisteme, i dostupnipodaci su često nekompletni i nečitljivi. Razvoj i/ili unapređenje informacionihsistema u vodovodnim preduzećima će pojačati kvalitet status kvo operacija iodluka i pomoći će pri proceni ostvarenosti ciljeva.

Informacioni sistemi, bilo manuelni ili elektronski, obično imaju tri namene:• Funkcionalna podrška poslovanju i operacijama: ovo uključuje prikupljanje,

snimanje, čuvanje i osnovnu obradu podataka.• Podrška donošenju odluka: uključuje korišćenje i obradu sakupljenih

podataka koji bi služili za pružanje informacija za proces donošenja odluka,uključujući izveštaje (izveštaji o profitu i gubicima, lista potrošača koji neplaćaju račune , itd). Ta podrška može da uključuje izveštaje sa informacijamao upravljanju, izvešataje o monitoringu performansi kako bi se preduzele mereza unapređenje performansi.



OKVIR 19: PRElAZAK NA PRECIZNIJE MERENJE U KARlOVCU

U Karlovcu, u Hrvatskoj, pretpostavlja se da stari vodomeri velikog promera, koji mere potrošnju vode na nivou celestambene zgrade, daju netačna očitavanja pri manjem protoku vode u vreme slabije potrošnje tokom noći ili tokomvikenda. Iz tog razloga ukupna izmerena potrošnja u tim zgradama može biti za nekoliko procenata niža od stvarnevrednosti. Kako bi se rešio ovaj problem vodovodno preduzeće u Karlovcu je počelo zamenu ovih starih vodomeramodernijim, koji imaju specijalni dodatni merač malog prečnika koji se automatski uključuje pri malom protoku vode,i na taj način se osiguraava precizno merenje celokupne potrošnje.

• Monitoring performansi: obrada ključnih indikatora uspešnosti (KPI) uzupotrebu upravljačkog informacionog sistema kako bi se omogućio monitoringuspeha, benčmarking i revizija. Ovi alati služe za poboljšanje efikasnosti.

Navedeni informacioni sistemi su od ključne važnosti za pravilan rad vodovodnihpreduzeća.

Finansijski inforamacioni sistemi koji mogu biti kompleksniji i pružati višeinformacija od jednostavnih sistema za knjigovođstvo. Ovi sistemi običnouključuju alate za obično knjigovođstvo i finansijske izveštaje, cash-flow planovei računovodstvo. Na primer, cost centre accounting (deo pomenutog informa-cionog sistema) pomaže u identifikovanju troškova i prihoda po aktivnostima(npr. voda, otpadne vode, ostala polja rada), što je važno za praćenje finansijskoguspeha i kreiranje tarifa koje omogućavaju pokrivanje troškova (poglavlje 4 o tar-ifnoj reformi). Trenutno mnoga komunalna preduzeća koja pružaju veći broj ra-zličitih usluga nemaju finansijske knjige koje se baziraju na različitimaktivnostima, tako da je iz njih teško zaključiti koja aktivnost pravi gubitke ilistvara profit. Postoji sumnja da se u mnogim gradovima u Srbiji novcem odnaplate parkinga ili održavanja grobalja subvencionišu druge aktivnosti, posebnousluge vodosnabdevanja i grejanja. (Dax, 2008.).

Sistemi upravljanja imovinom, koji daju podatke o vrednosti celokupnepostojeće imovine za finansijske svrhe, zatim za svrhe održavanja, proizvodnje iadministracije. U slučaju kada se neka imovina ne vodi u knjigama komunalnogpreduzeća, ali je u posedu opštine ili države, komunalno preduzeće treba danastoji da dobija redovno ažurirane podatke o statusu ove imovine i njene brutoi neto vrednosti, ali takođe i procenu troškova zamene imovine (koja se uglavnomne poklapa sa vrednostima iz knjiga). Kada je povezan sa finansijskim informa-cionim sistemom i geografskim informacionim sistemom (GIS), može pomoći iu pravljenju budućih investicionih planova.

U vezi sa ovim je i primena geografskog informacionog sistema u vodovod-nim i kanalizacionim mrežama. Ovo je koristan alat za rad i održavanje sistema,uključujući zadatke kao što su identifikacija gubitaka vode, prikupljanje podatakao uslovima na mreži, lociranje ilegalnih priključaka i obavljanje hitnih popravki.



TABELA 18: UVOĐENJE NOVIH IlI UNAPREĐENJE POSTOJEćIH PRIVREDNIH INFORMACIONIH SISTEMA

Glavni stejkholderi Uprava vodovodnog preduzeća i odeljenja

Glavni uticaji • Tačniji i češće ažurirani podaci o radu komunalnog preduzeća

• Povećan kvalitet procesa donošenja odluka

Potrebno vreme Nekoliko nedelja do nekoliko meseci po sistemu

Nivo troškova Nizak do srednji. Uključuje cenu sistema, troškove konsultacija i obuke. Jednostavniji sistemimogu koštati nekoliko hiljada evra, dok složeni sistemi multinacionalnih korporacija mogukoštati nekoliko desetina hiljada evra.

Upravljanje odnosima s klijentima (CRM) sa kvalitetnim podacima opotrošačima, potrošnji, naplati računa, povezano sa finansijskim informacionimsistemom, je od vitalne važnosti za pravovremeno i efikasno prikupljanje prihoda(videti poglavlje 4 o tarinoj reformi).

Baza podataka o zaposlenima može igrati važnu ulogu u uspešnom upravl-janju ljudskim resursima (videti gore komentar o upravljanju ljudskim resursima)i može biti povezana sa sekcijom za isplatu finansijskog informacionog sistema.

BenčmarkingBenčmarking je proces poređenja različitih aspekata uspešnosti u okviru

nekoliko organizacija, sa ciljem utvrđivanja pozicije relativne uspešnosti, identifikacijenajboljih primera prakse, i učenja od drugih kako bi se povećala uspešnost.

Tokom prethodnih 10 godina, benčmarking saradnja je postala široko raspros-tranjena u sektoru vodoprivrede, kako na domaćem, tako i na međunarodnom planu.Neke od benčmarking šema su pokrenuli regulatori kako bi se prikupljali podaciza proces određivanja tarifa, postavili standardi usluga, i da bi se utemeljile sektorskepolitike (npr. Velika Britanija, Holandija, a od skoro i Kosovo/1244 UNSCR11), aličešće udruženja vodovodnih preduzeća ili same kompanije iniciraju saradnju.

Tipična metodologija benčmarkinga sadrži sledeće korake:• Odluke o oblastima investiranja (npr. usluge vodosnabdevanja, kanalizacije,

finansijski uspeh)• Identifikovanje partnera• Određivanje izvora podataka i samih podataka koje treba prikupljati• Prikupljanje, provera i ispravljanje podataka• Izračunavanje indikatora uspeha• Određivanje pozicije relativnog uspeha i izvođenje osnovnih razloga• Postavljanje ciljeva uspeha• Odluka o merama i njihova implementacija radi ostvarivanja ciljeva• Ponovo pokretanje



TABELA 19: REFORMA — UČEŠćE U BENČMARKINg SARADNJI

Glavni stejkholderi Vodovodna preduzeća, nekad regulatorna tela

Glavni uticaji • Bolje razumevanje razloga za neispunjavanje ciljeva

• Realistični ciljevi uspeha

• Monitoring postignutih ciljeva

Potrebno vreme 1 godina, ali se može raditi i kontinuirano

Nivo troškova Nizak. Ulazak u aktivni program kao što je IBNET zahteva samo nešto internogvremena. Pokretanje benčmarking programa sa drugim komunalnim preduzećimamože zahtevati između 1000 i 3000 evra/god/preduzeće, u zavisnosti od obima

Iako postoji jednokratna benčmarking saradnja, posebno za pojedina područja,većina benčmarking saradnji vodovodnih preduzeća se dešava kontinuirano, običnou godišnjim ciklusima. Višegodišnji benčmarking programi ne pokrivaju samostrateško planiranje, već su korisni za uspešno postizanje ciljeva.

Vrednost nekih indikatora benčmarkinga zavisi od unutrašnje efikasnostikomanije, koliko i od radnih uslova. Na primer, niska vrednost potrošnje električneenergije u vodovodnom preduzeću (kWh/m3) može biti posledica dobro održa-vane mreže i visoko efikasnih pumpi, ali može i da bude rezultat dobrih operativnihuslova, kao što je ravan teren, veliki potrošači i skoncentrisano područje opsluži-vanja. Upoređivanje indikatora uspeha između kompanija treba uraditi oprezno,uzimajući u obzir razlike u operativnim uslovima. Ako je broj učesnika ubenčmarking saradnji dovoljno veliki , može biti od koristi računanje vrednostiindikatora za grupe kompanija na osnovu operativnih uslova i veličine. Ovoje upravo urađeno u Benčmarking klubu Mađarske vodoprivredne asocijacije(videti Okvir 22).

Nezavisna revizija učinkaZa razliku od revizije finansijskih izveštaja koji su u većini zemalja regularni

uslov koji treba da potvrdi finansijsku tačnost i pouzdanost preduzeća, svrharevizije efikasnosti je da da preporuke kako se može unaprediti rad, na osnovuprethodne procene poslovanja. Predmeti revizije efikasnosti mogu biti široki,uključujući vladina tela, biznis sektor, NVO sektor, procese, programe i projekte.U idealnom slučaju reviziju efikasnosti rade nezavisni eksperti, koji su zapravokonsultanti za menadžment koji imaju iskustva u sličnim organizacijama, u ovomslučaju u drugim vodoprivrednim preduzećima, i koji su sposobni da donesu svežepoglede, a pritom u tome nemaju lični interes. Reviziju učinka mogu zahtevati reg-ulatori, vlasnik, uprava preduzeća, u traženju načina da se unaprede. Ponekad MFIzahteva da lice koje uzima zajam uradi reviziju učinka i usvoji posebne preporukekoje doprinose boljoj efikasnosti.



OKVIR 20: BENČMARKING PROGRAM ALBANSKOG VODOVODNOG PREDUzEćA

U saradnji sa Svetskom bankom, Albanska vlada je 2005. počela benčmarking program vodovodnih preduzeća.Program je vodila jedinica za monitoring uspeha i benčmarkinga Direkcije za vodosnabdevanje i kanalizaciju Min-istarstva javnih radova, transporta i telekomunikacija. U okviru jedinice je angažovano tri profesionalca koji sakupljaju,rade analizu i prosleđuju mesečne podatke iz vodoprivrednih preduzeća, idu u terenske posete preduzećima i obavl-jaju trening programe za prikupljanje podataka. Osoblje takođe priprema izveštaje o uspehu komunalnih preduzećai sektora kao celine. Na osnovu rezultata obavljenog benčmarkinga, za kompanije se postavljaju ciljevi uspeha, araspoređivanje subvencija i investicionih donacija Vlade se delimično bazira na progresu koji je postignut udostizanju ovih ciljeva. Ovo nije samo primer dobre upotrebe benčmarkinga, već i motivacija za vodovodnapreduzeća da učestvuju u programu. Trenutno je 54 vodovodih preduzeća, koja opslužuju 78 procenata populacijeAlbanije, uzelo učešće u programu.

Iako revizija nije čisto finansijske prirode, ona može imati značajnu finansijskukomponentu. Revizori, dok rade procenu uspešnosti kompanije, tražiće različitekomponente troškova kako bi ukazali na one koje bi se mogle redukovati. Ipak ćeneke od procena biti više tehničke nego finansijske, gledajući podoperacije (kao štoje održavanje, usluge kupcima) i tehnologije (npr. tretman pijaće vode). Čak iprocedure, kao što je metod određivanja cena, mogu biti predmet revizije.

Ukoliko je uprava preduzeća otvorena da uči od drugih, onda najbolja praksaili programi procesa benčmarkinga mogu biti isto toliko dobri, a ponekad i bolji odnezavisne procene uspeha. Učešće u programima benčmarkinga obično zahtevamanje novca, ali više vremena i pažnje kada je reč o menadžmentu.



OKVIR 21: BENČMARKINg VODOVODNIH PREDUZEćA NA PET KONTINENATA: IBNET

Svetska banka je kasnih devedesetih pokrenula program benčmarkinga vodovodnih preduzeća osnivanjemMeđunarodne benčmarking mreže za vodovodna i sanitarna komunalna preduzeća (IBNET). IBNET eksperti surazvili metodologiju istraživanja podataka i set indikatora koji pokrivaju sve glavne aspekte rada, i postavili su vebsajt (www.ib-net.org) sa detaljnim informacijama na engleskom, španskom i ruskom jeziku. Ako preduzećeodluči da se priključi IBNET-u, mora da popuni upitnik i da ga prosledi IBNET ekspertima. Jednom kada supodaci provereni i ubačeni u bazu, preduzeće može da izvadi benčmarking izveštaje kroz veb sajt, i može daupoređuje svoj učinak sa drugim komunalnim preduzećima, bilo u svojoj zemlji ili u inostranstvu. Od oktobra2008. IBNET baza podataka sadrži podatke o više od 2000 komunalnih preduzeća u 85 zemalja.

OKVIR 22: BENČMARKINg KlUB MAĐARKSE VODOPRIVREDNE ASOCIJACIJE

Mađarska asocijacija za otpadne vode je 2007. godine osnovala benčmarking klub. Članstvo u klubu je dobrovoljnoza članove asocijacije. Trenutno su 23 kompanije članovi kluba, pokrivajući tako 60 procenata sektora vodosnabde-vanja i 30 procenata sektora kanalizacije u Mađarskoj. Klub zapošljava nezavisne eksperte za kreiranje benčmarkingmetodologije, sakupljanje i proveru podataka o preduzećima, i generisanje rezultata prilagođenih svakom preduzeću.Podaci pojedinačnih preduzeća su poverljivi, ali članovi mogu lako da identifikuju svoj relativni učinak upotrebomdijagrama koji sadrže anonimne vrednosti svih indikatora, dok je indikator datog preduzeća obojen drugom bojom.Prosečna vrednost je označena horizontalnom linijom. Primer ovakvog grafikona je dat u crtežu 3.

