program ms-excel sluŢi za · pdf file2 ljiljana joviĉin blagojević program ms-excel sluŢi...

1 Ljiljana Joviĉin Blagojević


PROGRAM MS-EXCEL SLUŢI ZA:

Izradu radnih tabela

Rad sa bazama podataka u tabelarnom obliku

Izradu grafikona na osnovu podataka iz tabela

POKRETANJE PROGRAMA:

START/PROGRAMS/MS-EXCEL

2 x klik na ikonu

IZGLED OSNOVNOG PROGRAMA:

OSNOVNI POJMOVI

Fajl programa Excel sastoji se od radne knjige (Book) koja sadrţi 1 ili više radnih tabela (Sheet). Tip

fajla je .XLS

Radni listovi se aktiviraju mišem preko jeziĉka radnog lista u donjoj liniji

Ćelija (Cell) je osnovni element radnog lista. Sluţi za unos podataka.

Karakteristike ćelije su:

Oznaku ćelije ĉini oznaka kolone (256):A, B, C….AA, BB, CC…… i

oznaka reda 1,2,3…..65536 primer:B6

Sadraţaj ćelije moţe biti tekst, broj ili formula. To nij euvek ono što vidimo upisano u ćeliji. Pravi

sadrţaj se vidi u redu iznad radne površine.

Vrednost ćelije je trenutna vrednost. Ako je vrednost tekst ili broj onda je konstantna, a ako je formula

vrednost se menja u zavisnosti od vrednosti drugih ćelija.

Jedna ćelija je uvek aktivna i njena oznaka se nalazi u polju za adresu aktivne ćelije. Aktivira se klikom

miša.


KRETANJE PO TABELI

, , , - za jednu ćeliju levo, gore, desno, dole

taster Home (Pos1) – poĉetak reda

taster End (Ende) – kraj reda (poslednja ćelija u redu date tabele)

CTRL+ , , , - na ivicu opsega tabele popunjene podacima

CTRL + Home – u A1

CTRL + End – u donji desni ugao radnog lista

TAB – u sledeću ćeliju (desno)

ENTER - u sledeću ćeliju (dole)

OZNAČAVANJE DELOVA TABELE

Oznaĉavanje opsega (pravougaoni skup ćelija): povlaĉenjem miša dijagonalno od prve do poslednje

ćelije

Oznaĉavanje višestrukog opsega ćelija: isti postupak uz tipku CTRL. Opseg se poništava klikom na bilo

koju ćeliju

Oznaĉavanje reda: klik na broj reda

Oznaĉavanje više uzastopnih redova: povlaĉenjem miša preko brojeva reda

Oznaĉavanje više nesusednih redova: CTRL+ broj reda

Oznaĉavanje kolone: klikom na oznaku kolone

Oznaĉavanje više uzastopnih kolona: povlaĉenjem miša preko oznaka kolene (na desno)

Oznaĉavanje više nesusednih kolona:

UNOS PODATAKA

U ćeliju radne tabele Excela mogu se uneti dve vrste podataka:

1. Konstantne vrednosti:

a) brojevi

b) tekst

c) datum i vreme

2. Formule i funkcije

Unos se vrši aktiviranjem ćelije i unosom sa tastature

pri unosu sadrţajse moţe videtiu polju za formule, a u imenu polja pojavljuje se oznaka poloţaja polja

posle unosa podataka pritisne se tipka <Enter> i aktivira donja ćelija ili <Tab> i aktivira se desna

susedna ćelija.

UNOS NUMERIČKIH VREDNOSTI

dozvoljeni formati su: celi brojevi: 15, -23,

decimalni: 12.5, -3.60,

nauĉni format 2E+12, 3.5E-9

osim cifara moţe i +, -, E, $, %, ., (,)

poravnanje je u desno u ćeliji (ako korisnik ne izabere drugaĉije),

razlomak se piše 2 3/16 (2,1875), ne moţe ½ već 0 ½


UNOS TEKSTA

sve što nije broj je tekst (i broj moţe da bude tekst, ali onda mora “12”),

poravnanje u ćeliji je na levo,

ako je tekst dug on je vidljiv duţ susednih ćelija, ali nema uticaj na sadrţaj susednih ćelija. Kada se

susedna ćelija popuni neće se videti ceo tekst iz prethodne ćelije (biće “odseĉen”)

kolona se moţe, zbog duţine teksta proširiti (kao u Wordu) ili automatski proširiti prema duţini teksta:

(Format/Columns/Autofit selection)

FORMATIRANJE TEKSTA

Za formatiranje teksta u ćeliji moţe se koristi paleta sa alatkama: font, size, stil (B,I,U) ili Format/Cells../ i

kartice:

Font – za vrstu slova (Font), stil (Style: normal, bold italic), veliĉina (Size)...

