1

P R O F . D R M I L O Š B E U K O V I Ć

Ćurka je vrsta domaće živine koja se gaji isključivo zaproizvodnju mesa.

Meso ćurke se ubraja u najkvalitetnije, jer sadrži malomasti i holesterola. pa zbog toga ima znatno višu cenunego pileće meso.

Kod nas se još uvek u seoskim domaćinstvima gajidomaća rasa ćuraka, koja je u pogledu produktivnostiskromnija od današnjih hibrida, gajenih u farmskimuslovima.

U intenzivnu farmsku proizvodnju uvedeni suvisokoproduktivni teški hibridi koji ostvaruju većiintenzitet porasta, veću telesnu masu i efikasnije koristehranu.

U poslednjih nekoliko decenija povećan je prosečandnevni prirast ćurića u tovu od oko 65 g na preko 140 g.

Nosivost u ćuraka je mala i iznosi 70-90 jaja godišnje,zbog čega se koriste uglavnom za priplod, a vrlo malo i zakonzum.

Ishrana ćurića u tovu

2

Tov ćurića traje od 14 do 24. nedelje, zavisno od pola itipa hibrida.

U intenzivnim uslovima proizvodnje, gde je brzinaprirasta najvažniji kriterijum, u tovu teških hibrida koristise šest smeša.

Ishrana počinje starter smešom sa 28% proteina, 1.7%lizina i 12,1 MJ/kg ME.

Tokom trajanja tova nivo proteina se postepeno smanjuje itov se završava smešom sa oko 16% proteina.Koncentracija energije se tokom tova povećava od 12,1MJ na 13,8 MJ/kg hrane.

Potrebe u vitaminima su niže u odnosu na drugepreporuke, kao i od zahteva definisanih našimPravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za hranu zaživotinje (2000).

Zbog toga predstavljaju minimalne potrebe dovoljne zaidealne uslove proizvodnje, dok je u nepovoljnim(praktičnim) uslovima proizvodnje neophodno povećatinjihovu količinu, posebno nivo vitamina E.

Tov teških hibrida traje do 24. nedelje za ćurane, a zaćurke, koje postižu manju telesnu masu, tov se završavasa oko 20 nedelja.

Ćurani su na kraju tova teški oko 19 kg, a

Ćurke su na kraju tova teški oko 11,5 kg,

Ukupan utrošak hrane po grlu 65-70 kg kod ćurana, a 36kg kod ćuraka.

Tov lakših hibrida, zavisno od tipa traje kraće: 16 do 20nedelja za ćurane i 12 do 20 nedelja za ćurke.

Ćurići u tovu se najčešće hrane potpunom smešom u kojusu uključena sva hraniva i koja podmiruje potrebe uhranljivim materijama.

Upotreba potpune smeše podrazumeva : Precizno definpsan odnos energije i protemna

Dovoljan sadržaj svih ostalih hranljivih materija.

3

Jednom smešom se teško mogu precizno podmiriti ipotrebe oba pola i razlike starosti od 4 nedelje, kolikotraje korišćenje iste smeše u pojedinim fazama tova.

Zbog toga se ponekad koriste dve smeše istovremenorazličitog sadržaja proteina, energije i ostalih hranljivihmaterija, što pruža ćurićima mogućnost da sami preciznopodmire svoje potrebe.

P R O F . D R M I L O Š B E U K O V I Ć

Guske se gaje zbog mesa, jetre i perja.

Gajenje gusaka ima dugu tradiciju, posebno uravničarskim predelima (uz reke, kanale i bare) gde imadosta vode i bogatih pašnjaka.

Danas se guske kod nas relativno malo gaje, proizvodnjaje uglavnom organizovana na porodičnim farmama, gdese drže na okućnici i gde je paša osnovna hrana, dokkoncentrovana hrana (kukuruz i druga žita,

U zadnje vreme, guske se sve više drže i na ribnjacima,gde nalaze značajan deo potrebne hrane dok u voduvraćaju izmet, koji je izvor hranljivih materija za razvojplanktona, čime se obavlja bioprodukcija hrane za ribe.

4

U odnosu na druge vrste žmvine, period nošenja jaja kodgusaka ima sezonski karakter, zbog čega proizvođačičesto koriste veštačke programe osvetljenja za produženjeili promenu prirodnog perioda nošenja.

Ukupan broj snešenih jaja po guski je veo ma maliukoliko se uporedi sa drugim vrstama živine, za većinurasa gusaka ukupan broj snešenih jaja godišnje iznosi od30-50,

Pravilan odgoj i ishrana priplodnog jata su najbitnijifaktori njihove reproduktivne efikasnosti (broj snešenihjaja, procenat oplođenih, procenat izleženih i brojizleženih guščića po guski).

Građa i funkcija digestivnog trakta gusaka je u osnovislična ostalim vrstama živine ali, zahvaljujući nekimspeifičnostima moguće je konzumiranje i varenje hranivasa većim sadržajem sirove celuloze.

Najveća razlika je u značajno intenzivnijemmikrobiološkom razlaganju celuloze koje se odvija najpreu slepim, a zatim i u debelom crevu.

Međutim, visok stepen korišćenja celuloze iz obroka je irezultat znatno većeg pritiska u mišićnom želucu.

Zahvaljujući svemu tome, guske dobro vare organskumateriju (oko 75%), proteine (oko 80%) i sirovu celulozu(do 40%).

5

Ishrana gusaka u tovu

Tov gusaka za proizvodnju mesa, obuhvata dva perioda:Prvi koji traje od izvođenja guščića do 3. ili 4. nedeljeuzrasta (početni period) i

Drugi koji traje od 4. ili 5. nedelje do postizanja željenetelesne mase (period porasta).

