saenndes.ekof.bg.ac.rs/downloadsakta/monografija_saen.pdfprof. dr ljubia adamović prof. dr miomir...

SRPSKA AKADEMIJA

EKONOMSKIH NAUKA

1998 - 2018.

2018.

SAEN

2

I M P R E S U M

3

S A D R Ž A J

Umesto predgovora.............................................................................. 4

1. Razvoj ekonomskih asocijacija predhodnica

Srpske akademije ekonomskih nauka................................................... 5

2. Sporazum o dugoročnoj saradnji NDEJ – EFB.................................... 9

I Osnivanje Jugolovenske akademije ekonomskih nauka

(JAEN, 1998):

(1) Osnivački akti AEN.......................................................................... 12

(2) Statutarne odredbe JAEN (1998)..................................................... 15

II Preimenovanje JAEN u Akademiju ekonomskih nauka

(AEN, 2002):

(1) Statutarne odredbe AEN (2002)...................................................... 18

(2) Prva sednica Skupštine AEN (2004)................................................ 20

(3) Pravilnik o izboru novih članova AEN i redovnih članova AEN

(2004)................................................................................................ 25

(4) Statutarne odredbe AEN (2010)...................................................... 28

(5) Izvodi iz zapisnika Skupštine AEN u 2017.g.................................. 30

III Preimenovanje AEN u Srpsku akademiju ekonomskih nauka

(SAEN, 2018)

(1) Odluka o preimenovanju AEN u SAEN......................................... 36

(2) Statutarne odredbe SAEN (2018)................................................... 38

(3) Poslovnik o radu Skupštine SAEN (2018)...................................... 40

IV Naučni skupovi

(1) Zajednički naučni skupovi NDES/SAEN/EFB............................... 45

(2) Posebni naučni skupovi SAEN....................................................... 53

V Članstvo SAEN

(1) Spisak članstva SAEN......................................................................... 54

(2) Biografije............................................................................................. 56

(3) Redovni članovi NDES potencijalni kandidati za članove SAEN...... 104

Plaketa........................................................................................................ 106

4

UMESTO PREDGOVORA

Ova Monografija Srpska akademija ekonomskih nauka:1998-2018 pripremljena je

povodom 20-godišnjice njenog (SAEN) osnivanja u okviru Naučnog društva

ekonomista (ranije: Jugoslavije, sada) Srbije.

U uvodnom delu Monografije daje se tekst “Razvoj ekonomskih asocijacija

predhodnica SAEN” akademika prof. dr Branislava Šoškića i (kao prilog) Sporazum

o dugoročnoj saradnji NDEJ i EFB. Prva tri poglavlja o trima periodima razvoja

SAEN: Osnivanju JAEN (1998), Preimenovanju JAEN u AEN (2002) i

Preimenovanju AEN u SAEN (2018), sa osnivačkim aktima, statutarnim odredbama

(i izmenama i dopunama), Pravilnicima, relevantnim izvodima iz zapisnika sa

sednica SAEN i Poslovnik o radu Skupštine SAEN. Potom se (u IV poglavlju) daje

pregled održanih naučnih skupova (sa NDES, EFB i posebnih), a psolednje i najveće

V poglavlje posvećeno je članstvu SAEN sa biografijama

Iz sistematizovane i hronološki sređene građe uključene u Monografiju, lako se može

uvideti kako se Akademija od početnog embriona razvijala i dobijala svoju

fizionomiju i preciznu normativnu regulativu. Takođe se može uočiti da članstvo u

Akademiji ima, pre svega, počasni karakter što istovremeno znači posebno priznanje

za prethodne naučne ostvarene domete.

Tako sređena Monografija predstavlja vredan dokument i pravu ilustraciju o

nastanku, razvoju i aktivnostima SAEN.

Rukovodstvo SAEN izražava veliku zahvalnost Ekonomskom fakultetu u Beogradu,

koji joj obezbeđuje odgovarajuće prostorije za smeštaj i redovno pruža kompletnu

logistiku za rad. Bez takve svestrane podrške ovog Fakulteta ne bi bilo ni ove

Monografije.

Kolegijum SAEN

Akademik prof. dr Branislav Šoškić

Prof. dr Ljubiša Adamović

Prof. dr Miomir Jakšić

Prof. dr Božidar Cerović

5

Akademik prof. dr Branislav Šoškić1

1. RAZVOJ EKONOMSKIH ASOCIJACIJA PREDHODNICA

SRPSKE AKADEMIJE EKONOMSKIH NAUKA

Osnivanju Srpske akademije ekonomskih nauka (nadalje: SAEN ili Akademija) pre

20 godina u SR Jugoslaviji, tačnije 5. februara 1998. pod nazivom Jugoslovenska

akademija ekonomskih nauka (JAEN), u sastavu Naučnog društva ekonomista

Jugoslavije (NDEJ), prethodio je višedecenijski razvoj ekonomskih asocijacija.

Prva ekonomska asocijacija kod nas bio je Savez ekonomista Kraljevine Jugoslavije,

osnovan 19. juna 1937. godine na Prvom kongresu ekonomista u Zagrebu (koji je,

inače, imao i najdužu tradiciju u obrazovanju diplomiranih ekonomista, sa svojom

Visokom ekonomsko – komercijalnom školom osnovanom još 1923.godine).

Za razliku od Hrvatske, u kojoj je prva ekonomska asocijacija bila dualnog karaktera,

koju su činili kako naučni radnici, uglavnom nastavnici te visoke škole tako i njihovi

relativno brojni diplomirani ekonomisti, prvu ekonomsku asocijaciju u Srbiji činili su

uglavnom samo naučni radnici , nastavnici tada tek formirane (31. marta 1937.

godine) Ekonomsko – komercijalne visoke škole (EKVŠ) u Beogradu. To je bila

prva visokoškolska ekonomska ustanova u Srbiji (prethodnica Ekonomskog fakulteta

u Beogadu). U tom smislu, ta prva ekonomska asocijacija iz 1937. godine u Srbiji,

bila je prethodnica našeg današnjeg Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES).

NDES, ekonomska asocijacija u Srbiji, imalo je nekoliko sledećih faza razvoja.

Prva faza obuhvata period od osnivanja, tj. od 1937.godine, do prvih posleratnih

godina, nakon oslobođenja tj. do sredine 1940-ih, kada u Srbiji još uglavnom nije

bilo diplomiranih ekonomista osim tih malobrojnih naučnih radnika, nastavnika,

profesora EKVŠ, pa je u toj prvoj fazi naša ekonomska asocijacija u Srbiji, nezavisno

od naziva, po strukturi članstva bila uglavnom naučna – mada ne i izborna

asocijacija.

Druga faza ekonomske asocijacije u Srbiji teče od sredine 1940-ih, kada počinju da

pristižu sa EKVŠ prve generacije diplomiranih ekonomista. Tada naša ekonomska

asocijacija i u Srbiji počinje sve više da poprima dualni karakter. Naime, ona, pored

1 Dugogodišnji predsednik (1994-2002) a potom počasni predsednik (sa neograničenim mandatom)

Naučnog društva ekonomista Jugoslavije, potom Srbije i Crne Gore a sada Srbije, i dugogodišnji

Predsednik (1998-2010) JAEN i AEN a potom počasni predsednik (sa neograničenim mandatom)

AEN a sada SAEN.

6

naučnih radnika – nastavnika EKVŠ, u svoj sastav počinje da prima i diplomirane

ekonomiste. U tom periodu dolazi i do formiranja društava ekonomista po

republikama tadašnje Jugoslavije i do formiranja Saveza društava ekonomista

Jugoslavije (na Prvom kongresu ekonomista Jugoslavije u Beogradu, od 11. do 13.

aprila 1952. godine), preimenovanog kasnije u Savez ekonomista Jugoslavije (SEJ).

Ta druga faza razvoja naše ekonomske asocijacije traje do marta 1961. godine.

Treća faza u razvoju naše ekonomske asocijacije počinje od marta 1961. godine,

kada se, u okviru SEJ-a, formira naučna, selektivna i izborna Sekcija za naučni rad,

poznata kao Naučna sekcija ekonomista Jugoslavije.2 Ona preuzima na sebe

pripreme svih savetovanja ekonomista, kongresa, naučnih konferencija. Tako Naučna

sekcija ekonomista od 1961. do 1991, punih 30 godina, deluje de facto kao Naučno

društvo ekonomista Jugoslavije.

Četvrta i poslednja faza u razvoju i nazivu naše naučne asocijacije počinje od

februara 1991. godine. Naime, polazeći od toga da je broj kako diplomiranih

ekonomista tako i ekonomista naučnih radnika u prethodnom periodu sve više rastao,

kao i želja da se strukovni deo zajedničke asocijacije što potpunije otvori za ostale

diplomirane ekonomiste, s jedne, a naučni deo asocijacije što potpunije usmeri na

analizu sve složenijih problema privrednog sistema, ekonomske politike i tranzicije,

s druge strane, krajem 1990.godine doneta a početkom (28.februara) 1991.godine

realizovana odluka o pravnom osamostaljivanju Naučne sekcije ekonomista

Jugoslavije i osnivanju Naučnog društva ekonomista Jugoslavije (NDEJ).

Tako se SEJ kao dualna asocijacija ekonomista formalno - pravno razdvojio na dve

samostalne asocijacije (sa svojstvom samostalnog pravnog subjekta):

Naučno društvo ekonomista Jugoslavije – kasnije Srbije i Crne Gore a potom Srbije -

kao naučna, izborna i selektivna – asocijacija doktora ekonomskih nauka, i Savez

ekonomista Jugoslavije i sledstveno Srbije (SES), kao strukovna (staleška)

asocijacija, otvorena za sve (diplomirane) ekonomiste koji joj pristupe i u nju se

učlane.3

Pravnim razdvajanjem odnosno osamostaljivanjem (od 1991. godine) NDEJ-a, kao

naučne (izborne i selektivne) asocijacije i SEJ-a, kao strukovne (otvorene)

asocijacije, došlo se do sledećeg stanja: Ekonomisti Srbije od tada imaju mogućnost

2 Članstvo u Sekciji “bilo je svojevrsno priznanje za ostvarene rezultate u bavljenju naukom. Trebalo

je to priznanje zaslužiti radovima...Pisali su se predlozi za to članstvo od strane članova Sekcije i na

njenoj skupštini, na osnovu tih predloga, je vršen izbor” (Ekonomist, br. 3-4, 1997, str.227). 3 Članom (SEJ-a odnosno SES-a) se postaje upisom u jedno društvo ekonomista. (Ekonomist, br.3-4,

1997, str.176-177).

7

da postanu članovi ili NDEJ-a odnosno (sada) NDES-a kao naučne asocijacije

(ukoliko su doktori ekonomskih nauka i ispunjavaju određene, dodatne kriterijume i

budu izabrani) ili/i SEJ-a odnosno (sada)

SES-a kao strukovne asocijacije (ako to odluče i upišu se) ili da ne budu članovi ni

prve (naučne) ni druge (strukovne) asocijacije.

Kao samostalna naučna i izborna asocijacija, NDEJ je (1991.godine) brojao 80-ak

izabranih članova. Kao samostalna strukovna i otvorena asocijacija, SEJ je dobio

svoje posebno mesto ali, nažalost, bez nekog masovnijeg učlanjivanja diplomiranih

ekonomista.

Rukovodstvo NDEJ-a i rukovodstvo SEJ-a, aktom osamostaljivanja, stekli su

legitimno pravo da deluju samo u ime svog članstva a nikako u ime članstva druge

asocijacije ili u ime svih diplomiranih ekonomista, čiji daleko najveći broj nije ni u

jednoj asocijaciji. Time je nastala obaveza rukovodstva obe asocijacije na podelu

rada i nadležnosti, ali i na što potpuniju saradnju i koordinaciju u radu, u interesu

svih ekonomista, nauke, struke i privrede.

Od osamostaljivanja 1991. a posebno od 1994. godine NDEJ, odnosno njegovo

Predsedništvo, razvilo je veliku – uključujući i organizacionu aktivnost.

Dilema kako da zadrži visoke kriterijume za izbor svojih članova i istovremeno da

omasovi svoju naučnu asocijaciju, NDEJ je rešio na taj način što je (1) uveo novo,

niže zvanje vanrednih članova NDEJ za sve doktore ekonomskih nauka, postajući

tako de facto asocijacija doktora ekonomskih nauka i što je pored stepena vanrednog

člana NDEJ i člana NDEJ, uvedeno i (2) najviše, vrlo selektivno zvanje redovnog

člana NDEJ, dostupno samo najistaknutijim iz reda redovnih profesora univerziteta.