TABELA 20 : PROCENA KOMUNAlNOg PREDUZEćA OD STRANE NEZAVISNIH EKSPERATA I DAVANJE SAVETA ZA REFORME

Glavni stejkholderi Uprava komunalnog preduzeća, nezavisni eksperti

Glavni uticaji • Nepristrasna procena

• Bolje razumevanje problema i moguća rešenja unutar komunalnog preduzeća

• Konačno poboljšanje poslovanja, smanjenje troškova, povećanje prihoda

Potrebno vreme Nekoliko nedelja do nekoliko meseci

Nivo troškovaes Nizak do srednji. Eksperti koštaju između 200 i 1000 evra po danu, plus troškovi



CRTEž 3: OPERATIVNI TROŠKOVI JEDINICE ZA SNABDEVANJE VODOM (HUF/M3)

Izvor: Benčmarking klub Mađarske Vodoprivredne asocijacijeJedan od bitnih ciljeva kluba je uvećanje broja članova. Ovo je bitno iz razloga što veći uzorak omogućava bolju statističku analizu odnosa vrednostiindikatora i operativnih uslova.

0

400

300

200

100

S t r at e g i j e z a r e f o r m u��

Poglavlje 4Reforma tarifne politike i uspešnije

generisanje prihoda

S t r at e g i j e z a r e f o r m u ��

Finansijski problemi kompanija, posebno sa akpekta opticaja gotovine, moguse olakšati na dva osnovna načina: smanjenjem troškova, i generisanjem većihprihoda. Strategije i mere za smanjenje troškova su već opisane u trećempoglavlju. Ovo poglavlje je posvećeno je uspešnijem generisanju prihoda. Prvoćemo opisati trenutnu situaciju u vezi sa prihodima. Zatim ćemo prikazatistrategije za reformu čiji je cilj poboljšanje prihoda, uključujući kreiranje cena,postavljanje cena na nivo koji će omogućiti pokrivanje troškova, i efektnijunaplatu računa. Pomenućemo i načine za ublažavanje posledica visokih cena nasiromašna domaćinstva

Trenutno stanjePostoje brojna objašnjenja za nedovoljne prihode vodovodnih preduzeća

u regionu.• Deo potrošene vode i ispuštene otpadne vode nije izmeren, a time ni naplaćen.• Cene usluga za vodosnabdevanje i kanalizaciju su niske, što znači ispod nivoa

koji bi obezbedio pokrivanje troškova.• Komunalna preduzeća se suočavaju sa teškoćama prilikom naplate računa.

Ove teme će biti detaljnije objašnjene u daljem tekstu.Iako ilegalni priključci predstavljaju značajan problem u regionu, nema preciznih

podataka o njihovom broju. Na nekim lokacijama sam priključak nije ilegalan,ali za njega nikada nije plaćen račun zbog lošeg vođenja evidencije i sistema naplate.Procenat ove potrošnje se u Crnoj Gori procenjuje na oko 6,5%. Stari vodomerimogu da mere manju potrošnju od stvarne. Pouzdanost vodomera je zadovoljavajućau Hrvatskoj i Albaniji, dok smo za ostale zemlje JIE dobili različite podatke.


P o g L aV L j e 4R E F O R M A TA R I F N E P O L I T I K E I U S P E Š N I J E g E N E R I S A N J E P R I h O DA

taBeLa 21: REDIZAJN TARIFA, PROMENE U TARIFNOJ STRUKTURI I NIVOU, I POBOLJŠANA NAPLATA RAČUNA

glavni stejkholderi Vodovodno preduzeće, opština, regulatori, potrošači

glavni uticaji uticaj zavisi od paketa izmena koji se planira, ali se najčešće mogu očekivati sledeće izmene uslučaju uspešne implementacije:

• Povećanje prihoda

• Lakši opticaj gotovine

• Veći teret pada na neke potrošače, dok ostali potrošači neće osetiti veći teret, već možda i manji

• Smanjenje potrošnje vode i ispuštanja otpadnih voda, pa time i smanjenje operativnih troškova

Potrebno vreme tarifna reforma može da se sprovede za jednu godinu, ali promene tarifnih nivoa mogu trajatiduže, ako se odabere postepeno povećanje cena

Nivo troškova relativno nizak, zahteva troškove osoblja i možda spoljnih eksperata

Stepen do kog cene za vodosnabdevanje i kanalizaciju pokrivaju operativnetroškove varira od zemlje do zemlje, i od preduzeća do preduzeća u jednoj zemlji.Situacija je sumirana u tabeli 22, a statistički podaci se nalaze u tabeli 1. Situacijasa pokrivanjem investicionih troškova je još gora nego kada je reč o operativnimtroškovima.

Iako prosečne tarife vodovodnih preduzeća u regionu nisu dovoljno visoke,različiti tipovi tarifa omogućavaju različit stepen pokrivanja troškova. Komerci-jalne ili industrijske tarife su često više od tarifa za domaćinstva, čak i ako se ovarazlika ne može opravdati razlikom u troškovima pružanja usluga komercijalnimpotrošačima i domaćinstvima. Opravdanje je političke ili socijalne prirode: kreatoripolitike su više spremni da opterete preduzeća, jer se pretpostavlja da su ona, zarazliku od domaćinstava, u stanju da priušte plaćanje viših cena. Preduzeća, zarazlliku od domaćinstava, ne uzimaju (direktno) učešće u političkim izborima.Crtež 4 prikazuje dostupne podatke o odnosu cena za komercijalne potrošače idomaćinstva. Podaci za Kosovo/1244 UNSCR i Srbiju nisu dostupni, jer u većinisrpskih opština postoji unakrsno finansiranje.



taBeLa 22: STEPEN POKRIVANJA TROŠKOVA U ZEMLJAMA JIE

ZEMLJA STEPEN POKRIVANJA TROŠKOVA

albanija Svega nekoliko komunalnih preduzeća ima dovoljno visoke cene kojima može da pokrije operativnetroškove. Komunalna preduzeća dotira država, ali sistem novčane pomoći će se ukinuti do 2012.međutim, pun prenos predviđene novčane pomoći zavisi od poboljšanja rada, mereno nekim odindikatora koji je deo benčmarking programa: komunalna preduzeća treba da smanje gubutke vode,povećaju procenat naplaćenih računa, i smanje troškove kako bi dobila celokupnu subvenciju.

Bosna i Stepen pokrivanja troškova varira od preduzeća do preduzeća, ali u većini slučajeva je nedovoljan,Hercegovina npr. operativni troškovi se ne pokrivaju prihodima od naplate računa. Država izdvaja ukupno oko

30 miliona Km godišnje za subvencioniranje sektora.

Hrvatska operativni troškovi su obično pokriveni u srednjim i velikim gradovima. međutim, amortizacija se običnone pokrije prihodima od naplate računa. usluge vodosnabdevanja i kanalizacije se u mnogim gradovimadodatno finansiraju kroz druge aktivnosti.

Kosovo operativni troškovi se jedva pokrivaju iz prihoda. finansijska situacija ViK preduzeća je veoma loša1244/uNSCr

Bjr operativni troškovi retko mogu da budu pokriveni iz prihoda od naplate računa. tarifna politika je vođenamakedonija političkim odlukama, a ne racionalnim potrebama i željom da se postigne finansijska održivost.

Crna gora operativni troškovi obično ne mogu da se pokriju iz prihoda od naplate računa. Državne i opštinskesubvencije prave ravnotežu.

Srbija tarife se određuju na nivou opštine kao rezultat političke odluke. zbog toga one uglavnom nisu dovoljnovisoke da pokriju operativne troškove. od 2005. godine centralna Vlada je ograničila povećanje cena nastopu inflacije, tako da su ionako preniske cene sada fiksirane na nezadovoljavajućem nivou. u poslednjevreme javna komunalna preduzeća obično obavljaju više različitih aktivnosti (npr. voda, otpad, održavanjezelenih površina), a vode se zajedničke knjige za sve aktivnosti, tako da je teško odrediti stvarni nivopokrivanja troškova.

Moramo da naglasimo da unakrsno finansiranje ima određene nedostatke.Niske cene za domaćinstva ne podstiču štednju vode, što predstavlja veliki problemkada je proizvodnja pijaće vode skupa i kada su kapaciteti vode za vodosnabdevanjeograničeni. Visoke cene smanjuju konkurentnost lokalne industrije, posebnoindustrije koja troši velike količine pijaće vode u procesu proizvodnje, a to možeda rezultira smanjenjem proizvodnje, pa tim i manjim prihodoima od poreza, ipovećanjem stope nezaposlenosti lokalnog stanovništva. Veliki industrijskipotrošači takođe mogu da traže alternativne izvore snabdevanja, kao što je bušenjesopstvenih bunara ili prečišćavanjem vode za sopstvenu upotrebu, čime značajnosmanjuju prihode vodovodnog preduzeća.

Unakrsno finansiranje između usluga vodosnabdevanja i kanalizacije je takođeuobičajeno, mada njegov smer varira. Komunalno preduzeće nekada usmeravanovac drugih profitnih aktivnosti (npr. nekretnine, upravljanje čvrstim otpadom)na vodosnabdevanje i kanalizaciju. Kada vodovodno preduzeće opslužuje nekolikonaselja, na primer grad i okolna sela, ili ponekada ceo region, a individualni troškoviusluge se razlikuju, onda ujednačene tarife za celu oblast opsluživanja takođespadaju u unakrsno finansiranje. Ova praksa je ponekad rezultat socijalne



CrteŽ 4: STOPA UNAKRSNOg FINANSIRANJA IZMEĐU KOMERCIJALNIh POTRŠAČA I DOMAĆINSTAVA

0

3.5

3.0

2.5

2.0

1.5

1.0

0.5

Albanijavoda

Albanijakanalizacija

BiHObe usluge

Hrvatskavoda

Hrvatskakanalizacija

BJRMakedonija

voda

BJRMakedonijakanalizacija

Crna Goravoda

Izvor: izračunali autori na osnovu iBNet baze podataka

politike12, a ponekad je razlog nepostojanja tačnih podataka za sve lokacije, naosnovu kojih bi se bazirale cene za različite lokacije (WWRO, 2007b).

Nisu niske cene jedina stvar koja onemogućiava pokrivanje troškova, već postojeozbiljni problemi i sa naplatom računa, što je detaljnije prikazano u tabeli 23.

Nastavak reforme tarifne politikeVelike promene u cenama usluga vodosnabdevanja i kanalizacije drastično

utiču na stepen potrošnje (a time i troškove), prihode i kupaca zadovoljstvokupaca uslugom. Zbog toga je korisno pažljivo sprovoditi proces promena tar-ifa, kao i ispitivanja, diskusije i savetovanja o mnogim pitanjima pre nego što sedonesu konačne odluke o tarifnoj strukturi. U ovom odeljku je dat predlogdetaljne liste takvih istraživanja.

Tokom procesa kreiranja tarifa treba imati na umu mnoge opšte principe.Dokument iz 2006, Building on the recommendations of an EUDABLASTask Force13, daje sledeću listu• Tarife treba da budu relativno jednostavne i lake za razumevanje• Tarife treba da su dovoljno visoke kako bi obezbedile dovoljno sredstava da

omoguće konstantno pokrivanje servisnih troškova. Treba imati na umu da imanekoliko nivoa troškova, od osnovnih operativnih troškova, preko obnovepostojeće infrastrukture, pa sve do troškova zaštite životne sredine.



taBeLa 23: TRENUTNA PRAKSA NAPLATE RAČUNA ZA VODU I KANALIZACIJU

ZEMLJA PROCENJENI PROSEK NAPLAĆENIh USLUgA

albanija 73%

Bosnia iHercegovina 70%

Hrvatska Nije dostupno

Kosovo Prosek za 2006. je bio 57%, procenat je bio niži za domaćinstva (oko 48%) i viši za industriju./1244 uNSCr Procenat naplaćenih računa za pojedinačna komunalna preduzeća je između 45% i 67%

Bjr makedonija Prema istraživanju Svetske banke, procenat naplaćenih usluga je između 50 i 60 procenata.istraživanjem koje je sprovedeno u domaćinstvima u deset gradova došlo se do brojke od 75%.Pojedinačne vrednosti za opštine variraju između 52% i 90%. rezultat pokazuje da domaćistvaplaćaju račune u većem procentu nego industrijski potrošači. Naplata računa je u poslednjevreme poboljšana, ali se ulažu i veći napori, kao što je slanje upozorenja neplatišama, pokretanjesudskih postupaka, i isključivanje sa mreže.

Crna gora 60% do 75%

Srbija Nije dostupno

Napomena: trudili smo se da osiguramo da se procenat neplaćenih računa bazira na istoj definiciji u svim zemljama, npr. da on predstavlja procenatračuna koji nikada nisu naplaćeni, ne uključujući račune koji su plaćeni sa zakašnjenjem. međutim, u nekim zemljama došlo je do nenjasnoća opravom značenju ovog indikatora, tako da nismo sigurni u konzistentnost ovih podataka i mogućnost njihovog međusobnog poređenja.

• Tarife treba da reflektuju različite troškove pružanja usluga različitim grupamapotrošača

• Tarife nisu samo instrument za ostvarivanje prihoda, one utiču na visinu računa,što je jednostavan način da se zaštite vodni resursi.

• Tokom tog postupka treba uzeti u obzir i mogućnost nekih potrošača da platetoliku cenu.

Ciljevi reformePromene tarifa mogu biti vođene različitim ciljevima, i prva stvar koju treba

uraditi je definisanje precizne liste ciljeva. Ciljevi mogu biti:• Generisanje prihoda. Ovo je, naravno, prvi razlog postojanja tarifa. Ima smisla

izneti realističan, višegodišnji plan potreba, i alternativne izvore finansiranja(grantovi, subvencije, prihodi od sporednih delatnosti), i odrediti sumu koja trebada se pokrije kroz prihode od naplate računa. Posebno je važno razmotriti, ne samooperativne troškove tokom procesa, već i kapitalne troškove (amortizacija, inves-ticioni fondovi) kako postojeće tako i planirane buduće infrastrukture, koje ćedirektno finansirati vodovodno preduzeće.