Alignment – poravnanje teksta:

- horizontal – horizontalno poravnanje,

- vertical – vertikalno poravnanje,

- orientation – slova pod odreĊenim uglom (degrees),

- Wrap text – prekid teksta na širinu ćelije (tekst u dva reda),

- merge cells – spajanje više ćelija u jednu

Border – kreiranje okvira i unutrašnjih linija tabele (debljina linije, boja, vrsta linije...)

Patterns – senĉenje (kao u Wordu)

Veţba: a) Uneti sledeće brojeve:

A B C D E

1 23 -12

2 6,8 4.5

3 1/2 2 3/16

4

b) U ćeliju C1 jedan veći broj, npr.

34500000000000000000000

c) U ćeliju C2 uneti jedan mali broj,

npr.0,000000000000000000000325

Veţba :

1. Uneti u ćeliju D1 vaše ime i prezime. Da li je ceo tekst vidljiv?

2. U ćeliju E1 uneti vaše zanimanje (npr. Uĉenik). Da li je

sada ceo tekst u ćeliji D1 vidljiv?

3. Ruĉno proširite desnu ivicu kolone D

4. Kolonu E atomatski proširite pomoću komande Format


FORMATIRANJE BROJEVA

Za formatiranje brojeva koristi se komanda Format / Cells, kartica Number

U polju Category: biramo

- Number: broj decimala (decimal places) i upotreba taĉke kao separatora na 1000 (npr.1,244.00)

- Currency: brojevi kao novĉane jedinice sa brojem decimala (decimal places) i imenom jedinice (symbol)

(npr. 1244.00 din)

- Percentage: broj u obliku procenta (broj x 100)

UNOS DATUMA I VREMENA

Izbor datuma zahteva izbor formata: 03/12/2005 ili 03-12-2005 ili 03.12.2005

Izbor vremena zahteva format: 15:45:30 ili 15:45

FORMATIRANJE DATUMA I VREMENA

Formatiranje datuma: oblik datuma se bira u Format/Cell/Number/Date u polju Type, a pismo u polju Locale

(location): npr. Serbian (Cirillic).

Formatiranje vremena: oblik vremena se bira u Format/Cell/Number/Time u polju Type. (22:05:00 –Serbian =

10:05PM – English)

Napomena: Datum moţemo pretvoriti u broj (koristeći opciju Number) i obrnuto. Npr. datum 12/12/2005 je

broj 38698 (broj dana od 01.01.1900 god.). Koristi se kada unosimo datume, a raĉunamo razliku broja dana.

Veţba: Izračunati koliko dana je prošlo od vašeg roĎenja.

Zadatak:

Otvoriti nov dokument (file) i kreirati sledeću tabelu (podatke koji se ponavljaju obavezno kopirati)

A B C D E F G H I

1 R.br. Ime

Datum

roĊenja

Radno

mesto Koeficijent

Vrednost

boda

Isplata

2 Datum Potpis

3

Januar

1. Perić M. 18/5/66 radnik 210% 13.4 19/1/04

4 2. Kostić S. 3/8/58 direktor 490% 13.4 19/1/04

5 3. Mitić J. 14/12/70 radnik 190% 13.4 19/1/04

6 4. Tošić A. 22/11/71 sekretarica 230% 13.4 19/1/04

7

Feb

ruar

1. Mitić J. 14/12/70 radnik 190% 13.4 16/2/04

8 2. Perić M. 18/5/66 radnik 210% 13.4 16/2/04

9 3. Tošić A. 22/11/71 sekretarica 230% 13.4 16/2/04

10 4. Kostić S. 3/8/58 direktor 490% 13.4 16/2/04

Veţba:

1. U ćeliju A4 uneti današnji datum

2. U ćeliju B4 uneti trenutno vreme


Veţba:

a) U ćeliji A5 sabrati brojeve u ćelijama A1 i A2

b) U ćeliji A6 oduzeti brojeve iz ćelija A2 i A3

c) U ćeliji A7 pomnoţiti brojeve iz ćelija B1 i B2

d) U ćeliji A8 podeliti brojeve iz ćelija B2 i B3

e) U ćeliji A9 stepenovati broj iz ćelije B2

f) U ćeliji A10 izraĉunati sledeći izraz:

