program edukacije iz o.l.i. - integrativne psihodinamske psihoterapije.pdf

8/14/2019 Program edukacije iz O.L.I. - Integrativne Psihodinamske Psihoterapije.pdf

1/22

O.L.I. - Integrativna Psihodinamska Psihoterapija

Program edukacije koji vodi do zvanjaAkreditovanog psihoterapeuta

Potpuno usklaen sa trening standardima i zahtevima Udruenja za psihoterapiju, savetovanje ikouing Srbije.

Voditelji kursa: Mr. Neboja Jovanovi, psiholog,akreditovani psihoterapeut, psiholoki savetniksa nacionalnim i evropskim certifikatom, predsednik Udruenja za Psihotarapiju, Savetovanje i

Kouing Srbije, Mr. Aleksandar Konti, psiholog, psihoanalitiar, lan I.P.A.- InternacionalnePsihoanalitike Asocijacije

KONTAKT:[email protected] Tel: 063-157-5082

www.olicentar.rs

www.savetnik.org.rs

www.akademijauspeha.com

www.biofidbek.com
mailto:[email protected]:[email protected]://www.olicentar.rs/http://www.savetnik.org.rs/http://www.akademijauspeha.com/http://www.biofidbek.com/http://www.biofidbek.com/http://www.biofidbek.com/http://www.akademijauspeha.com/http://www.savetnik.org.rs/http://www.olicentar.rs/mailto:[email protected]


2/22

Kurs se sastoji od delova:

Osnovnog (80 sati) , Naprednog (160 sati) i Profesionalnog Sertifikat kursa (240 sati) (nakon ega sedobija status psiholokog savetnika), i profesionalnog psihoterapijskog kursa (220 sati) nakon kojega sedobija status psihoterapeuta (ukupno 700 sati teorijsko metodoloke edukacije).. Za svaki deo kursa sedobija poseban sertifikat.

Ukupna edukacija se sastoji od 1500 sati: 700 sati kursnog rada na teoriji i vetinama, 50 satisupervizirane prakse i 250sati linog iskustva u ulozi klijenta (od ega 80 sati moe biti u okviru grupe, aostatak individualna psihoterapija) i 500sati psihoterapijskog rada sa klijentima uz superviziju. Traje od 4

do 5 godina.

Osim toga: Potpisuje se kodeks etike i prakse Uplauje se profesionalno osiguranje (ukoliko je mogue) Nastavlja se sa strunim usavravanjem Nastavlja se sa supervizijom

Teme:1. Teorija o metodu i vetine psihoterapije Savetovanje kao vaspitni proces-sistem vrednosti i odnos prema oveku. Odnos izmeu savetnika i klijenta Nedirektivno savetovanje i terapija usmeravana klijentom Karla Rodersa Tehnika reflektovanja Nedirektivno savetovanje i psihoterapija Razvoj savetodavnog procesa Nain voenja nedirektivnog savetovanja Terapija usmeravana klijentom Gledita o transferu. Rad sa transfernim stavovima u klijentcentrinoj terapiji Odnos prema dijagnozi Ogranienja kodprimene nedirektivnog savetovanja i terapije usmeravane klijentom Psihodinamsko savetovanje Prvi kontakt sa klijentom Poetna faza terapije prvi intervju Uspostavljanje radnog saveza Kreiranje pogodne emocionalne atmosfere Strukturisanje svrhe razgovora Razjanjavanje pogrenih predstava o savetodavnom procesu Rad sa neadekvatnom motivacijom Rad sa poetnim otporima


3/22

esta pitanja koja klijenti postavljaju u poetnoj fazi savetovanja Nekoliko vanih Ne tokom prvog razgovora Dinamika snaga u savetodavnom procesu: Snage koje su usmerene ka razvoju, Snage koje se protive

savetodavnom procesu

Otpor. Podela otpora. Proces rada sa otporom. Transfer. Karakteristike transfernih reakcija . Rad sa transferom. Rad sa karakternim otporom. Analiza karaktera Vilhelma Rajha Rad sa telom u psihoterapiji i savetovanju-Bioenergetika A. Lovena, Radix-Keli, Orgonomija-Bejker Getalt pristup i mogunosti primene u savetodavnom radu. Tehnike Transakcione Analize i mogunosti primene u savetodavnom radu. N.L.P. I mogunostiprimene u savetodavnom radu R.E.B.T. i mogunosti primene u savetodavnom radu

2. O.L.I. Psihodinamska Integrativna Psihoterapija O.L.I. -Otklanjanje Lanih Informacija. Otkrivanje Line Istine Psiholoki antivirus program Sistem vrednosti O.L.I. Pristupa oveku. Koncept dobrog oveka Zakoni psihodinamike Koncept razvojnih zadataka Pristup klijentu preko sposobnosti (capabillity approach). Bazine ljudske sposobnosti. Emotivno raunovodstvao i Cenovnik ivotnih odluka Psiholoka matematika. Kako sepravi cenovnik ivotnih izbora Suprotstavljene potrebe, hijerarhija potreba i stilovi poslovanja sa ivotom. ivotne strategije. Self-help metodi-metodi samopomoi. O.L.I. Aktivacioni protokoli Specifinosti primene O.L.I. Savetodavnog metoda na razliitim uzrastima i u razliitim oblastima

ivota.

3. Teorije linosti. Teorije razvoja. Teorija o nastanku psiholokih problemaA. TEORIJE LINOSTI

Psihodinamske teorije linosti se fokusiraju na razvoj Frojdove psihanalitike teorije, te kasnijih doprinosa

Ane Frojd, Melanije Klajn, Jakobsonove i Margaret Maler, ego-psihologa Krisa, Hartmana , do najnovijihdoprinosaKohuta i Kernberga. Diskutuju se teorije razvoja, mentalne organizacije, psihopatologije i

tretmana, te meusobne povezanosti razliitih gledita.


4/22

B. RAZVOJNA TEORIJAb2.Odoje i rano detinjstvo

Normalni i patoloki razvoj selfa, objektnih odnosa, indentiteta, super ega, formiranje psiholoke strukture,te kritika evaluacija sadanjih shvatanja

b2.Latencija i preadolescencijaPsihodinamsko razumevanje razvoja nakon razreenja Edipalnog konflikta

b3.AdolescencijaFokusiranje na psiholoko elaboriranje promena u telesnim funcijama kod adolescenta, te pomeranjavezanosti od roditelja na druge objekte. U ovom smilsu, tretira se zasnivanjesuperr ega, ego idela, relacije

narcizma i adolescentnih procesa,zasnivanje indentiteta te , znaaja vrnjake grupe

C. ETIKA U PSIHOTERAPIJSKOJ PRAKSIDiskutovanje koncepata etikog i neetikog, postavljanja granica, te zsnivanja i odravanja poverenja. Sasz-ovipojmovi etike pshoanalize, i njene generalne kritikediskusije u savremenoj praksi

D. PSIHOPATHOLOGIJAd1.

Neuroze

Osnovni teorijski i kliniki aspekti neurotskog poremeaja (histerini, opsesivni, fobini simptomi tekarakterne neuroze , sa posebnim osvrtom na mazohistiki karakter) .

d2.Borderline stanja i paranojaOsnovni teorijski i kliniki aspekti , sa posebnim osvrtom na njihovu diferencijaciju. Uz Frojda, izuavanjuse onovni teorijski doprinosi Kleinove, Rosenfelda, Hane Segal, i Biona. , sa posebnim osvrtom na Kohuta,

Kernberga, Gabbarda, i drugih

d3.Depresivna stanja

Kliniki i teorijski aspekti depresije, sa psihodinamsog stanovita, poev od studijaAbrahama, Freuda, andRado-a, Kleinove teorije depresivne pozicije, struturalno razvojnog gledita, Jakobsonove te Brenneroveteorije o depersivnom signalnm afektu.

d4.Poremeaji linosti


5/22

E. EMPIRISKI PRISTUP PSIHOTERAPIJI - istraivanjaObzirom da je edukacija insistiala na kritikom stavu, osnove metoda i tehnika istraivanja u domenupsihoterapije se diskutiuje sa teorijskog i empirijskog aspekta

Program e osposobiti kandidata da:

Uspostavi psihoterapijski odnos; Radi unutar jasnog teorijskog okvira; Ojaa svest o interpersonalnoj dinamici ljudskih odnosa; Razvije sposobnost razumevanja i rada sa verbalnim i neverbalnim znacima komunikacije; Povea razumevanje i samosvest o pokrenutim temama u radu sa klijentom Prati i preispituje svoj neprestaniprofesionalni razvoj uz pomo miljenja i procene drugih; Postane svestan i suoi se sa linim temama i profesionalnim ogranienjima.

Kako bi se evaluirale steene kompetencije kandidati polau zavrni pismeni i usmeni ispit koji sesastoji od evaluacije teorijskih znanja i prikaza rada sa klijentima.

Psihoterapijska praksa tokom treninga

Trening program e obezbedi da studenti svoju superviziranu praksu obavljaju u prikladnom okruenju. Ovoe obino biti formalizovani i ugovoreni psihoterapijski odnos. Trening program e obezbediti supervizorekoji su iskusni strunjaci u svojoj oblasti.

Pored ovoga, bie postavljene jasne ugovorne potrebe u vezi:

Etikih pitanja prakseAdministrativnih pitanjaDogovora oko plaanjaPovezanosti i upuivanja drugim strunjacima i ka drugim uslugama.