Kasnijim izmenama Statuta, NDES je (sa trostepenog) prešao na dvostepeno

članstvo:

(1) član NDES-a, i (2) redovni član NDES-a. Ranije izabrani vanredni članovi

NDES, koji su ispunjavali uslove, postali su članovi NDES.

Posle takvih promena sada Naučno društvo ekonomista Srbije čini oko 700

ekonomista doktora ekonomskih nauka , a najviše – u zvanju člana NDES-a, i –

znatno manje (desetak puta) – u zvanju redovnog člana NDES-a ( sa najvišom

naučnom – stvaralačkom reputacijom). Ono je, kao takvo, obeležilo 2012. godine

svoj jubilej – 75 godina svog postojanja i veoma uspešnog rada, sa svojih brojnih

naučnih skupova, konferencija, savetovanja, okruglih stolova i naučnih tribina.

8

Od 1996. godine NDEJ je otpočelo trajnu i vrlo uspešnu saradnju sa Ekonomskim

fakultetom u Beogradu koja je i formalno ozvaničena zaključivanjem posebnog

Sporazuma (u prilogu).

U svom dugogodišnjem kontinuiranom postojanju i radu, NDEJ a potom NDES je sa

svojim članstvom, institucionalnim članovima i institucionalnim saradnicima,

analiziralo probleme ekonomske teorije, privrednog sistema, ekonomske politike i

privrednog razvoja. Ono je sa Ekonomskim fakultetom u Beogradu, organizovalo

brojna tradicionalna i druga savetovanja, naučne skupove i konferencije, okrugle

stolove i naučne tribine i objavilo veliki broj zbornika radova i knjiga.

Sve je to prethodilo i doprinelo da 5. februara 1998. dodje do osnivanja tada

Jugoslovenske akademije ekonomskih nauka (JAEN) odnosno Akademije

ekonomskih nauka (AEN), odnosno sada Srpske akademije ekonomskih nauka

(SAEN).

9

EFB NDEJ

Ekonomski fakultet Beograd Naučno društvo ekonomista Jugoslavije

SPORAZUM

O DUGOROČNOJ SARADNJI

Ekonomskog fakulteta Beograd (EFB) i

Naučnog društva ekonomista Jugoslavije (NDEJ)

Polazeći od toga da su NDEJ i EFB stupili 1996.godine na put dugoročne, trajne

saradnje u organizovanju i održavanju zajedničkih (i u saradnji sa drugima)

savetovanja i naučnih skupova (na kojima bi učestvovali i studenti – pojedinih

godina i smerova – poslediplomci EFB)‚ naučne tribine NDEJ-a i EFB-a, okruglih

stolova i rasprava , u objavljivanju zajedničkih zbornika (u okviru i kao tematskih

brojeva ››Ekonomskih anala‹‹) i (u vezi sa gornjim) o zajedničkim nastupima u

javnosti, kao i od činjenice da je EFB kadrovski najistaknutiji institucionalni član

NDEJ-a i njegov ekskluzivni sponzor, NDEJ i EFB utvrđuju sledeći dogovor

I ZAJEDNIČKA SAVETOVANJA , NAUČNA TRIBINA, NAUČNI

SKUPOVI I OKRUGLI STOLOVI NDEJ-a i EFB-a

1. Stalna služba, EFB preuzima na sebe da u svom sastavu organizuje stalnu

službu za naučne skupove sa zasebnim smeštajem i kompjuterskom i drugom

opremom za obavljanje poslova oko pripreme skupova, obaveštavanja,

evidencije, objavljivanja zbornika, održavanja konferencija za novinare (ako

je van Beograda) putovanja i smeštaja, ozvučenja sale, panoi, umnožavanje

poruka itd.

2. Oglasi NDEJ će koncipirati i predlagati sadržaj oglasa za ››Politiku‹‹ i

››Večernje novosti‹‹, a EFB će ih (nakon eventualne dorade i saglasnosti)

dostavljati tim listovima i finansirati.

3. Objavljivanje zajedničkih Zbornika radova (1) Zajednički zbornici radova sa

zajedničkih savetovanja objavljivaće se i ubuduće kao specijalizovani,

tematski (redovni) broj ››Ekonomskih anala‹‹ (2) Radovi sa zajedničkih užih,

NDEJ

10

naučnih skupova, okruglih stolova, rasprava i naučne tribine NDEJ-a i EFB-a

objavljivaće se takođe u vidu zbornika (kao i pod 1) ili kao tematski blokovi

u ››Ekonomskim analima‹‹, (3) Troškove objavljivanja zbornika i tematskih

blokova i pokrivanje autorskih honorara snosiće EFB.

4. ››Ekonomski anali‹‹, NDEJ je odložio razmatranje ideje o posebnom

časopisu NDEJ-a (››Ekonomski pogledi‹‹). Stoga bi trebalo omogućiti da

››Ekonomski anali‹‹ (1) uvedu rubriku ››Iz rada NDEJ-a‹‹ (2) da objavljuju

preporuke sa zajedničkih savetovanja, (3) prikaze savetovanja i drugih

naučnih aktivnosti, (4) rasprave sa istih i (5) da se razmotri mogućnost da

››Ekonomski anali‹‹ budu zajednički časopis EFB-a i NDEJ-a. ››Ekonomski

anali‹‹ bi (6) jednom godišnje trebalo da izdaju godišnjak NDEJ-a i JAEN (7)

da po dva (tri) primerka od svakog broja dostavlja NDEJ-u i (8) po

mogućstvu, jedan komplet (svih dosadašnjih brojeva) NDEJ-u i (9) da se sa

NDEJ-om dogovore oko detaljne tehničke, trajne opreme zajedničkih

zbornika (programski odbor, organizacioni odbor, recenzenti, gl. i odg.

urednik, redaktor, predgovori i sl.).

5. Angažovanje čitavog kadra EFB-a. Dekan i prodekani EFB (uz eventualno

prisustvo predsednika i sekretaraNDEJ-a), organizovaće razgovor sa

profesorima EFB (koji su u rukovodstvima SEJ-a i SES-a) u pogledu njihovih

obaveza da se i kao članovi NDEJ-a i kao profesori EFB angažuju i učestvuju

na savetovanjima koje zajednički organizuje NDEJ i EFB .

6. Amfiteatar I i Profesorska sala. EFB stavlja na raspolaganje Amfiteatar I za

održavanje zajedničkih savetovanja odnosno profesorsku salu i za ostale

vidove zajedničke naučne i stručne aktivnosti, za konferencije za novinare i

skupštine NDEJ-a.

7. ››Reprezentacija‹‹ EFB preuzima na sebe da obezbedi (finansijski)

posluženje (kafa, sok) na zajedničkim konferencijama za novinare, užim

naučnim skupovima, okruglim stolovima, raspravama i naučnim tribinama,

na sednicama Predsedništva i skupštine NDEJ-a i (koktel) na savetovanjima.

Sa tim treba načelno upoznati bife ondosno restoran EFB-a.

8. Smeštaj NDEJ-a EFB preuzima na sebe da (umesto s. 710 na VII spratu

EFB) obezbedi adekvatniju (posebnu) prostoriju sa odgovarajućim

nameštajem (tepih, zavese i sl.) za rad službe, Predsedništva (P) i sekcija

NDEJ-a (na primer prostorija ranijeg ››Tempusa‹‹ na VI spratu).

9. Služba NDEJ-a EFB preuzima na sebe da obezbedi (dva) službenika sa

punim radnim vremenom za administrativne poslove Predsedništva,

poverenika, sekcija, komisija i odbora NDEJ-a i (sa radom na kompjuteru) za

poslove kadrovske komisije NDEJ-a (praćenje časopisa, zbornika, knjiga i

ostale naučne i stručne aktivnosti potencijalnih kandidata za izbore i

11

unapređenja u NDEJ-u, priprema referata utvrđivanje predloga, izbori i

odgovarajući status člana i/ili saradnika, obaveštavanje, evidencija i sl.).

10. Oprema NDEJ-a EFB preuzima na sebe da opremi službu NDEJ-a

odgovarajućom opremom: pisaćom mašinom, kompjuterom, štampačem,

fotokopirnim aparatom, potrebnim kancelarijskim materijalom (papir,

koverte, fascikle, spajalice, heftalica, marke i sl.) i direktnim telefonom,

tehničkom ››sekretaricom‹‹, fax aparatom i sl. kao i uključenje NDEJ-a na

Internet ( E-mail, sajt).

11. Daktilo usluge i fotokopiranje materijala NDEJ-a. EFB preuzima na sebe da

odredi jednog svog daktilografa (na kompjuteru) koji će kucanju materijala

NDEJ-a davati uvek prioritet. Isti tretman treba da ima i fotokopiranje

materijala za NDEJ (u fotokopirnici EFB-a).

12. Otpremanje ››pošte‹‹ NDEJ-a Sva ››pošta‹‹ (pisma, obaveštenja i sl.) NDEJ-

a će se i ubuduće slati u režiji EFB i imati prioritet. Sa time će EFB upoznati

svoju otpremnu službu. EFB će umesto lepljenja maraka na pismima

obezbediti status ››poštarina plaćena‹‹ (u gotovo) paušalno‹‹ odnosno

››oslobođeno plaćanja poštarine‹‹.

13. Finansijski poslovi NDEJ-a EFB preuzima na sebe da obezbedi (bez

naknade) da Računovodstvo odnosno određeni službenik u rukovodstvu EFB

obavlja neophodne finansijske poslove i finansijsku evidenciju NDEJ-a.

Nadzor nad tim poslovima bi vršio prodekan za finansije koji bi istovremeno

bio poverenik za finansije NDEJ-a.

14. Oznake NDEJ-a. EFB će obezbediti natpise (mesingane ploče) NDEJ-a, kao

i (u njegovom sastavu) Jugoslovenske akademije ekonomskih nauka (JAEN):

na vratima prostorije NDEJ-a i na ulazu u zgradu EFB.

15. Tabla NDEJ-a i JAEN-a. EFB će obezbediti odgovarajuću tablu (za

obaveštenja, oglase, pozive) na ulazu u EFB.

Beograd, 27.1.1997.g.

Dekan Predsednik

Ekonomskog fakulteta Beograd Naučnog društva ekonomista Jugoslavije

Prof. dr Branko Medojević Akademik Branislav Šoškić

12

I

OSNIVANJE

JUGOSLOVENSKE AKADEMIJE EKONOMSKIH

NAUKA (JAEN, 1998)

1. Osnivački akti JAEN

Z A P I S N I K

sa

Godišnje skupštine

Naučnog društva ekonomista Jugoslavije (NDEJ)

Održane u četvrtak 5.2.1998. sa početkom u 10,55 časova

na Ekonomskom fakultetu Beograd, Kamenička 6/I, Profesorska sala.

Skupština, koja je bila izuzetno posećena (puna sala) usvojila je (od strane

Predsedništva NDEJ-a predloženi) sledeći

D n e v n i r e d:

1. Izveštaj o radu NDEJ-a u 1997.

2. Izveštaj o finansijskom poslovanju NDEJ –a u 1997.

3. Plan rada NDEJ-a za 1998.

4. Izbor novih članova NDEJ-a

5. Osnivanje Jugoslovenske akademije ekonomskih nauka (JAEN)

6. Izmene i dopune Statuta NDEJ-a

7. Izveštaj Nadzornog odbora NDEJ-a

8. Izbor rukovodećih organa NDEJ.

Ad 1. Izveštaj o radu NDEJ-a u 1997.

1.1. Skupština je jednoglasno usvojila predloženi ( od strane Predsedništva

NDEJ-a) izveštaj ( u prilogu)

1.2. Na predlog prof. dr Marka Petrovića, Skupština je obavezala članove

Predsedništva (P) NDEJ-a koji se bave problematikom preduzeća da se istoj

pokloni još veća pažnja u budućoj naučnoj aktivnosti NDEJ-a.

13

Ad 2. Izveštaj o finansijskom poslovanju NDEJ-a u 1997.

2.1. Skupština je odlučila da se ova tačka dnevnog reda razmatra u okviru tač.7

Izveštaj Nadzornog odbora NDEJ-a.