• Pravedno određene tarife bazirane na stvarnim troškovima. Čak i kada su ukupniprihodi od naplate usluga dovoljni da pokriju troškove, unakrsno finansiranjeizmeđu različitih grupa potrošača i dalje može da postoji, tačnije ovo je čest slučaj,što je već napomenuto u trećem poglavlju. Kada se dugoročno planira, veoma jevažno da donosioci odluka odrede prihvatljive razmere unakrsnog finansiranja. Saaspekta ekonomske efikasnosti, svi potrošači treba da plate pune troškove uslugakoje primaju, što je argument za izbacivanje unakrsnog finansiranja. Ovo takođepromovišu neke MFI, i čak insistiraju na tome. Međutim, i drugi faktori su u igri,kao što su platežna moć i spremnost da se plati, a donosioci odluka treba da napravebalans između njih. Unakrsno finansiranje se može izbaciti ili postepenosmanjivati tokom godina.

• Pomoć domaćinstvima sa malim primanjima. Plaćanje usluga za vodosnabdevanjei otpadne vode može se olakšati na različite načine (videti ispod tekst o platežnojmoći), pravilno određivanje cena je jedna od njih. Ako domaćinstva prime prvihnekoliko kubnih metara vode po niskoj ceni, dok im se potrošnja preko te količineobračunava po većoj ceni, poznatijoj kao blok tarifa, onda porodice sa malimprihodima mogu da priušte količinu vode koja zadovoljava osnovne potrebe, aostale porodice mogu da priušte veću potrošnju i plaćanje vode po višim cenama.Ovaj tip tarifnog režima je u kontradikciji sa pojmom jednakosti koji je pomenutu prethodnom paragrafu. Ovo nije neuobičajeno za kreiranje cena, i nekada senekoliko ciljeva koji su ponekad u međusobnom konfliktu, mora usaglasiti nanajbolji mogući način.

• Menadžment potražnje. Najefektniji alat za menadžment potražnje je cenausluge. Potrošači reaguju na više cene smanjujući svoju potrošnju, zaključujući dapostoji korelacija između njihove potrošnje i računa za vodu (što je slučaj kod onih



potrošača kojima se potrošnja individualno meri). U slučaju potrošača koji supriključeni i na vodovodnu i na kanalizacionu mrežu, mora se uzeti u obzir da jeto je zbir te dve cene. Menadžment potražnje je najpotrebniji kada su operativnitroškovi vodosnabdevanja visoki, kada postoje tehničke prepreke u infrastrukturi,ili kada je kapacitet izvora snabdevanja, koji koristi vodovodno preduzeće,ograničen. Ograničeni kapaciteti uglavnom predstavljaju samo sezonski problem.

• Dugoročna stabilnost prihoda. U regionu postoje slučajevi gde veliki industri-jski potrošači razmatraju napuštanje usluga vodovodnih preduzeća i prelaze nasamosnabdevanje, jer ne žele da nastave praksu unakrsnog finansiranja drugihpotrošača, koja je trenutno velikih razmera. Ako postoji takav rizik, komunalnopreduzeće bi trebalo da razmotri uključivanje dugoročnih ugovora sa najvećimpotrošačima u kojima bi im ponudio smanjene ili nepromenjene cene. Ovakviugovori bi trebalo da isključe ozbiljan rizik po obe strane: za komunalnopreduzeće rizik od gubitka portošača, a za industrijske pogone rizik odkontinuiranih povećanja cena u budućnosti.

• Smanjenje zagađenja. Ovo se najviše odnosi na industijske pogone koji ispuštajuzagađene otpadne vode u odvode, što otežava komunalnim preduzećima tretmanotpadnih voda i povećava troškove tog tretmana. Ovo može biti i povod zauvođenje posebne nadoknade za zagađivanje koje se plaća državi. Vodovodnopreduzeće stoga može da nametne industrijskom potrošaču plaćanje posebnenaknade za otpadne vode, zbog dodatnih troškova koje iziskuje tretman takvogotpada.

Jasno definisanje ciljeva tarifne reforme, a zatim kreiranje tarifnih režimabaziranih na ovim ciljevima, je od posebne važnosti, jer u suprotnom regulatori(bilo lokalni ili državni) mogu donositi ad hok odluke o menjanju cena, baziranena trenutnim potrebama.

Kreiranje cenaSuprotno od prostog godišnjeg prilagođavanja cena za vodu i kanalizaciju,

tarifne reforme su temeljnije, i one isto mogu menjati strukturu cena. U ovom delućemo predstaviti glavne kategorije tarifnih obrazaca zajedno sa njihovim prednos-tima i nedostacima. Treba naglasiti da, sa izuzetkom paušalnih mesečnih cena, sviovi obrasci zahtevaju da se meri potrošnja individualnih potrošača. Tokom razvojanovih tarifnih obrazaca, treba nastojati da se zadrži dobar odnos jednostavnosti,razumljivosti, lake administracije, generisanja prihoda i ekonomske efikasnosti. Iakoje jasno da ovo nije lako postići, na sreću postoji dobar izbor različitih tarifnihobrazaca sa kojima se može raditi.

Paušalna mesečna cenaPrema ovoj šemi, potrošači plaćaju paušalnu mesečnu cenu, bez obzira na

njihovu stvarnu potrošnju. Visina može biti jednaka za sva domaćinstva, ili moževarirati u zavisnosti od određenih kriterijuma, kao što je broj stanara ili broj soba u



stanu. Ovo je jedini tip cena koji se može primeniti u domaćinstvima u kojima sene meri porošnja, i skoro nikada se ne koristi tamo gde se vrši merenje potrošnje.

Primer: 10 evra mesečno po priključkuPrednosti:

• Nisu potrebni vodomeri

Nedostaci:• Nedostatak potsticaja da se voda štedi• Potrošači ne mogu da utiču na visinu svojih računa• Povećanje cena izaziva veći otpor nego kog većine ostalih tarifnih obrazaca

Promenljive cenePotrošači plaćaju uniformnu cenu posle svakog kubnog metra potrošene vode.

Ova šema se zasniva na naplati zapremine potrošene vode. Cene za otpadne vodese obično takođe postavljaju na ovaj način, a oslobođena otpadna voda se računa kaoodređeni procenat potrošnje vode, u većini slučajeva 100 procenata, ali ponekad imanje, uz pretpostavku da se taj deo vode koristi izvan zgrade, na primer zapolivanje bašte ili pranje automobila.

Primer: 0.8 EUR /m3.Prednosti:

• Promenljive cene služe kao potsticaj da se štedi voda• Potrošači mogu da reaguju na promene cena

Dvotarifni sistemCene formirane na ovaj način predstavljaju kombinaciju paušalne mesečne cene i

promenljive cene. Iako potrošači moraju da plate za svaki portošeni kubni metar, onimoraju da plate i paušalni mesečni iznos. Ipak ovo ne znači da se ista usluga naplaćujedva puta. Paušalni deo obično predstavlja relativno mali deo ukupnog računa (manjeod 20 ili 30 procenata 14), i u ovom slučaju je promenljivi deo često manji nego u slučajuprosto promenljivih cena.

Primer: 3 eur mesečno po priključku + 0.6 EUR/m3

Glavno opravdanje za uvođenje dvotarifnog sistema naplate je u tome što većinutroškova vodovodnog preduzeća čine fiksni troškovi, a ti troškovi nisu proporcionalnipotrošnji. Oni treba da se pokriju, koliko god je moguće, nezavisno od trenutnogobima potrošnje vode, ili ispuštanja otpadnih voda. Fiksni troškovi vodovodnih sis-tema (amortizacija, IT, održavanje, popravke, očitavanje vodomera, naplata, itd.) čineizmeđu 60 i 80 procenata svih troškova15. Ipak, u praksi, fiksna komponenta ceneobično čini manje od jedne trećine svih prihoda ostvarenih od naplate računa, jer biveći fiksni deo mogao predstavljati preveliki teret za male potrošače. To bi takođe sman-jilo potsticaj za štednju vode, jer bi veći fiskni deo značio manji promenljivi deo, jer utom slučaju ne bi bilo potrebno ostvariti toliko visoke prihode od varijabilnog dela, itako bi potsticajni efekat varijabilne cene bio manji.



Kreatori politika u nekim zemljama JIE (Albaniji, Hrvatskoj, Kosovu/1244 RSC)omogućavaju vodovodnim preduzećima da uvedu dvotarifni sistem naplate. Ipak, ovapraksa nije široko rasprostranjena. Pronašli smo samo jedan slučaj, i to je komunalnopreduzeće Karlovac u Hrvatskoj, koje je prvo uvelo ovakav tarifni režim 2007. godine,dok će ostali možda slediti ovaj primer. U Mađarskoj sve veći broj komunalnihpreduzeća svake godine koristi dvotarifni sistem naplate, i ovaj tarifni sistem je veomarasprostranjen u visoko razvijenim zemljama. Dvotarifni sistemi naplate predstavljajurelativnu novost u sektoru voda u zemljama JIE, ali ne i u drugim uslužnim sektorima,posebno u sektoru telekomunikacija, gde se ovaj sistem primenjuje već godinama.

Prednosti:• Fiksna komponenta cene omogućava ostvarivanje određene količine prihoda tokom

cele godine. Ovo je značajno za mesta sa promenljivom sezonskom potrošnjom, naprimer u turističkim mestima u kojima se najveća potrošnja odvija tokom leta.

• Ovo je dosta pravedan tarifni sistem, jer su ostvareni prihodi prilično blizuodgovarajućim servisnim troškovima (barem ako su cene postavljene na nivokoji omogućava pokrivanje troškova).

Nedostaci:• Fiksna komponenta cene može pretstavljati preveliko opterećenje za domaćinstva

sa niskim prihodima. Ovo se može prevazići ako se obezbedi nekolikokubnih metara vode besplatno u zamenu za fiksnu komponentu cene.

• Uvođenje dvotarifnog sistema naplate zahteva opsežnu komunikaciju sapotrošačima, kako bi razumeli i prihvatili njegovu opravdanost.

Blok tarifePrema ovom tarifnom sistemu cena usluge se menja prema potrošnji. Predviđeni

blokovi potrošnje imaju različite cene, a tačna cena koju potrošač plaća zavisi od blokapotrošnje u koji potrošač upada. Postoje rastuće i opadajuće šeme blok tarifa.

Prema rastućoj blok tarifi (crtež 5), inicijalna potrošnja, na primer 5m3 mesečno senaplaćuje po nižoj ceni, dok se potrošnja iznad te količine naplaćuje po višoj ceni. Može

se uspostaviti dva ili više blokova. Cena u okviru prvog bloka jeobično ispod stvarne cene vodosnabdevanja, a ta cena se oprav-dava snabdevanjem vodom domaćinstava sa niskim primanjimapo prihvatljivoj ceni. Domaćinstva sa srednjim ili visokim pri-manjima, koja mogu da priušte kupovinu veće količine vode, će zadodatnu potrošnju da plate više od prosečne cene, jer će deo nji-hove potrošnje spadati u kategoriju koja ima veću cenu. Kakoporodice sa većom potrošnjom plaćaju veću cenu po kubnommetru vode od porodica sa manjom potrošnjom, oni zapravo un-akrsno finansiraju vodu koju potroše domaćinstva sa manjim pri-manjima.

Nismo pronašli primere primene rastućih blok tarifa uCentralnoj Evropi16, mada postoji mnoštvo ovakvih primera uzemljama u razvoju, a neki od njih su prikazani na crtežu 6.



CrteŽ 5: ŠEMA RASTUĆIh BLOK TARIFA

Cena (eur/m3)

Potrošnja (m3/mesec)

Prednosti rastućih blok tarifa:• Domaćinstva sa niskim primanjima dobijaju određenu količinu vode po niskoj

ceni, u skladu sa njihovim platežnim sposobnostima.• Ova tarifna šema je jeftinija za administraciju od šeme socijalnih tarifa, po kojoj

prvo treba identifikovati domaćinstva sa niskim primanjima, a zatim ih i odvojenotretirati.

Nedostaci rastućih blok tarifa:• Između potrošača se dešava unakrsno finansiranje, što daje loš signal i utiče na

smanjenje ekonomske efikasnosti „tržišta” pijaće vode.• Iskustva sa funkcionisanjem šeme rastućih blok tarifa ukazuju da grupe

stejkholdera stalno pokušavaju da izdejstvuju povećanje prvog bloka, kako bi onpokrio veću mesečnu potrošnju. Povećanje prvog bloka bi svakako smanjiloefektivnost ovog tarifnog sistema.

• U slučaju postojanja zajedničkih priključaka. Tipično za domaćinstva sa niskimprimanjima je da je nekoliko domaćinstava na jednom priključku (uobičajenije unekim siromašnijim zemljama), pa se u tom slučaju dešava da potrošnja togpriključka upada u kategoriju viših cena, i osnovna socijalna svrha ovih cena timenije ispunjena.



CrteŽ 6: PRIMERI RASTUĆIh BLOK TARIFA IZ JUgOISTOČNE AZIJE

0

0.8

0.6

0.4

0.2

10 20 30 40 50 6

1.0Cebu (Filipini)

Singapur

Džakarta (Indonezija)

Čijang Mai (Tajland)

Kolombo (Šri Lanka)

Delhi (Indija)

Izvor: Whittington (2001)

• Ako su blokovi optimalno definisani, rastuće blok tarife mogu imati efekta udostizanju socijalnih ciljeva, kao i ciljeva koji se tiču štednje vode, mada lošedefinisani blokovi mogu da izazovu značajne ekonomske štete.

• Velike porodice, koje obično imaju manju relativnu platežnu moć, subven-cionišu manje porodice koje u proseku troše manje.Pod opadajućom blok tarifom (crtež 7), inicijalna potrošnja (na primer prvih

5m3 mesečno) se naplaćuje po višoj ceni, dok se dodatna potrošnja obračunava ponižoj ceni, a broj blokova može biti dva ili više. Cene u okviru prvog bloka treba dapokriju neke fiksne troškove koji se odnose na vodosnabdevanje, tako da je ovatarifna šema na neki način slična šemi dvotarifnog sistema, jer sadrži fiksnu ivarijabilnu komponentu, o čemu je već bilo reči. Ipak postoji značajna razlika:opadajuća blok tarifa može da sadrži blok sa veoma niskom cenom za velikupotrošnju, omogućavajući jeftinu vodu velikim potrošačima kao što su industrijskapostrojenja, pretstavljajući ekonomiju razmera u ceni vode. Treba napomenuti daje ovo racionalno samo kada vodovodni sistem može da obezbedi izobolje vode samalim troškovima.