Lini razvoj (iskustvo u ulozi klijenta)

Svrha ove komponente treninga je da kod psihoterapeutapotpomae rast i razvoj: Svesti o linim temama kako se one pojavljuju u radu i kako mogu uticati napsihoterapijski proces Intelektualnog razumevanja i sticanja znanja Emocionalne zrelosti i prihvatanja sebe i drugih; Iskustva da se bude u ulozi klijenta unutar jednog formalizovanog profesionalnog psihoterapijskog

odnosa

Globalne perspektive sebe u odnosu prema svetu.


6/22

Ciljevi edukacije za supervizijsku procenu na svakom nivou, kandidat e bitiosposobljen da:

Osnovni Napredni Profesionalni

1. PROCENADIJAGNOZA -

PLANIRANJE

TRETMANA

- Zapoinje evaluaciju klijenta, postavlja irehipoteze u vezi problema, razmilja o

podobnosti tretmana za konkretan problem

- Daje detaljnije pretpostavke u vezipsihodinamike konkretnog klijenta

- Pokazujepoveanje sposobnosti da pravikarakteroloke i strukturalne hipoteze- Pokazuje manje anksioznosti prilikom

kontakta sa klijentom- Pokazuje sposobnost modifikovanja

polaznih hipoteza, ako se ove uspostave

kao manje korektne

- U stanju je da nezavisno procenjuje

kandidate za psiholoku pomo- U stanju je da nezavisno sprovede

modifikacije u tehnici- U stanju je da nezavisno reformulie

prvobitne hipoteze

2. ZASNIVANJE

RADNOG SAVEZA

- Razume pojam setinga i njegovu vanost- Jasno uspostavlja seting iprimeuje otporeugovoru

- Poinje da zasniva radni savez i da gadiskutuje sa supervizorim

- Razume pojam neutralnosti i spsoban je da

ga diskutuje sa supervizorom

- Odrava radni savez i prepoznaje otpore- Prepoznaje dobro zasnovan radni savez

- Poinjeda razvija psihoterapijeski stav upraksi

-Nezavisno odrava radni savez iprepoznaje otpore

- Samostalno prepoznaje dobro

zasnovan radni savez

- Odrava samostalno psihoterapijeskistav u praksi

3. KLIJENTOMUSMERENO

SLUANJE,EMPATIJSKO

RAZUMEVANJE

- Zasniva kapacitet za razumevanje klijenta,

prepoznaje intervenicje koje slue zasnivanjupsihoterapijskohg procesa

-Na intrapsihikom nivou prepoznjaeintervencije koje klijent moe da razume- Poinje da prepoznaje teorijske koncepte u

praktinom radu- Poinje imaginativno razmiljanje sluajui

pacijenta

- Pokazuje napredak kapaciteta za

razumevanje klijenta, prepoznaje

intervenicje koje slue zasnivanjupsihoterapijskog procesa

- Pokazuje poveanu spsobnost daprepozna i sledi klijentova oseanja zavreme rada

- Pokazuje generalno veu empatijskusposobnost u odnosu na klijenta

- Odrava i razvija imaginativnorazmiljanje sluajui klijenta

- Konstantno odrava radni savez- Konzistentno i ispravno prepoznaje i

sledi klijentova oseanja u seansi- Prepoznaje nesvesni materijal u seansi

- Jasno odrava i razvija imaginativnorazmiljanje sluajui pacijenta

4. TEHNIKA

- Prikazujui materijal na superviziji,prepoznaje:

1. dominatne fantazije

2. dominantne otpore

3. dominantni transfer

i kontratransfer

4. momente u radu u kojima je klijent jasnorazumevao terapeutove verbaizacije, a koje

produbjuju proces

5. promene u odbranama klijenta

6. promene u ukupnom radnom setingu

- Uz pomo supervizora, prepoznaje 1.-6.,i uz to:

- Pokazuje sve vie dobro uvremenjihkomunikacija klijentu, pokazuje tehnikuneutralnost

- Uz pomo supervizora, koristi

kontratransfer da bi uoio sopstveneprevide u radu

- Razumeva konfrontacije, razjanjavanje iinterpretaciej, i koristi ih u radu

- Uzpomo supervizora, radi naproraivanju

-Nezavisno od supervizora, prepoznaje

1.-6., i uz to:

- Konzistentno pravi dobro uvremenjene

komunikacije klijentu

- Nezavisno od supervizpra prepoznaje

kontratransferne reakcije

- Adekvatno koristi tehnika sredstva- Upotrebljava razvojne rekonstrukcije,

kada je to mogue- Prepoznaje odigravanja

- Kada je mogue, koristi kontratransferkao dodatni izvor informacija

- Prepoznaje naznake zavrnih nivoarada sa klijentom

5. FORMIRANJE

KONCEPTA,

IZVETAVANJE

- Uspeva da verbalizuje i izvesti otvoreno

intrapsihika i interpersonalna deavanjaunutar seanse

- Dizajnira poetne formulacije koje seodnose na psihopatologiju, karakternu

strukturu, promene, fantazije, otpore, i

pitanja transfera i kontratransfera

- Poinje da prepoznaje elemente u radu,koji su relevantni za fazu u kojoj se rad

nalazi

- U stanju je da pie periodini izvetaj oradu koji koncizno sadri sve vaneelemente rada

6. SUPERVIZIJA

- Koristi supervizora radi procene evaluacije

klijenta, razvojnih hipoteza, plana tretmana,

kontratransfera i tako dalje. Razvija

sposobnost primene saznajnja dobijenih u

supervizijskom radu u konkretnoj situaciji sa

klijentom

- Kao u fazi I, uz upotrebu supervizora

radi formulisanja kompletne slike o

klijentovom problemu.

- Razvija odnos sa supervizorom, u smislu

da moe slobodno da razvije i formuliesopstvne hipoteze

- Supervizora koristi vie kao objekat zadiskusiju, nego za savet i direkciju

- Kao i u prethodnoj fazi, s tim tokoristi supervizora radi pojanjavanjanedoumica u radu

- Zaokruuje stav da supervizora koristivie kao objekat za diskusiju, nego zasavet i direkciju


7/22

Teor i jska osnova kursa Osnovni teorijski model O.L.I. integrativne psihodinamske psihoterapije Teorija razvoja linosti Teorija promene i klijentovog napredovanja ta je psiholoki poremeaj Etika pitanja O.L.I. integrativne psihodinamske psihoterapije Istorija savetovanja i prouavanje bar jo dva drugapsihoterapijska pristupa Prouavanje kulturnih razlika i osetljivosti za te razlike

Osnovni teorijski model

O.L.I. psihodinamska integrativna psihoterapija je saznajna procedurausmerena ka otkrivanju lanih

informacija o sebi i svetu, proces dolaenja do line istine. O.L.I. je skraenica upravo za ova dva procesa:Otkrivanje Lanih Informacija i Otkrivanje Line Istine. Zadatak svakog oveka je da otkrije kakofunkcionie ivot da bi bio kompetentniji da se u ivotu snalazi. Od roenja nas ue tome kako funkcionieivot, ali u tom procesu primamo i mnogo lanih informacija koje usvajamo i orijentiemo se prema nji ma.Primamo lane informacije o tome kakvi smo mi, kako funkcioniu meuljudski odnosi, kako moemouspeti u zadovoljavanju naih bazinih psiholokih potreba, ta se moe oekivati od ivota...Informacijeprimamo od osoba koje i same imaju puno neistinitih informacija u svom sistemu uverenja. Svaka lanainformacija vezana za neki bitan aspekt ivota koja je usvojena kao uverenje vodi do neuspeha u toj oblastiivota. Lana informacija je kao kompjuterski bug ili virus koji unitava fajl u kojem se nalazi. Virusisu skloni razmnoavanju, irenju. Lane informacije su sklone da se generalizuju, uoptavaju.

Strunjaci za kompjutere razvili su programe iji je cilj da otkriju viruse i eliminiu ih. O.L.I. metod jepsiholoki program koji ima slinu ulogu u sistemu zvanom psiha. Njegova uloga je detekcija i otklanjanjelanih informacija u sistemu uverenja oveka koje su vezana za osnovne, bitne aspekte ivljenja -predstavu osebi, predstave o meuljudskim odnosima, predstave o roditeljstvu, predstave o funkcionisanju oveka,predstave o svetu i ivotu.

Sve otkrivajue psihoterapije zapravo poivaju na ideji o tome da je istina oslobaajua i da je put kaemotivnom i mentalnom zdravlju. Razlika izmeu psihoterapijskih i savetnikih procesa je uglavnom unainu na koji se do te istine dolazi kao i u nalasku oblasti u kojoj se istina istrauje: istraivanje nesvesnog,komunikacije, miljenja, emocija...ta je to to je specifino za O.L.I. psihodinamski integrativni pristup?