Ad 3. Plan rada NDEJ-a za 1998.

3.1. Skupština je usvojila predloženi (od strane P NDEJ) plan rada kao orijentacioni.

3.2. Skupština je potvrdila, kao svoje trajno opredeljenje, da NDEJ obavezno

organizuje oba tradicionalna savetovanja jugoslovenskih ekonomista.

3.3. Skupština je ovlastila P NDEJ da utvrđuje tačne nazive i vreme savetovanja

i ostalih naučnih i drugih aktivnosti.

Ad 4. Izbor novih članova NDEJ

4. Skupština je u celini prihvatila predlog P NDEJ-a i izabrala nove članove

NDEJ-a prema priloženom spisku (iz reda redovnih profesora univerziteta i

naučnih savetnika instituta koji su do sada bili vanredni članovi).

Ad 5. Osnivanje Jugoslovenske akademije ekonomskih nauka (JAEN)

5.1. Skupština je, nakon opsežne rasprave, većinom glasova podržala predlog P

NDEJ- a i donela odluku kojom se osniva JAEN, kao najistaknutiji naučni vrh

NDEJ-a.

5.2. Razmatranje i usvajanje statutarnih odredbi JAEN-a odlaže se za narednu

vanrednu skupštinu NDEJ-a.

5.3. Skupština očekuje da P NDEJ-a u međuvremenu razmotri predloge i

sugestije koje su iznete (da izbori u JAEN budu tajni, da automatizam treba da

se odnosi samo na članove naših akademija nauka i umetnosti a ne i na

izabrane reovne članove NDEJ-a, da predsednik treba da se bira iz reda

diplomiranih ekonomista redovnih članova JAEN itd.).

Ad 6. Izmene i dopune Statuta NDEJ-a

6.1. Skupština je usvojila (od strane P NDEJ-a) sve (uz poziv za Skupštinu poslate)

predložene izmene i dopune Statuta NDEJ – tač. 1-5 (u prilogu).

14

6.2. Skupština je takođe usvojila i sve naknadno predložene izmene i dopune u

materijalu “Ispravke i dopune materijala” (od 27.1.1998, podeljenom na

početku sednice), ad 6 (str.1-2), tač. 6,7,8 i 9 ( u prilogu).

6.3. Skupština je ovlastila Predsedništvo NDEJ-a da izvrši sve potrebne

redakcijske izmene i dopune Statuta NDEJ-a.

Ad 7. Izveštaj Nadzornog odbora NDEJ-a

7.1. Skupština je prihvatila bez primedbi, od strane Nadzornog odbora

pripremljeni izveštaj, pa, sledstveno, i izveštaj o finansijskom poslovanju

NDEJ-a u 1997.

Ad 8. Izbor rukovodećih organa NDEJ-a

8.1. Za predsenika NDEJ-a se jednoglasno bira akademik prof. dr Branislav

Šoškić, dosadašnji predsednik NDEJ-a.

8.2. Za sekretara NDEJ-a se bira prof.dr Hasan Hanić, član NDEJ-a i dosadašnji

član Predsedništva NDEJ-a u užem sastavu.

8.3. Skupština ovlašćuje Predsedništvo NDEJ-a da, u ime Skupštine, ukoliko to

bude bilo potrebno, (zbog zauzetosti i slično) izabere (drugog) sekretara

NDEJ-a iz redova Predsedništva NDEJ-a.

8.4. Biraju se članovi Predsedništva NDEJ-a – u užem sastavu (spisak u prilogu).

8.5. Bira se Sud časti na čelu sa dosadašnjim predsednikom prof. dr Blagojem

Babićem (spisak u prilogu).

8.6. Bira se Nadzorni odbor na čelu sa dosadašnjim predsednikom prof. dr

Markom Petrovićem.

Spisak članova Predsedništva NDEJ-a u širem sastavu (po funkciji) daje se u prilogu.

Svi pripremljeni materijali i prilozi za Skupštinu i oni nakndano distribuirani daju se

u prilogu i čine sastavni deo zapisnika.

Zapisnik overavaju (na Skupštini) izabrani overači zapisnika – profesori dr-i Stipe

Lovreta i Vladimir Grečić a usvaja Predsedništvo NDEJ-a.

5.2.1998. PREDSEDNIK

Naučnog društva ekonomista Jugoslavije


15

2. Statutarne odredbe JAEN (1998)

Z A P I S N I K

sa

VANREDNE SKUPŠTINE

NAUČNOG DRUŠTVA EKONOMISTA JUGOSLAVIJE (NDEJ)

Održane u četvrtak 23.4.1998. sa početkom u 13,30 časova na Ekonomskom

fakultetu u Beogradu (Kamnička 6), predsedavao predsednik NDEJ-a akademik prof.

dr Branislav Šoškić, sa sledećim

D n e v n i m r e d o m

1. Usvajanje Statutarnih odredbi Jugoslovenske akademije ekonomskih nauka

(JAEN)

2. Razno

* * *

Ad. 1. Skupština je u celosti usvojila tekst predloga Predsedništva NDEJ-a koji

se daje u prilogu i čini sastavni deo ovog zapisnika.

23.4.1998. PREDSEDNIK



16

ODLUKA

O IZMENAMA I DOPUNAMA STATUTA NAUČNOG DRUŠTVA

EKONOMISTA JUGOSLAVIJE (NDEJ)

Skupština NDEJ-a reafirmiše odluke Skupštine NDEJ-a od 5.2.1998.

i od 23.4.1998. i usvaja sledeće izmene i dopune Statuta NDEJ-a:

JUGOSLOVENSKA AKADEMIJA EKONOMSKIH NAUKA

Član 20 a

NDEJ ima u svom sastavu Jugoslovensku akademiju ekonomskih nauka – u daljem

tekstu JAEN – kao kadrovski najistaknutiji, vrlo selektiran i brojčano limitiran deo

redovnih članova NDEJ-a (osnovana na Skupštini NDEJ-a od 5.februara 1998)

Član 20 b

JAEN čine:

• Članovi JAEN i

• Redovni članovi JAEN

Član 20 c

Članovi JAEN se biraju iz reda redovnih članova NDEJ-a.

Član 20 d

Prvi izabrani redovni članovi NDEJ-a postaju automatski prvi članovi JAEN

Član 20 e

Redovni članovi JAEN se biraju iz reda članova JAEN

Član 20 f

Redovni i dopisni odnosno vanredni članovi naših akademija nauka i umetnosti ne

podležu izboru već automatski postaju redovni članovi JAEN.

Član 20 g

Izbor članova JAEN vrše redovni članovi JAEN i (budući) članovi JAEN

Član 20 h

Izbor (budućih) redovnih članova JAEN vrše redovni članovi JAEN

17

Član 20 i

Izbor članova JAEN i redovnih članova JAEN vrši se tajnim putem

Član 20 j

JAEN ima predsednika koga iz reda redovnih članova JAEN diplomiranih

ekonomista tajnim putem biraju članovi JAEN i redovni članovi JAEN

Beograd, 28.9.1998. PREDSEDNIK



18

II

PREIMENOVANJE JAEN

U

AKADEMIJU EKONOMSKIH NAUKA (AEN, 2002)

1. Statutarne odredbe AEN (2002)

U prečišćenom delu Statuta Naučnog društva ekonomista (objavljenog u Monografiji

Naučno društvo ekonomista – Scientific Society of Economists, Beograd 2002,

str.13-14) date su Statutarne odredbe AEN:

AKADEMIJA EKONOMSKIH NAUKA (AEN)

Član 20 a.

NDE ima u svom sastavu Akademiju ekonomskih nauka (u daljem tekstu AEN) kao

kadrovski najistaknutiji, vrlo selektivan i brojčano limitiran deo redovnih članova

NDE (osnovana na Skupštini NDE od 5. februara 1998.).

Član 20 b.

AEN čine:

• članovi AEN i

• redovni članovi AEN

Član 20 c.

Članovi AEN se biraju iz reda redovnih članova NDE.

Član 20 d.

Prvi izabrani redovni članovi NDE postali su automatski prvi članovi AEN.

19

Član 20 e.

Redovni članovi AEN se biraju iz reda članova AEN.

Član 20 f.

Redovni i dopisni odnosno vanredni članovi naših akademija nauka i umetnosti

(SANU i CANU) ne podležu izboru već automatski postaju redovni članovi AEN.

Član 20 g.

Izbor članova AEN vrše redovni članovi AEN i članovi AEN.

Član 20 h.

Izbor redovnih članova AEN vrše redovni članovi AEN.

Član 20 i.

Izbor članova AEN i redovnih članova AEN vrši se tajnim putem.

Član 20 j.

AEN ima predsednika koga iz reda redovnih članova AEN diplomiranih ekonomista

tajnim putem biraju članovi AEN i redovni članovi AEN.

Beograd, 16. april 2002. PREDSEDNIK

Naučnog društva ekonomista


20

2. Prva sednica Skupštine AEN (2004)

Ovaj i naredni odeljak su posvećeni prvoj sednici Skupštine AEN odnosno integralno

datom Zapisniku i Pravilniku o izboru novih članova AEN i redovnih članova AEN

(od 23.4.2004.). To zbog toga:

• što je to prva sednica naše naučne asocijacije, kao i zbog toga

• što se u preambuli Zapisnika daje kratka uvodna informacija, zapravo

retrospektivni osvrt na granske akademije nauka i na AEN

• što je tačka 2 dnevnog reda posvećena dogovoru o karakteru i

aktivnostima AEN, što je izuzetno važno i tema koja je bila poslednjih

godina predmet rasprava

• što je na njoj (tačka 3 dnevnog reda) usvojen izuzetno značajan pravni

akt AEN Pravilnik o izboru novih članova AEN i redovnih članova

AEN (kome je i posvećen naredni odeljak).

• što se (tačkom 4) realizuju, za članstvo AEN koje podleže izboru,

prvi stepen izborne procedure, po tom Pravilniku, koji se odnosi na

pokretanje postupaka za izbor članova AEN i redovnih članova

AEN, kao prvostepeni korak dvostepenog (kandidacionog i izbornog)

procesa: utvrđivanje (tajnim izborom) kandidata i imenovanje komisija

za pisanje referata za izbor za svakog kandidata, što je bilo dovedeno u

pitanje poslednjih godina i, na kraju,

• što je (u drugoj alineji Zapisnika) Skupština prihvatila kao

pravnosnažno dostavljena mišljenja i glasanje po pojedinim tačkama

dnevnog reda objektivno sprečenih članova da prisustvuju sednici (pre

svega onih iz Crne Gore koji, zbog finansijskih ograničenja nisu mogli

da dođu na sednicu, kao i onih koji su bili u inostranstvu) te da je ova

sednica Skupštine imala potreban kvorum za održavanje i za punovažno

donošenje odluka, kao i sve naredne sednice do 2010.godine.

21

ZAPISNIK

Sa I sednice SKUPŠTINE

AKADEMIJE EKONOMSKIH NAUKA

Skupština AEN je održana 23. aprila 2004. ( u prostorijama Naučnog društva

ekonomista (SCG) i AEN (SCG), na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ul.

Kamenička 6/VII, s. 712 u 12,00 časova.

Skupštini su prisustvovali redovni članovi AEN: akademici Kosta Mihajlović i

Branislav Šoškić i prof. dr Časlav Ocić, dopisni član SANU i članovi AEN: prof. dr-i

Živko Kostić i Ljubomir Madžar. Akademik Miloš Macura je sprečen bolešću

ovlastio akademika Kostu Mihajlovića da prenese njegove stavove i glasa za odluke.

Akademik Mirčeta Đurović i dr Milica Kostić, vanredni član CANU, svoje predloge

za tačku 1 dnevnog reda dostavili su pismenim putem.

U radu Skupštine nisu učestvovali: redovni članovi AEN: akademik Ivan

Maksimović (zbog bolesti) i prof. dr Ljubiša Adamović, dopisni član CANU (u

inostranstvu) i član AEN prof. dr Milutin Ćirović (službeno sprečen).

Skupštini je prisustvovao i Milija Mihailović, sekretar Predsedništva NDE.

Skupštinu je otvorio akademik Branislav Šoškić, inicijator osnivanja AEN, a, nakon

tač.1 dnevnog reda, predsedavao Skupštinom.