● Kolonu vrednost boda formatiraj na 2 decimale u dinarima (13,40 din)

● Procente u koloni Koeficijent pretvoriti u brojeve (210%=2,10)

● Ovom radnom listu dati ime PRVI

● Saĉuvati dokument u folder tvog razreda pod imenom FORMATIRANJE

UNOS FORMULA

unos formula mora poĉeti sa = (ili +)

unos pomoću tastature: npr. = 15+3 <Enter>

unos mišem = C5 + C9 (klik na ćeliju C5, + sa tastature, klik na ćeliju C9) <Enter>

unos pomoću ikone fx

aritmetiĉki operatori su: +, - * (mnoţenje), / (delenje) ^ (stepenovanje)

operatori za uporeĊivanje: =, <, >, =<, >=, > < (razliĉito)

prioritet operacija vaţi kao u matematici: ^, *,/ +,-

redosled operacija moţe se izmeniti pomoću zagrada

broj otvorenih zagrada mora da bude jednak broju zatvorenih.

IZMENA PODATAKA

u toku unosa u ćeliji pomoću tipke BS (←) ili markiranje pa <Delete>

za izmenu ili dodavanje podataka posle unosa:

- klik na liniju formule pa izmeniti, <Enter>

- 2 x klik na ćeliju i kada se pojavu kursor oblika I i izvršiti zamenu

ako se ţeli kompletna zamena, klik na ćeliju i zapoĉeti nov sadrţaj

Napomena: Excel omogućava istovremeni upis istog podatka u sve ćelije jednog ili više opsega:

— formirati opseg(e),(povlaĉenjem miša, odn.sa tipkom Ctrl više opsega)

— klik na liniju za unos podataka i formula i uneti ţeljeni podatak

— <Ctrl>+<Enter>

Veţba :

● Izmeniti trenutno vreme

● U ćeliji A1 broj 23 zameniti sa brojem 37


Zadatak:

- Kreirati datoteku sledećeg izgleda:

broj artikal cena količina

1 vino 99.45 1#

2 kisela voda 25.00 12#

3 kafa 23.50 1 kg

4 Ċus 27.95 2#

5 Coca cola 51.99 3#

Zadatak:

-U polje ispod poslednje cene izraĉunajte sumu. Uputstvo (selektovati ćeliju; =C2+C3+C4+C5+C6; OK.) ili

(markirati ćelije ; )

broj artikal cena koliĉina

1 vino 99.45 1#

2 kisela voda 25 12#

3 kafa 23.5 1 kg

4 Ċus 27.95 2#

5 Coca cola 51.99 3#

ukupno: 227.89

-Saĉuvati ovu datoteku na Desktop-u, pod imenom ROBA.

Dijagrami i grafikoni

Dijagrami i grafikoni se aktiviraju iz tasterskog menija ili opcijom Insert->Chart. Prvo se moraju markirati

ćelije, pa zatim oblik grafikona ili dijagrama

Vežba:

-Za već uraĊenu tabelu kreirati grafikon:

-Saĉuvati izmene.

-Izbrisati datoteku ROBA i isprazniti korpu.

0

50

100

150

200

250

1 3 5

artikal

cena

FormatCells->Number-Number


RAZLIKA

ZBIR

RAZLIKA Ukupnog prihoda i Troškova

Zadatak

-Kreirati tabelu i na osnovu nje grafikon:

PREGLED

Zaposleni 1990 1991 1992 1993 1994 1995

Prodaja 19 23 24 31 28 35

Marketing 4 9 16 12 16 18

Administracija 5 7 8 11 12 15

Tehniĉari 19 31 25 34 42 49

UKUPNO 47 70 73 88 98 117

-Sačuvati datoteku u svoj folder, pod imenom Pregled.

-Izvršiti pregled pre štampe.

-Odštampati kreirano.