Pristup preko sposobnosti

O.L.I. metod je psihoterapijski (savetniki i kouing) pravac sa bazino psihodinamskomorijentacijom. Teorijski je zasnovan na integraciji saznanja etiri psihoanalitike psihologije: psihologijenagona (klasnina psihoanalitika teorija), Ego psihologije, psihologije objektnih odnosa i self psihologije.Metod rada sa klijentima je, takoe, integrtivni, jer se primenjuju tehnike razliitih psihoterapijskih pravaca(psihoanalize, getalt terapije, transakcione analize, bioenergetike, N.L.P., fokusiranja, biofidbeka i


8/22

neurofidbeka, R.E.B.T...) u kombinaciji sa tehnikama nastalih u okviru O.L.I. metoda kao to su O.L.I.protokoli za razvoj linosti, protokoli za razvoj Bazinih emocionalnih kompetencija, Emotivnoraunovodstvo i psiholoka matematika...O.L.I. metod, meutim, nije eklektiki, ve integrativan. Osnovu za integraciju razliitih teorijskih okvira ,metoda i tehnika, prua model bazinih emocionalnih kompetencija. Osnovna postavka O.L.I. metoda je danema alata bez zanata, da se osoba ne moe promeniti ako se ne razviju ili deblokiraju njene osnovne

alatke za ivot, bazine sposobnosti za obradu emocija, softveri kojima naa psiha obrauje emotivneinformacije (emocije su oblik obrade informacija). Bagovi ili virusi u tim izvrnimprogramima dovodedo disfunkcionalnih emocija, pogrenog opaanja i tumaenja odnosa sa sobom, drugima i svetom. O.L.I.psihoterapeut radi u dve ravni: ravni sadraja i ravni procesa. Sluajui sadraj koji klijent iznosi,razgovarajui sa njim o tom sadraju, ivotnim dogaajima, njegovim odnosima, ljubavi i radu, O.L.Iterapeut posebnu panju obraa na obrasce koje klijent primenjuje, na tipine naine na koje obrauje svojaiskustva i emocije koje ta iskustva izazivaju.

Terapijske tehnike razliitih pravaca se ukljuuju u rad sa klijentom ako one mogu da doprinesu razvojuodreene bazine emotivne sposobnosti. To je osnov za integraciju tehnika iz razliitih pravaca, bilo dapotiu iz psihodinamske, bihejvioralne ili neke druge orijentacije.O.L.I. metod se usmerava na dve kljune, sloene sposobnosti: sposobnost za ljubav i sposobnost za rad.Ove dve sloene ljudske sposobnosti su, kao lego kocke sastavljene od odreenog broja manjih,jednostavnijih kockica-bazinih emotivnih kompetencija:

Sposobnosti za neutralizaciju i mentalizaciju(razboritost psihe) Celovitost objekta-(lepak psihe) Konstantnost objekta (stabilizator psihe) Tolerancija na ambivalenciju (usmeriva psihe) Tolerancija na frustraciju (imunitet psihe) Volja (motor psihe) Inicijativa (pokreta psihe)Bez bilo koje od ovih kockica psiha je defektna. (Osobi nedostaje neka daska u glavi-neka kockica).Sposobnost osobe za ljubav i rad je oteena. Bez razvijene neutralizacije osoba je u vlasti svojih nagona(kao bez glave), impulsivna, iracionalna i neartikulisana. Bez lepka-sposobnosti za celovitodoivljavanje druge osobe (objekta) doivljaji osobe su rascepljeni na crno-beli svet dobra i zla (kae se daje odlepila, sve vidi ili ruiasto ili crno, idealizuje ili mrzi...da nije itava). Bez konstantnosti objekta-stabilizatora psihe, osoba je nestabilna, zavisna od drugih. Bez tolerancije na frustraciju-osoba nemaimunitet na frustracije koje donosi ivot, ljubav i rad, puca pod pritiskom. Bez tolerancije naambivalenciju osoba je neodluna, nesposobna da se suoi sa oprenim emocijama prema nekome ilineemu (ili prema sebi) i da odmeri i presee, da se opredeli i donese odluku. Bez volje, osoba je kratkogdaha, bez energije da podri u kontinuitetu sopstvene elje i ci ljeve. Bez inicijative osoba je reaktivna, nemaklju za svoj motor, potrebno je da je pokrene neko drugi.Teko je iveti, voleti i raditi bez razvijene bilo koje od navedenih sposobnosti. Klju promene u terapiji jepomoi klijentu da navedene sposobnosti razvije ili deblokira. Terapijske tehnike su sortirane po tomekoju sposobnost i u kojoj fazi razvoja mogu da pokrenu ili deblokiraju. O.L.I. metod daje i taksonomiju


9/22

psihoterapijski ciljeva, ukazujui na to koje vrste uenja se odvijaju u procesu psihoterapije i kojesposobnosti se aktiviraju kroz odreeni oblik uenja:

Vrste uenja-znanja

Bazine emocionalne kompetencije-procesi

Neutralizacija

i mentlizacija

Celovitost

objekta

Konstantnost

objekta

Tolerancija

nafrustraciju

Tolerancija

naambivalenciju

Volja Inicijativa

Konceptualno-

deklarativno

Proceduralno

Metakognitivno

Terapijske tehnike, da bi se smatrale korisnima u radu sa klijentom, moraju biti ukljuene u neku od elijagornje tabele. Moraju pokretati neki oblik uenja koji pokree razvoj neke od navedenih sposobnosti.Razraeni su i naini za prepoznavanje defekata u bilo kojoj od navedenih sposobnosti, kao i naini zapokretanje razvoja sposobnosti.

O bazinim emotivnim kompetencijama (skraeno):Neutralizacija:

Sposobnost za neutralizaciju je sposobnost oveka da odri svoje miljenje razumnim tako to neutraliesvoje instiktualne energije (seksualnu i agresivnu) pretvarajui ih u neutralnu energiju koja slui reavanjuproblema, razumnom miljenju i dolaenju do cilja.Nerazvijena sposobnost-iracionalno miljenje, preplavljeno agresijom ili libidinoznom potrebom,zaslepljenost emocijama, impulsivno ponaanje, iracionalno ponaanje. Doivljaj to je jae od mene,obuzelo me, moram to da dobijem ili uradim po svaku cenu...ne mogu da mislim o posledicama.Razvijena-ostaje trezven i u emotivno nabijenim situacijama, razborita osoba, realna osoba, ne gubiglavu, razmilja hladne glave objektivna osobagovore o kognitivnim funkcijama osoba sposobnih zaneutralizaciju.

Planiranje, promiljanje, sposobnost da se zauzme distanca i pogleda iz objektivne perspektive... Snana oseanja ne ugroavaju racionalno miljenje, ve postaju pogonsko gorivo osobe za

reavanje problema, dostizanje cilja.


10/22

Celovitost objekta:

To je sposobnost doivljavanja i prihvatanja druge osobe (ili nekog eljenog cilja, posla, aktivnosti) kaoceline. Sposobnost da budemo svesni i dobre i loe strane onoga to volimo i elimo. Sposobnost da toprihvatimo. Ni jedna osoba ne moe zadovoljiti sve nae potrebe, i ne moe ih zadovoljiti uvek. To ne moeni neki na eljeni cilj. Sve u sebi nosi i dobre i loe strane. Zadovoljava i frustrira. To je, ujedno, i

sposobnost da sebe doivimo i prihvatimo kao celovito bie, sa vrlinama i manama.Ispoljavanje nedostatka: nesposobnost da se integriu pozitivne i negativne osobine ljudi, pojava,aktivnosti...ine osobu nerealnom, nesposobnom da uvidi i prihvati da niko i nita nije idealno ili satansko,da ljudi, svet, ivot, nisu crno bele pojave. Takva osoba e komunicirati sa parcijalnim objektima, sajednom dimenzijom osoba sa kojima su u kontaktu, jednom dimenzijom aktivnosti kojima se bavi, jednom

dimenzijom ivota. Osoba je nerealna, idealizuje pa se razoarava. Zapoinje sa euforijom, pa se razoaravai odustaje ili se okree protiv. Fragmentiran je i doivljaj sebe. Osoba nije itava, iz jednog komada...Razvijena sposobnost: Realno, integrisano sagledavanje stvarnosti, druge osobe, posla, aktivnosti,

sebe...Realna oekivanja od sebe, od drugih. Prihvatanje ogranienja. Spremnost da se, uprkos

ogranienjima i tome to nita nije savreno uloi energija, emocije, trud, u ostvarivanje eljenih odnosa iciljeva.

Konstantnost objekta

Kad kaemo da osoba ima razvijenu konstantnost objekta to, zapravo, znai da je njegova veza sa voljenimobjektom stabilizovana i postaje proirena unutranja povezanost, nezavisna od zadovoljenja potreba.Jednostavnije reeno, moemo voleti nekoga i onda kada ne zadovoljava nae potrebe i moemo ga imati usebi. Nismo zavisni od njegove fizike prisutnosti. Kada je voljeni objekt neki na cilj: posao, zadatak kojismo sebi postavili, imamo jasnu svest o tome ta hoemo, nezavisno od toga da li smo nagraeni u

odreenom trenutku za svoje aktivnosti, da li je ostvarenje cilja dalekoIspoljavanje nedostatka: Odrasla osoba koja nije razvila ovu sposobnost e, u svojim emotivnim vezama,teiti zavisnosti, posedovanju ili kontroli voljenog objekta, stalnoj fizikoj prisutnosti...ili gubljenju oseanjaim objekt ljubavi nije tu ili ne zadovoljava neku potrebu. Prema radu: aktivnost koju osoba inae voli, nekiposao koji joj se svia, moe biti naputena im ne zadovoljava potrebu na lak nain, ako trai neto odosobe to njoj nije lako, to zahteva odreeno odricanje.Osoba je kratkog daha, ima velike oscilacijeradnih sposobnosti, oekuje uspeh preko noi. Gubi volju kad ne ide lako, kad nema nagradu za aktivnostodmah, kad je zadovoljstvo odloeno. Osoba ima prekomernu potrebu i sklonost da se oslanja na druge priostvarenju potreba, zadataka, ne moe sama.

Razvijena sposobnost: Realno sagledavanje stvarnosti, druge osobe, posla, aktivnosti...Realna oekivanja odsebe, od drugih. Prihvatanje ogranienja. Spremnost da se, uprkos ogranienjima i tome to nita nijesavreno uloi energija, emocije, trud, u ostvarivanje eljenih odnosa i ciljeva.