Na Skupštini je usvojen sledeći (predloženi)

D n e v n i r e d

1. Izbor predsednika AEN;

2. Dogovor o karakteru i aktivnostima AEN;

3. Usvajanje Pravilnika o izboru novih članova AEN i redovnih članova AEN;

4. Pokretanje postupka za izbor novih redovnih članova AEN i članova AEN;

5. Razno;

Svim članovima AEN i redovnim članovima AEN,uz poziv za Skupštinu,

dostavljene su:(1) (zvanično usvojene i registrovane) Statutarne odredbe AEN (2)

spisak izabranih članova AEN i redovnih članova AEN (3) predlog Pravilnika(ad3).

Pre prelaska na dnevni red Branislav Šoškić je evocirao uspomene na preminule

redovne članove AEN: akademike Obrena Blagojevića i Nikolu Čobeljića i članove

AEN: prof. dr-e Tomislava Popovića i Stojana Novakovića. On je, potom, dao

sledeću kratku uvodnu informaciju:

1. U više evropskih zemalja, pored centralnih, univerzalnih, nacionalnih akademija

nauka, postoji i razgranata mreža granskih akademija nauka, za pojedine krupnije

naučne oblasti.

22

2. Pre pokretanja inicijative za osnivanje AEN (SCG), on je obavio razgovore sa

našim relevantnim naučnim institucijama i asocijacijama, pored ostalog i sa

tadašnjim predsednikom SANU, i od njih dobio podršku za takvu inicijativu.

3. AEN je osnovana kao asocijacija najistaknutijih naučnih radnika u oblasti

ekonomskih nauka, na redovnoj Skupštini NDE, i zvanično registrovana u

nadležnom Ministarstvu, sa Statutarnim odredbama, u okviru Statuta NDE.

4. Nakon i poput osnivanja AEN, i po ugledu na AEN, u našoj zemlji je osnovano

nekoliko drugih granskih akademija nauka (medicinska, veterinarska, inženjerska,

arhitektonska, pravna i druge).

5. Našu AEN, po Statutarnim odredbama čine: (1) redovni članovi AEN i (2) članovi

AEN.

6. Po Statutarnim odredbama AEN, svi (redovni, dopisni i vanredni) članovi naših

akademija (SANU i CANU) postaju/postali su automatski (bez izbora), redovni

članovi AEN, a prvi izabrani redovni članovi NDE (njih 5), postali su članovi

AEN.

7. Sada AEN ima 8 redovnih članova AEN i 3 člana AEN, ukupno 11. Ona je

embrionalnog karaktera i njoj, svakako, predstoji postupno, oprezno kadrovsko

širenje.

8. AEN se do sada pojavljivala kao suorganizator naučno-stručnih savetovanja

NDE-a i Ekonomskog fakulteta u Beogradu (EFB).

Potom se prešlo na pojedine tačke dnevnog reda.

Ad 1. Izbor predsednika AEN.

Za predsednika AEN jednoglasno je izabran akademik Branislav Šoškić.

Ad 2. Dogovor o karakteru i aktivnostima AEN.

Nakon detaljne rasprave, u kojoj su uzeli učešća svi prisutni, donete su sledeće

odluke:

2a. AEN treba da bude, pre svega, reprezentativnog, počasnog karaktera, da bude

23

znak naučnog priznanja.

2b. AEN treba, koliko je to moguće, da bude i radnog karaktera.

2c. AEN, naime, treba da nastavi da bude suorganizator naučno-stručnih skupova

odnosno savetovanja sa NDE i EFB.

2d. AEN, uz to, sama ili u zajednici sa NDE, EFB i drugima, treba povremeno da

organizuje uže naučno-stručne rasprave, okrugle stolove, tribine, predavanja,

promocije i slično.

2e. Za sada nije potrebno utvrđivati neki fiksirani plan rada AEN.

2f. Od članstva AEN se očekuje da povremeno predlažu neku od aktivnosti ad 2c,

uz eventualno obezbeđivanje kadrovske, tehničke, pa, ako je moguće, i

finansijske komponente.

2g. Pojedinačni pismeni predlozi, u tom smislu, daće se u prilogu i biti sastavni

deo Zapisnika.

Ad 3. Usvajanje Pravilnika o izboru novih članova AEN i redovnih članova AEN.

Nakon rasprave nacrta Pravilnika, u kojoj su učestvovali svi prisustni, usvojen je Pravilnik,

koji se daje u prilogu i čini sastavni deo ovog Zapisnika.

Ad 4. Pokretanje postupka za izbor novih redovnih članova AEN i članova AEN.

Nakon svestrane rasprave donete su sledeće odluke:

4a. Broj ukupnog članstva AEN ne bi trebalo da pređe 30.

4b. Prihvata se inicijativa da se pokrene postupak za eventualni izbor u zvanje

redovnog člana AEN sledećih članova AEN (abecedno):

(1) Milutina Ćirovića

(2) Živka Kostića

(3) Ljubomira Madžara

Komisija za izbor: Branislav Šoškić, predsednik Komisije, Kosta Mihajlović i

Časlav Ocić, s tim da referati za izbor treba da budu odvojeni za svakog

kandidata.

24

4c. Prihvata se inicijativa da se pokrene postupak za eventualni izbor u zvanje

člana AEN sledećih redovnih članova NDE (SCG) i utvrđuje sastav komisija

za izbor prof. dr-a:

(1) Oskara Kovača. Komisija: Kosta Mihailović, predsednik Komisije, Živko

Kostić i Ljubomir Madžar.

(2) Mlađena Kovačevića. Komisija: Ljubomir Madžar, predsednik, Živko Kostić

i Branislav Šoškić.

(3) Milene Jovičić. Komsija: Živko Kostić, predsednik, Ljubomir Madžar i

Branislav Šoškić.

(4) Pavla Petrovića. Komisija: Ljubomir Madžar, predsednik, Kosta Mihailović i


(5) Momčila Milisavljevića. Komisija: Živko Kostić, predsednik, Kosta

Mihailović i Branislav Šoškić.

(6) Marka Petrovića. Komisija: Branislav Šoškić, predsednik, Ljubomir Madžar

i Časlav Ocić.

(7) Jovana Rankovića. Komisija: Ljubomir Madžar, predsednik, Živko Kostić i


(8) Pavla Bogetića. Komsija: Živko Kostić, predsednik, Branislav Šoškić i

Časlav Ocić.

(9) Veselina Vukotića. Komisija: Ljubomir Madžar, predsednik, Branislav

Šoškić i Časlav Ocić.

(10) Branka Milanovića. Komisija: Ljubomir Madžar, predsednik, Branislav

Šoškić i Časlav Ocić.

4d. Referate za izbor, ne duže od 140 redova, trebalo bi dostaviti u roku od dva

meseca.

Ad 5. Razno.

Skupština je donela sledeće odluke:

5a. Uz naziv ››Akademija ekonomskih nauka‹‹ u memorandumu treba u zagradi da

stoji ››(Srbije i Crne Gore)‹‹ a u tekstu (dopisi, pozivi i sl.) može i skraćeno

››(SCG)‹‹ (poput slične odluke za NDE) ili bez te naznake.

23. april 2004. PREDSEDNIK

Akademije ekonomskih nauka


25

3. Pravilnik o izboru novih članova AEN i

redovnih članova AEN (2004)

Ovaj Pravilnik je donet na sednici Skupštine AEN od 23.4.2004.

Član 1.

Izbor članova AEN i redovnih članova AEN vrši se saobrazno Statutarnim

odredbama AEN-a (članovi 20c,d,e,f,g,h,i).

Član 2.

Izbor članova AEN i redovnih članova AEN se vrši najmanje jednom u dve godine.

Član 3.

Za člana AEN može biti izabran onaj redovni član Naučnog društva ekonomista

(SCG) koji bolje od ostalih ispunjava uslove predviđene članom 15, stav 1 Statuta

NDE.

Član 4.

Za redovnog člana AEN može biti izabran onaj član AEN koji je, nakon izbora za

člana AEN, postigao dodatne, istaknute naučne rezultate.

Član 5.

Inicijativu za pokretanje postupka za eventualni izbor novog člana AEN i redovnog

člana AEN podnose na Skupštini AEN najmanje dva člana AEN odnosno dva

redovna člana AEN.

Član 6.

Na Skupštini AEN se vodi rasprava o podnetim inicijativama.

Skupština AEN, nakon toga, većinom izbornog tela donosi odluku (1) o eventualnom

pokretanju postupka za izbor i (2) o izboru Komisije, od predsednika i dva člana, za

pisanje referata za izbor.

Član 7.

Izbor se vrši tajnim glasanjem na Skupštini AEN, na kojoj prisustvuje dve trećine

izbornog tela.

Članovi AEN koji su sprečeni da prisustvuju toj Skupštini, mogu svoj glas dostaviti

pismenim putem, s tim da se obezbedi tajnost glasanja.

Izabrani su za člana AEN odnosno za redovnog člana AEN oni kandidati koji su

dobili glasove više od polovine izbornog tela.

26

Član 8.

Postojećim i novoizabranim članovima AEN i redovnim članovima AEN dodeljuje

se Povelja AEN.

Teskt Povelje AEN utvrđuje Skupština AEN.

23. april 2004. PREDSEDNIK AEN


*

* *

Kao što se iz teksta ovog Pravilnika vidi, on se poput ostalih naročito nacionalnih

akademija nauka, zalaže za dvostepenost kandidacionog i izbornog postupka (za

nove članove AEN i redovne članove AEN): za (1) kandidovanje tj. utvrđivanje

kandidata (za nove članove AEN i redovne članove AEN) na (kandidacionoj)

Skupštini AEN za određen broj kandidata tajnim glasanjem i izborom komisija za

pisanje referata za kandidate koji su dobili najveći broj glasova i potom (2) same

izbore na osnovu napisanih referata.

Pitanje dvostepenog postupka u izbornoj proceduri (kandidaciona skupština,

utvrđivanje tajnim glasanjem kandidata za članstvo u AEN i izbor Komisije za

pisanje referata, kao prvi stepen, i sam izbor na osnovu napisanih izbornih referata

kao drugi stepen) bilo je osnovno sporno pitanje u višenedeljnoj pisanoj i usmenoj

raspravi na sednicama Skupštine AEN. Drugo pitanje u toj raspravi odnosilo se na

neophodnost kvoruma kao minimalnog broja prisutnih neophodnog za punovažno

održavanje sednica AEN i donošenje odluka. Treće pitanje u tim raspravama ticalo se

karaktera AEN, a četvrto održavanja zajedničkih skupova sa NDES-om i

Ekonomskim fakultetom i posebnih naučnih skupova AEN. Rasprava je okončana

kadrovskim promenama u rukovođenju AEN.

27

Skupština AEN od 3.2.2017. pod tačkom 3 dnevnog reda Zapisnika donela je sledeću

odluku:

“Jedino je punovažan i na snazi Pravilnik o izboru novih članova AEN i redovnih

članova AEN, donet na Skupštini AEN od 23.4. 2004. Po tom Pravilniku su

godinama birani i unapređivani svi postojeći članovi AEN i redovni članovi AEN

(izuzev jednog člana AEN i jednog inostranog člana AEN).”

To znači da je Pravilnik o kandidovanju i izboru članova AEN i redovnih članova

AEN (od 15.11.2013. i 14.11.2014.) objavljen u monografiji “Naučno društvo

ekonomista Srbije”, 2015, str.83-85, stavljen van snage.

28

4. Statutarne odredbe AEN (2010)

Član 1.

Akademija ekonomskih nauka (nadalje AEN) je kadrovski najistaknutiji, rigorozno

odabran i brojčano limitiran deo redovnih članova Naučnog društva ekonomista

Srbije (NDES).

AEN je osnovana odlukom Skupštine Naučnog društva ekonomista od 5. februara

1998.

Sastav, organi i funkcionisanje AEN uređuju se posebnim aktima koje AEN

samostalno utvrđuje i donosi.

Član 2.

Akademiju ekonomskih nauka čine:

• Članovi AEN

• Redovni članovi AEN

Najviši organ AEN-a je Skupština, u kojoj je zastupljeno celokupno članstvo.

Član 3.

Članovi AEN se biraju iz reda redovnih članova NDES.

Članove AEN bira, na obrazložen pisani predlog dva člana, ili redovna člana AEN,

biračko telo koje se sastoji od članova i redovnih članova AEN.

Član 4.

Redovni članovi AEN se biraju iz reda članova AEN.