Zadatak

-Kreirati tabelu i na osnovu nje grafikon:

BUDŢET

Ukupan prihod 150000.00

Troškovi proizvodnje 26565.00

Ukupan prihod 123435.00

Amortizacija 12000.00

Porezi 1000.00

Troškovi

administracije

2500.00

Troškovi 15500.00

Čist prihod 107935.00

0

20

40

60

80

100

120

1 2 3 4 5 6

Prodaja

Marketing

Administracija

Tehničari

UKUPNO

Ukupan prihod

Troškovi

Čist prihod


RAD SA RADNIM LISTOVIMA

1. Promena (zadavanje) imena radnog lista

a. desni klik na jeziĉak / Rename / i unese se novo ime

b. 2 x klik na jeziĉak i unese se ime

2. Promena redosleda radnog lista

— klik na ime radnog lista i bez otpuštanja tastera miša prevući radni list na novo mesto

3. Kopiranje radnog lista

— isto kao premeštanje uz tipku <Ctrl>

4. Umetanje novih radnih listova

— komanda glavnog menija Insert /Worksheet (umeće se levo od oznaĉenog radnog lista)

5. Brisanje radnog lista

- desni klik/Delete

RAD SA REDOVIMA I KOLONAMA

1. Umetanje novog reda: oznaĉi se red gde ţelimo da umetnemo nov red, Insert / Row (umeće se

iznad oznaĉenog reda)

2. Umetanje nove kolone: oznaĉi se kolona gde ţelimo da umetnemo novu kolonu, Insert / Column

(umeće se levo od oznaĉene kolone)

3. Brisanje reda: oznaĉi se red, Edit / Delete (ili desni klik / Delete)

4. Brisanje kolone: oznaĉi se kolona, Edit / Delete (ili desni klik / Delete)

KOPIRANJE I PREMEŠTANJE ĆELIJA

Premeštanje: oznaĉi se ćelija, pokazivaĉ miša se postavi na ivicu ćelije i postaje ĉetvorostruka strelica

ili i povlaĉi miš do ţeljene ćelije

Kopiranje: isto sa tipkom <Ctrl>

Veţba:

● Umetnuti nov red izmeĊu prvog i drugog reda

● Umetnuti novu kolonu izmeĊu kolone A i B

● Obrisati umetnuti red i kolonu

● Ćeliju A1 premestiti na G4, a ćeliju B2 kopirati na H6

● Saĉuvati izmene


VIŠESTRUKO KOPIRANJE ĆELIJA NA SVE ČETIRI STRANE

I BRZO POPUNJAVANJE NIZOVA

1. Izaberete ćeliju ĉiji sadrţaj ţelite da kopirate

2. Dovedete pokazivaĉ u donji desni ugao ćelije

3. Povlaĉimo miš u ţeljenom pravcu

Na primer: 1+ →1 1 1 1 1

Isto sa tipkom Ctrl dobićemo: 1+ →2 3 4 5 6

Ako napišemo

1 2 dobićemo: 1 2 3 4 5 6

+ →

1 3 dobićemo: 1 3 5 7 9 11

+ →

-Formule se kopiraju na isti naĉin.

MS-Excel omogućava da sami definišemo niz npr. dana u nedelji, niz meseci u godini...Za to se koristi opcija

Tools / Options / Custom Lists, izabere se postojeći niz ili se napravi nov niz koristeći dugme Add pri ĉemu se

pojavljuje polje za unos ĉlanova niza (unesemo prvi ĉlan <Enter>, unesemo drugi ĉlan <Enter>....). Ovde

obiĉno prevlaĉenje miša generiše niz, a sa tipkom Ctrl je prosto kopiranje.

Napomena: Ako ţelimo da kopiramo samo brojeve bez formule:

- selektujemo ćeliju (ili kolonu), Edit / Copy / Paste Special / Value

Veţba8:

● Otvoriti nov dokument i kreirati sledeću tabelu u radnom listu Sheet1 koji ćete nazvati PRIMER1

A B C D E F G H i 1 1 Ponedeljak januar 2 2 Utorak februar 3 3 4 4 5 5 6 6 7 7 8 8 9 9

10 10 11 11 12 12

B2=A1+A2 i kopirati na dole (Fill Down)

C2= A1+2 i kopirati na dole

H2- kopirati po danima na dole

I2- kopirati po mesecima na dole


A B C D E F G H i 1 1 1 1 1 1 1 Ponedeljak januar 2 2 3 4 Utorak februar 3 3 5 7 Sreda mart 4 4 7 10 Ĉetvrtak april 5 5 9 13 Petak maj 6 6 11 16 Subota jun 7 7 13 19 Nedelja jul 8 8 15 22 avgust 9 9 17 25 septembar

10 10 19 28 oktobar 11 11 21 31 novembar 12 12 23 34 decembar

● U radnom listu Sheet2 kreirati sledeću tabelu prikaza brojeva od 1 do 10 i njihovih kvadrata i

nazvati radni list PRIMER2.