11/22

Tolerancija na frustraciju

Sposobnost da izaemo nakraj sa neprijatnostima koje nezadovoljenje nekih naih potreba izaziva u namaIspoljavanje nedostatka: negiranje postojanja elje-negiranje psiholoke elje za rastom i razvojem,obezvreivanje elje, kako bi se izbegla anksioznost usled nemogunosti da osoba izbori sa njenomfrustracijom. Izbegavanje situacija koje izazivaju frustraciju. Projekcija elje u druge, ivljenje kroz uspehe

drugih.Razvijena sposobnost: Osoba ne odustaje od svojih elja i ciljeva. Sposobna je da podnese neuspeh inezadovoljstvo, to je vodi ka promeni naina na koji pokuava da zadovolji potrebe. Ui iz sopstvenihneuspeha. Neuspene naine koriguje, zamenjuje novima, menja strategiju, prilagoava koliinu potrebnognapora, kvalitet napora...Fleksibilna je. sposobnost da se preuzme liderska funkcija, bez nesvesnih fobinihreakcija od same pozicije

Tolerancija na ambivalenciju

Sposobnost da se toleriu oprena oseanja prema drugoj osobi, sebi, aktivnostima...uz predominacijupozitivnih oseanja. Sposobnost da opredeli, odlui. Krene ka-ili od neega.

Ispoljavanje nedostatka: u isto vreme, u istoj aktivnosti, oprena oseanja prema istom objektu (osobi, aktivnosti)

koegzistiraju jedna do drugih, bez ikakve indikacije konflikta: radim, ali tako da ponitim ono toradim.

suprotna oseanja su podeljena u vremenu: jedan dan volim, drugi dan mrzim, jedan dan radim,drugi dan zabuavam ili pokvarim to to sam uradio.

potiskivanje negativne strane preuveliavanjem pozitivne (postajem perfekcionista, tolikodobroelim da neto uradim, da, na kraju, ne uspem da zadovoljim sopstvene s tandarde, paodustanem, ili mi se smui, ili mi je toliko teko da se jedva nateram...stalno sam zabrinut zaposao...to me toliko optereuje da mi se ne uputa u posao...

potiskivanje pozitivne strane naglaavanjem negativne: to je toliko teko i komplikovano...pa jejednostavnije da ga obezvredim: fakultet je glup, to je samo za trebere, ja to, u stvari, i ne elim...prenaglaavanje negativnih osobina druge osobe ili aktivnosti-to omoguava potiskivanje pozitivnihaspekata.

Povrnost. To je, zapravo, rascepkavanje odnosa na sitne delie. Time se dobija pranjenje tenzijekroz veliki broj sitnih rupica, na vie kanala, od kojih ni jedan nema dovoljan znaaj. Od svega po

malo, ni od ega dovoljno strategija. Osoba se ne vezuje za jedan objekt ili delatnost i ne razvija seintenzitet vezanosti koji bi doveo do snanih emocija ljubavi i mrnje, pa se, tako, izbegava i konfliktambivalencije. Strategija mnogo hteo, mnogo zapoeo...ali nita nije zavrio. Prezauzetost brojnimaktivnostima bez udubljivanja u bilo koju.

Ispoljavanje razvijene sposobnosti:Osoba je u stanju da, i pored negativnih oseanja prema nekoj osobi iliaktivnosti, odlui da li e ostati u tom odnosu ili aktivnosti. Hoe ili nee. Kad hoe, onda stvarno hoe (ipored svesnosti da ima i neka negativna oseanja prema odnosu ili aktivnosti). Kad nee, onda donosi jasnu


12/22

odluku i ne uputa se u odnos ili aktivnost. Kad radi, ne opstruira samu sebe ambivalencijom,ne podmeeklipove pod tokove, ne prokastinira, ne preuveliava. Radi u skladu sa zahtevima zadatka-cilja koji jepostavila. Ni previe, ni premalo. Onoliko koliko je potrebno da se ostvari cilj. Nema veih oscilacija uradnim sposobnostima (osim ako su zdravstvene prirode)

Volja

Sposobnost ulaganja kontinuiranih napora u ostvarivanje razvojnih ciljeva-sposobnost osobe da se razvija u

samostalnu individuu. Duboka, unutranja usmerenost (intencionalnost) ka cilju, ka promeni.Volja je centralna sila nae individuacijeIspoljavanje nedostatka: bezvoljnost, nesposobnost osobe da se pokrene, uloi energiju, nedostatak energijeda se odri pokret, gubljenje ambicija, volje za ivotom. Parazitizam (preivljavanje na raun drugih) ilikontra volja(za dvogodinjake je to normalan razvojni stadijum), manifestuje se kao neu koje se protivivolji drugih, onome to se mora. Odbijanje da se prihvati ono to je nuno za ostvarivanje sopstvenihciljeva-jer se doivljava kao nametnuto. Samovolja neprikladna uzrastu i volja koja se okree protiv sebe.

Razvijena sposobnost: Manifestuje se u psiholokom dostizanju kreativne dobrobiti na tri razvojnanivoa:1.)Nivo dobrovoljnog prihvatanja obaveza-osoba prihvata ono to je ranije doivljavala kao prinudu.2)kreativna faza odnosi se na to da je osoba voljna da radi ono to sama hoe (ostvarivanje sopstvenihciljeva). Osoba ima kapacitet da podri ideale koje je sama kreirala. Kreativna volja je samosvrhovita bezdominacije nad drugima. 3.Transpersonalna volja-potreba koja se pojavljuje nakon sticanja identiteta,

tenjom za proirenjem identiteta na druge, na opte dobro, na ulaganje u neto to je vee od nas samih.

Inicijativa

Sposobnost da se preduzme odgovornost za otpoinjanje ilizainjanje neega, sposobnost da se misli i delabez zahteva druge osobe. Sposobnost da se otpone, pokrene neto samostalno, voljnost da se preuzme prvikorak, kao i odgovornost za to, da se istraje u otpoetoj aktivnosti. Inicijativa je kad prepoznam i uradimono to mislim da treba da se uradi pre nego to to neko trai od mene... Ispoljavanje nedostatka: Osoba nita ne moe da pokrene sama, eka da joj se kae, da neko drugi pone...moe da prihvati i radi na onome to su drugi zapoeli, ali ne i da ona otpone neto. Postoji averzija premasvakom riziku, nepoduzetnost. Izbegavanje svakog isticanja, prikazivanja, pokazivanja...ili-intruzivna

(nametljiva, probojna) inicijativa. Osoba pokree stvari, ali pri tome ne vodi rauna o drugima namee svoje aktivnosti, ne dozvoljava drugima inicijativu... Eksploatie druge, bezobzirna je...mora u svemu da budeprva. Nema oseaj za uzajamnost.

Razvijena sposobnost: Proaktivnost. Osoba je sposobna da razvije aktivnosti ili projekte, ima poverenje iuverenje da je u redu to uraditi, ak i ako postoji rizik neuspeha ili greaka. Ima oseanje svrhe i usmerenost,sposobnost donoenja odluka, saraivanje sa drugima i voenje drugih, sposobnost da se definie linousmerenje i ciljevi, sposobnost da se preduzme inicijativa i prikladni rizici. U odnosima, ima jasan oseaj zauzajamnost.

Ove sposobnosti su, kao atomi, u sprezi i meudejstvu, stvarajui sloenije molekule psihe: sposobnosti zaljubav i rad.


13/22

Osoba sa razvijenim bazinim sposobnostima za obradu emocija sposobna je da zrelo voli i radi. Ovebazine emocionalne kompetencije i sposobnost za ljubav i rad sastavni su deo najsloenije sposobnosti kojunazivamo tolerancija na egzistenciju. To je sposobnost da podnosimo ivot onakav kakav jeste, da damo svojmaksimum, realizujemo svoje potencijale i uivamo u ivotu koliko moemo.

Teorija razvoja linosti i psihikih poremeaja

Koncept razvojnih zadataka

U gotovo svakom pedrijarijskom priruniku, pa i u veini psiholokih prirunika i knjiga koje se baverazvojem dece, moemo se sresti sa idejom o tome da postoje razvojni zadaci koje dete treba da obavi akose razvija normalno. Postoje i periodi u kojima ti zadaci treba da budu ispunjeni da bi se razvoj smatrao

normalnim. Ti periodi nisu fiksirani za tano odreeni uzrast, ali imaju odreeni opseg od-do koji predstavljaizvesnu normu razvoja-veina dece ispunjava taj zadatak na uzrastu od-doAko dete ne ispuni odreenirazvojni zadatak u predvienom uzrastu onda se pretpostavlja da ga neto ometa u razvoju. Te razvojne

norme nije postavio neko po svom nahoenju. Nastale su posmatranjem i praenjem razvoja dece. Odreenaponaanja i vetine kojima dete ovlada smatraju se pokazateljima toga da je razvojni zadatak ispunjen inazivaju se razvojni miljokazi. U srpskom jeziku nemamo pravu re za miljokaze. Putokazi su netodrugo. Oni pokazuju u kom pravcu treba da idemo. Miljokazi su znaci koji pokazuju preeni put, ilikilometrau do cilja. Nadalje emo koristiti izraz miljokazi za pokazatelje koji govore o tome da je ispunjenodreen razvojni zadatak. Sam koncept razvojnih zadataka govori o tome da se razvijamo po odreenomprogramu i fiziki i psiholoki. ivotna sila u nama ima program po kojem deluje.Ako je taj koncept prihvatljiv kada su u pitanju deca, zato ne bi bio prihvatljiv i za odrasle. Zar nemaju iodrasli ljudi zadatke koje im postavlja ivot i koje treba da ispune? Zato ne sreemo, ili retko sreemo upsiholokoj literaturi, razvojne zadatke za odrasle ljude, periode kada bi trebalo da se ispune ti razvojni