Prednosti opadajuće blok tarife:• Visoka cena prvog bloka stabilizuje prihode vodovodnog sistema i olakšava

pokrivanje fiksnih operativnih troškova. Ovo je posebno korisno u područjimasa velikim brojem malih potrošača, kako što su vikend naselja.

• Ekonomija razmera, odnosno niži prosečni troškovi za pružanje usluge velikimpotrošačima, se odražava ovom tarifnom šemom.

Nedostaci opadajuće blok tarife:• Ovaj sistem veoma opterećuje domaćinstva sa niskim primanjima, što se nekada

mora kompenzovati na neki drugi način.• Veliki potrošači se ne podstiču da racionalno koriste vodu.• Sistem funkcioniše samo ako se vodomeri očitavaju u svakom obračunskom

periodu (mesečno)

Posebne doplateKada dođe do naplate za isporuku vode ili odvođenje

otpadnih voda, vodovodno preduzeće ima mnogo opcija, štoće biti prikazano na narednim stranicama. Ipak, preduzećemože da naplati dodatne usluge, najčešće za uvođenje novihpriključaka za vodu i otpadne vode, kao i za tretiranje posebnozagađene kanalizacije.

Uvođenje novih priključaka zahteva resurse vodovodnogpreduzeća u formi radne snage, alata, materijala, itd. , tako da jerazumno da se ovi troškovi naplate od novih potrošača. Ovapraksa je široko raširena u EU i postaje sve više uobičajena i u



CrteŽ 7: ŠEMA OPADAJUĆIh BLOK TARIFA

Cena (eur/m3)

Potrošnja (m3/mesec)

regionu JIE. Priključivanje potrošača duž postojeće vodovodne mreže koštamanje nego proširenje mreže na nova naselja i uvođenje priključaka na nju. U za-visnosti od finansiranja novog dela mreže, bilo putem donacija, zajmova ili sop-stvenim sredstvima komunalnog preduzeća, preduzeće može da naplati uvođenjepriključka znatno više na novim delovima mreže. Pre izgradnje mreže mora sepredvideti i uzeti u obzir spremnost potrošača da plate priključenje na mrežu.

Ispuštanje otpadnih voda u kanalizaciju se obično naplaćuje po kubnommetru, bazirano na izmerenoj potrošnji vode, ili na osnovu izmerene ili procen-jene količine ispuštene otpadne vode. Međutim, neka industrijska kanalizacijasadrži otpad za koje će komunalno preduzeće imati dodatne troškove, pored uo-bičajenih troškova za prikupljanje i tretman. Ovi troškovi se mogu odnositi nadodatne tehnološke resurse, ili resurse potrebne za tretman industrijskog otpada,ili posebne takse za ispuštanje otpada koje se plaćaju državi. Ovi dodatni troškovise mogu naplatiti kroz naknadu za zagađenje koju plaća industrija koja ispuštazagađujuće materije u odvod. U idealnom slučaju ova naknada bi trebalo da sebazira na stvarnom obimu zagađenja, bilo da se ono meri kontinuirano za velikeindustrijske zagađivače, ili na osnovu procene bazirane na jednogodišnjemuzorkovanju ispuštene otpadne vode za manja industrijska postrojenja. Dovoljnovisoke naknade za zagađenje na mestu će dati potsticaj zagađujućim industrijamada uvedu predtretman otpadnih voda pre ispuštanja.

Pitanje platežne moćiKako je prikazano u tabeli 23, procenat naplate računa je nedovoljan u većini

zemalja JIE. Postoji mnogo razloga za ovo, najveći je taj što mnoga domaćinstvasa niskim primanjima ne mogu da priušte da plate svoje račune za vodu i kanal-izaciju. Kako se u narednim godinama predviđa kontinuirano povećanje cena,pitanje platežne moći postaje još važnije. Sa druge strane, svako povećanjeprosečnog nivoa prihoda stanovništva će biti od pomoći za plaćanje većih računaza vodu.



oKVir 23: POSEBNO NAPLAĆIVANJE TRETMANA ZAgAĐENE VODE U PITESTI, RUMUNIJA

u avgustu 2004. godine je apa Canal Pitesti (aCP), komunalno preduzeće vodovod i kanalizacija grada Pitestijai okolnih malih naselja, uvelo posebno naplaćivanje za industrijsko zagađenje koje potrošači ispuštaju.Prikupljanje i tretman otpadnih voda vrši aCP, a količina zagađujućih materija ima uticaja na cenu tretmanaotpadnih voda. odeljenje za monitoring aCP-a redovno uzima uzorke ispuštene otpadne vode industrijskihpostrojenja koje koriste usluge aCP-a. Kada koncentracija polutanata u uzorku pređe određenu graničnuvrednost, regularnoj ceni za ispuštanje otpadnih voda se dodaje doplata za tretman zagađene vode, i svaotpadna voda koje je ispuštena do narednog uzimanja uzorka naplaćuje se po višoj ceni. Sama visina doplate jeproporcionalna stepenu prekoračenja granične vrednosti zagađenja. u 2006. godini, prihodi koji su ostvareni naovaj način činili su do 4,45 procenata svih prihoda za otpadne vode industrijskih postrojenja. ako industrijskizagađivač planira da investira u postrojenja za predtretman otpadnih voda, aCP je spreman da pregovara okoprivremenog smanjenja doplate tokom faze izgradnje postrojenja. (morris et al., 2007a)

Postoji internacionalno prihvaćen princip da troškovi za vodu i otpadne vodene treba da prelaze 4,5% prihoda domaćinstva (Svetska banka), uključujući 10%domaćinstava sa najnižim primanjima i penzionere.

Kada se jednom utvrdi da je teret cena za vodu i otpadne vode preveliki zadomaćinstva sa niskim primanjima, postoji nekoliko strategija koje se mogu primenitiu cilju olakšavanja ovog tereta. Neke od ovih mera su namenjene baš domaćinstvimasa niskim primanjima, dok su druge opšte, ali su od pomoći i siromašnima.• Velika povećanja cena treba da se uvode postepeno, ako je moguće, tokom dužeg

vremenskog perioda.• Rastuće blok tarife (o kojima je već bilo reči) su olakšavajuća okolnost za

domaćinstva sa malom potrošnjom, jer je prosečna cena koju oni plaćaju manjaod prosečne cene koju vodovodno preduzeće dobija za usluge. Domaćinstva saniskim primanjima mogu da plaćaju usluge po povlašćenim cenama sve dok suu stanju da smanje svoju potrošnju. Sam tarifni sistem bi bio univerzalan za svepotrošače: ovo nije nešto što je specijalno prilagođeno potrebama domaćinstavasa niskim primanjima.

• Socijalne cene, niže od prosečnih, koje su namenjene isključivo domaćinstvimasa niskim primanjima, će smanjiti teret ovim potrošačima, mada njihovaadministracija može da bude skuplja.

• Kontinuirano unakrsno finansiranje domaćinstava od prihoda ostvarenihnaplatom viših komercijalnih tarifa. Ova praksa ima brojne nedostatke, kao štoje već napomenuto. Mada je ovo trenutno uobičajena praksa, postoje planovi dase prekine sa njom. Regulatorna kancelarija za vodu i otpad na Kosovu/ 1244RSC, naglašava da, „domaći potrošači imaju problem da priušte plaćanjeusluge, što nisu iskusili strani potrošači”. Zbog toga je kratkoročno zadržanapraksa viših komercijalnih i nižih cena za domaćinstva, mada bi cene u sred-njeročnom periodu trebalo da se izjednace, a dugoročno treba težiti cenamakoje odražavaju troškove (npr, više cene za domaćinstva, a niže cene za indus-triju koja troši velike količine vode). (WWRO, 2007b)

• U nekim zemljama se daju državne subvencije za lokacije na kojima su troškovivršenja usluga viši, pre svega zbog nepovoljnih uslova koji vladaju na tim lokaci-jama (npr ako se voda nalazi na velikoj dubini, ako je sirova voda lošeg kvalitetapa zahteva kompleksniji tretman, ili je konfiguracija terena složena i sa visokimuzvišenjima). Ovo je slučaj u Mađarskoj, gde opštine mogu da se prijave zagodišnju subvenciju, koja se može koristiti u cilju smanjenja cena usluga zadomaćinstva, ali ne i komercijalnih cena. Međutim, ova šema omogućavasubvencionisanje i porodica u tom podrručju sa visokim mesečnim prihodima.

• Socijalna pomoć predstavlja opštu pomoć domaćinstvima, koja nije posebnonamenjena plaćanju računa za vodu, niti za bilo koju posebnu svrhu, ali onapovećava prihode siromašnih domaćinstava. Generalno gledano, to nemanikakve veze sa vodosnabdevanjem, ali može uticati na plaćanje računa za voduod strane siromašnih domaćinstava. Ipak, domaćinstva sa niskim prihodima



imaju mnoge druge troškove koje moraju da pokriju, tako da u odsustvustriktnog mehanizma prinude, socijalna pomoć se troši uglavnom na neke drugestvari pre nego na račune za vodu.

• Prolongiranje previše skupih investicija će omogućiti kašnjenje u naplati računa.

• Uvođenje merenja će omogućiti domaćinstvima da smanje svoju potrošnju kakobi sveli račune na cifru koju su u stanju da plate.

• Ekonomski racionalna, iako ne široko primenjivana, je strategija za omoguća-vanje niskih cena usluga domaćinstvima sa niskim primanjima. Ovo se možesprovesti u formi zajedničkih slavina u dvirištima ili na ulici, ili isporukaflaširane pijaće vode umesto tekuće vode. Oba načina omogućavaju pristuppijaćoj vodi po pristupačnim cenama, uz ograničavanje finansijskog opterećenjakako vodovodnog preduzeća, tako i potrošača.

Na kraju, trebalo bi imati na umu da niska primanja nisu uvek jedini uzrokproblema naplate računa. Tokom razmatranja pitanja platežne moći, treba razmotritii druge aspekte naplate, kao što su prinudne mere ili olakšavanje načina plaćanja, očemu je već bilo reči. Spremnost da se plati usluga vodosnabdevanja može da zavisi iod kvaliteta usluge, kao i kvaliteta same vode.

formiranje cenaKada se istovremeno uvode brojne velike promene tarifa, teško je predvideti

krajnji rezultat. Više cene po kubnom metru bi verovatno rezultirale smanjenompotrošnjom u domaćinstvima u kojima se potrošnja individualno meri, aliverovatno ne bi uticatlo na potrošnju u stambenim zgradama sa zajedničkimvodomerima. Više cene mogu izazvati nagle promene u obimu naplaćenih računa.Dok je instaliranje vodomera deo reformskog paketa, potrošnja, a time i prihodimogu da opadnu, ali u isto vreme može se očekivati da više računa bude plaćeno navreme. Ako je manje vode potrošeno, operativni troškovi će takođe biti manji, a uslučaju cena koje omogućavaju pokrivanje troškova, manji troškovi će omogućitiniže cene nego što je prvobitno planirano. Ovo je samo nekoliko osnovnihkorelacija koje su u igri. Praćenje svih ovakvih korelacija za različite kategorijepotrošača brzo se pretvara u komplikovano istraživanje.

U ovom slučaju bi računarski modeli bili od izuzetne koristi u izradi svihpotrebnih proračuna za potrebe donosilaca odluka. Kada se jednom postavifinansijski model vodovodnog preduzeća, lako je testirati razne pretpostavljenevarijante i sačuvati rezultate za svaki scenario, radi njihovog međusobnog upoređi-vanja. Ovakvi modeli se mogu programirati za izračunavanje cena koje će pokritibuduće troškove usluga, dok se postepeno smanjuje postojeće unakrsno finansiranjeizmeđu različitih kategorija potrošača i uvode specifične fiksne mesečnecene usluga.



Nije potrebno posebno naglasiti da korisnost modela zavisi od pouzdanostipodataka koji se koriste. Donošenje odluka na osnovu rezultata dobijenih izmodela koji se zasniva na slabim podacima može učiniti više štete nego koristi.Informacioni sistemi vodovodnih preduzeća su od posebne važnosti za mnogesvrhe, a jedna od njih je pravilno modeliranje tarifne reforme. Više informacijao formiranju cena mogu se naći na linku postavljnom u okviru 24.

implementacija tarifne reformeNakon što se odabere model tarifa i kada se postavi raspored tarifa, nove cene se

moraju isprobati u praksi. Sa administrativne strane, ovo je lako izvodljivo: zahtevaodređene promene u vođenju evidencije i u softveru za obračun. Ipak ima smislasprovoditi druge, prateće mere, kako bi potrošači razumeli razloge za promenu cenai bili spremni da prihvate nove cene.

Verovatno najvažniji element je upravo komunikacija. Reforma cena uslugavodovodnih preduzeća u Centralnoj i Istočnoj Evropi skoro uvek dovodi dopovećanja u prosečnoj ceni usluga. Ako im se pruži objašnjenje, potrošači će mnogolakše prihvatiti poskupljenje. Mogu se koristiti razni kanali komunikacije, uključujućisastanke stejkholdera, biltene, članke u dnevnim novinama, objavljivanje intervjuasa članovima uprave vodovodnog preduzeća, i informisanje putem veb sajta. Posebnoje važno da ljudi razumeju koje posledice donosi status kvo, odnosno sa kojimproblemima će se suočiti komunalno preduzeće i potrošači ukoliko se ne povećajucene usluga17. Ova poruka će biti efektnija ukoliko su neke promene na bolje većkrenule, ako lokalno stanovništvo vidi da su građevinski radovi počeli, da se vodomerizamenjuju, ili da je nakadašnji neprijatan miris nestao sa ulica, itd. U tom slučaju ćeljudi biti mnogo spremniji za poskupljenje.

Implementacija tarifne reforme, zajedno sa reformom koja ima cilj smanjenjetroškova, ima najmanje dve očigledne prednosti. Ako je reforma kojoj je cilj sman-jenje troškova na dobar način prezentovana javnosti, to može popraviti reputaciju



oKVir 24: ASTEC MODEL

jedan od modela koji je besplatno dostupan zainteresovanim vodovodnim preduzećima je aSteC model koji jerazvio uNDP/gef Dunavski regionalni projekat. aSteC (accounts Simulation for tariffs and effluent Charges) jemodel zasnovan na excel programu koji može da služi za širok spektar ispitivanja korelacija između cena usluga iinvesticionih strategija komunalnih preduzeća, strukture troškova, ponašanje korisnika i fizički uslovi, kao štoje proizvodnja vode i prikupljanje otpadnih voda. od realizacije prve verzije aSteC modela, 2004. godine, njegaje implementiralo i koristi nekoliko centralnoevropskih vodoprivrednih sistema. jedna od ključnih primena aSteC-a je pomoć vodovodnim preduzećima da se pripreme za velike investicije koje podržava eu kroz bolje razumevanjefinansijskih implikacija, uključujući očekivane promene u opticaju gotovine i cenama.

mada je sam aSteC model besplatan, iskustvo pokazuje da pravilno i efektivno korišćenje modela zahtevaozbiljno angažovanje zaposlenih, znanje engleskog jezika, poznavanje excel programa i osnova ekonomije ifinansija, kao i kvalitetne podatke o radu kompanije. model i propratni materijal mogu se preuzeti sa sledećeg sajta:

http://www.undp-drp.org/drp/en/activities_1-6_-7_tariffs_and_charges_fr_phase2.html

preduzeća, jer će potrošači smatrati da komunalno preduzeće ne želi samo da ostvariveći prihod, već sprovodi sopstvene inicijative. Reformski proces bi trebalo da imanekoliko faza. Ako tarifna reforma ne donese očekivani rezultat, bar će troškovi bitismanjeni: smanjenje troškova i ostvarivanje donekle većih prihoda mogu ipak datipotstrek reformi preduzeća.

Deo povećanja cena može se nameniti daljim investicijama, pa se zato deoprihoda može odvojiti za duži period. Ovo se mora ostvariti kroz poseban fond, kojimože biti u nadležnosti opštine, u suprotnom višak prihoda vodovodnog preduzećamože postati predmet poreza na dohodak preduzeća, u zavisnosti od nacionalneporezne regulative. Naplata ˝nadoknade za razvoj˝ umesto samo povećanja cena možebiti prednost ukoliko se na ovu nadoknadu ne dodaje PDV, i na taj način je povećanjecena za domaćinsta manje dramatično. Posle implementacije tarifne reforme, njenofunkcionisanje treba pažljivo pratiti, i ukoliko je neophodno, treba sprovesti određenaprilagođavanja.

Poboljšana naplata računaRazvoj i implementacija savršene tarifne reforme je samo delimično od koristi

ako problemi sa naplatom računa i dalje postoje, ili se čak pogoršaju. Ovaj odeljakje posvećen metodama za poboljšanje naplate računa. Biće prikazan skup potenci-jalnih mera, mada njihova stvarna primenljivost zavisi od nacionalnog i lokalnogpravnog, institucionalnog i kulturnog okruženja. Neke mere će biti podobne zaneke zemlje, dok u drugim mogu biti ilegalne ili na drugi način nepoželjne. U zeml-jama JIE trenutna stopa naplaćenih računa za vodu i otpadne vode je oko 70procenata (videti tabelu 23). Ako se sprovedu mere za poboljšanje naplate,komunalna preduzeća mogu da povećaju prihode za 20 do 25 procenata.

Pravilna evidencija obračuna i naplatePreduslov za svaku od narednih metoda za poboljšanje naplate je tačno i

redovno ažurirano informisanje o obračunima i naplati. Za ovu svrhu postoji“Tailor” softver po relativno pristupačnoj ceni. Ono što nedostaje određenim pre-duzećima je spremnost da se uvedu novi softveri i promene neke ustaljene navike.

U nekim slučajevima obračun i naplatu sprovodi drugo preduzeće umestovodovodnog preduzeća. Obično postoji opštinsko preduzeće koje je specijalizo-vano za naplatu računa za sve komunalne usluge, uključujući odnošenje čvrstogotpada i grejanje. Kako ova preduzeća uglavnom drže monopol na lokalnom nivouza određene usluge koje im poverava opština, oni nemaju inicijativu da seunapređuju. Shodno tome, neka vodovodna preduzeća primaju samo zastarele inekvalitetne podatke o naplati njihove usluge, što samu naplatu računa još višeotežava. Kako ovde nije reč o dobrovoljnoj saradnji komercijalnih preduzeća, većo odnosima upravljanim od strane lokalne politike i tradicije, vodovodno preduzećene može jednostavno da prekine ugovor sa preduzećem koje vrši naplatu računa.Umesto toga, ono obično mora da prođe kroz duge i mučne pregovore.U zavisnosti od rada ovog opštinskog odeljenja, to ipak može biti vredno truda.



Potsticanje plaćanja računaKomunalna preduzeća tradicionalno prate pravnu administrativnu proceduru

u slučajevima neplaćanja. Ovo uključuje jednu ili više opomena, upozorenja i kazni,obično u formi kamate za zakasnelo plaćanje. Nažalost, efikasnost ovih metoda jediskutabilna, jer kod većine potrošača nije problem u tome što zaborave da plateračun, već u tome što nemaju novca za to, ili jednostavno ne žele da plate.

Dugovi koje je teško naplatiti se takođe mogu i prodati preduzećima koja vršeotkup duga, doduše po mnogo nižoj ceni. Kako saradnja sa ovim preduzećima možeda bude veoma mučna, i samo saznanje da se njihovi dugovi mogu prodati možestimulisati potrošače da plate račune. Ipak, u nekim zemljama ovo nije legalno.

Ako je potrošač voljan da plati nagomilane račune, ali nije u mogućnosti da toučini odjednom, komunalno preduzeće mu može omogućiti otplatu duga na rate,na primer 24 jednake rate tokom 2 godine. Takođe se mogu koristiti i popusti kaopotstrek za plaćanje računa, mada se uprava komunalnih preduzeća s pravom brineda se ovom merom može poslati pogrešan signal ostalim potrošačima, koji mogusmatrati da nije pošteno davati popuste potrošačima koji ne plaćaju račune, dokoni koji plaćaju na vreme ne uživaju nikakve privilegije, što može dovesti do togada potrošači smatraju da nije pametno plaćati na vreme, kada se kasnije plaćanjenagrađuje nižim cenama. Ipak, ovo može biti efikasan potsticaj prilikom uvođenjaprjekata jednokratne otplate duga, sa uslovom da, nakon finansijske reforme,korisnici pristanu na nove, još strožije procedure za naplatu računa.

Pravne procedureNormalno, potrošači koji ne plaćaju račune mogu biti izvedeni pred sud.

Nažalost, pravne procedure su u mnogim zemljama JIE veoma spore, a na izricanjepresude može da se čeka i više od godinu dana usled procesuiranja velikog brojaslučajeva i slabe kadrovske opremljenosti sudova. U ovim uslovima, ova mogućnostje obično poslednja stvar kojoj se pribegava. Ipak, za samo vodovodno preduzećebi dobijanje ovakvog slučaja bilo mnogo vrednije od finansijske dobiti, jer bi na tajnačin komunalno preduzeće pokazalo efektivnost pravne procedure, a time bi lakšenavelo potrošače da počnu da plaćaju svoje stare račune.

tehničke mereNajrasprostranjenija tehnička mera je isključivanje sa mreže potrošača koji ne

plaćaju račune. Primenljivost ove mere zavisi od važećih propisa. U nekim zemljamaje ovo legalna mera, dok je u nekim zabranjena zbog mogućeg uticaja na javno zdravlje.REC istraživanje u zemljama JIE pokazuje da isključivanje nije dozvoljeno u Albanijii Bosni i Hercegovini, dok je legalna, ali retko korišćena mera u Hrvatskoj, BivšojJugoslovenskoj Republici Makedoniji i Srbiji. U nekim slučajevima opština ne dozvol-java isključenja, čak i kada je to po zakonu dozvoljeno. Isključivanje pojedinačnihstanova u zgradama često nije tehnički izvodljivo, jer iste cevi prolaze kroz više stanova.Na lokacijama gde je isključivanje i legalno, i tehnički izvodljivo, ovo pretstavljaverovatno najefektniji metod poboljšanja naplate.



Alternativa isključivanju je instaliranje ventila sa niskim pritiskom na mestu gdecev ulazi u stan potrošača, kako bi se smanjio pritisak vode u stanu. Ovim će seomogućiti kontinuirano snabdevanje vodom (koje zadovoljava zahteve javnogzdravlja), ali će se praktično smanjiti nivo usluge, jer će voda jedva da teče iz slavine.

Drugi metod zahteva naprednu tehnologiju, a time i odeđena ulaganja, ali uzamenu osigurava poboljšanje u opticaju novca preduzeća. Pametni vodomeri ipovezani ventili omogućavaju uvođenje pretplate za uslugu vodosnabdevanja.Logika je ista kao i kod pripejda u sektoru telefonije: potrošač plaća unapred,a ondakoristi svoj budžet za potrošnju vode. Postoje dve osnovne varijacije ove tehnike.

Voda se može priuštiti putem pripejd kartice ili sličnih načina plaćanja. Jednomkada je kredit sa kartice potrošen, karica mora biti ponovo napunjena ilizamenjena novom. Ovaj metod je široko rasprostranjen u razvijenim zemljama sadelimično razvijenom vodovodnom infrastrukturom, i često se sprovodi na uličnimčesmama, na primer u Južnoafričkoj Republici, Brazilu i Filipinima.

Osim toga, voda se može dostavljati domaćinstvima, a pametni vodomeri ćeregistrovati potrošnju i dodatne troškove u realnom vremenu, i slaće podatkesedištu komunalnog preduzeća. Kada se pretplata iskoristi, centralni softver ćeposlati instrukciju vodomeru da zatvori ventil. Potrošači mogu da obnove pretplatui ponovo omoguće vodosnabdevanje. Ovaj sistem je manje rasprostranjen, i touglavnom na nekim lokacijama u Sjedinjenim Američkim Državama.

Konačno, istraga ilegalnih priključaka na vodovodnu i kanalizacionu mrežu ćeproširiti bazu potrošača, a time povećati prihode. I ovo je skupa investicija kojazahteva posebnu opremu koju opština mora da kupi ili iznajmi.



Poglavlje 5Studije slučaja


Studija slučaja 1Reforma komunalnog preduzeća Karlovac,hrvatska

Karlovac je grad sa oko 60 000 stanovnika, i nalazi se na oko sat vremenaputovanja od Zagreba, glavnog grada Hrvatske. U periodu od 2005. do 2007.godine komunalno preduzeće Vodovod i Kanalizacija d.o.o. (ViK Karlovac) bilo

je deo UNDP/GEF Dunavskog regionalnog projekta. Poglavlje koje sledi jezasnovano na izveštaju ovog projekta (Morris i Kis, 2007b), kao i na intervjuu saKresimirom Vebleom, glavnim rukovodiocem aktuelnog ISPA projekta. (Veble, 2008)

Polazna situacijaViK Karlovac je komunalno preduzeće u vlasništvu opštine Karlovac, koje svoju

funkciju vrši na teritoriji opštine i u njenog neposrednog okruženja. Karlovac jegrad sa izuzetnim geografskim položajem, grad čiju teritoriju presecaju tokovičetiri reke, pa se zbog toga sa minimalnim troškovima, preko plitkih bunara, možedoći do podzemnih voda. Voda se isporučuje svim domaćinstvima, a grad ima idobro razvijen kanalizacioni sistem. Uprkos tome, kvalitet ove mreže često varira.Neki njeni delovi su oštećeni tokom rata devedesetih godina prošlog veka, aobavezne redovne sanacije se već dugo ne sprovode. Upravo iz tog razloga velikekoličine vode se gube u vodovodnom sistemu, i 50 procenata vode pretstavljaneobračunatu vodu. Takođe, često se dešavaju kvarovi na kanalizacionoj mreži usledzastarelosti sistema. Otpadne vode se ispuštaju u reke bez ikakvog prethodnogtretmana.

U toku prethodnih godina ViK Karlovac je uspevao da se održi zahvaljujućisledećim faktorima:• Niske cene vode.• Odsustvo prečišćavanja otpadnih voda; u suprotnom bi ovo bio dodatni trošak.• Finansiranje većine investicija za popravku postojeće i izgradnju nove

infrastrukture putem grantova države i opštine Karlovac18, a jako malo izsopstvenih sredstava.

• Smanjenje izdataka odlaganjem projekata održavanja. Radi održavanja finan-sijske ravnoteže, tj položaja u kome su prihodi jednaki rashodima, projektiodržavanja se odlažu za neke druge godine.

• Činjenica da su komercijalne cene duplo veće od cena za domaćinstva, tako daindustrijski i komercijalni potrošači obezbeđuju komunalnom preduzeću većeprihode nego što je njihov stvarni udeo u potrošnji.

Kako ViK Karlovac želi da unapredi svoje poslovanje, u budućnosti će mu bitipotrebno znatno više sredstava, pa će stoga morati da reši svoju trenutnu finansijskusituaciju. Komunalno preduzeće namerava da proširi mrežu, na prvom mestukanalizacionu (10km nove mreže i 8 novih crpnih stanica) i izgradi savremeno


P o g L aV L j e 5S T U D I J E S L U Č A J A

postrojenje za tretman otpadnih voda. Planovi se takođe odnose i na veća ulaganjau redovno održavanje i popravku i zamenu delova postojeće infrastrukture.U skladu sa ovim planovima predviđen je godišnji porast troškova od oko 34miliona HRK u 2006. godini, do skoro 60 miliona HRK do 2011., uprkosčinjenici da će većina novih investicija biti finansirana putem EU grantova zajednosa očekivanom podrškom Hrvatske Vlade. Ovoliko povećanje godišnjih troškovaje uzrokovano delimičnim samofinansiranjem investicija kroz zajmove EBRD-a, ipovećanjem operativnih troškova, naročito onih koji se odnose na postriojenje zatretman otpadnih voda.

ViK Karlovac će biti u mogućnosti da finansira svoje buduće troškove samoukoliko uspe da generiše više prihoda, a pritom smanji sopstvene troškove.U daljem tekstu će biti detaljnije prikazane neke konkretne mere. Cifre suzasnovane na kompjuterskom modelovanju reformi, upotrebom ASTEC modela(videti okvir 24).