A B

1 1 1

2 2 4

3 3 9

4 4 16

5 5 25

6 6 36

7 7 49

8 8 64

9 9 81

10 10 100

● U radnom listu Sheet3 (PRIMER3) kreirati sledeću tabelu i izraĉunati formule sa kopiranjem:

A B C D E

1 1 =A1*2 =A1*A1 =A1*B1 =SQRT(A1)

2 2

3 3

4 4

5 5

6 6

7 7

Uputstvo: U ćeliju B1 napisati formulu a zatim

formulu kopirati na dole koristeći Fill Down


Zadatak. Kreirati tabelu sa formulama

APSOLUTNO I RELATIVNO ADRESIRANJE ĆELIJA

Relativno adresiranje je: B2

Apsolutno adresiranje je: $B$2

Veţba 9. Napraviti tabelu koja izraĉunava mnoţenje brojeva od 1 do 10 sa brojem koji unesete u ćeliji E1 (npr.

8).

A B C D E

1 1 8 Unesi broj: 8

2 2 16

3 3 24

4 4 32

5 5 40

6 6 48

7 7 56

8 8 64

9 9 72

10 10 80

Uputstvo: U polje B1 napisati formulu =A1*E1, pa kopirati formulu na dole. Šta smo dobili? Pošto se na dole

menjaju redovi u polju B2 sada će biti formula A2*E2. U polju E2 nema ništa i mi ćemo dobiti u polju B2 0. Zato

moramo fiksirati u formuli jedinicu iza E na sledeći naĉin E$1, pa će formula glasiti A1*E$1. Promeni vrednost u

E1. Šta se dešava sa kolonom B?


* U drugom radnom listu napraviti sledeću tabelu koja radi isto, ali po horizontali:

A B C D E F G H I J K L

1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 8

2 8 16 24 32 40 48 56 64 72 80

Kako će sada da izgleda formula u polju A2?

* U trećem radnom listu napraviti sledeću tabelu koja daje tablicu mnoţenja:

A B C D E F G H I J K

1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

2 1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10

3 2 2 4 6 8 10 12 14 16 18 20

4 3 3 6 9 12 15 18 21 24 27 30

5 4 4 8 12 16 20 24 28 32 36 40

6 5 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

7 6 6 12 18 24 30 36 42 48 54 60

8 7 7 14 21 28 35 42 49 56 63 70

9 8 8 16 24 32 40 48 56 64 72 80

10 9 9 18 27 36 45 54 63 72 81 90

11 10 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

Kako sada izgleda formula u B2 ?

DAVANJE IMENA ĆELIJI (REDU, KOLONI, OPSEGU)

Postupak je sledeći:

- Oznaĉi se ćelija (red, kolona, opseg), Insert / Name /Define unese se ime u gornjoj liniji i

aktivira dugme Add

Veţba 10. Kreirati tabelu:

A B C D

1 Cena (E) Cena (din) Kurs eura

2 120 9600 80

3 560 44800

4 452 36160

Koloni A dati ime cena_E (Excel sam nudi ime na osnovu zaglavlja)

Ćeliji D2 dati ime kurs_E

Ćelija B2 cena_E*kurs_E

Kopirati formulu


FORMULE U EXCELU

FUNKCIJA SUM (SABIRANJE – SUMIRANJE)

● =A2+D3-A5/G4^A1 (aritmetiĉke znake unosimo sa tastature, a polja oznaĉimo mišem-klik)

● AUTOSUM

● +SUM(A2:F4)

Veţba 11. Napisatu u jednoj koloni brojeve od 1 do 20, a zatim izraĉunati njihov zbir.

Veţba 12. U folderu Vašeg odeljenja otvorite novu svesku pod imenom ĈOKOLADE.XLS. Kreirati tabelu

kao na slici .Vrednosti u zasenĉenim kolonama treba izraĉunati formulama.

Formule:

- Nabavna cena (din) = nabavna cena (euro) * kurs eura

- Porez + transport (din) = nabavna cena (din) * % za porez i transport

- Zarada = nabavna cena (din) * % za zaradu

- Prodajna cena = nabavna cena (din)+ porez i transport (din)+ zarada (din)

NABAVKA COKOLADE

R.br.