Redovne članove AEN biraju, na obrazložen pisani predlog dve redovna člana AEN,

redovni članovi AEN.

Član 5.

Izbor članova AEN i redovnih članova AEN vrši se tajnim glasanjem.

Član 6.

Za redovne i dopisne, odnosno vanredne članove nacionalnih akademija nauka i

umetnosti se ne podnose obrazloženi pisani predlozi i oni automatski postaju redovni

članovi AEN.

29

Član 7.

Akademija ekonomskih nauka ima predsednika. Njegov mandat traje 4 godine i može

biti ponovljen.

Akademija može imati i počasnog predsednika, sa neograničenim mandatom.

Predsednika AEN i počasnog predsednika AEN, iz reda redovnih članova AEN, bira

Skupština AEN.

23. april 2010. PREDSEDNIK AEN


30

5. Izvodi iz zapisnika Skupštine AEN u 2017.g.

5.1. Sednica od 3.2.2017.

Zapisnik sa ove sednice posvećen je jednoj neprijatnoj epizodi odnosno raspravi sa

pisanim obimnim prilozima koju je krajem 2016. pokrenuo tadašnji predsednik AEN

prof. dr Ljubomir Madžar zakazujući izbornu sednicu Skupštine AEN za izbor u

članstvo AEN svoja dva kandidata. Ti kandidati prethodno nisu bili dobili podršku

kandidacione sednice Skupštine AEN i nisu bili kandidati Skupštine, kako to, svojom

dvostepenom kandidacionom i izbornom procedurom predviđa Pravilnik o izboru

novih članova i redovnih članova AEN (donet 23.4.2004.). Po tom Pravilniku su

godinama birani članovi AEN i redovni članovi AEN, koji podležu izborima (izuzev

članova SANU i CANU), a po kojoj je svojevremeno pokrenut postupak i izvršen

izbor prof. dr Lj.Madžara za redovnog člana AEN.

Lj. Madžar je, uz to, svojim Prvim predsedničkim pismom (od ukupno 10 pisama i

ostalih tekstova) neosnovano tvrdio da navedena, dvostepena procedura

kandidovanja i izbora nije bila predviđena nikakvim aktom AEN i da je “naknadna

(njegova) kontrola otkrila da takvih akata uopšte nema” pri tom optužujući druge da

su obmanjivali članstvo AEN.

Ovde se navode samo kraći izvod iz Zapisnika sa te sednice

5.1.1. Strana 3, tačke 4 I 7, koje glase:

4. Sednica Skupštine AEN 23.12.2016. nije imala kvorum (minimalni broj prisutnih

članova kao uslov za punovažno donošenje odluka)pa je formirana Radna grupa

AEN u sledećem sastavu (abecedno): Božidar Cerović, Vladimir Grečić, Miomir

Jakšić, Branislav Šoškić i Boško Živković, sa zadatkom (1) da razmotri sporna

pitanja i Skupštini AEN podnese svoje Predloge za narednu sednicu, posebno

oko neophodnosti kvoruma za punovažnost sednica Skupštine (Lj. Madžar je

zastupao ideju da kvorum nije neophodan za punovažno održavanje sednica) i

punovažnosti Pravilnika o izboru članova AEN i (2) da pripremi narednu sednicu

Skupštine AEN.

7. Radna grupa AEN (osnovana 23.12.2016) dostavila je 23.1.2017. svoj Predlog

Skupštini AEN.

31

5.1.2. Strana 7, odluke (tačke 1-5):

1. Opoziv prof. dr Ljubomira Madžara, kao predsednika AEN

Donosi se Odluka o opozivu prof. dr Ljubomira Madžara sa dužnosti predsednika

AEN. Za tu odluku glasali su svi prisutni uz 1 uzdržani glas.

2. Donošenje Odluke o kvorumu neophodnom za punovažnost sednica

Skupština AEN donosi sledeću Odluku o kvorumu za sednice Skupštine AEN:

“Akademija ekonomskih nauka (AEN) nastavlja svoju dugogodišnju praksu da

se sednice Skupštine AEN ne mogu održavati i donositi punovažne odluke,

usvajati Pravilnike i ostala akta i vršiti izbore članstva i rukovodeće organe

ukoliko ne postoji kvorum. Odluke koje su eventualno donete na sednicama

Skupštine AEN bez kvoruma nisu punovažne i stavljaju se vam snage. ”

“Kvorum za sednice se utvrđuje kao 50, 01% od ukupnog broja članstva umanjenog

za broj onih koji su objektivno sprečeni da prisustvuju sednici posebno zbog boravka

u inostranstvu ili u udaljenim lokacijama i (uz obaveštenje) zbog bolesti I službene

sprečenosti”.

3. Donošenje Odluke o punovažnosti samo Pravilnika o izboru novih članova AEN

i redovnih članova AEN, usvojenog 23.4.2004.

Skupština AEN donosi sledeću odluku:

“Jedino je punovažan i na snazi Pravilnik o izboru novih članova AEN i redovnih

članova AEN, donet na Skupštini AEN od 23.4.2004. Po tom Pravilniku su

godinama birani i unapređivani svi postojeći članovi AEN i redovni članovi AEN

(izuzev jednog člana AEN i jednog inostranog člana AEN).”4

4. Imenovanje vršioca dužnosti predsednika AEN

Doneta je jednoglasna Odluka da se za vršioca dužnosti predsednika AEN do sledeće

izborne Skupštine imenuje prof. dr Vladimir Grečić, redovni član AEN.

4 Integralni Zapisnik sa sednice AEN od 3.2.2017. kao i sve druga akta AEN dostupni su javnosti (u

Arhivi Služebe AEN na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Kamenička 6, VII, 712, Beograd)

32

5. Razno

Na dnevnom redu prve naredne sednice Skupštine AEN jedna tačka dnevnog reda

biće: Pokretanje postupka za kandidovanje I izbore 2 člaan AEN i 1 redovnog člana

AEN, saobrazno Pravilniku o izboru novih članova AEN i redovnih članova AEN

usvojenom 23.4.2004.

Predsedavajući sednicom


5.2. Sednica od 9.3.2017.

5.2.1. Strana 2, tačka 1

1a. Akademik Branislav Šoškić inicirao je i ukratko obrazložio ideju o praktičnoj

potrebi da se normativna regulativa AEN dopuni uvođenjem dve nove funkcije

(1) Potrpredsednik AEN, i (2) Sekretar AEN.

1.1. U Akademiju ekonomskih nauka uvode se dve nove funkcije:

(1) Potpredsednik AEN

(2) Sekretar AEN

1.4. Za formulisanje dopune normativnih regulativa u skladu sa izraženom

potrebom u tač. 1a i podnošenje Skupštini za usvajanje, zadužuju se

akademik Branislav Šoškić i prof. Blagoje Babić.

2.1. Usvaja se Zapisnik sa Skupštine AEN od 3.2.2017. sa prilogom autorizovanog

teksta akademika B.Šoškića.

5.3. Sednica od 13.4.2017.

5.3.1. Strana 3, tačka 1a

1a. Prof. Vladimir Grečić, v.d. predsednika AEN podsetio je da su 9.3.2017.

Ljubomir Madžar, redovni član AEN i 24.3.2017. Danica Popović, član AEN,

svojim e-mailom obavestili članstvo AEN da više ne žele da budu u AEN,

odnosno da napuštaju AEN.

33

5.3.2. Strana 3, tačke 3a i 3b

3a. Prof. Vladimir Grečić, v.d. predsednika AEN, podsetio je prisutne da je na

prethodnoj sednici od 9.3.2017. odlučeno da se u normativna akta (Statutarne

odredbe unesu dve nove funckije (1) potpredsednik AEN, (2) sekretar AEN.

3b. Shodno odluci (Skupštine od 9.3.2017) u međuvremenu su prof. Blagoje Babić

i akademik Branislav Šoškić sačinili novelairani tekst Statutarnih odredbi

AEN, koje su uz poziv kao i neposredno na ovoj sednici podeljene članstvu

AEN.

Njihov integralni tekst se daje u narednom (III) poglavlju.

5.3.3. Strana 4, tačka 3c i 3d

3c. Kraće usmeno obrazloženje teksta tog dokumenta dao je akademik B.Šoškić, s

tim što je umesto funkcije sekretar, u tekst unet naziv: generalni sekretar AEN.

3.1. Skupština je jednoglasno prihvatila i usvojila Statutarne odredbe AEN u tekstu

naznačenom u konstatacijama, s tim što se u čl. 10 unosi kratka dopuna da se

izbor funkcionera u AEN vrši tajnim glasanjem.

5.3.4. Strana 5, tačka 6

Ad 5. Izbor jednog redovnog člana AEN

5a. Na prethodnoj sednici AEN od 9.3.2017, kandidovan je, saobrazno navedenom

Pravilniku (2004), Miomir Jakšić za izbor u zvanje redovnog člana AEN, a za

pripremu referata za odlučivanje o njegovom izboru određeni su akademik

Branislav Šoškić i prof. Vladimir Grečić.

5.1. Na osnovu rezultata glasanja Skupština je proglasila da je prof. dr Miomir

Jakšić izabran za redovnog člana AEN.

Ad 6. Predlaganje kandidata i izbor rukovodstva AEN

6a. Akademik Branislav Šoškić, počasni predsednik AEN podsetio je prisutne da je

prilikom osnivanja AEN glavna ideja bila (1) da AEN bude pre svega

reprezentativnog karaktera i da bude izraz priznanja njenom članstvu, (2) da se

34

njen radni karakter ostvaruje kroz naučne skupove koje 3-4 puta u toku godine

organizuje NDES (sa AEN i EFB), a (3) samo izuzetno i neki poseban skup. To

olakšava rad novog rukovodstva AEN, koje će, pored predsednika, imati i

potpredsednika i generalnog sekretara.

6b. Akademik Branislav Šoškić je, potom, inicirao kandidate za novo rukovodstvo

AEN, pa su u kraćoj razmeni mišljenja predloženi i tajnim glasanjem dobili

potreban broj glasova.

6.1. Na osnovu rezultata glasanja iz tač.6b Skupština AEN proglasila je da su

izabrani:

(1) Prof. dr Ljubiša Adamović (redovni član AEN) za predsednika AEN

(2) Prof. dr Miomir Jakšić (redovni član AEN) za potpredsednika AEN

(3) Prof. dr Božidar Cerović (član AEN) za generalnog sekretara AEN.

5.4. Sednica od 13.10.2017.

5.4.1. Strana 5, tačka 4.

Ad. 4 Obeležavanje 20-te godišnjice od osnivanja JAEN odnosno AEN

A. K o n s t a t a c i j e

4a. Predsednik AEN prof. dr Ljubiša Adamović podsetio je prisutne da se

5. februara 2018.g. navršava 20 godina od osnivanja JAEN – Jugoslovenske

akademije ekonomskih nauka, odnosno AEN – Akademije ekonomskih

nauka. Ideja da se to na prigodan način obeleži potekla je od akademika

Branislava Šoškića, prvog Predsednika AEN, sada počasnog Predsednika

AEN.

4b. Predsednik AEN predložio je da se povodom toga već sada pristupi

pripremama, što podrazumeva, pre svega, izbor radne grupe koja bi

pripremila monografiju o nastanku i razvoju AEN, i utvrdila predlog

organizacije proslave.

B. O d l u k a

4.1. Skupština je usvojila predloge Predsednika AEN i počasnog Predsednika

35

AEN o obeležavanju 20-te godišnjice od osnivanja AEN, datih u

Konstatacijama.

4.2. U radnu grupu za pripremu obeležavanja te godisšnjice imenovani su

Branislav Šoškić, Ljubiša Adamović, Miomir Jakšić i Božidar Cerović.

4.3. Zaključeno je da se prigodan skup povodom obeležavanja ove godišnjice

organizuje u dogovoru i neposrednoj saradnji sa rukovodstvom EFB, u

prvom polugođu 2018.

5.5. Sednica od 29.11.2017.

5.5.1. Strana 5, tačke 3, 3a, 3c i 3e

3a. Predsednik AEN prof. Ljubiša Adamović upoznao je prisutne da je Srpska

akademija nauka i umetnosti (SANU) nedavno izdala saopštenje za javnost

(konkurs) sa pozivom za ovlašćene predlagače za predloge svojih kandidata za

izbor u članstvo SANU, o čemu će se odlučivati na izbornoj Skupštini SANU

8.novembra 2018. Tekst tog saopštenja (konkursa) SANU umnožen je i

članovima Skupštine uručen neposredno na ovoj sednici.