zadaci, miljokaze koji pokazuju da su ispunjeni? Do odreenog uzrasta ivotna sila ima neki svojprogram, a posle toga kako ko hoe? Odrasli ljudi imaju pravo da biraju da li e ispunjavati zadatke koje impostavlja ivot, pa je glupo postavljati norme i miljokaze? I dete i odrasla osoba mogu da odaberu da neovladaju odreenim razvojnim zadacima, ali to ima svoju cenu-ometenost u razvoju, nesposobnost da sesamostalno zadovolje razvojne potrebe, zavisnost, nedostatak samopotovanja, nezadovoljstvo,neispunjenost. ovek moe da izabere neko ponaanje koje ne ide u pravcu razvoja, da se suprotstaviprogramu ivotne sile, ali ne moe da izabere da za to ne plati cenu. Ljudi su razvili brojne ivotnefilozofije, stilove ivljenja, razne konstrukcije o tome kako ivot treba da izgleda i kako valja iveti i tase isplati u ivotuovek je slobodno bie, mislee bie, on moe da stvara svoj svet, da ivi prema svojojslici svetaSve je to tano, do izvesne mere. Ljudska priroda nije relativna. Nismo u ivotu naneobaveznom proputovanju ve smo doli na ovaj svet sa izvesnim planom i programom i zadacima kojetreba da obavimo. Naa sloboda kree se u tim okvirima, u okvirima ostvarivanja ivotnih zadataka.Moemo izabrati razliite naine, dati lini peat, kombinovati u okviru datih mogunosti, improvizovati uokviru pravila. Iskakanje iz te zadate forme je mogue, ali nije u nau korist.

Psihoanalitiari govore o tome da se baza karaktera formira do 5-6 godine. Ako pogledamo razvojnezadatke koje treba da ispune deca do este godine ivota, moemo uoiti to da su u njima sadrane gotovosve vetine potrebne za ivot. Naravno, zahtevi koje ivot postavlja kasnije su sve sloeniji i vetine seusavravaju, ali je njihova osnova postavljena. Vetina estogodinjaka da saslua drugu osobu, da se stavi


14/22

na njeno mesto i razume njenu taku gledita postaje njegov resurs, matrica ponaanja u aktivnom stanju.Nije bitno da li je predmet razgovora razjanjavanje da li je fer neki postupak u igri klikera ilirazjanjavanje suprotnih stavova u nekoj sloenoj poslovnoj ili branoj situaciji. Matrica je postavljena. Umatematikim matricama potpuno je sve jedno da li stavljate jednocifrene, dvocifrene ili stocifrene brojeve uneku formulu. Formula odreuje relacije izmeu brojeva. Sposobnost da se uvai miljenje druge osobe jematrica-nain ophoenja sa drugim. Matrice stvorene na ranijim uzrastima postaju nai tipini naini

opaanja, obrade sadraja i reagovanja. Menja se sloenost situacija, informacija, odnosa...ali se ti novi,sloeniji sadraji ubacuju u istu matricu. Matrice postaju na karakter-tipini naini percepcije, tumaenja iponaanja. ovek e raditi ono to je navikao, ono to mu je donosilo korist, ono to mu je lake. To ne znaida se matrice ne mogu promeniti. Zadatak koji nije ispunjen na odreenom uzrastu moe se savladatikasnije. Vetina koja se nije uvebala kada joj je bilo razvojno najpogodnije vreme moe se uvebati ikasnije, mada to zahteva dosta napora. O.L.I. psihodinamska integrativna psihoterapija i jeste proces

prepoznavanja neispunjenih razvojnih zadataka, nenauenih ili neaktivnih vetina, zamenskih vri posaovetina koje koe razvoj, i uvebavanja vetina koje su potrebne za nastavak razvojnog procesa. U O.L.I.metodu naglasak nije stavljen na pitanje zato je odreena matrica nastala (mada moe biti od koristi akoklijent razume poreklo odreenog svog tipinog naina percepcije, tumaenja i ponaanja), ve na to kako se

odrava i zato opstaje. Umesto matrice koja donosi neku korist, ali koi razvoj, uvebava se neispunjenirazvojni zadatak i vetina koja na bolji nain zadovoljava razvojne potrebe klijenta.

Bazine emocionalne sposobnosti

Da bi osoba ispunila odreeni ivotni razvojni zadatak potrebne su joj odreene sposobnosti. Miljokazisu pokazatelji da je odreeni zadatak ispunjen. Sposobnosti su one karakteristike koje su omoguile osobiispunjenje zadataka. Ne moemo razviti one sposobnosti za koje nemamo uroene potencijale. Potencijali suosnova za razvoj sposobnosti. Koliko god se trudio, pas ne moe da naui da govori. Nema taj uroeni

potencijal, pa ne moe ni da razvije sposobnost govora. ivot i ne postavlja taj razvojni zadatak pred njega.Govor neemo nai meu razvojnim miljokazima teneta, a ni odraslog psa. Sposobnosti su realizovanipotencijali koji se ogledaju kroz ispunjavanje razvojnih zadataka. Razvoj sposobnosti moemo pratiti prekorazvojnih miljokaza.

Pomo klijentu kroz O.L.I. metod, vidimo kao proces u kojem osoba otkriva koje razvojne zadatke nijeispunila na odgovarajui nain, koje sposobnosti nije razvila pa je to omelo u ispunjavanju razvojnihzadataka, i kao metod uenja, razvijanja odreenih sposobnosti i realizacije nedovoljno realizovanihpotencijala linosti. O.L.I. metod je neka vrsta dopunske nastave za one ake ivota koji nisu uradili nekedomae zadatke. Ako je ak u zaostatku, ako ne zna i ne razume gradivo iz niih razreda, teko eispunjavati sloenije zadatke u viim razredima. Potreban mu je dobar trener ili uitelj koji zna kako

se osvaja odreena vetina (tu vetinu je uitelj ili trener morao da savlada u svom razvoju) usvaja i kako serazvija odreena sposobnost. O.L.I. metod je, zapravo, skup trening procedura za razvoj odreenih bazinihljudskih sposobnosti.


15/22

Epigenetiki princip

U svojim teorijskim pogledima na razvoj oveka oslanjamo se na epigenetiki princip o kojem jegovorio Erik Erikson. Gradei svoju teoriju razvoja Ego identiteta i bazinih ljudskih sposobnosti i vrlinaErikson se vodio takozvanim epigenetikim principom. Epigenetiki princip je osnova i onoga to smo dosada govorili o razvojnim miljokazima i zadacima. U osnovi tog principa je tvrdnja da sve to se razvija ima

u sebi ugraen osnovni plan. Iz ovog osnovnog plana niu delovi, od kojih svaki deo ima svojepredodreeno vreme za razvoj i vreme naroitog uticaja. Ovo je oigledno kada posmatramo razvoj fetusa.Svaki deo tela ima svoje kritino vreme razvoja i opasnost od formiranja nedostataka. Tako se i linostrazvija sledei unutranji plan po kojem se odreene osobine i sposobnosti intenzivno razvijaju u odreenimuzrastima, nezavisno od kulture u kojoj se razvija. Ovladavanje razvojnim stadijumima na odreenomuzrastu je od kljunog znaaja za razvoj pozitivnih ljudskih sposobnosti i identiteta osobe.

Po Eriksonu, ljudske sposobnosti idu u paru sa ljudskim nesposobnostima. Kada nam ivotni razvojniplan postavi predodreeni zadatak pred nama je da ga reimo i razvijemo odreenu sposobnost, ili da ga nereimo i razvijemo nesposobnost koja ide u paru sa tom sposobnou. Moemo da izaberemo jedno ili drugo,ali ne moemo da ne izaberemo. Na svakom stadijumu razvoja koji osvoji ovek dobija neku ljudsku vrlinu,ili njoj suprotnu ljudsku manu. Svaki razvojni stadijum nosi sa sobom odreeni konflikt, ili krizu koju vitalniovek mora da prebrodi, izlazei iz svake krize sa poveanim oseajem unutranjeg jedinstva, sa vie smislaza dobro rasuivanje, i uveanom sposobnou da ini dobro prema njegovim standardima ili premastandardima onih koji mu neto znae. Iz Eriksonovih pogleda na razvoj oveka moe se zakljuiti da i onsmatra da postoji uroeni program razvoja u nama koji nas, ako ga sled imo i realizujemo razvojne zadatke,vodi do toga da postanemo dobri ljudi-ono to smo predodreeni da budemo. Ako ne podlegnemo nekom odgrehova( kako hrianstvo naziva neke od ljudskih mana, oseanja i ponaanja), ako prevaziemoiskuenja razvojnih kriza, postaemo ostvarena ljudska bia-dobri ljudi. Ako, pak, podlegnemo iskuenjimarazvojnih kriza, ne razvijemo ljudske sposobnosti, vetine i vrline, eka nas izvesna kazna -oseanja i

stanja suprotna postignuima razvojnih stadijuma.

Teorija promene i klijentovog napredovanja

Sutina nae teorije klijentovog napredovanja je u tome da savetniki proces i savetnik stvore klijentunove psiholoke uslove za prepoznavanje nerazvijenih sposobnosti, i ponudi mu modele i vetine za aktivnirad na razvoju tih sposobnosti. Da bi klijent uao bez veih otpora u taj proces neophodno je da se stvoripogodna emocionalna atmosfera u odnosu savetnikklijent u kojoj se klijent ne osea ugroeno (osea da jeprihvaen, da mu se ne sudi, da ga savetnik razume i podrava u razvoju...) i u kojoj e osetiti da je izlinokorienje negativnih vetina.Nakon toga prelazi se na proces razvoja vetina koje vode razvoju. U tomprocesu klijenti su voeni O.L.I. Protokolima. (Kroz dugi niz godina rada sa ljudima primetio sam daljudima esto postavljam slina pitanja da bih dobio odgovore na ono to sam naveo kao najvanije zarazumevanje oveka. Pomislio sam, zato ta pitanja ne bih pretvorio u protokole, seriju pitanja koja vodeoveka kroz proces traenja odgovora na to kako funkcionie i zato radi to to radi. Tako su nastali O.L.I.protokoli. Oni nisu zamena za rad sa psihoterapeutom (mada nekim ljudima mogu dosta da pomognu i ako

ih popunjavaju samostalno, bez konsultacija sa psihoterapeutom. Protokoli nude strukturu u procesu

samoistraivanja). Protokoli pruaju mogunost klijentu da mnogo toga uradi sam i da efikasnije iskoristipsihoterapijske seanse (individualne, grupne, ili tematske radionice) za razjanjavanje, rasvetljavanje,


16/22

proraivanje i testiranje onoga do ega je doao u procesu rada na protokolu. O.L.I. Protokoli su vodii upisanoj formi (pitanja na koja klijenti u pisanoj formi odgovaraju van sastanaka sa savetnikom i instrukcije

za voenje emotivnog raunovodstva, cenovnika ivotnih odluka i kreiranje ivotne strategije)

Koncept negativnih vetina

Svako ponaanje koje dovodi do istog rezultata je odraz odreene vetine i strategije. Verujemo da je ovekizuzetno kompetentno bie. Nijedna vetina i strategija nisu loe same po sebi. Vredniju se u odnosu na cilj.Da li je ispasti glup vetina? Naravno, ako u tome redovno uspevamo. Pitanje je samo kome treba takvavetina i kojem bi cilju sluila. Pitajte Mr. Bina. On dobro zarauje od usavrene vetine da ispadne smotan,trapav, glupav...Mislite da se to moe tako dobro odglumiti ako ne poznajete sutinu tih vetina, proces kojidovodi do njihovog usavravanja. Da li je vetina biti depresivan? Naravno, kao i biti entuzijastian i dobroraspoloen. Kada bi bilo kupaca, depresivci koji bi imali motiv da se uputaju u svesno istraivanje svojevetine mogli bi da dre seminare i workshopove...Ako se pitamo zato bi neko nauio neku vetinu kojaniemu pozitivnom ne slui, onda ne razumemo jednu sutinsku odrednicu ljudske prirode (ive prirodeuopte). Ljudi nikada ne razvijaju vetine koje niemu ne slue. Ljudi nikada ne rade nita od ega nedobijaju neku korist (tzv. sekundarna dobit), jer ne bi bilo motiva koji bi pokrenuo to ponaanje. Gde jeponaanje, tu je i motiv. Gde je motiv, tu je i potreba koju ponaanje zadovoljava i uverenje da se tako moezadovoljiti potreba i da se, na neki nain, isplati. Problemi sa kojima nam se klijenti obraaju sunuzproizvodi dobro uvebanih negativnih vetina.

Emotivno raunovodstvo

ovek ivi dobro ako je u stanju da dobro vodi rauna o sopstvenim emocijama. Klijenti se obaaju zapomo savetniku jer neto nisu dobro radili u tom procesu voenja rauna o emocijama-emotivnom

raunovodstvu. Na posao je da ih edukujemo u tome. Svako raunovodstvo zasniva se na nekim propisima -zakonima, na matematici i statistici. Cilj raunovodstvenih procedura je da se dobije pregled stanja -bilansstanja, bilans uspeha, periodini ili zavrni raun, da se obraunaju porezi i doprinosi. Sve to vai i zaemotivno raunovodstvo. I u emotivnom ivotu je bitno da napravimo bilans stanja i bilans uspeha, dashvatimo dokle nas je doveo na emotivni ivot, naa ponaanja, izbori, odluke, uverenja. Da uoimo kudanas dalje vodi nain ivota koji vodimo. Da li emotivno siromaimo ili se bogatimo. Kakve danke, namete,poreze plaamo svom nainu ivljenja. Sve to radimo neto kota. Da li smo svesni cene koju plaamo ,ili dozvoljavamo sebi da se iznenadimo i odjednom uvidimo da smo vorc. Kao to knjigovodstvo iliraunovodstvo u poslu ima neke odreene procedure dolaenja do odreenih preseka i stanja, na osnovukojih se planira dalja organizacija posla i investicije, tako i emotivno raunovodstvo ima svoje procedure.

Neke od procedure su sline onima koje se koriste u poslovnom raunovodstvu, ali su prilagoene za oblastemocija.

Metodologija emotivnog raunovodstva

Svako raunovodstvo ima pasivu i aktivu. Pasiva je ono to se desilo ranije, to je uticalo nasadanji bilans stanja i uspeha, to daje osnove za statistiku i prognoze, za analizu situacije, pravljenjegrafikona trendova...Naa prolost je naa pasiva. Na osnovu iskustava iz prolosti izvukli smo nekakvu


17/22

nesvesnu statistiku i stvorili sliku sveta, stavove, uverenja i kriterijume. Izvukli smo neke svoje nesvesne

ili delom svesne zakone i propise na osnovu kojih kalkuliemo ta se isplati, a ta ne u ovome svetu. Tinesvesni zakoni funkcionisanja sveta, implicitne teorije linosti-nesvesne teorije o tome kakofunkcioniu ljudi i meuljudski odnosi, naa uverenja, nesvesne prognoze...odreuju nae aktuelnoposlovanje u ovom svetu-nae ponaanje (unutranje i spoljanje). Aktiva je aktuelno poslovanje, nainna koji funkcioniemo u sadanjosti. Naa aktiva je puna obrazaca iz prolosti, neproverenih teorija,

uverenja, pogrenih kalkulacija, pogrenih nesvesnih formula za obraunavanje emotivnih dobitaka igubitaka. Te obrasce zovemo karakter. Karakter sainjavaju tipini naini percepcije stvarnosti, njenogtumaenja i doivljavanja, tipini naini reagovanja i ponaanja. Ti metamodeli, kako ih zovu u N.LP. - ju, ilinai softveri-operativni sistemi kako bi rekli informatiari, su zapravo algoritmi, formule na osnovu kojihuglavnom nesvesno proraunavamo informacije koje dobijamo spolja i iznutra (iz senzacija svog tela, izsvojih misli i emocija) i munjevitom brzinom izvlaimo rezultat koji odreuje ponaanje. Svako ponaanje jemotivisano nekim motivom, nekim oekivanim zadovoljstvom (i smanjivanje bola je zadovoljstvo). Motiv jeproizvod potrebe i oekivanja da se potreba moe zadovoljiti. Ako ne oekujemo da moemo zadovoljitiodreenu potrebu neemo imati motiv da pokrenemo odeenoponaanje, jer ne od oekujemo da e onodovesti do zadovoljenja potrebe. I nasumini pokuaji da se doe do zadovoljenja potrebe su motivisani

oekivanjem da e to ponaanje dati rezultat. Ako ga ne daje, gubimo motiv. Neemo da ulaemo energijuza dabe. I to je kalkulacija koja kae ne isplati se, to je ograniavajue uverenje. Najee jenesvesna. Meutim, moda bi to ponaanje, u nekoj drugoj situaciji i prilagoeno toj situaciji, dalo rezultatei zadovoljilo potrebu. Ali, mi smo, iz prethodnog iskustva, stvorili formulu reagovanja, formulu

preraunavanja dobitka i gubitka, i skloni smo da je generalizujemo na sve situacije koje iole lie na onu ukojoj smo doli do formule (takvo ponaanje psihoanalitiari nazivaju transfer-emotivni obrasci steeni uodnosu sa nekom znaajnom osobom iz prolosti prenose se na druge osobe u budunosti). Formulu, naalost, vie ne testiramo (ili veoma retko to inimo).

O.L.I. psihoterapija i iskustva iz psihologije uspeha

U biznisu je poznato da se uslovi poslovanja menjaju i da ne vae stalno ista pravila. Mora se stalnotestirati trite, poslovna stvarnost. Ne postoje formule koje vae uvek i u svakoj situaciji. Ako se aktuelnoposlovanje rukovodi pasivom, ako se sadanjost rukovodi formulama iz prolosti, velika je opasnost odbankrota. Poslovnog ili emotivnog.

