Zabrinjava brzina rasta javnog duga Srbije

Tanjug | 03. 06. 2012. - 12:55h | Komentara: 39

Za sada ne postoji opasnost da do 2012. bude ugrožena sposobnost države da otplaćuje svoj dug,

ali postoji zabrinutost da bi, ukoliko ne bude promenjena dosadašnja fiskalna politika, zemlja u

budućnosti mogla da ode u tom pravcu, ocenili su ekonomisti.

Profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Miroljub Labus ocenio je da do kraja godine ne postoji opasnost od nemogućnosti otplate javnog

duga, ali da će vlada imati probleme da pozajmi novac da otplati sve kredite koji će dospeti, da

će kamatne stope biti visoke, i da će to za sledeću godinu biti problem za budžet.

Labus, koji je bio potpredsednik vlade Srbije u periodu 2004-2006, ukazao je takođe na veliki

uticaj rasta kursa na javni dug Srbije pošto je on “mahom u stranoj valuti, a država naplaćuje

poreze i takse u dinarima, što znači mora da više naplati u dinarima da bi otplatila istu sumu

stranog duga, tako da ova depresijacija dinara neće da "pomogne" otplati stranog duga”.

Država će morati da stara zaduživanja otplaćuje novim, koja će uzimati po nepovoljnijim

uslovima, naveo je Labus ističući da to rade i druge zemlje, koje su, takodje, u problemima i da

Srbija na kratak rok teško može da smanji ukupan dug.

- To je moguće na rok od pet do sedam godina, ukoliko se vodi pametna fiskalna politika, ali za

godinu dana to ne može da se smanji, naprotiv povećaće se - naglasio je Labus.

Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Ana Trbović objasnila je da

je “država malo drugačija od privrede i gradjana kada se zadužuje, i uvek može da se zadužuje

više pod pretpostavkom da će u nekom trenutku platiti jer ima druge bilanse nego što ima

preduzeće ili građanin”.

Po Trbović, Srbija se sada "približava sada trenutku, gde postoji već jedna doza zabrinutosti da

ne udjemo u zonu u koju je ušla Grčka i neke druge države, koja je počela da se prezadužuje, a

da nema mogućnost da vraća dugove i da su drugi posumnjali u mogućnost da će ona da vrati

dugove”.

- U tom trenutku se desi da, ili neko za vas vrati te dugove, kao što Evropa vraća za Grčku,

ostatak članica Evropske unije kolegijalno, solidarno, ili da vi proglasite bankrot, što opet ima

drugačije posledice - iznela je Trbović.

Trbović smatra da “postaje čak i gradjanima kod nas jasno da ukoliko su rashodi preveliki u

odnosu na prihode i ukoliko ta razlika konstantno postaje uzrok sve veće zabrinutosti, mora da

bude uradjeno ono što su neke druge zemlje već uradile, a to je da rashodi budu smanjeni”.