Smanjenje troškovaViK Karlovac je u poslednjih nekoliko godina već primenio neke reforme za

smanjenje troškova. Uvođenje SCADA sistema (videti okvir 15) je pomoglo usmanjenju troškova za električnu energiju. Pre tri godine preduzeće je počelo daangažuje druge firme za radove na održavanju i popravkama kako bi smanjotroškove koji se odnose na ove radove. Sa druge strane, iako je očigledno da ovakompanija zapošljava previše ljudi, broj zaposlenih nije smanjen.

Pošto količina neobračunate vode prelazi 50 procenata, smanjenje gubitakavode bi predstavljalo dobru strategiju za smanjenje troškova. Efikasnost ovakvihmera je ispitana korišćenjem ASTEC modela, i utvrđeno je da u slučaju ViKKarlovca one ne bi bile od preteranog značaja zbog niske cene pijaće vode –ušteda koja bi se ovim postigla bila bi znatno manja od inicijalnih ulaganja zasprovođenje ove mere. Ipak, postoje delovi mreže na kojima se isplati ulaganjeradi smanjenja gubitaka, ali program smanjenja gubitaka vode zahteva pažljivuprocenu troškova i koristi za svaki segment mreže.

Osim proširenja kanalizacione mreže na teritoriji koju opslužuje ViKKarlovac, deo mreže – nedavno izgrađeni južni kolektor povezan je sa susednimmestom Duga Resa. Ovaj grad je manji od Karlovca, i poseduje nekolikoindustrijskih postrojenja. Duga Resa ima svoje komunalno preduzeće, koje vršiusluge vodosnabdevanja i kanalizacije na teritoriji grada. Prikupljene otpadnevode su se ranije ispuštale direktno u reku, ali sada se, preko južnog kolektora,šalju u ViK Karlovac. Trenutno se otpadne vode iz Duge Rese ne preradjuju, alikada se završi izgradnja postrojenja za tretman otpadnih voda ona će se prerad-jivati i tu uslugu će ViK Karlovac naplaćivati Dugoj Reci. Ova saradnja senameće kao logična kako iz ekonomskih, tako i iz tehničkih razloga. Postrojenjeza tretman otpadnih voda je projektovano za veće kapacitete nego što su potrebeopštine, tako da može lako da zadovolji potrebe Duge Rese. Zbog veličine ovihgradova očekivani jedinični troškovi ovog postrojenja su niži, nego što bi bioslučaj kada bi ova dva grada izgradila zasebna postrojenja.



EBRD zajmu je prethodio FOPIP (Financial and Operational PerformanceImprovement Programme) koji su finansirali EBRD i Italijanska Vlada. Upitanju je program tehničke podrške upravi ViK Karlovac u cilju podizanjakvaliteta usluga uz istovremeno smanjenje troškova (SGI, 2008). Sam FOPIPdokument sadrži veliki broj preporuka i saveta iz oblasti: računovodstva, ad-ministracije prihoda, usklađivanja tarifa, strateškog planiranja, benčmarkinga,kontrole gubitaka vode, unutrašnje organizacione strukture, pružanja usluge,posebanog tretmana ključnih potrošača, upravljanja informacionim sistemima,korporativnog upravljanja i ljudskih resursa.

reforma tarifnog sistemaČak i ako se potencijal za smanjenje troškova ovog komunalnog preduzeća u

potpunosti iskoristi, cene usluga bi svakako morale doživeti porast od oko 60procenata u periodu od 2006. do 2010. godine. Željeni prihod se može ostvaritirazličitim kombinacijama promena tarifnog sistema. U slučaju Karlovca nešto veći



CrteŽ 8: NIVOI CENA U ViK KARLOVAC, OSNOVNI SCENARIO

0

14.00

12.00

10.00

8.00

6.00

4.00

2.00

industrija2010

16.00

18.00

20.00

industrija2008

industrija2006

domaćinstva2010

domaćinstva2008

domaćinstva2006

HV cena za otpadne vode HV cena vode PDV HV cena za otpadne vode HV cena vode

Izvor: moris i Kis (2007b).HV: Hrvatske vode, javna ustanova koja upravlja vodnim resursima.PDV za industriju je izostavljen, jer industrijska postrojenja mogu od svojih rashoda odbiti PDV za vodosnabdevanje i otpadne vode.

porast cena za otpadne vode bi bio opravdan u skladu sa principom povraćajautrošenih sredstava, obzirom da najveći deo troškova odlazi na ove usluge.Usluge vodosnabdevanja sa druge strane ostvaruju veće prihode, obzirom da seveća količina pijaće vode proda nego što se otpadne vode prikupi (5 milionanaspram 3 miliona kubnih metara godišnje). Kako su cene za industrijsku iotpadnu vodu već znatno veće od cena za domaćinstva, buduća poskupljenjatreba usmeriti u cilju povraćaja balansa ovog odnosa u određenoj meri. Zapravo,jedan od preduslova EBRD zajma je da se razlike između ovih tarifa morajusmanjiti, pa čak i potpuno izbrisati.

ASTEC model je korišćen za simuliranje posledica koje bi različiti tarifnisistemi imali na prihode, teret korisnika, proizvodnju i potrošnju. Rezultati supotom dati donosiocima odluka, kako bi im se omogućilo da odaberu tarifnisistem za koji se očekuje da će obezbediti najveće prihode.

Crtež 8 prikazuje jedan takav set projektovanih tarifnih sistema za tri narednegodine. U ovom slučaju cene za domaćinstva ostvaruju porast od oko 8 HRK pokubnom metru, za vodu i otpadne vode zajedno, do skoro 17 HRK po kubnommetru, dok se zbirne industrijske cene povećavaju za manje od 15 procenata,uglavnom zahvaljujući promeni cena usluga za otpadne vode.



CrteŽ 9: STEPEN POTROŠNJE VODE U VIK KARLOVAC, OSNOVNI SCENARIO

0

200,000

ostala industrijavelika industrijadomaćinstva savodosnabdevanjem

domaćinstva saobe usluge

400,000

600,000

800,000

1,000,000

1,200,000

1,400,000

1,600,000

1,800,000

2006 2008 2010

2,000,000

Izvor: morris, Kis i Dumitru, 2007.



taBeLa 24: PRIKAZ CENA ZA DOMAĆINSTVA

taBeLa 25: RRIKAZ CENA ZA INDUSTRIJU

PROMENLJIVE CENE I POREZ KOJI SE NA NJIh ODNOSI (hRK/m�)

Datum Cena PDV na Cena za PDV na Održava Naknada za Naknada za Ukupnapromene vode cenu vode otpadne cenu nje mreže upotrebu vode otpadne vode promenjena

cene vode otpadne plaćena plaćena cena zavode hrvatskim hrvatskim vodu i

vodama vodama otpadne vode

1998.08.01 4.3 0.95 1.15 0.25 - 0.8 0.9 8.35

1999.05.01 5.41 1.19 1.45 0.32 - 0.8 0.9 10.07

2000.02.01 6.5 1.43 1.75 0.39 - 0.8 0.9 11.77

2004.06.01 7.83 1.72 2.11 0.46 - 0.8 0.9 13.83

2006.03.01 8.63 1.90 4.15 0.91 - 0.8 0.9 17.29

2008.04.01 8.63 1.90 4.15 0.91 - 0.8 0.9 17.29

2008.06.01 8.63 1.90 4.15 0.91 0.97 0.8 0.9 18.26

fiksna naknada za održavanje mreže (HrK/mesec/priključak) 14,19+3,13 PDV**ova visina naknade se odnosi na vodomere promera od 13mm do 20mmVodomeri većeg promera podrazumevaju veće naknade. Na primer, 44,85 HrK mesečno za vodomer promera 150mm

PROMENLJIVE CENE I POREZ KOJI SE NA NJIh ODNOSI (hRK/m�)

Datum Cena PDV na Cena za PDV na Održava Naknada za Naknada za Ukupnapromene vode cenu vode otpadne cenu nje mreže upotrebu vode otpadne vode promenjena

cene vode otpadne plaćena plaćena cena zavode hrvatskim hrvatskim vodu i

vodama vodama otpadne vode

1998.08.01 1.45 0.32 0.68 0.15 - 0.80 0.90 4.30

1999.05.01 1.83 0.40 0.86 0.19 - 0.80 0.90 4.98

2000.02.01 2.00 0.44 0.95 0.21 - 0.80 0.90 5.30

2004.06.01 2.41 0.53 1.14 0.25 - 0.80 0.90 6.03

2006.03.01 2.75 0.61 2.25 0.50 - 0.80 0.90 7.80

2008.04.01 2.88 0.63 2.36 0.52 - 0.80 0.90 8.09

2008.06.01 2.88 0.63 2.36 0.52 0.97 0.80 0.90 9.06

fiksna naknada za održavanje mreže (HrK/mesec/priključak) 14,19+3,13 PDV*

Jedna od posledica većih cena je smanjena potrošnja, kako je i prikazano na crtežu9. Pošto bi se po ovom scenariju cene za domaćinstva povećale više nego industrijskecene, ovo smanjenje potrošnje se na njih više i odnosi.

U toku ove simulacije naročita pažnja je posvećena spoljnim faktorima koji moguimati uticaja na povećanje tarifa. Jedan takav faktor koji se često previdi, a veoma jebitan je stabilnost HRK u odnosu na valutu u kojoj je dobijen EBRD kredit. Kako jeEBRD zajam utvrđen u evrima, cifra u hrvatskim kunama (HRK) određena zaotplatu duga je podložna konstantnim promenama. Ovim promenama je takodjepodložna i kamata. Iako se ovim faktorima retko pridaje veći značaj, nedavna događanjana svetskom ekonomskom tržištu ukazuju upravo na ovu opasnost.

Kao dodatak svemu ovome, analizirane su i posledice uvođenja dvo-tarifnogsistema. Postojanje fiksne tarifne komponente omogućava smanjenje, inačeneophodnog porasta, varijabilne komponente.

ViK Karlovac je, delom na osnovu rezultata ovih istraživanja, uveo fiksnu tarifu1. aprila 2008. i ovo je prvi put da je tako nešto učinjeno od strane nekog Hrvatskogvodovodnog preduzeća. Stvarna svrha fiksne tarife je generisanje konstantnihprihoda za kontinuirano održavanje vodovodne mreže. Njena visina je ista za svadomaćinstva, dok u slučaju industrijskih potrošača ona zavisi od realne potrošnje.Dodatno je 1. juna 2008. uvedena i naknada za investicije koju ViK Karlovacprebacuje na poseban računu grada Karlovca. Sredstva sa ovog računa upotrebljavaćese za buduća ulaganja u vodovodnu infrastrukturu.

Tabele 24 i 25 prikazuju promenu cena od avgusta 2008. kako za domaćinstva,tako i za industrijske potrošače.

Promene varijabilnih tarifa prikazane su na crtežu 10. Prilagodjavanje visinafiksnih tarifa iz 2008. i uvodjenje fiksne naknade za investicije, ne samo da su gener-isali veće prihode, već su i razliku između tarifa učinili manjom.

Treba naglasiti da je nedavno potpisan i ugovor između ViK Karlovca i skupštinegrada Karlovca. Ovaj ugovor, između ostalog, reguliše i način i uslove određivanjavisine cena za komunalne usluge, tako da one više nisu toliko podložne izmenama izpolitičkih ili nekih drugih razloga.

Još jedan od načina da se povećaju prihodi je i poboljšanje metoda naplate usluga,mada je ovde mesta za unapređenje bilo veoma malo, obzirom da je već 2006. godineViK Karlovac uspevao da naplati skoro 95 procenata svojih usluga (nasuprot neštomanje od 90 procenata 10 godina pre toga). Unapređenje sistema naplate se ogledauglavnom u isklučivanju neredovnih platiša sa mreže, kao i u pokretanju pravnogpostupka.

Studija slučaja 2Proces reforme komunalnog preduzećaVodovod i Kanalizacija Korča

Vodovodna komunalna preduzeća u Albaniji se suočavaju sa velikim izazovima.Dug period nemara, nedostatka finansijskih sredstava i spore modernizacije dovele suovaj sektor u tešku situaciju. Korišćenje vode iz slavine za piće se često vezuje za



pojavu raznih zaraza. Usluga vodosnabdevanja traje u proseku manje od 10 satidnevno, a procenat neobračunate proizvedene količine vode je veći od 60 procenata.Uzimajući u obzir finansijske uslove komunalnih preduzeća, trenutni prihodiostvareni naplatom računa ne uspevaju da pokriju operativne troškove, a priličnedržavne subvencije su neophodne kako bi komunalna preduzeća uopšte funkcioni-sala, ne računajući pritom nove investicije. Iako Vlada Albanije ozbiljno namerava dauvede korenite promene, značajno pooljšanje takođe zahteva izuzetan trud i pos-većenost rukovodstva komunalnih preduzeća, zaposlenih, ali i gradskih donosilacaodluka. Na sreću, ovo je vrlo izvodljivo, što je i dokazano u slučaju vodovoda Korča.

Za poslednjih 10 godina dnevno snabdevanje vodom je povećano sa 4 do 6 sati na24 sata. Voda je sada bezbedna za piće, a gubici vode su smanjeni sa 78 na 20 procenata.Uopšteno govoreći, sistem naplate usluga se nije bitno promenio, ali je poboljšanjekvaliteta mreže i administracije omogućilo da se smanji proizvodnja vode sa9 miliona kubnih metara u 2000. godini na 3.5 miliona kubnih metara u 2007., kakoje i prikazano na crtežu 11. Kompanija je sada finansijski stabilna, i u mogućnosti je,



CrteŽ 10: PROMENE CENA ZA DOMAĆINSTVA I INDUSTRIJU

0

14.00

12.00

10.00

8.00

6.00

4.00

2.00

16.00

18.00

20.00A

ug98

Domaćinstva Industrija

Feb

99

Aug

99

Feb

00

Aug

00

Feb

01

Aug

01

Feb

02

Aug

02

Feb

03

Aug

03

Aug

04

Feb

04

Feb

05

Aug

05

Feb

06

Aug

06

Feb

07

Aug

07

Feb

08

■●

Voda i otpadne vode zajedno, uključujući sve takse i poreze (HrK/m3)

ne samo da pokrije svoje operativne troškove u najužem smislu, već i da redovnovraća zajam.