Roba Nabavna cena(E)

Nabavna cena(din)

Porez+transport Zarada Prodajna cena(din) Vrsta J.mere % din % din

1 Milka 100 0,80 64,00 30% 19,20 10% 6,40 89,60

2 Milka 300 2,50 200,00 30% 60,00 8% 16,00 276,00

3 Nestle 100 0,90 72,00 30% 21,60 10% 7,20 100,80

4 Nestle 400 3,80 304,00 30% 91,20 7% 21,28 416,48

5 Toblerone 50 0,60 48,00 35% 16,80 7% 3,36 68,16

6 Toblerone 100 1,20 96,00 35% 33,60 7% 6,72 136,32

7 Toblerone 200 2,50 200,00 35% 70,00 6% 12,00 282,00

UKUPNO 12,3 984,00 312,40 72,96 1369,36

kurs (euro) 80

FUNKCIJA MAX daje maksimalnu vrednost ćelije u datom opsegu MAX (Opseg1:Opseg2)

FUNKCIJA MIN daje minimalnu vrednost ćelije u datom opsegu MAX (Opseg1:Opseg2)

FUNKCIJA ABS daje apsolutnu vrednost vrednosti ćelije ABS (A1)

FUNKCIJA AVERAGE

Ova funkcija daje srednju vrednost ćelija u zadatom opsegu =AVERAGE (Opseg1:Opseg2)

Primer: =AVERAGE(A1:K6)


Veţba . Uneti sledeće vrednosti u tabelu:

A B C D E F G H I

1 34 -12 6 73 -85

2 Apsolutne vrednosti: 34 12 6 73 -85

3 Maksimalan broj je: 73

Minimalan broj je: -85

Srednja vrednost je: 3,2

Zadatak Kreirati tabelu sa funkcijama:



FUNKCIJA IF (funkcija grananja)

Koristi se ukoliko jedna ćelija moţe dobiti jednu od dve moguće vrednosti:

=IF(Logical_test; Value_if true;Value if _false)

Logical_test – uslov koji proveravamo da li je ispunjen

Value_if true – vrednost ćelije ako je uslov ispunjen

Value if _false - vrednost ćelije ako je uslov nije ispunjen

Veţba .

Imamo niz brojeva u tabeli. Za brojeve veće od nule treba ispis da su brojevi pozitivni, a za manje od nule da

su negativni. Saĉuvati tabelu u Vaš folder pod imenom FUNKCIJA IF

A B C D E F G H I

1 7 12 -78 90 56 -4 -25

2 pozitivan pozitivan negativan pozitivan pozitivan negativan negativan

3

Formula: +IF(C1>0;”pozitivan”<”negativan”)

Zadatak. Kreirati tabelu sa funkcijama.



Zadatak. Treba izvršiti sniţenje cene za 8% za proizvode u magacinu kojih je ostalo više od 50, a povećati za

5% za one kojih ima manje od 50. Saĉuvati tabelu pod imenom TRŢIŠTE

A B C D E F G

1 Stanje u

magacinu Prodajna

cena Nova cena

Komantar

2 10 6,00 6,30

POVEĆANA CENA

Povećavamo cenu

Smanjujemo cenu

3 100 4,00 3,68

SMANJENA CENA 5% 8%

4 800 12,00 11,04

SMANJENA CENA

5 30 15,00 15,75

POVEĆANA CENA

6 450 8,00 7,36

SMANJENA CENA


FUNKCIJA SUMIF

=SUMIF (Range;Criteria; Sum_Range)

Range – opseg koji pretraţujemo i ĉije ćelije treba da ispune odreĊen uslov

Criteria – uslov koji treba da bude zadovoljen

Sum_Range – opseg ćelija koje sabiramo

Veţba 16. Sabrati sve pozitivne brojeve i sve negativne brojeve

A B C D E F G H I

1 7 12 -78 90 56 -4 -25

2

3

4 Zbir pozitivnih

brojeva je: 165

5 Zbir negativnih

brojeva je: -107

Formula: =SUMIF(C1:I1;”>0”;C1:I1)

FUNKCIJA COUNTIF

Ova funkcija prebrojava ćelije koje sadrţe brojeve koji zadovoljavaju zadati uslov

=COUNTIF(Opseg;Uslov)




Vežba 18

Napraviti tabelu u koju ćeš uneti 5 imena uĉenika i 5 predmeta. Izraĉunati prosek svakog uĉenika i radnom listu

dati ime USPEH UCENIKA. Ako uĉenik ima neku jedinicu u rubrici prosek treba da piše nedovoljan. Tabelu sa

prosekom iz svakog predmeta kao i koliko ima petica, ĉetvorki, trojki... iz svakog predmeta kreirati na drugom

radnom listu koji ćete nazvati USPEH PO PREDMETIMA.

Sheet1:

A B C D E F G H I

1 R.br.

Ime i prezime

Srpski jezik i

književnost

Matematika

Fizika Hemija Informatika

Broj opome

na PROSEK

2 1 Antić D. 2 3 1 3 2 1 NEDOVOLJAN

3 2 Tomić M. 3 4 2 5 4 0 3,60

4 3 Popović G. 5 5 5 4 4 0 4,60

5 4 Savić J. 1 1 2 3 1 3 NEDOVOLJAN

6 5 Pešić A. 1 3 1 2 4 2 NEDOVOLJAN


Sheet2:

A B C D E F

1 Ocene Srpski jezik i književnost

Matematika Fizika Hemija Informatika

2 5 1 1 1 1 0

3 4 0 1 0 1 3

4 3 1 2 0 2 0

5 2 1 0 2 1 1

6 1 2 1 2 0 1

PROSEK 2,40 3,20 2,20 3,40 3,00

Vežba 19

U fajlu TRŢIŠTE.XLS napravi tabelu sa slike

A B C D E F G H

1 Tržište Proizvod Koliĉina Cena Iznos Prodato proizvoda

2 Istok Kafa 77 1760,00 135.520,00 Proizvod Koliĉina

3 Istok Ĉaj 95 890,00 84.550,00 Kafa 120

4 Istok Soja 16 1320,00 21.120,00 Ĉaj 124

5 Istok Pirinaĉ 95 780,00 74.100,00 Soja 65

6 Istok Biber 76 2680,00 203.680,00 Pirinaĉ 151

7 Zapad Kafa 43 1950,00 83.850,00 Biber 98

8 Zapad Ĉaj 29 1020,00 29.580,00

9 Zapad Soja 49 1500,00 73.500,00 Iznos od isporuke

10 Zapad Pirinaĉ 56 890,00 49.840,00

Malih <30

Velikih >80 11 Zapad Biber 22 2900,00 63.800,00

12 UKUPNO 558 819.540,00 114.500,00 158.650,00

13

14 Suma prodate koliĉone za istok: 359,00

15 Suma iznosa za soju: 94.620,00

16 Suma iznosa koji se dobija za

17 sve proizvode osim ĉaja 705.410,00


REŠENJA

Veţba .

Formule:

=IF (A1>0; “Pozitivan”;”Negativan”)

Veţba .

Formule:

Nova cena (C2) = IF(A2>50;B2-B2*G$3;B2+B2*F$3)

Komentar (D2) =IF(C2>B2;”POVEĆANA CENA”;”SMANJENA CENA”)

Veţba .

Formule: E15=SUMIF(B3:B12;”Istok”;D3:D12)

E16=SUMIF(C3:C12;”Soja”;F3:F12)

E18=SUMIF(C3:C12;”<>Ĉaj”:F3:F12)

I4=SUMIF(C3:C12;H3:H8;D3:D12)

H13=SUMIF(D3:D12;”<30”;F3:F12)

I13= SUMIF(D3:D12;”>80”;F3:F12)

Veţba .

Formule: Sheet1: H2: +COUNTIF(C2:G2;1)

I2: +IF(H2=0;AVERAGE(C2:G2); NEDOVOLJAN )

Sheet2: B2: +COUNTIF(uspeh uĉenika!C$2:C$6;$A2)

B7: +AVERAGE(uspeh uĉenika!C2:C6)

Veţba .

a) Oznaĉiti opseg od A5 do G10

b) Oznaĉiti opsege A6:A10 i G6:G10

c) Oznaĉiti opsege B5:G5 i B11:G11

d) Oznaĉiti opsege A6:A10 i E6:E10

e) Oznaĉiti opsege A6:A10 i H6:H10

program ms-excel sluŢi za · pdf file2 ljiljana joviĉin blagojević program ms-excel sluŢi...

Documents