3c. U diskusiji je podržana ideja akademika Branislava Šoškića da se AEN

angažuje u fazi razmatranja i iniciranja mogućih kandidata iz sastava AEN za

izbor u odgovarajući status članstva SANU. Pošto se, kao njegov mogući

kandidat prof. dr Ljubiša Adamović, predsednik AEN, zahvalio na tome i

isključio mogućnost prihvatanja tog predloga, akademik Šoškić je kandidovao

prof. dr Pavla Petrovića. Ukratko je naznačio njegove važnije reference,

uključujući i važnu aktuelnu funkciju predsednika Fiskalnog saveta Srbije, koju

obavlja već duže vreme.

3e. Podržan je predlog akademika Šoškića da prof. dr Pavle Petrović bude kandidat

za izbor u SANU, s tim što je naglašeno da zvaničan predlagač treba da bude

NDES (koje ima zvanično registrovan pravni subjektivitet) zajedno sa AEN

kao svojim sastavnim delom.

36

III

PREIMENOVANJE AEN

U

SRPSKU AKADEMIJU EKONOMSKIH NAUKA

(SAEN. 2018)

1. Odluka o preimenovanju AEN u SAEN

Izvod iz Zapisnika sa sedNice AEN od 22.2.2018.

A. K o n s t a t a c i j e

1a. Uz poziv za ovu Skupštinu dostavljen je obrazložen predlog u pisanoj formi o

neophodnoj potrebi dopune postojećeg naziva Akademije ekonomskih nauka

(AEN) dodavanjem početne reči Srpska (SAEN). Taj predlog pripremio je

akademik Branislav Šoškić, u kome je istaknuto:

1. AEN je osnovana 5. februara 1998. pod nazivom Jugoslovenska

akademija ekonomskih nauka (JAEN), na Skupštini Naučnog društva

ekonomista, u svom sastavu “kao kadrovski najistaknutiji, vrlo selektivan i

brojčano limitiran deo redovnih članova NDE” .

2. Sa nestankom SR Jugoslavije nestao je i taj pridev Jugoslovenska (oznaka

ispred imena). Poslednjih desetak godina u upotrebi je skraćeni naziv AEN.

3. Nacionalne akademije nauka i umetnosti u bivšoj Jugoslaviji imale su i

sada imaju svoje uže nacionalno obeležje (prideve) ispred naziva

(Slovenačka, Hrvatska, Srpska, Crnogorska, Makedonska). Isti je slučaj sa

mnogim stranim akademijama nauka (Ruska, Kineske, Američka,

Francuska, Evropska) kao i granskim akademijama, naučnim pa i

strukovnim udruženjima (Američka, Evropska i druge ekonomske

asocijacije) uključujući i engleski naziv na memorandumu Naučnog

društva ekonomista (Serbian Scientific Society of Economists) i drugih

društava (Srpsko lekarsko društvo, Srpsko udruženje za marketing i dr.).

37

4. Poput svih njih i naša Akademija ekonomskih nauka trebalo bi da nosi

nacionalno obeležje (pridev ispred postojećeg naziva) tako da puni naslov

glasi Srpska akademija ekonomskih nauka (SAEN).

5. Statutom Naučnog društva, od 19.11.2014. članom 23 predviđeno je da

AEN samostalno utvrđuje i donosi pa prema tome i menja Statutarne

odrebe AEN.

1b. U kraćoj razmeni mišljenja, svi prisutni su se saglasili da je predložena

promena u nazivu Akademije prihvatljiva i da ubuduće glasi: Srpska

akademija ekonomskih nauka (SAEN).

1c. U vezi sa tim, Izvršni sekretar, Milija Mihailović, upoznao je Skupštinu da

je prema Zakonu o udruženjima (Sl. glasnik 51/2009) obavezna zvanična

registracija svake promene u Statutu NDES, pa time i u SAEN.

B. O d l u k a

1. Skupština je jednoglasno odlučila da se postojeći naziv: Akademija

ekonomskih nauka dopuni i da glasi: Srpska akademija ekonomskih nauka,

skraćeno SAEN.

2. Na osnovu odluke pod tač.1 o promeni u nazivu Akademije izvršiće se

odgovarajuće ispravke u njenim internim aktima (memorandum, logo, pečat i

sl.)

3. Nadležnost za zvaničnu registraciju promene u Statutu NDES kod APR, koje

se odnose na naziv SAEN, kao i na izmene Statutarnih odredbi usvojenih na

Skupštini AEN 13.4.2017, pripada NDES-u. U tom cilju Predsedniku NDES

odmah će se dostaviti Odluka Skupštine SAEN sa pratećom dokumentacijom.

38

2. Statutarne odredbe SAEN (2018)

Na osnovu Odluka Skupštine Akademije ekonomskih nauka (AEN) od 22.02.2018.

godine o promeni imena Akademije ekonomskih nauka u Srpska akademija

ekonomskih nauka (SAEN) usklađen je tekst važećih Statutarnih odredbi AEN,

utvrđenih na Skupštini AEN od 23.4.2010. i 13.04.2017, tako da Statutarne odredbe

SAEN glase:

STATUTARNE ODREDBE

SRPSKE AKADEMIJE EKONOMSKIH NAUKA

Član 1.

Srpska akademija ekonomskih nauka (SAEN) je kadrovski najistaknutiji,

rigorozno odabran i brojčano limitiran deo redovnih članova Naučnog društva

ekonomista Srbije (NDES).

Srpska akademija ekonomskih nauka (SAEN) je osnovana 5. februara 1998.

kao Jugoslovenska akademija ekonomskih nauka (JAEN), koja je 23. aprila 1998.

usvojila prve Statutarne odredbe JAEN. Sa prestankom SR Jugoslavije JAEN je

preimenovana u Akademiju ekonomskih nauka (AEN). Februara 22. 2018. AEN je

ponovo dobila svoje uže nacionalno obeležje kao Srpska akademija ekonomskih

nauka (SAEN), koja je njen pravni sledbenik i nastavljač.

Član 2.

Sastav, organi i funkcionisanje SAEN uređuju se posebnim aktima koje

SAEN samostalno utvrđuje i donosi.

SAEN ima svoj pečat i memorandum.

Član 3.

SAEN čine: (1) Članovi SAEN (2) Redovni članovi SAEN.

SAEN ima i inostrane članove SAEN.

Član 4.

Najviši organ SAEN je Skupština SAEN koju čine: svi članovi SAEN i svi

redovni članovi SAEN.

Sednice Skupštine SAEN i na njoj donete odluke punovažne su kada postoji

kvorum, kao najmanji broj prisutnih dovoljan za odlučivanje, koji čini 50,01% od

ukupnog broja članstva umanjenog za broj objektivno sprečenih da prisustvuju datim

sednicama, s tim (1) da se u broj prisutnih uračunavaju i oni objektivno sprečeni da

39

prisustvuju sednici koji su pre sednice dostavili svoja mišljenja, predloge i primedbe

na pojedine tačke dnevnog reda odnosno predložene odluke i (2) da broj preostalih

objektivno sprečenih i ostalih odsutnih ne prelazi 70% ukupnog članstva SAEN.

Član 5.

SAEN svake godine, po pravilu na godišnjoj sednici Skupštine SAEN,

pokreće kandidaciono-izborni postupak, saobrazno Pravilniku o izboru novih članova

SAEN i redovnih članova SAEN (usvojenom 23. aprila 2004).

Član 6.

SAEN nakon podnetih pisanih i obrazloženih referata prethodno izabranih

komisija za izbor, zakazuje sednicu Skupštine SAEN na kojoj se, pored ostalih

tačaka dnevnog reda, vrši izbor novih članova SAEN i redovnih članova SAEN.

Članove SAEN biraju članovi SAEN i redovni članovi SAEN.

Redovne članove SAEN biraju redovni članovi SAEN.

Član 7.

Izbor članova SAEN i redovnih članova SAEN vrši se tajnim glasanjem.

Član 8.

Za redovne i dopisne, odnosno vanredne članove nacionalnih akademija

nauka i umetnosti se ne podnose obrazloženi pisani predlozi i oni automatski postaju

redovni članovi SAEN.

Član 9.

SAEN ima predsednika, potpredsednika i generalnog sekretara čiji mandat

traje 4 godine i može biti jednom ponovljen.

SAEN ima i počasnog predsednika čiji je mandat neograničen.

Član 10.

Skupština SAEN tajnim glasanjem bira predsednika SAEN, potpredsednika

SAEN i počasnog predsednika SAEN, iz reda redovnih članova SAEN, a generalnog

sekretara SAEN iz reda redovnih članova ili članova SAEN.

Predsednik

U Beogradu Srpske akademije ekonomskih nauka

22. februara 2018. godine Prof. dr Ljubiša Adamović

40

3. Poslovnik o radu Skupštine SAEN (2018)

Na sednici Skupštine Srpske akademije ekonomskih nauka (SAEN) održanoj

22. februara 2018, usvojen je ovaj

POSLOVNIK O RADU

Skupštine Srpske akademije ekonomskih nauka

Čl.1.

Polazeći od :

• Statuta Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES), u čijem je sastavu

SAEN,

• Statutarnih odredbi Srpske akademije ekonomskih nauka (SAEN) kao i

• Pravilnika o izboru novih članova SAEN i redovnih članova SAEN od

23.4.2004,

• Drugih pravilnika SAEN i

• Odluka Skupštine SAEN

ovim Poslovnikom SAEN se utvrđuju postupci i pravila koja se pre svega odnose na

aktivnosti SAEN i njenih organa pre sednica, u toku sednica i nakon sednica

Skupštine SAEN.

Čl.2.

Rad SAEN je javan, uključujući i medijsko praćenje ukupne aktivnosti SAEN.

Čl.3.

Rad SAEN se odvija, pre svega, na sastancima organa SAEN odnosno Kolegijuma

SAEN, na sednicama Skupštine SAEN i na zajedničkim naučnim skupovima sa

NDES i Ekonomskim fakultetom u Beogradu, kao i na drugim skupovima u kojima

je SAEN (su)organizator.

41

Čl.4.

Kolegijum SAEN čine Počasni predsednik, Predsednik, Potpredsednik i Generalni

sekretar.

Čl.5.

Skupštinu SAEN čine svi članovi SAEN i svi redovni članovi SAEN.

Izbor novih članova SAEN i redovnih članova SAEN vrši se prema kriterijumima i

proceduri predviđenoj Pravilnikom (od 23.4.2004.) o izborima novih članova SAEN

i redovnih članova SAEN.

Čl.6.

Sastanke Kolegijuma SAEN zakazuje Predsednik SAEN. Kolegijum SAEN pre

svega priprema sednice Skupštine SAEN i prati i podstiče realizaciju odluka

Skupštine SAEN.

Za ostale poslove kao što su poslovi finansijske i administrativne prirode, nadležna je

Stručna služba NDES.

Čl.7.

Osim radnih sednica Skupštine SAEN, sednice Skupštine SAEN mogu imati i

svečano obeležje koje se posvećuju jubilejima ili drugim bitnim događajima koji su

od značaja za ekonomsku nauku i struku.

Čl.8.

Skupštine SAEN saziva Predsednik SAEN prema nastaloj potrebi, a najmanje

jednom godišnje.

Skupština SAEN se izuzetno može sazvati i inicijativom pet članova SAEN.

Čl.9.

Sednice Skupštine SAEN zakazuju se u pisanoj i/ili elektronskoj formi, najmanje 7

dana pre njenog održavanja.

U pozivu za Skupštinu SAEN, pored ostalog, navodi se datum, vreme i mesto

održavanja sednice i predlaže dnevni red.

Uz poziv za sednicu Skupštine dostavljaju se relevantni materijali i predlozi odluka.

42

Čl.10.

Poziv za Skupštinu SAEN upućuje se i predsedniku Naučnog društva ekonomista

Srbije i dekanu Ekonomskog fakulteta u Beogradu kao suorganizatorima naučnih

skupova.

Čl.11.

U pozivu za svaku sednicu Skupštine upućuje se molba članovima koji su sprečeni

da učestvuju na sednici da u pisanoj ili elektronskoj formi dostave svoju saglasnost

ili saopšte svoje neslaganje sa predloženim dnevnim redom i predlozima odluka za

pojedine tačke dnevnog reda, da iznesu svoje predloge za pojedine tačke dnevnog

reda, kao i da glasaju (sa za, protiv ili uzdržan) za dobijene predloge Odluka.