Svi mi ve imamo nekakvu svoju psiholoku matematiku i emotivno raunovodstvo koje odreuje naeponaanje. Ne bismo se ni pomerili da neto u nama ne prerauna rizik gubitka i dobitka i kae nam kreni.Ono to se u biznisu naziva risk management ili menadment rizika odvija se u nama svakog trenutkanaeg postojanja. Na softver to radi neverovatnom brzinom, nesvesno, uhodanim formulama, navikama,metaobrascima. Problem nastaje kada u softveru imamo bag-virus, pogrenu formulu koja iskrivljujedobijene informacije i daje pogrean rezultat. Onda nam je potreban antivirus program da detektujemo iotklonimo pogrenu formulu. Psihodinamske psihoterapije se time bave-pomau ljudima da otkrijuinformacione viruse u sistemu zvanom psiha. Metodi emotivnog raunovodstva su usmereni upravo naotkrivanje tih nesvesnih pogrenih formula za preraunavanje gubitka i dobitka i menadment rizika. Kao isvako drugo raunovodstvo, i emotivno raunovodstvo zahteva da bude evidentirano napismeno, crno nabelo. Metodi emotivnog raunovodstva zahtevaju olovku i papir (ili kompjuter). Crno na belo pristup nedozvoljava konfuzije koje moemo imati dok stvari stoje u glavi. U glavi moemo imati suprotne stavove,


18/22

kontradikcije, jednu do druge, a da to uopte ne primeujemo (kao to moemo biti uvereni da namposlovanje dobro ide kad gledamo kako kupci dolaze i kupuju, a da raunovodstvo pokae neto drugo kadase precizno obraunaju trokovi, porezi i doprinosi...). Crno na belo pristup bitno umanjuje takvemogunosti. Popunjavanje upitnika i formulara emotivnog raunovodstva moe biti smorno za mnogeljude, ali e dati realniju sliku stanja i pruiti mogunost korekcije. Postoji izraz vezan za presek stanja,rekapitulaciju koju esto ljudi urade vezano za svoj ivot kada preu izvesan broj godina (to se moe

doiveti kao krizno stanje). Izraz je podvui crtu. Podvlaimo crtu kada raunamo i elimo da izvedemorezultat. U odreenim razdobljima ivota, ili u odreenim kriznim situacijama, ljudi nateraju sebe dapogledaju u svoje emotivno raunovodstvo i da podvuku crtu, pa ta vide da vide...Bolje i to nego da se idalje zaluuju i zamajavaju pogrenim formulama. A zatobismo ekali kritine godine ili velikekrize da bismo zavirili u svoj bilans stanja i bilans uspeha i napravili periodini obraun. Pa, akofirme to rade dva puta godinje (a delimine preseke svakog meseca), zato i mi ne bismo makar toliko est oproveravali svoje poslove na ovome svetu.

Cenovnik ivotnih odluka

Jasno je da sve u ivotu neto kota. Za nita se moe dobiti samo nita. Retko, veoma retko, deava seda se neto to vie vredi dobije za neto to manje vredi, ali nikada se ne deava da neto dobijete za nita.Da biste ita dobili morate biti ivi, a samo ivljenje ima neku cenu (da biste bili ivi morate podnositi nekibol). Svako ponaanje svakog ivog bia je svrhovito-tei zadovoljavanju neke potrebe. Pokrenuti se naodreeno ponaanje znai doneti odluku (bez obzira na to na koliko rudimentarnom nivou svesti se takvaodluka donosi. Sve to je ivo ima odreeni nivo svesti vezan za oseanje na kontinuumu bol -zadovoljstvo,prijatno-neprijatno.) im smo, negde u dubinama naeguma, jo kao bebe odluili da ivimo znai da smo,na neki nain, doneli i odluku da vredi platiti cenu-bol koji nam ivot nanosi. Izraunali smo da ipakvredi, da ipak dobijamo, da ipak, koliko toliko, zadovoljavamo neke bazine potrebe i da se vredi

pokrenuti-iveti. Bez te odluke, bez tog rizika, ne bismo bili ivi, i ne bismo dobili nita, jer samo ivo biemoe dobiti neto (zadovoljiti neku svoju potrebu. Neiva priroda nema potrebe, pa time ne moe ni dadobije jer dobijanje je zadovoljavanje neke potrebe).

Kad uemo u radnju, normalno je da pogledamo cene ako hoemo neto da kupimo. U radnji zvanojivot cenovnik nije okaen. Uglavnom se deava tako da mi prvo posegnemo za nekim proizvodomivota, a onda nam tek kau koliko kota. Da smo znali cenu, moda to ne bismo ni uzeli. esto izglada kaoda se neto moe uzeti besplatno. I mi to uzmemo zadovoljni to se deli. A onda stigne raun naodloeno plaanje i iznenadi nas. Niko nas nije pitao, niko nije spomenu cenu, ili moda jeste, a mi smomislili da nam popuje i plai nas od ivota. Kad stignu rauni, oseamo da ivot nije fer. ak iako su namrekli za moguu cenu, a mi se nadali da je ipak neemo platiti, ili da emo makar izbei porez na dobit,

oseamo da ivot nije fer. Da, ivot esto nijefer. A esto nismo ni mi fer prema njemu. Da smo malo boljegledali, i bolje sluali, i vie obraali panju na ivot, i trudili se da nauimo pravila igre i da gledamo istiniu oi...shvatili bismo da ipak postoji cenovnik na artikle ivota i doneli bismo svestan izbor da li hoemoili neemo da platimo cenu. Dobro, dok smo bili ba mali nismo imali razvijen aparat za pravilno opaanjerealnosti ivota. Ili smo ga, naprotiv, imali pa su nam ga pokvarili. Ne kaem da smo krivi. Samo kaem dasmo odgovorni i da imamo oi da vidimo i ui da ujemo, i mozak da mislimo, i telo da oseamo...samo akoodluimo da prestanemo da se pravimo Toe i ako odluimo da razumemo kako ivot funkcionie. Ondaemo prepoznati koja je cena naih izbora i odluiti se za ono to smo spremni da platimo. Ako se i oduimo


19/22

za neto to znamo da skupo kota, posledice neemo pripisivati nekim psiholokim problemima koji su nasspopali, ve emo biti svesni da je to cena naeg izbora. (Unutranji lokus kontrole). U procesu O.L.I.psihoterapije uimo klijenta da to preciznije i jasnije izvede svoj cenovnik ivotnih izbora kako bi mu topomoglo da napravi bolje emotivno raunovodstvo i bolju ivotnu strategiju.

Istorijat nastanka ovog psihoterapijskog modaliteta

O.L.I. psihodinamska integrativna psihoterapija je rezultat integracije nekoliko psihodinamskih pristupa

psiholokoj pomoi, metoda samoregulacije( biofidbek, neurofidbek, autogeni trening, trening za optimalnopostignue...) i metoda psihologije uspeha tokom 30 godina praktinog profesionalnog iskustva iedukativnog rada autora kursa. Pored psihoanalize, sa kojom sa poeo svoj psihoterapijski rad, koristio samu svojoj praksi metode i drugih psihoterapijskih pravaca-bioenergetske psihoterapije, Transakcione analize,

Getalta, Neurolingvistikog programiranja (N.L.P.), biofidbek i neurofidbek metoda...Postao sam, kako seto kae, eklektiar. Praktiar koji koristi svata u svojoj praksi kada mu se uini da e biti delotvorno, bezobzira iz kojeg pravca to dolazi i kakav mu je teorijski okvir. Naravno, pored kriterijuma efikasnosti, izbor

odreenih tehnika ili metodologije rada bio je odreen i time da li sam oseao da se to to koristimuklapa u sistem vrednosti koji je osnova mog pristupa oveku. Ono to bi, moda, d alo nekog efekta, ali sekosilo sa mojim uverenjima i vrednostima, nisam koristio u svom psihoterapeutskom radu. Razmiljajui otome zato sa nekim klijentima radim na jedan nain, a sa drugima na drugi nain, zato sa nekimaprimenjujem jednu grupu tehnika, a sa drugima drugaije metode, zato kod nekih klijenata dobrerezultate daju neke tehnike, a kod drugih ne, doao sam do zakljuka da je osnova za selekciju tehnikamoja procena sposobnosti koje je odreeni klijent razvio ili nije razvio. Iako sam tehnike, nain rada,uglavnom birao intuitivno, doao sam do zakljuka da u onome to sam nazivao intuicijom postoji odreenapravilnost-princip po kojem biram. Taj princip je pristup preko sposobnosti. Svaka psihoterapijska tehnika

slui razvoju odreene razvojne sposobnosti klijenta. Povadio sam sve tehnike psihoterapijskih pravaca itehnike iz oblasti psihologije uspeha koje sam poznavao i sortirao ih u grupe prema tome koju razvojnu

sposobnost te tehnike podstiu. Tako sam dobio spisak alata gde su alatke-psihoterapijske tehnike,grupisane po funkciji koju imaju u razvijanju odreenih sposobnosti. Tako sreene, mogle su se vaditiprema potrebi ne samo po intuiciji, ve prema detektovanoj nerazvijenoj sposobnosti klijenta. Ovakvosreivanje psihoterapijskih alata omoguilo mi je sistematiniji pristup u edukaciji kandidata za savetnike ipsihoterapeute koji se edukuju za praktikovanje O.L.I. psihodinamske integrativne psihoterapije.

Prouavanje kulturnih razlika i osetljivosti za te razlike

Ovim kursom predviena je i tema kulturnih razlika i osetljivosti na te razlike. S obzirom da je Srbijamultinacionalna zajednica, neophodno je da psiholoki savetnik ima i razvija svest od meukulturnim imeuetnikim razlikama, te da svoju praksu prilagodikonkretnom klijentu sa kojim radi. Ukoliko doe dosukoba izmeu teorije koje se savetnik dri i nekih stavova klijenta koji deo kulturnog naslea kome onpripada, savetnik svoj pristup mora prilagoavati potrebama klijenta: da li klijent eli da menja svoje stavovepoto ih smatra neodrivim ili eli da ostane veran kulturnom nasleu zajednice iz koje je potekao. Iako se upraksi relativno retko sree ova vrsta problema, neophodno je da savetnik bude pripremljen da se adekvatnopostavi i reaguje.