Početni period. Odmah nakon izvođenja (u prvnh 24časa) guščićima se daje hrana po volji.

Početna (starter) smeša treba da sadrži 16-18% sirovihproteina i 2600 do 2900 kca1/k§, kao i da je u peletiranomobliku

Umesto startera, za guščiće u ovom periodu može sekoristititp potpuna smeša za ishranu tovnih pilića sasličnim nivom sirovih proteina i energije.

Utrošak starter smeše, zavisno od rase i hibrida, iznosi2,5-2,7 kg, a ukoliko se daje i zelena hrana, potrošnjakoncentrata se smanjuje za 20%.

Period porasta. Posle početnog perioda, guščići se dozavršne telesne mase tove primenom intenzivnog,poluintenzivnog i ekstenzivnog načina odgoja.

Intenzivni način. Podrazumeva da je gusaka uograničenom prostoru, zbog relativno visoke ceneobjekata i opreme, kao i zbog nemogućnosti korišćenjavoluminozne (jeftine) hrane, guske treba utoviti u štokraćem periodu.

Guske brojlerskog tipa mogu biti spremne za tržište sa 8-9nedelja, sa prosečnom telesnom masom od 4 kg, a teškerase izmedu 12 i 14. nedelja uzrasta i prosečnom masomod 6,0 k§.

6

Ishrana u ovom periodu vrši se peletiranom smešomnamenjenom za porast koja u uzrastu gusaka od 4-6.nedelje sadrži 11,6-12,5% sirovih proteina i 2700 do 2900kca1/kg ME.

U nedostatku smeša koje su posebno koncipirane inamenjene ishrani gusaka, koriste se smeše za ishranubrojlera i kokoši iste hranljive vrednosti

Ekstenzivi tov - koristi se p danas, na malim porodičnimfarmama, gde je osnova obroka zeleno bilje sa okućnice,ali i sve drugo što guske u stalnoj potrazi za hranompronađu pli pm se ponudm: otpaci iz kuhinje, semenjekorova. insekti, puževi, crvi i dr.

Zrnasta hraniva (kao cela ili prekrupljena) i (eventualno)s.meše koncentrata služe samo kao dopuna osnovmomobroku.

Pored toga. ekstenzivan tov se može izvoditi držanjemgusaka na pašnjacima različitog kvaliteta, u:z manju iliveću restrikciju koncentrata

7

Pri ovakvom načinu tova nisu neophodni skupi objekti ioprema, već samo odgovarajući ograđeni prostor.nadstrešnica, pojilice i hranilice.

Glavni nedostatak ovog postupkaje u dužem trajanju tovai lošijem kvalitetu trupova.

Iz tog razloga neophodno je da se u završnici tova (na 2-3nedelje pred klanje) guske hrane zrnastom hranom, ili jošbolje kompletnim smešama. kako bi se popravio kvapitettrupova.

Poluintenzivni način tova. Predstavlja veoma popularanproizvodni sistem gajenja gusaka do uzrasta od 17 nedelja(drugi ciklus porasta perja), mada se neka jata gaje i do24. nedelje uzrasta (treći ciklus porasta perja).

U oba slučaja potpune smeše se koriste samo u prve 4nedelje uzrasta, dok se zelena hrana daje već u prvoj.

U 11. nedelji guščićima se delimično čupa perje ipovećava količina potpune smeše za 20-30 % dnevno.

Tov gusaka za masnu jetru. Predstavlja specifičnu vrstutova u uzrastu od 9-25 nedelja i zasniva se na prisilnomhranjenju gusaka ili takozvanom „kljukanju'".

Period tova traje od 14-21 pri čemu dolazi do masneinfiltracije i hipertrofije jetre.

Istovremeno. mast se nakuplja i u potkožnom tkivu,trbušnoj duplji i u korenu vrata.U ovom periodu masajetre se povećava od početnih 80 g do završnih 600 do1000 g.

Za ovu vrstu tova najpogodnije su rase gusaka koje manjereaguju na stres izazvan višestrukim manipulacijama,odnosno prisilnim hranjenjem.

Danas se u tu svrhu najviše koriste Landes i Tuluskaguska.

Kljukanje gusaka u manje intenzivnom obliku se obavlja ikod nas, ali se radi sa domaćim rasama, pri čemu je glavnicilj dobijanje veće količine masti u celom trupu, odnosnoveća „sočnost" trupa.

8

Kljukanje zahteva određenu veštinu i pažnju pri hranjenju. Može da se obavlja „ručno" ili mašinski, odnosno

korišćenjem specijalne opreme. Guske se drže u specijalnim boksovima, na rešetkastom

podu ili prostirci, i sa ograničenim kretanjem. U toku perioda kljukanja koristi se celo zrno kukuruza ili

u zadnje vreme kompletne smeše. Ukoliko se u ovu svrhu koristi kukuruz u zrnu, najpre se

potapa u vodu ili se kuva, sve dok njegovo jezgro nepostane mek

Zamašćivanje kukuruza je važno zbog njegovog lakšegprolaska u voljku i brže masne infiltracije jetre.

Osim masti, obroku se može dodavati kuhinjska so, solibakra, lecitin (fosfolipidi) i urea.

Guske se „kljukaju" tri puta dnevno u periodu od trinedelje, ili kraće (dve nedelje) ukoliko se udvostručidnevni broj hranjenja.

U drugom slučaju, vreme između dva kljukanja ne smebiti kraće od 90 minuta.

U početku tova, dnevni utrošak hrane je oko 300 g da bise pri kraju tova povećao na oko 1000 g.

Utrošak zrnaste hrane za ceo period tova je oko 22-30 kg.

Hvala na pažnji!