Pristigla mišljenja, stavovi, diskusije i glasanja se dostavljaju u elektronskoj formi

čitavom članstvu SAEN odmah po njihovom prispeću.

Čl.12.

Na početku svake sednice Skupštine SAEN utvrđuje se kvorum, kao minimalan broj

prisutnih neophodan za održavanje sednice i donošenje odluka, s tim što se u broj

prisutnih uračunavaju indirektno prisutni tj. oni koji su pre sednice dostavili svoja

mišljenja, stavove, predloge i glasali za predložene ili drukčije odluke. Kvorum, po

postojećoj Odluci Skupštine SAEN, čini 50,01% od ukupnog broja članstva SAEN

umanjenog za broj objektivno sprečenih (da prisustvuju sednici).

Sednica Skupštine SAEN sa kvorumom ne može se održati ako broj odsutnih i

objektivno sprečenih koji nisu podneli svoja mišljenja i predloge (pre sednice)

prelazi 70% ukupnog članstva SAEN.

Čl.13.

Na svakoj sednici se usvaja predloženi ili izmenjeni i dopunjeni dnevni red. O svakoj

tački dnevnog reda otvara se rasprava i na kraju donose (po pravilu) odluke.

Čl.14.

Na svakoj sednici Skupštine izvršni sekretar SAEN vodi zapisnik i njegovoj izradi

pristupa odmah po održanoj sednici Skupštine.

Svaka tačka dnevnog reda dobija posebno mesto u zapisniku najpre u obliku

Konstatacija a potom u obliku Odluka, ako ih ima.

43

U okviru svake tačke dnevnog reda obavezno se navode imena i prezimena učesnika

u raspravi, uključujući i one koji su svoja mišljenja dostavili u pisanoj formi.

Čl.15.

Obavezni podaci koji se unose u zapisnik su datum i mesto održavanja sednice kao i

imena i prezimena (1) prisutnih, (2) koji su dostavili mišljenje (i predloge pre

sednice), (3) objektivno sprečenih (da učestvuju na sednici uz navođenje razloga za

to) i (4) odsutnih (iz nepoznatih ili neopravdanih razloga).

Čl.16.

Tekst predloga zapisnika prihvata Kolegijum SAEN, a Predsednik SAEN ga

potpisuje, zajedno sa izvršnim sekretarom SAEN.

Predlog Zapisnika se potom dostavlja članstvu SAEN (prisutnim i odsutnim sa

sednice), sa naznakom (u propratnom pismu) da se u roku od 7 dana, nezavisno od

toga da li su prisustvovali, iznesu svoje primedbe (ako ih imaju) po svakoj tački

dnevnog reda.

Po isteku tog roka zapisnik se smatra da je usvojen u celosti ili po tačkama na kojima

nije bilo primedbi.

Čl.17.

Eventualne primedbe na Zapisnik razmatra Komisija koju čine članovi Kolegijuma.

Pošto detaljno razmotri sve prispele primedbe, Komsija formuliše svoje stavove i u

pisanoj formi informiše ukupno članstvo SAEN sa pozivom da se o tome izjasne.

Čl.18.

Samo su odluke Skupštine SAEN donete na sednici punovažne.

One stupaju na snagu usvajanjem Zapisnika ako na njih većina članstva SAEN nije

imala primedbe.

Čl.19.

Zapisnici sa sednica Skupštine su temeljni dokumenti o aktivnostima SAEN i kao

takvi uredno se arhiviraju i čuvaju.

Beograd, 22.2.2018. PREDSEDNIK

Prof. dr Ljubiša Adamović

44

IV NAUČNI SKUPOVI

Što se tiče održavanja naučnih skupova treba reći sledeće. Na prvoj sednici AEN od

23.aprila 2004. (čiji je Zapisnik, zbog važnosti, dat integralno u ovoj Monografiji u

poglavlju II, tač.2 str.21) pod tačkom 2. dnevnog reda koja glasi “Dogovor o

karakteru i aktivnostima AEN” stoji: “Nakon detaljne rasprave u kojoj su uzeli

učešća svi prisutni, donete su sledeće odluke:

2a. AEN treba da bude pre svega reperezentativnog, počasnog karaktera, da

bude znak naučnog prizanja.”

Tom alinejom se ispunjava osnovni “raison d′être”, razlog postojanja AEN kao

istaknute, vrhunske naučne asocijacije.

U nastavku te tačke dnevnog reda stoji:

“2b. AEN treba koliko je to moguće (pre svega zbog starosnog sastava članstva

AEN – B.Š.) da bude i radnog karaktera.

2c. AEN, naime, treba da nastavi da bude suorganizaotor naučno – stručnih

skupova odnosno savetovanja sa NDE i EFB”.

AEN, kao što se vidi iz narednog pregleda (IV 1. Zajednički naučni skupovi

NDES/SAEN/EFB) SAEN je održala sa NDES i EFB impozantan broj zajedničkih

naučnih skupova u proteklom dvadesetogodišnjem periodu. Time je u potpunosti i na

najvišem nivou ispunjena funkcija SAEN kao vrhunske naučne asocijacije.

45

1. Zajednički naučni skupovi SAEN sa NDES-om i

Ekonomskim fakultetom u Beogradu

1. Jugoslovenska preduzeća i banke:

Problemi, prestrukturiranje, privatizacija

(Beograd, 22-23- april 1998.)

2. Ekonomski odnosi sa inostranstvom i

tranzicija jugoslovenske privrede

(Herceg Novi, 24-26. jun 1998.)

3. Privatizacija, finansijsko tržište i finansijske institucije

(Beograd, 28-29. septembar 1998.)

4. Ekonomska politika, uslovi privređivanja i

poslovna politika preduzeća u 1999.

(Beograd, 9.10. decembar 1998.)

5. Akutni problemi jugoslovenske privrede:

Moguće alternative oporavka i razvoja

(Beograd, 25. jun 1999.)

6. Ekonomsko-finansijski odnosi sa inostranstvom:

Moguće alternative u funkciji obnove i

razvoja jugoslovenske privrede


7. Ekonomska politika 1999/2000.

(Beograd, 18-19. novembar 1999.)

1998.

1999.

46

8. Vlasnička transformacija preduzeća i banaka:

Jugoslovenska i međunarodna iskustva i perspektive

(Beograd, 23-24. mart 2000.)

9. Finansijska tržišta, finansijske institucije i privatizacija

preduzeća i banaka

(Budva, 7-9, jun 2000.)

10. Ekonomsko-finansijski odnosi sa inostranstvom –

strategija povećanja izvoza


11. Privredna kretanja i ekonomska politika u 2001.g

(Beograd, 4-5. decembar 2000)

12. Tranzicija i privatizacija preduzeća i banaka

(Beograd, 29-30. mart 2001.)

13. Finansijska tržišta, finansijske institucije i reformski

procesi

(Beograd, 6-8. jun 2001.)

14. Ekonomsko-finansijski odnosi sa inostranstvom

u funkciji obnove i razvoja jugoslovenske privrede

(Beograd, 27-28. septembar 2001)

15. Ekonomska politika 2001/2002: Opšti privredni ambijent,

poslovna klima i izgledi za restrukturiranje preduzeća i

banaka

(Beograd, 4-5. decembar 2001.)

16. Privatizacija i razvoj:

Modeli privatizacije preduzeća i banaka i tempo rasta

(Beograd, 27-28. mart 2002.)

2000.

2001.

2002.

47

17. Finansijska tržišta, finansijske institucije i tranzicija

(Beograd, 4-5. jun 2002.


Potreba, mogućnosti i mere za povećanje izvoza

(Novi Sad, 26-27. septembar 2002.)

19. Tekuća privredna kretanja i opcije ekonomske politike

za 2003. godinu


20. Nova rešenja u regulative privatizacije:

Dosadašnji rezultati i očekivani efekti

(Beograd, 17-18. april 2003.)


Politika i praktične mere unapređenja izvoza

(Valjevo, 25-26. septembar 2003.)

22. Privredna kretanja i ekonomska politika 2003/2004. g


23. Ekonomske posledice političke nestabilnosti

(Beograd, 12. februar 2004.)

24. Strategija i efekti reformi u Srbiji

(Beograd, 15-16. april 2004.)

2003.

2004.

48

25. Spoljna zaduženost SCG: Stanje, perspective, politika

(Beograd, 18. maj 2004.)


Konkurentnost privrede i izvoza


27. Ekonomska politika i razvoj 2004/2005.g.


28. Privreda Srbije- makroekonometrijsko modeliranje

(Beograd, 7. mart 2005.)


Institucije, politika, perspektive

(Novi Sad, 20-21. april 2005.)

30. Spoljna zaduženost Srbije i pretnja dužničke krize

(Beograd, 12 maj 2005.)

31. Ekonomska politika u 2006.godini


32. Nacionalni investicioni plan:

razvojni podsticaji i ograničenja

(Beograd, 31. oktobar 2006.)

33. Izazovi ekonomske politike Srbije u 2007.

(Beograd, 9. decembar 2006.)

34. Ciljanje inflacije, aprecijacija dinara,

spoljna neravnoteža:2006. i izgledi za 2007.


2005.

2006.

49

35. Kako završiti privatizaciju u Srbiji: Rezultati i perspektive

(Beograd, 11.maj 2007.)

36. Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom

(Beograd, 26. jun 2007.)

37. Tekuća privredna kretanja, ekonomska politika i

strukturne promene u Srbiji 2007/2008.


38. Kuda ide Srbija: Ostvarenja i dometi reformi


39. Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom:

Aktuelna pitanja i perspektive

(Novi Sad, 14. oktobar 2008.)

40. Ekonomska politika Srbije u 2009.

i izazovi svetske ekonomske krize


41. Tranzicija u Srbiji i globalna ekonomska kriza

(Beograd, 30 maj 2009.)

42. Ekonomsko-finansijski odnosi Srbije sa inostranstvom –

nužnost nove strategije

(Kragujevac, 15. oktobar 2009.)

43. Ekonomska politika Srbije u 2010 –

ka novom modelu makroekonomske stabilnosti


2007.

2008.

2009.

50

44. Ekonomsko-socijalna struktura Srbije:

učinak prve decenije tranzicije


45. Kako povećati konkurentnost privrede i izvoza Srbije

Preporuke za kreatore ekonomske politike

(Kragujevac, 30. septembar 2010.)

46. Ekonomska politika u 2011. godini

i nova strategija razvoja privrede Srbije


47. Reforme i ekonomski razvoj u tranziciji:

Srbija i Zapadni Balkan


48. Položaj i perspektive Srbije

u evropskoj i svetskoj privredi

(Kragujevac, 15. septembar 2011.)

49. Novi metodi menadžmenta i marketinga

u podizanju konkurentnosti srpske privrede

(Subotica/Palić 15. oktobar 2011.)

50. Monetarna politika i privredni razvoj


51. Privreda Srbije u drugom talasu krize: Izgledi za 2012.


2010.

2011.

51

52. Evropska unija i Srbija:

Od tranzicije do pridruživanja


53. Aktuelna kretanja u Evropskoj i svetskoj Privredi –

Implikacije na Srbiju


54. Izazovi za ekonomsku politiku Srbije u 2013. godini


55. Institucionalne reforme, ekonomski razvoj

i proces pridruživanja Evropskoj Uniji


56. Konkurentnost preduzeća u Srbiji

(Niš, 19. oktobar 2013.)

57. Ekonomska politika Srbije u 2014. godini:

Mogućnosti privrednog rasta u uslovima reformi

i fiskalne konsolidacije


2012.

2013.

52

58. Reforme i razvoj: Stanje, rezultati

i početak pregovora sa EU


59. Stanje i perspektive ekonomsko-finansijskih odnosa

Srbije sa inostranstvom


60. Kako povećati zaposlenost u Srbiji

(Novi Sad, 18. novembar 2014.)

61. Ekonomska politika Srbije u 2015. godini

(Beograd, 13. decembar 2014)

62. Restrukturiranje javnih preduzeća

u uslovima institucionalnih ograničenja




64. Stanje i perspektive agroprivrede i sela u Srbiji (Beograd,

23. april 2016.)

65. Strane direktne investicije i privredni rast Srbije (Beograd,

15. oktobar 2016.)

66. Ekonomska politika Srbije u 2017. godini


67. Strukturne reforme i uloga regulatornih tela u Srbiji


2014.

2015.

2016.

2017.

53

68. Menadžment i marketing

– Trendovi i uticaji na efikasnost tržišta u Srbiji (Subotica,

6. oktobar 2017.)


– Kvalitet institucija i ekonomski rast

( Beograd, 22. decembar 2017.)

U ranije navedenoj tački dnevnog reda te Skupštine AEN (od 23.4.2004) predviđena

je i dodatna mogućnost radnog karaktera AEN, a naime:

“2d. AEN uz to, sama ili u zajednici sa NDE i EFB i drugima treba povremeno da

organizuje uže naučno – stručne rasprave, okrugle stolove, tribine, predavanja,

promocije i slično.” Tih mogućih užih oblika aktivnosti nije bilo dovoljno. Umesto

toga, u poslednjih nekoliko godina održani su – i objavljeni zbornici – sledeći

posebni naučni skupovi SAEN.

2. Posebni naučni skupovi SAEN

1. Ekonomska nauka i privredna kriza (Beograd, 4.11.2010.)

2. Globalna kriza i ekonomska nauka: Neoliberalizam i alternative

(Beograd, 16.3.2012.)

3. Izgledi i alternative izlaska iz recesije: Akteri, dometi i teorijski koncepti

(Beograd, 26.4.2013.)

4. Liberalne i komunitarne opcije u institucionalnoj izgradnji i ekonomskoj

politici (Beograd, 20.3.2015.)

Ovi posebni naučni skupovi SAEN prihvaćeni su na uporno instistiranje prof. dr

Ljubomira Madžara5.

5 I to kao jedini vid aktivnosti SAEN. Oni su bili predmet ozbiljnih kritika (od strane članstva SAEN)

u pogledu načina organizovanja i vođenja (neakademske) rasprave, izbora tema (skoro iste za sve te

naučne skupove), izbora (istog) autora za sve uvodne referate, vrlo slabog odziva članstva i sl. (što je

dodatno doprinelo njegovoj smeni kao predsednika SAEN).

54

V ČLANSTVO SAEN

1. Spisak članstva SAEN

SRPSKA AKADEMIJA EKONOMSKIH NAUKA*

Serbian academy of Economic Sciences

A. Redovni članovi: 1-11. Datum izbora u AEN

29.11.2017: Prema redosledu izbora Za člana Za redovnog člana

1. Akademik prof. dr Branislav Šoškić1 (EANU, CANU) 05.02.1998.

2. Prof. dr Ljubiša Adamović2 (CANU – Inostrani član) 05.02.1998.

3. Akademik prof. dr Časlav Ocić (SANU) 2003. god.

4. Prof. dr Oskar Kovač 09.09.2004. 19.03.2009.

5. Prof. dr Mlađen Kovačević 09.09.2004. 19.03.2009.

6. Prof. dr Jovan Ranković 09.09.2004. 19.03.2009.

7. Prof. dr Milena Jovičić 09.09.2004. 23.04.2010.

8. Prof. dr Pavle Petrović 09.09.2004. 23.04.2010.

9. Prof. dr Vladimir Grečić 19.03.2009. 18.12.2015.

10. Prof. dr Miomir Jakšić3 19.03.2009. 13.04.2017.

11. Prof. dr Momčilo Milisavljević 09.09.2004. 29.11.2017.

SAEN

55

1 Počasni predsednik 2 Predsednik 3 Potpredsednik 4 Generalni sekretar

Preminuli redovni članovi i članovi SAEN:

1. Akademik prof. dr Obren Blagojević

2. Akademik prof. dr Nikola Čobeljić

3. Akademik prof. dr Kosta Mihajlović

4. Akademik prof. dr Miloš Macura

5. Akademik prof. dr Ivan Maksimović

6. Prof. dr Milutin Ćirović

7. Prof. dr Živko Kostić

8. Prof. dr Stojan Novaković

9. Prof. dr Marko Petrović

10. Prof. dr Tomislav Popović

B. Članovi: 12-20.

29.11.2017: Prema redosledu izbora

12. Prof. dr Jurij Bajec 23.04.2010.

13. Prof. dr Božidar Cerović4 23.04.2010.

14. Prof. dr Blagoje Babić 16.03.2012.

15. Stojan Stamenković 16.03.2012.

16. Prof. dr Đorđe Đukić 12.06.2015.

17. Prof. dr Boško Živković 12.06.2015.

18. Prof. dr Branko Urošević 13.04.2017.

19. Prof. dr Miodrag Zec 13.04.2017.

20. Prof. dr Dejan Šoškić 29.11.2017.

INOSTRANI ČLANOVI (od 14.11.2014) Raniji status u AEN

1. Akademik prof. dr Milica Kostić (CANU) — 2003. god.

2. Prof.dr Pavle Bogetić 09.09.2004.

3. Prof.dr Branko Milanović 09.09.2004. 16.3.2012.

4. Prof.dr Veselin Vukotić (CANU – Vanredni član) 09.09.2004. 2011. god

56

2. B I O G R A F I J E

članstva SAEN

57

Akademik prof. dr BRANISLAV ŠOŠKIĆ

Redovni član SAEN i počasni predsednik SAEN

Rođen 19. novembra 1922. u Gusinju. Školovao se u Novom Pazaru i Beranama.

Diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu (1951), biran za doktoranta i

asistenta, doktorirao (1954) sa tezom “Smitova i Rikardova teorija vrednosti-

uporedna analiza”, za docenta (1955), vanrednog (1960) i redovnog profesora

(1965), na predmetu Ekonomske doktrine odnosno Razvoj i savremena ekonomska

misao i (poslediplomskom) Zaposlenost i stabilizacija.

Dve godine (1955-57) je proveo na post-doktorskom usavršavanju na univerzitetima

u Velikoj Britaniji (Sent Andrej i Kembridž), a jednu (1962/1963) u SAD (Harvard i

Kalifornija). Više puta je bio profesor po pozivu na stranim univerzitetima, najviše u

SAD (dva kvartala 1971/1972, kvartal 1973/74, celu 1974/75, kvartal 1977/78,

semestar 1978/79). Bio je gost više stranih akademija nauka i univerziteta, gde je

držao predavanja i podneo veliki broj naučnih referata na naučnim skupovima (Pariz,

Sofija, Bratislava, Rapalo, Venecija, Moskva, Salcburg, Varšava, Prag, Poznanj,

Vajmar, Budimpešta, Plzenj, Berlin, Rostok, Ženeva, Berkli, Lenjingrad, Sorento,

Nju Delhi, Bombaj, Bangalore, Madras, Kalkuta, Beč, Bukurešt, Labok, Dar es

Salam, Morogore, Sejšeli, Peking, Kitakuiši i dr.).

Na Ekonosmkom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio je, pored ostalog, šef

katedre, predsednik Veća poslediplomskih studija, predsednik Saveta i dekan

Fakulteta (dva mandata 1964-65; 1965-67), predsednik Saveta Univerzitetskog

Međunarodnog centra za društvene nauke.

Bio je istovremeno direktor Instituta za ekonomska istraživanja u Beogradu (1961-

1984), član ekonomskih saveta Srbije i Crne Gore, Saveznog ekonomskog saveta,

Međunarodnog komiteta za izučavanje savremenog kapitalizma i ekonomske teorije,

Upravnog odbora Naučne sekcije Saveza ekonomista Jugoslavije, naučni sekretar

Naučnog društva Srbije (od osnivanja 1969), član Matičarske komisije za izbor

58

prvih članova Društva za nauku i umjetnost Crne Gore, član redakcija naših i

međunarodnih časopisa, zbornika i enciklopedija, predsednik Odbora za ekonomske

nauke Crnogorske akademije nauka i umjetnosti, član Savezne komisije za izradu

Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije (1981-1983), član Savezne

Stabilizacione komisije (1983-1986), predsednik Crnogorske akademije nauka i

umjetnosti (dva mandata, 1981-83, 1983-85), predsednik Predsedništva i Saveta

akademija nauka i umetnosti SFRJ (1981-1984) i prvi predsednik

Međuakademijskog (svih akademija nauka i umetnosti u SFRJ) odbora za

ekonomske nauke. Bio je (1994-2002) predsednik Naučnog društva ekonomista

Jugoslavije potom Srbije i Crne Gore i (1998-2010) predsednik Jugoslovenske sada

Srpske akademije ekonomskih nauka i (1983-92). Dugo godina je bio rektor post-

diplomskih i doktorskih studija Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD)

Univerziteta za mir Ujedinjenih nacija.

Obavljao je, uz to, mnoge i istaknute javne funkcije. Bio je poslanik Savezne

skupštine i predsednik Odbora za visoko školstvo i Odbora za obrazovanje

Prosvetno-kulturnog veća (u dva mandatna perioda 1966-1970, 1970-1975),

predsednik Republičke zajednice obrazovanja SR Srbije (1967-1970), član (1984-

85), i predsednik Predsedništva SR Crne Gore (1985-1986), predsednik Saveta

“Enciklopedije Crne Gore”, predsednik Jugoslovenske komisije za UNESKO.

Akademik Šoškić je od 1961. član Naučne sekcije ekonomista Jugoslavije, a nakon

1991. redovni član Naučnog društva ekonomista Jugoslavije, potom Srbije i Crne

Gore, a sada Srbije. Sada je (od 2002.) počasni predsednik (sa neograničenim

mandatom) Naučnog društva ekonomista Srbije i (od 2010.) počasni predsednik (sa

neograničenim mandatom) Srpske akademije ekonomskih nauka. Član je Evropske

ekonomske asocijacije, redovni član Crnogorske akademije nauka i umjetnosti (od

osnivanja, 1973), redovni član Evropske akademije nauka i umetnosti ( od 1992),

profesor emeritus i predsednik Nastavno-naučnog veća ECPD.

Dobitnik je povelje (1967) i povelje i plaketa (1977) Ekonomskog fakulteta u

Beogradu i povelje (1980) u Kragujevcu, plakete Kolarčevog narodnog univerziteta

(1977), zahvalnice Saveza ekonomista Srbije (1979) i Jugoslavije (1982).

Dobitnik je nagrade Beogradskog Univerziteta za najbolji univerzitetski udžbenik

(1970); Oktobarske nagrade Beograda za najbolja dostignuća u oblasti nauke (1971),

Trinaestojulske nagrade za najbolja naučna ostvarenja (1977); nagrade AVNOJ-a za

stvaralaštvo i rad od opšteg značaja za razvitak Jugoslavije u oblasti ekonomskih

nauka (1984).

59

Ušao je u sve naše i u više stranih enciklopedija: Ko je ko u Jugoslaviji, Mala

enciklopedija Prosveta, Ko je ko u Srbiji, Ko je ko u Crnoj Gori, Who’s Who in the

World, International Book of Honour, Men of Achievement, International Register of

Profiles, Biography International, International Directory of Distinguished

Leadership, Millenium Hall of Fame, Five Hundred Leaders of Influence,

International Who's who of Contemporary Achievement, The Man of the Year 1997 i

druge.

Objavio je preko 400 naučnih i stručnih radova, knjiga, monografija, studija i

udžbenika, zbornika, naučnih referata i saopštenja (na našim i međunarodnim

naučnim skupovima), članaka i ostalih tekstova na našim i stranim jezicima

(engleski, francuski, ruski, a takođe, španski, nemački, italijanski, češki, poljski,

bugarski, albanski). Najpoznatije su mu sledeće knjige: Razvoj ekonomske misli

(nagrađeno 1970. nagradom Beogradskog univerziteta za najbolji univerzitetski

udžbenik (1965, 1968, 1970, 1972, 1974, 1978); Proizvodnja, zaposlenost i

stabilizacija (1970, 1972, 1973); Raspodela dohodaka u tržišnoj privredi (nagrađena

Oktobarskom nagradom Beograda 1972) (1971, 1974); Teorija vrednosti – klasična

ekonomska analiza (1971); Ekonomska analiza I i II (1972, 1973); Ekonomska cena

obrazovanja (1974, 1983); Ekonomske doktrine (nagrađena Trinaestojulskom

nagradom 1977) (1975, 1976, 1980, 1981, 1983); Savremena ekonomska analiza

(1978); Ekonomska misao i ekonomska politika (1978, 1980, 1989);

Odlikovan je sa više ratnih i mirnodopskih odlikovanja: Medalja za hrabrost, