Ekonomisti: Mere dobre, ali sa kratkoročnim

efektima

12. septembar 2012. | 12:15 | Izvor: Tanjug

BEOGRAD -

Antikrizne mere, koje je vlada usvojila u paketu sa Predlogom rebalansa

budžeta, usmerene su u dobrom pravcu, ali će imati kratkoročne efekte zbog čega je neophodno

raditi na suštinskim, strukturnim reformama, ocenili su danas ekonomisti.

Dekan i redovni profesor ekonomije na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju

Mihailo Crnobrnja ocenio je da su vladine mere usmerene u dobrom pravcu, ali da je ključno

pitanje na koje je jako teško odgovoriti, da li će se na taj način "namaći" milijarda evra koja fali.

"Prema mom dubokom uverenju verovatno neće, već će biti dosta blizu toga. Mi imamo tu

pojavu, ne samo u Srbiji, da kada se ide u takve antikrizne mere postoje interesne grupe koje

umeju na ovaj ili onaj način da smanje efikasnost delovanja, da se izbore za 'svoja prava' što

onda na kraju da nešto manji konačan ekonomski efekat", rekao je Crnobrnja Tanjugu.

Hrabrije u likvidaciju mekih subvencija

Izrazivši uverenje da će se ova vlada maksimalno truditi da realizuje sve što je zacrtano, on je

ocenio da ni efekat od milijardu evra neće biti dovoljan "s obzirom na dubinu naše krize i ono što

je neophodno raditi da bismo što pre izašli iz nje".

Crnobrnja je naveo i da je vlada trebalo da se hrabrije upusti "u likvidiranje nekih oblika

subvencija, ne za poljoprivredu, već za 'ekonomske bolesnike', za koje je evidentno da ne mogu

da dođu 'na zelenu granu', a država ih i dalje održava".

"Trebalo bi malo hrabrije nastupiti prema preduzećima koja su navodno u restrukturiranju, a u

stvari su na državnim jaslama i jedu priličan deo budžeta", dodao je on.

Prema oceni Crnobrnje, više je moglo da bude urađeno na smanjivanju rashoda i državne

potrošnje isključujući plate i penzije "jer je to izuzetno osetljivo, mi smo na tako niskoj granici

izdržljivosti da bi lako moglo da dođe do nekog bunta ili protesta".