22 Subota 9. mart 2013.

Ah, koliko već godina nisam ušao u voz, a to je moje omiljeno prevozno sredstvo! Kao deca vozili smo se biciklima na železničku stanicu (najlepšu zgradu u celom Farkaždinu), samo da bismo videli voz, da bismo znali ko je doputovao, ali i da bismo osetili jedinstveni miris lokomotive koja u ono doba beše parna. Raspravljali smo zašto je samo naša stanica toliko udaljena od sela, zato, rečeno nam je, što Farkaždinci nisu želeli da im gvozdeni konj gazi živinu, pa je, danas bi se reklo ekološki, stanica toliko odmaknuta; biće da se pruga držala prečice od Perleza ka Orlovatu, koji je i svetska raskrsnica, pa je uzgred naspram Farkaždina sagrađena stanica na koju su dolazili i siroti Idvorci, sugrađani Mihaila Pupina koji su ostali izvan mreže JŽ.

Šinobus je za mene korak nazad - voz od svega dva vagona, nezavisan od vodene pare, koji ne može da bude teretni, bio je preteča i vesnik buduće propasti železnice, i zaista, sada tom prugom, zaraslom u korov, prođe tek po jedan vagon, po redu vožnje koji odavno ne znam.

Kad bih morao da naslikam ondašnji voz, sve bi bilo preuveličano, kao na slikama umetnika iz Kovačice, stepenice bi bile ogromne, vrata glomazna i teška, kvaka veća od onih na ajnfor kapijama.

Ni u jednom prevoznom sredstvu nema toliko ispovedanja kao u vozu, nigde nema takvog hvalisanja, ogovaranja i bestidnog samosažaljevanja kao u kupeu voza. Kasnije ću tek putovati autobusom, avionom i brodom, ali moj utisak o vozu kao ispovedaonici na točkovima samo će dobijati nove potvrde.

Voz je dušu dao za samoreklamerstvo, za vajkanje ili razmetanje: ništa od rečenog nije podložno proveri, svaki Poljak van Poljske je grof, kaže mislim Dostojevski, u kupeu ljudi osećaju da se neće nikad više sastati, svaki pripovedač ma koliko da se zaneo zna koliko ga još stanica deli od odredišta, i dozira svoju pripovest kako mu drago, na najuzbudljivijem mestu, kao kad se naglo završi epizoda TV serije, skida on iznenađujuće prisebno svoj prtljag sa rešetkaste kose ravni i silazi ostavljajući publiku da razmišlja koliko joj drago o onome što je iz njegovih usta čula uz truckanje na nesavršenim spojevima šina: tu-dum, tu-dum...

Šine u naprednim državama postaće bešumne, meni će nedostajati praiskonski doboš naših pruga, ali ću postati i blaziran: iznošenje intime, izmišljene ili stvarne, počeće da mi ide na živce, silne ću kilometre prevaliti sa vokmenom i slušalicama na ušima nagađajući samo po onome što vidim ko od putnika pripada kome staležu, kojim jezikom ko govori. Sedeo sam u vlastitoj zvučnoj kapsuli, skafanderu, tja, možda bih da sam slušao saputnike nastala srpska „Krojcerova sonata“, vraga bi nastala, grof je em bio genije em je na svojim pripovetkama radio i po deset godina, moje priče moraju biti gotove pre nego što izda baterija na netbuku, čak sam doneo i odgovarajuće zakonopravilo: dobar novinar mora biti kadar da napiše tekst dok mu baterija ne malakše, potonja će vremenom bivati sve slabija, ali će žurnalista morati da piše sve brže, a i rezultat te sve veće hitnje biće takav kakav će biti.

POTROŠAČ SAM, TIM SE DIČIMLJUBOMIR ŽIVKOV

VozVoz

Počelo glasanje za najbolju fotografiju na NIS-ovom konkursuGlasanje za tri najbolje fotografije sa NIS-ovog foto-konkursa „Ko na filmu „ NISSION IMPOSSIBLE 2“ traje do utorka, 12. marta, saopštila je juče ta kompanija. Od skoro 1.000 pristiglih, odabrano je deset najboljih fotografija za koje posetioci mogu da glasaju na NIS-ovoj Fejsbuk stranici. Tri prvoplasirana učesnika biće nagrađena vrednim NIS-ovim vaučerom za gorivo, a svih deset finalista dobiće na poklon svoje fotografije u veličini postera.

VEST

Posao bankara nije kontrola poreza

MILICA BISIĆ, PROFESOR FEFA

GORICA AVALIĆ

Zavisi li ovaj proces, na bilo koji način, od Poreske uprave?

- Mera u kojoj će obaveze ovih preduzeća biti izmirene ne zavisi presudno od Pore-ske uprave, već od načina na koji će se okončati postupak njihovog restrukturiranja. Do 1. jula 2014. godine ova pre-duzeća trebalo bi ili da budu privatizovana ili da odu u ste-čaj, a u oba slučaja najverovat-nije samo deo, i to verovatno manji, poreskih dugova ovih preduzeća može biti naplaćen. Važnije je da restrukturiranje kao status nestane i da konač-no opstanak preduzeća zavisi od njegove sposobnosti da po-sluje na tržištu snoseći pune poslovne troškove, uključujući i poreske obaveze.

Može li se pojačanim kontrolama inspekcija i planom bolje poreske discipline učiti bar korak ka suzbijanju sive ekonomije?

- Prošlogodišnjim izme-nama Zakona o poreskom postupku i poreskoj admini-straciji data je izričita nadlež-nost Poreskoj upravi da kon-trolom obuhvati i poslovanje

u sivoj zoni. Suzbijanje sive ekonomije, odnosno njeno svođenje na zanemarnjive razmere, međutim, ne može biti rezultat samo rada Po-reske uprave. Pored poreske evazije, rad u sivoj zoni pred-stavlja i kršenje brojnih drugih

propisa, pre svega propisa o radu, te neophodno da se u ovu aktivnost koordinirano uključe sve nadležne inspek-cijske službe.

Kakvi su rezultati naplate doprinosa

otkako su se banke uključile u taj sistem?

- Ova mera ne može imati značajne domete. Na stranu pitanje da li banke treba da budu neposredan deo kon-trolnog mehanizma, a ja mi-slim da nisu potrebne, dometi ove mere su mali budući da su retki slučajevi u kojima pre-duzeća posredstvom platnog prometa plaćaju neto zaradu, a ne isplaćuju poreze i dopri-nose. Najčešći mehanizam za ovo je isplata dela zarade preko računa, na koju se onda plaćaju i doprinosi, a dela u gotovini na koji se poreske obaveze ne plate. Budući da ovaj, gotovinski deo, po de-fi niciji ni ne ide kroz platni promet kao zarada, ni na koji način nije pogođen ovom me-rom.

Koji je najbolji recept za uspešnu kontrolu isplaćivanja poreza i doprinosa?

- Uspešna kontrola izmiri-vanja poreza i doprinosa koji se plaćaju po odbitku podra-zumeva celovitu promenu načina na koji Poreska uprava prima i analizira odgovarajuće informacije. Krupan korak u ovom pravcu jeste rad na objedinjenoj uplati poreza i doprinosa po odbitku na jedan uplatni račun koji je u toku u Poreskoj upravi. Ideja, za čije se ostvarivanje softverska podrška očekuje do kraja ove godine, se sastoji u sledećem. Pre same isplate prihoda na koji se obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi po odbitku, isplatilac prihoda podnosi po-resku prijavu Poreskoj upravi koja po proveri matematičke ispravnosti obračuna, obve-zniku prosleđuje broj prijave, iznos ukupne obaveze i račun na koji se ova ukupna obaveza plaća.

Svi maturanti i svršeni srednjoškolci koji žele da pohađaju prvu godinu na FEFA ponovo imaju šansu da dobiju jednu od pet stipendija koju im ove godine dodeljuju „24 sata” i FEFA. Zainteresovani bi trebalo do 15. aprila da napišu motivaciono pismo i pošalju ga sa osnovnim podacima preko linka za prijavlji-vanje na www.24sata.rs i www.fefa.edu.rs. Intervjui pred komisijom održaće se od 18. do 25. aprila, dan kasnije izaći će preliminarna rang-lista, a 10. maja biće objavljena imena dobitnika.

ŠANSA ZA STIPENDIRANJE

Železnice regiona ponovo zajednoProjekat „Kargo 10“, koji

su zajednički pokrenule železnice Srbije, Slovenije i Hrvatske u međunarodnom teretnom transportu, hitno mora da se pokrene i ubrza, zaključeno je juče na sa-stanku generalnog direktora „Železnica Srbije“ Dragoljuba Simonovića, sa delegacijom Slovenskih železnica, koju je predvodio generalni direktor Dušan Mes.

U narednih mesec dana „Železnice Srbije“ pripremi-će predlog kako da se aktiv-nosti na pokretanju projekta „Kargo 10“ maksimalno in-tenziviraju, nakon čega će stavovi biti usaglašeni na sastanku stručnih timova u Sloveniji, a

promocija zajedničke po-nude biće organizovana na Sajmu logistike, početkom juna u Minhenu.

Poreski dugovi preduzeća u restrukturiranju

biće naplaćeni, tvrdi za “Blic” prof. Fakulteta za ekonomiju, fi nansije i administraciju i specijalni savetnik ministra fi nansija Milica Bisić. Uslov za to je da te fi rme prođu kroz proces čiščenja i tržišno opstanu.

Naknade plaćaju samo uspešni: Prof. Milica Bisić

Novac www.blic.rs