Kako je bilo moguće ostvariti ovako izvanredne promene? Odgovor leži ustranim ulaganjima i upornosti na lokalnom nivou.

Korča je 1997. godine dobila sredstva od Nemačke razvojne banke Kf W, u vidukombinacije povoljnog zajma od 10 miliona EUR sa periodom otplate od 40 godinai kamatom od 0.75 procenata, i donacije od 14 miliona EUR. Ukupna suma od24 miliona je uložena u nekoliko objekata:• Četiri nova duboka bunara su izbušena da bi se obezbedila dovoljna količina

čiste vode za piće.• Konstruisan je cevovod između novih bunara i tankova za skladištenje• Sagrađena je nova crpna stanica koja u svom sklopu ima i agregat, što je bilo

obavezno obzirom na česte nestašice električne energije u Albaniji.• Vodovodna mreža je proširena za još dva velika cevovoda, dva nova rezervoara,

a popravljen je i jedan već postojeći.• Postojeći vodovi su sanirani.• Oprema za detektovanje mesta curenja vode je instalirana i puštena u rad.



CrteŽ11: NAPLAĆENA I PROIZVEDENA VODA U KORČI

0

5,000

4,000

3,000

2,000

1,000

Naplaćeno (m3)

2000

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

■●

6,000

7,000

8,000

9,000

10,000

Proizvedeno (m3)

• Uložena su sredstva u obnovu administrativnih objekata, servisnih radionica,skladište, garažu i stražarnicu.

• Svi objekti su i kompjuterski umraženi.

Kf W projekat je pružio znatno više od samih finansijskih sredstava. Pružioje i tehničku i institucionalnu podršku u periodu implementacije reforme. Ins-titucionalna podrška podrazumeva odnose sa javnošću, korišćenje novih sistemanaplate, uvođenje savremenog računovodstva, unutrašnju reorganizaciju i programprocene efikasnosti zaposlenih. Sve ovo je bilo moguće samo zahvaljujućirukovodstvu koje bilo spremno na određena kratkoročna žrtvovanja kako biobezbedilo svetliju budućnost.

Sistem naplate, uveden 1999. je omogućio kreiranje potpune baze podatakakorisnika, u kojoj se čuvaju sadašnji i raniji podaci o naplaćenim i nenaplaćenimračunima i prekidima u pružanju usluga. Ovaj sistem omogućava brzu pretragusvih korisnika i eventualno ukazivanje na one sa neizmirenim obavazama, kao ibrzo generisanje različitih statističkih izveštaja o potrošnji i naplati. Ovaj sistem



CrteŽ 12: CENA VODE PO POTROŠAČU U VODOVODU KORČA, ��.-��.

0.40

0.30

0.20

0.10

0.00

Domaćinstva

2002

2004

2005

2006

2007

■●

0.50

0.60

0.70

0.80

0.90

Institucije Privatni biznis

Izvor: Vodovod Korča

posredno utiče na povećanje stepena naplate računa. Računovodstveni sistemje takođe izmenjen. Svi zaposleni u računovodstvu su prošli obaveznu obuku otome kako da pomoću računarskog sistema vode evidenciju o finansijama,prikupljaju podatake, a takođe im je data uloga u određivanju tarifa.

Broj zaposlenih je smanjen sa 132 u 1998. godini na 88 u 2007. Zaposleni sadaprolaze znatno bolju obuku, a uveden je i motivacioni sistem u kome vredan

i naporan rad biva nagrađen. U isto vreme neke od aktivnosti su poverenespoljnim saradnicima radi smanjenja troškova. Pod ovim se podrazumevju troškoviobezbeđenja objekata (crpnih stanica, bunara, rezervoara i kancelarija), određenizadaci vezani za održavanje vodovodnog i kanalizacionog sistema, ugradnju novihpriključaka, i nabavku goriva i hemikalija (hlora).

Ugradnja novih vodomera je započeta u julu 2001. godine, a dvogodišnjiprogram zamene starih vodomera tek treba da počne. Ovaj program će se finansi-rati iz sopstvenih sredstava preduzeća.

U poslednjih 10 godina cene su povećane, ne samo da bi se pokrili operativnitroškovi, već i da bi se omogućilo vraćanje zajmova i počela akumulacija sredstavaza buduće investicije.

Planirano je sprovođenje programa održavanja vodovodne mreže kako bi seeventualni kvarovi i prekidi sveli na minimum. Takođe će biti uveden i program



CrteŽ 13: CENA ZA OTPADNE VODE PO POTROŠAČU U VODOVODU KORČA, ��.- ��.

0.10

0.05

0.00

Domaćinstva

2002

2004

2005

2006

2007

■●

0.15

0.20

Institucije Privatni biznis

0.25

Izvor: Vodovod Korča

povremene kontrole gubitaka vode u sistemu koji bi ove gubitke sveo na minimum.Akcenat narednih ulaganja će biti stavljen na kanalizacionu infrastrukturu,uklučujući i investiranje u postrojenja za tretman otpadnih voda, kao i sanacijupostojećih kanalizacionih odvoda. Sve ovo bi bilo od naročitog značaja za očuvanječistoće voda u Korči. Nasuprot logici iz prošlosti po kojoj su se investicije baziralena donacijama, plan za budućnost je finansiranje većine investicija putem zajmova,sa svega 20 procenata finansiranja putem donacija.

Studija slučaja 3Uvodjenje dvotarifniog sistema naplate uTransdunvskom vodovodu

Jedan od većih regionalnih vodovoda u Mađarskoj, Transdunavski Vodovod(Dunantuli Regionalis Vizmuvek, DRV), je od 1. Januara 2005. uveo dvotarifnisistem naplate. Telo koje određuje sistem naplate za DRV (kao i za ostala četirikomunalna preduzeća u Mađarskoj) je Ministarstvo za Vodu i Životnu Sredinu.Dozvola za uvođenje predloženog tarifnog sistema je dobijena posle dugihpregovora i usklađivanja između Ministarstva i regionalnih komunalnih preduzeća.

Bilo je puno razloga koji su motivisali DRV da predje na dvotarifni sistemnaplate. Oblast koju ovo preduzeće pokriva uključuje i jezero Balaton – jedno odnajpopularnijih letnjikovaca u Mađarskoj. Kako se oko jezera nalazi veliki broj let-njih odmarališta i ostalih turističkih objekata, to je potrošnja vode i ispuštanje ot-padnih voda tokom letnjih meseci uvećano i do dva puta. Ako se koristi nekijednostavniji promenljivi sistem naplate, prihodi kompanije prate sličan sezonskiobrazac. Troškovi, s druge strane su manje-više konstantni tokom godine. I ako jeistina da se potrošnja električne energije i potrebnih hemikalija jednim delomuvećava srazmerno potrošnji vode, većina troškova koja uključuje amortizaciju,održavanje, popravku, troškove rada i kontrolu kvaliteta, se ne menja. Fiksni deodvotarifnog sistema naplate obezbeđuje da se prihodi izravnaju na godišnjem nivou,kako bi se više poklapali se dinamikom troškova.

Raspored priključaka u okviru područja usluge DRV-a u 2005. godini, utrenutku kada je dvotarfini sistem naplate uveden, je prikazan u Tabli 26. Brojsezonskih priključaka je veći od broja stalnih priključaka.

Još jedana stvar bitna za DRV je bila nepristrasnost. Kako je većina troškova pripružanju usluge nezavisna od broja utrošenih kubnih metara vode, bilo bipravičnije da se ovo ogleda i u fiksnoj komponenti tarife, kako bi se izbeglo da većipotrošači i stalni korisnici snose nesrazmerno veći teret ukupnih troškova.

Na kraju, ukupna potrošnja u oblasti koju opslužuje DRV se smanjila za više od30% od početka 1990. godine. Ovo je delom odraz ekonomskog restruktuiranja, adelom reakcija na uvećanje cena zbog povećanja troškova. Postepeno opadanjepotrošnje tokom godina je smanjilo bazu prihoda komunalnog preduzeća,i ostanak samo na varjabilnom tarifnom sistemu bi zahtevalo konstantno povećanjecene po utrošenom kubnom metru. Fiksna tarifa poslužiti kao protivteža.



Pošto je Ministarstvo prihvatilo predloženi dvotarifni sistem, on se od 1. janura2005. godine koristi u regionalnim komunalnim preduzećima. Mesečna naplatazavisi od utrošenih kubika, i vodi se pretpostavkom da veća kubikaža odgovra većimpotrebama, što za posledicu ima veće fiksne troškove. Tabela 27 prikazuje fiksnetarife koje su na snazi u 2008. godini.

Povrh fiksne komponente, potrošači plaćaju još i promenljivu komponentu kojau proseku iznosi 337 HUF/m3 , kao i cenu za otpadne vode koja je u proseku408 HUF/m3 . Fiksna komponenta čini 9 % ukupnih prihoda ostvarenih naplatomračuna.

Potrošači su obavešteni o novom tarifnom modelu putem brojnih izvora. Jedanod njih je kvartalni bilten preduzeća, koji je takođe objavljen i na web stranicikompanije u formatu spremnom za štampanje. Svake godine bilten sadrži članakkoji je posvećen tarifnom sistemu. U broju izdatom krajem 2004. – početkom2005. godine, u članku o tarifama se objašnjava novi model naplate usluge, razloziza njegovo uvođenje i promene u ceni i državnim subvencijama. Tu su takođeobjašnjeni praktični primeri primene novih tarifa, kao na primer u slučaju objekatasa više domaćinstava. Bilten DRV-a obično ima od 20 do 30 strana, gde supokrivene razne teme, među kojima su i strateških i godišnjihi planovi preduzeća,trenutna ulaganja, načini naplate, funkcionisanje različitih odeljenja, kao i reformenekih internih funkcija, a sve je objavljeno u formi lako razumljivih intervjua ičlanaka.



taBeLa 26: BROJ DRV VODOVODNIh PRIKLJUČAKA U ��.

STALNI POTROŠAČI SEZONSKI POTROŠAČI

Domaćinstva 77,350 84,587

Komercijalni potrošači 8,859 3,392

Ukupno ��,�� ,��

taBeLa 27: FIKSNA KOMPONENTA CENE U DRV (hUF/MESEC BEZ PDV-A)

PROMER VODA KANALIZACIJAVODOMERA (MM)

13-20 181 322

25-32 916 1,620

40-50 2,780 4,840

65-100 9,530 16,390

150-200 28,950 47,910

Napomena: 1 eur je vredeo oko 260 Huf u novembru 2008.

Prilozi



Prilog 1KfW Program vodosnabdevanja i kanalizacije,Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija

Nemačka banka Kf W je u Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji uvelabenčmarking pristup pre nego što je počela finansiranje projekata vodosnab-devanja. Kf W program je pretstavio pristup upravljanja kvalitetom krozkonsultanta za institucionalno jačanje koji pomaže opštinama da zadovoljekriterijume. Program pokriva opštine Gostivar, Tetovo, Kavadarce, Negotin,Bitolj, Kocani, Gevgelija i Radovis. Uz to, Kf W je obezbedio grantove za tehničkupodršku u pripremi projekata.

Okviri 24 i 25 prikazuju ciljeve koje treba da postignu komunalna preduzeća iopštine pre prve faze, odnosno tri meseca pre ulaska u program.

oKVir 24: CILJEVI KOJE TREBA POSTIĆI PRE �. FAZE: KOMUNALNO PREDUZEĆE

100% svih registrovanih potrošača dobija račune za vodu

Novac koji je prikupljen za mesec dana (uključujući kompenzaciju) prodajom vode čini više od 60% prihoda ostvarenihtokom istog meseca

Cene vode omogućavaju komunalnom preduzeću da pokrije najmanje:• operativne troškove (zaposleni, električna energije, hemikalije, administracija)• troškove održavanja/reinvestiranja: 5 eur po priključku godišnje• trenutnu službu otplate duga, ako je potrebno, i prognoziranu službu otplate duga za 1. fazu• Sve ostale troškove koji se pokrivaju novcem od prodaje vode, npr. čišćenje ulica i parkova

Novac koji je prikupljen za mesec dana kroz druge aktivnosti pokriva troškove obavljanja tih aktivnosti

opštinsko preduzeće dokazuje da je spremno da:• uvede zasebne račune za različite aktivnosti u okviru komunalnog preduzeća i da se zalaže za autonomna odeljenja

čiji se troškovi pokrivaju iz njihovih prihoda• Smanji potrošnju vode i gubitke pre donošenja odluke o povećanju proizvodnje• Nadgleda/sprovede ugovorne radove• Koordinira investicione mere koje se finansiraju iz drugih izvora

oKVir 25: CILJEVI KOJE TREBA POSTIĆI PRE �. FAZE: OPŠTINA

opština plaća komunalnom preduzeću usluge vodosnabdevanja i kanalizacije.

opština dokazije da:• ona daje pravo komunalnom preduzeću da:

- isključi nepouzdane potrošače

- pristupi vodomerima

• Koordinira investicione mere koje se finansiraju iz drugih izvora

P R I L OZ I


P R I L OZ I

Prilog 2Ček-lista: Raspodela rizika i odgovornosti� Utvrditi glavne oblasti odgovornosti (upravljanje, rad i održavanje,

nove investicije)� Utvrditi specifične odgovornosti za svaku oblast

� Identifikovati rizike koji se odnose na svaku odgovornost

� Utvrditi direktne i indirektne odnose između rizika i odgovornosti

� Utvrditi međusobne odnose rizika

� Za svaki rizik, utvrditi koja strana (operater, ugovorni organ, ili potrošači)je najpogodnija da preuzme rizik, i posebno ko može da:

� Predvidi tizik

� Utiče na rizik

� Kontroliše uticaj na rizik

� Preinači ili apsorbuje preostali rizik

� Odlučiti da li rizik treba u potpunosti preneti na jednu stranu ili ga trebapodeliti

� Proveriti sva ograničenja strane da preuzme rizik (kao što su problemi sainformisanjem ili nespremnost ugovornog organa ili operatera da preuzmerizik za koji je utvrđeno da je najspremniji da ga preuzme)

� Na osnovu analize rizika, odrediti stranu koja će da:

� Preuzme svaku odgovornost

� Podnese svaki rizik

Izvor: Svetska banka, Approaches to Private Participation in Water Services.A Toolkit, 2006.


P R I L OZ I

Prilog 3Vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda uČeškoj Republici- primer rešenja o zakupu

U Češkoje Republici, od početka procesa privatizacije ranih devedesetih, svivodovodni sistemi imaju učešće privatnog sektora u određenom procentu. U većinislučajeva jedan određeni operater upravlja vodovodnim sistemom od tad, sa nekimizuzecima gde su se operateri promenili. Svi ugovori su ugovori o zakupu iliugovori o vršenju delatnosti po kojima operater plaća zakup za vodovodni sistemkoji je u vlasništvu opštine u zamenu za ekskluzivno pravo da vrši delatnost inaplaćuje uslugu od potrošača.

Najveća slabost ovakvih ugovora o zakupu je u tome što ne sadrže kriterijumeza kvalitet vršenja delatnosti, i kao posledica toga, odluke o monitoringu rada imoguće sankcije u vezi sa tim su veoma retke. Situacija je ovakva iz razloga što seugovori baziraju na pretpostavci da će Češko zakonodavstvo u oblasti vodosnab-devanja kompenzovati ove nedostateke ugovora. Međutim, ispitivanje nadzornihaktivnosti potvrđuje da ovo nije slučaj.

Ovo navodi na zaključak da sektor voda u Češkoj Republici očigledno nije sves-tan da je vršenje delatnosti svar koja treba da bude regulisana ovom vrstom ugov-ora i da puko pozivanje na postojeće zakone nije dovoljno. U određenimslučajevima čini se da postoje tendencije prema vraćanju ranijih oblika privatizacije,u kojima je jedan entitet i vlasnik i operater. U ovim slučajevima se ne javljakonflikt interesa, koji obično pokreće ugovorne odnose.

Finansijski indikatori pokazuju da je likvidnost operatera veoma visoka, kao ida je profitabilnost dobra. Finansijska pozicija operatera, u nedostatku nekihznačajnih investicija i sopstvenih sredstava, veoma zavisi od operativnih troškovasistema (od kojih je zakup najznačajniji fiksni trošak) i kombinacije potražnje icena.

U slučaju Pilzena, visina zakupa se trenutno izračunava na osnovu vrednostizakupljene imovine (zadužene imovine) i finansiranja (glavnice i troškova)akvizacije imovine i programa za proširenje. Grad je pripremio nacrt dugoročnogprograma za proširenje sistema, uključujući projekat postrojenja za tretmanotpadnih voda. Ovo kontinuirano povećanje vredne imovine će voditi ka stalnompovećanju cene zakupa.

Liberec je „ispregovarao” zakup i Karlove Vari je zakupio po vrednosti koja sebazira na pokrivanju operativnih i kapitalnih troškova vlasnika imovine. U obaslučaja je maksimalna moguća cena nedovoljna da obezbedi traženo finansiranjekako bi se implementirale EU direktive do 2010.

“Cost plus” formula za izračuvavanje cena je propisana postojećim zakon-ima i regulativama koje je donela Češka Vlada. Dostizanje konačnog nivoa cenadodavanjem postotka u vidu procenta od visine rente i troškova operatera,uklanja sve potsticaje za efikasnu kontrolu troškova kako u investiranju, tako iu vršenju delatnosti.

Napomene1 uNDP/gef, mađarski centar za ekonomiju životne sredine, Hidro-inženjerski institut, Sarajevo,

Dunavski regionalni projekat (DrP). Procena i formiranje cena usluga vodosnabdevanja iotpadnih voda i naknada za ispuštanje otpadnih voda u basen reke Dunav, Komponenta 2:“Specifična pitanja i predlog reforme cena: Bosna i Hercegovina- Nacionalni profil”. 2004.

2 Approaches for Private Participation in Water Services, The World Bank, Private-Public Infra-structure Advisory Facility, 2006.

3 http://ec.europa.eu/environment/enlarg/dablas/downloads/psa_water_en.pdf

4 http://ec.europa.eu/regional_policy/sources/docgener/guides/ppp_en.pdf

5 http://www.ppiaf.org/documents/toolkits/Labortoolkit/toolkit/pdf/reference/Caberno_Verzosa_mit_854Ba.pdf

6 http://www.ppiaf.org/documents/toolkits/Labortoolkit/toolkit.html

7 obično postoji druga svrha, kao što je unapređenje/održivost kvaliteta usluge, usaglašavanjepropisa, ili zaštita voda. Naravno, ove potrebe treba razmotriti tokom procesa donošenjaodluka. Naša pretpostavka da je ušteda jedini cilj investicije je hipotetička, sa ciljem da se boljeilustruje važnost odmeravanja troškova i dobiti.

8 Neto dobit je razlika između dobiti i troškova.

9 Broj snabdevača zavisi od stepena do kog je energetsko tržište zemlje liberalizovano.u mađarskoj, čije je tržište delimično liberalizovano, postoji dosta privatnih „trgovaca energi-jom” koji kupuju električnu energiju direktno od elektrana ili je uvoze iz inostranstva, i prodajuje direktno velikim potrošačima.

10 ovo u stvari zavisi od trenutnih uslova na tržištu električne energije. u nekim periodima,Nyirsegviz se odlučuje za snabdevanje na bazi rasporeda, dok u drugim periodima kupuje poregularnoj ceni, neračunajući deo koji je obezbeđen na prvi način.

11 regulatorni organ koji je odgovoran za sektor voda na Kosovu/1244 rSC (WWro) prikupljapodatke od vodovodnih preduzeća, izračunava indikatore koristeći ove podatke, i postavlja„dostižne, ali ipak izazovne” ciljeve, čije ispunjavanje se prati na godišnjoj bazi. (WWro, 2007.)

12 tj. Pružanje usluge područjima koja iziskuju visoke troškove po višim cenama bi pretstavljalopreveliki teret za stanovništvo koje živi u tim oblastima

13 DaBLaS (Dunav i Crno more)

14 Što je veći račun, manji je fiksni deo. za domaćinstva sa niskom potrošnjom, fiksni deo možepretstavljati veći deo računa.

15 regulatorna kancelarija za vodu i otpad na Kosovu/1244 rSC dozvoljava fiksnu mesečnu cenu,ali nje dozvoljeno da njen nivo prelazi direktne troškove pružanja usluga potrošaču, kao što ječitanje i zamena vodomera.

16 regulatorna kancelarija za vodu i otpad na Kosovu/1244 rSC, zapravo izriče da ne podržavapovećanje blok tarife, uglavnom zbog nepraktičnosti kada je reč o primeni takvog sistema ustambenim zgradama koje imaju samo jedan centralni vodomer. (WWro, 2007b).

17 mnogi potrošači zapravo pokazuju spremnost da plate račune kako bi izbegli pogoršanje nivoausluge ili kvaliteta vode, što pokazuje studija iz 2002. godine koju je sprovela Danska agencijaza zaštitu životne sredine (DaNCee).

18 18. u isto vreme, ViK Karlovac, kao i ostala vodovodna preduzeća u Hrvatskoj, plaća VladiHrvatske znatnu naknadu za vodu i otpadne vode. u proseku, ono više plaća Vladi na ime tihnaknada, nego što dobije novca od države kroz grantove.



ReferenceaPPWg. uK all-Party Parliamentary Water group: The Future of the UK Water Sector, 2008.

Blokland, Braadbaart & Schwartz (ed.) Private Business, Public Owners; Government Shareholdingsin Water Companies. the Hague: Vrom, 1999.

Burwell, Keith. Final Report on Affordability and Willingness to Pay. Kosovo, 2007.

Csurka, Peter. telefonski intervju, 22.10.2008.

DaBLaS. Best Practice in Water and Wastewater Tariff Setting: Lessons for Water Systems in Transi-tion Economies, 2006.

DaNCee. Water Prices in CEE and CIS Countries. A Toolkit for Assessing Willingness to Pay, Afford-ability and Political Acceptability, 2002.

Dax, Paul. “Draft Position Paper on Public utility Company (PCu) tariffs in Serbia”, 2008.

Dinar, ariel and ashok Subramanian. “Water Pricing experiences. an international Perspective.”World Bank technical Paper 356, 1997.

Dinar, ariel. The Political Economy of Water Pricing Reforms. World Bank/oxford university Press,2000

eCa Ltd. et al. “republic of macedonia: Strategy and action Plan for reform of Communal Serv-ices enterprises with focus on Water, Sewerage and Solid Waste management.” Draft Diagnosticand Strategy report, june 2007.

gtz. “infrastructure regulation. an introduction to fundamental concepts and key issues.” WorkingPaper No. 10, Private Participation in infrastructure, germany, 2003.

irwin, timothy. Public Policy for the Private Sector: Price Structure, Cross-Subsidies, and Competitionin Infrastructure. the World Bank group, 1997

maguire, j. Public Service Agreement (Water): Model. Project Preparation Committee, 2005.

ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Direkcija za vode, republika Srbija. instru-ments for Water Sector Development in the republic of Serbia, 2006.

mizutani, fumitoshi and takuya urakami. “identifying network density and scale economics forjapanese water supply organizations.” Papers in Regional Science, 2001.

morris, glenn and andras Kis. Assessment and Development of Municipal Water andWastewater Tar-iffs and Effluent Charges in the Danube River Basin. uNDP/gef Danube regional Project, 2004

morris, glenn, andras Kis and magda Dumitru. Water Tariffs and Related Management Reforms inthe Pitesti, Romania Water Utility: Recent History and Future Prospects. uNDP/gef Danube re-gional Project, 2007a.

morris, glenn, andras Kis and magda Dumitru. Water Tariffs and Related Management Reforms inthe Karlovac, Croatia Water Utility: Recent History and Future Prospects. uNDP/gef Danube re-gional Project, 2007b.

Nuamah, Camille. Prezentacija sa PeiP nacionalne radionice u tirani, albanija, 25.09.2008.

oeCD. “improving Water management: recent oeCD experience.” Policy Brief, february 2006.

Patozi, enkelejda, and Sokol olldashi. “reform of Water Supply and Sewage Sector after the trans-fer Process of Water Supply and Sewerage Companies to Local government authorities.” two-YearPlan, albania, 2008.

regional environmental Center for Central and eastern europe. Municipal Investments in the Waterand Waste Infrastructure in South Eastern Europe, 2007.

uNDP/gef, Hungarian environmental economics Centre, Hydro-engineering institute, Sarajevo,Danube regional Project. Assessment and development of municipal water and wastewater tariffsand effluent charges in the Danube River basin, Volume 2: “Country-Specific issues and Proposedtariff and Charge reforms: Bosnia i Herzegovina – National Profile.” 2004.

regulatorna kancelarija za vodu i otpad, Kosovo. godišnji izveštaj, 2007.


N A P O M E N E

regulatorna kancelarija za vodu i otpad, Kosovo. Politika cena vodosnabdevanja, 2007.

Strategija upravljanja otpadom [Hrvatska]. og 91/08.

Water utility reform Program Working group (WurPWg). Water Utility Reform Plan for theGovernment of the Republic of Montenegro, 2007.

Whittington, Dave and john Boland. “reflections on Water Pricing and tariff Design.” Presenta-tion, april 3, 2001.(web.mit.edu/urbanupgrading/waterandsanitation/resources/powerpoint/DaleWhittington-mumbaiapril3.ppt)

World Bank. Approaches to Private Participation in Water Services. A Toolkit, 2006.

World Bank and Water Supply and Sanitation Sector Board. “Public and Private Sector roles inWater Supply and Sanitation Services.” operational guidance for World Bank group staff, uSa,2004.

World Bank. “Concessions for infrastructure: a guide to their Design and award.” World Banktechnical Paper 399, uSa, 1998.

reference za studiju slučaja Karlovac:Veble, Kresimir, menadžer ViK Karlovac. telefonski intervju, 07.11.2008.

morris, glen, andras Kis and magda Dumitru. Water Tariffs and Related Management Reforms in theKarlovac, Croatia Water Utility: Recent History and Future Prospects. uNDP/gef Danube regionalProject. (2007b)

Studio galli ingegneria S.p.a. “financial and operational Performance improvement Programme(foPiP)”. Vodovod i kanalizacija d.o.o., Karlovac, 2008.

REgionalni cEntaR za životnu SREdinu za cEntRalnu i iStočnu EvRoPu (REc) ) je

nestranačka, nezavisna, neprofitna, međunarodna organizacija čija je uloga pružanje pomoći u rešavanju

problema u životnoj sredini u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CEE). REC sprovodi svoju misiju kroz

promovisanje saradnje između nevladinih organizacija, vladinih institucija, biznis sektora i drugih partnera

u oblasti zaštite životne sredine, kao i pružanjem podrške razmeni informacija i procesima učešća javnosti

u donošenju odluka koje se tiču životne sredine.

REC su 1990. godine osnovale Sjedinjene Američke Države, Evropska komisija i Mađarska. Rad REC-a je

danas zasnovan na Povelji koju su potpisale Vlade 28 zemalja i Evropska komisija i na međunarodnom

ugovoru potpisanom sa Vladom Mađarske.

Sedište REC-a je u Sentandreji, u Mađarskoj, a u 17 zemalja se nalaze nacionalne i regionalne kancelarije, u

Albaniji, Bosni i Hercegovini, Bugarskoj, Hrvatskoj, Republici Češkoj, Estoniji, Mađarskoj, Letoniji, Litvaniji,

Bivšoj Jugoslovenskoj Republici Makedoniji, Crnoj Gori, Poljskoj, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj, Sloveniji i Turskoj.

Donatori su Evropska komisija i Vlade Albanije, Austrije, Bosne i Hercegovine, Kanade, Hrvatske,

Republike Češke, Estonije, Finske, Nemačke, Mađarske, Italije, Japana. Letonije, Litvanije, Luksemburga,

Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije, Crne Gore, Holandije, Norveške, Poljske, Rumunije, Srbije,

Slovačke, Slovenije, Španije, Švedske, Švajcarske, Turske, Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država,

kao i međuvladine i privatne institucije.

program prioritetnih investicija u oblasti životne sredine...

Documents