20/22

Etika pitanja O.L.I. Psihodinamske integrativne psihoterapije

Vrednost koja stoji iza O.L.I. metoda je: Istina je vrednost. Dobro je znati istinu. Vera e te tvoja (uistinu) spasti. Psihoterapijski proces je leenje istinom. Vrednosni sistem u kojem se do vrednosti dolazibez vrednovanja onoga koji ka istini putuje. On se potuje tako to mu se ne namee neki sistem vrednostive mu se doputa da trai vlastiti put. Vrednosti ugraene u O.L.I. Savetodavni pristup su, dakle,

istinoljubivost i potovanje autonomije osobe sa kojom se radi.Meutim, O.L.I. psihoterapeut ne izbegava temu vrednosti u radu sa klijentom. On nije vrednosno

neutralan i u tome je otvoren. O.L.I.. pristup koristi pojam dobar ovek u edukaciji klijenata i objanjavaga kao ostvarenje potencijala oveka za ljubav i rad. Klijent se ne osuuje ako ne ispunjava kriterijume kojenije postavio savetnik, ve ljudska priroda koja tei realizaciji sopstvenih potencijala. Svaki ljudski izbornosi u sebi i vrednosno znaenje. Ono se ne moe izbei time to se analiziraju samo svesni i nesvesnimotivi, to se razgovara samo o tome da li je neto to ovek ini dobro ili loe za njega, ili njegovu enu, ilidecu...ta je sa pitanjem da li je ono to ovek ini dobro ili zlo? Za drutvo, za ljudskost, Svakapsihoterapija, zapravo, neeksplicitno propagira neki sistem vrednosti koji je ugraen u njen pristup oveku.

Etiki kodeks: Psihoterapeut O.L.I. metoda se u svom radu mora pridravati Etikog kodeksa prakseUdruenja za Psihoterapiju, savetovanje i kouing Srbije

O autoru kursa:

Neboja Jovanovi, psiholog, akreditovani psiholoki savetnik i life coach.Diplomirao sam na odeljenju za psihologiju Filozofskog Fakulteta u Beogradu 1981 god. Postdiplomske

studije iz klinike psihologije-psihoterapije na odeljenju za psihologiju Filozofskog Fakulteta u Beogradu

kod mentora Prof. Dr. Vladimira Petrovia upisao sam 1981 godine. Magistrirao sam na Univerzitet uNovom Pazaru 19.12.2008. godine sa temom Efekat neurofibek treninga na poboljanje koncentracije koddece sa problemom deficita panje.U procesu sam izrade doktorske teze sa temom Razvoj bazinihemotivnih kompetencija kroz O.L.I. integrativnu psihodinamsku psihoterapiju

U periodu od 1981-1989 drao sam vebe na predmetu Osnovi psihoterapije i savetovanja kod profesoraDr. Vladimira Petrovia, na etvrtoj godini studija klinike psihologije Filozofskog Fakulteta u Beogradu. Uistom periodu radio sam kao psihoterapeut i savetnik u Savetovalitu za studente Filozofskog Fakulteta uBeogradu. Radio sam kao psiholog u Centru za Socijalni rad Novi Beograd na problemima razvoda braka

od 1984-1989 god. Nakon toga otvaram svoju privatnu praksu u Centru za razvoj linosti gde od togperioda radim kao psihoterapeut na razvojnim problemima dece i odraslih. U periodu od 1.5.2008-

28.12.2009, bio sam angaovan kao predava na vioj loli za primenjenu psihologiju. Na Evropskomuniverzitetu-medicinskoj akademiji -US medical school Beograd-Fakultet za primenjenu psihologiju, radio

sam kao asistent od 29.12.2009-31.5.2011. na predmetima Osnove psiholokog savetovanja i Psihoterapijski modaliteti. Trenutno sam angaovan na Visokoj strukovnoj koli za propagandu i odnose sajavnou-na osnovnim strukovnim studijama primenjene psihologije, na predmetima: ivotni ciklusi ipsiholoki razvoj, Psiholoki konsalting i intervencije, Psihopatologija svakodnevnog ivota,Medijacija i reavanje konflikata i Emocije i motivacija u zvanju profesora visoke strukovne kole.


21/22

Edukacija

Zavrio sam edukaciju za psihoanalitiki metod kod profesora Vladimira Petrovia u trajanju od 7 godina. (6godina line analize-oko 900 sati, 7 godina teorijske edukacije i individualne i grupne supervizije kod Dr.Vladimira Petrovia i Dr. Tamare tajner-Popovi-oko 500 sati), teorijske seminare: kod prof. Vojina

Matia-o delu Sigmunda Frojda 2 god.-250 sati, Prof. Dr. Nevenke Tadi-o delu Melanije Klajn, 2 god-250sati, kod francuskog psihoanalitiara Miela Vensana, u IMZ, 140 sati, teorijske seminare BeogradskogPsihoanalitikog Drutva i Savetovalita Filizofskog Fakulteta-2 godine, jednom meseno, 60 sati...).Uestvovao sam sa svojim radovima i prikazima sluajeva na meunarodnim psihoanalitikim skupovima:Istonoevropski psihoanalitiki seminar IPA i EPF-odran u Beogradu 1990 (gde sam imao prikaz sluaja),kongres psihoanalitiara u Varavi, jugoslovenski kongres psihoanalitiara (Plitvice)... O edukaciji izpsihoanalitikog metoda prilaem potvrdu Beogradskog Psihoanalitikog Drutva. Pored te edukacijepohaao sam i edukativne kurseve iz Transakcione Analize (kod Jelice Todorovi-T.A.-101) i Bioenergetskepsihoterapije (kos Divne Peri-Todorovi), Radiksa (Mark Ludvig).... Edukaciju za bavljenje biofidbekmetodom zavrio sam 2005 god. u Holistic Learning Institute u Beu kod vodeih svetskih strnjaka u ovojoblasi Dr. Erika Pepera (predsednika Biofidbek Federacije Evrope) i direktora instituta Dr. Monike Fuhs.

Iste godine dovrio sam i edukaciju iz neurofidbek metoda kod najeminentnijih edukatora na ovom polju Dr.Michaela i Linde Thompson. Osniva sam i predsednik Biofidbek Asocijacije Srbije koja je priznati lanBiofidbek Federacije Evrope.

Metod i oblast rada:

U svojoj praksi primenjivao sam razliite psihoterapijske modalitete. Psihoanalizom i psihoanalitikiorijentisanom psihoterapijom zapoeo sam svoju psihoterapijsku praksu u radu sa neurotinim osobama i

osobama sa graninim poremeajima linosti. Kasnije sam ove metode kombinovao sa bioenergetskimpristupom u individualnom radu, a vodio sam i bioenergetske grupe. U radu sa decom sa razvojnimproblemima, posebno sa ADHD problemima (deficit panje i hiperaktivnost) koristio sam biofidbek ineurofidbek metod koji su se pokazali kao najefikasniji metodi za ovu problematiku. Kroz dugi niz godina

rada sa raznorodnim problemima ljudi, kombinujui tehnike razliitih psihoterapijskih pravaca i metodepsihologije uspeha, dopunjavajui ih svojim psihoterapeutskim inovacijama, kreirao sam svoj psihoterapijskimetod koji za svoju osnovu ima takozvani capability aproach-pristup preko razvoja sposobnosti, i nazvaoga O.L.I. . Knjiga o O.L.I. metodu je u pripremi za tampu. U 2007 godini sam zapoeo i edukacijukandidata za primenu O.L.I. metoda.

Druge aktivnosti iz oblasti psihologije

Pored psihoterapijskog rada bavio sam se i psihologijom uspeha-kouingom, u oblasti biznisa i sporta.Osniva sam i predsednik edukativnog centra za primenu psihologije uspeha Akademija Uspeha.Dugogodinji sam savetnik Olimpijskog Komiteta Srbije i Republikog zavoda za Sport, kao i vaterpoloSaveza Srbije. Metode psihologije uspeha i biofidbek-neurofidbek trening za vrhunsko postignueprimenjivao sam na mnogim naim uspenim sportistima i o tome objavio vie lanaka. U saradnji sadnevnim listom Danas ureujem dodatak Psihologija za ivot iji je cilj popularizacija psihologije i


22/22

edukacija ireg sloja stanovnitva. Dobitnik sam nagrade ia Vasi koju dodeljuje Drutvo PsihologaSrbije za popularizaciju psihologije (Zlatibor 2008)

U organizaciji Drutva Psihologa Srbije godinama odravam seminare i edukacije za psihologe i srodnestruke u nekoliko oblasti: Deficit panje i hiperaktivnost dece, psihologija uspeha, biofidbek i neurofidbekmetod. Seminari Deficit panje i hiperaktivnost dece, Agresivnost dece i omladina, Teki adolescenti -trening ivotnih vetina...akreditovani su od strane Ministarstva Prosvete Republike Srbije.

Objavio sam nekoliko knjiga iz oblasti psihologije uspeha, deije psihologije, biofidbek i neurofidbekmetoda...kao i vei broj lanaka u strunim publikacijama. Objavio sam i 4 knjige iz oblasti popularnepsihologije, kao i vie od 100 lanaka vezanih za popularnu psihologiju u raznim tampanim medijima.Realizovao sam i brojne edukativne T.V. emisije iz oblasti psihologije sa R.T.S. i drugim elektronskim

medijima (kao to je serijal o razvojnim problemima dece Nemogue dete na R.T.S.)Predsednik sam Udruenja ua Psihoterapiju, Savetovanje i Kouing Srbije i Sekcije za Psihoterapiju,Savetovanje i Kouing Psihologiju Drutva Psihologa Srbije, kao i Biofidbek Asocijacije Srbije. lan samEvropske Asocijacije Savetnika,Biofidbek Federacije Evrope, Evropskog Saveta za Kouing i Mentorstvo.za primenu O.L.I. metoda.

program edukacije iz o.l.i. - integrativne psihodinamske psihoterapije.pdf

Documents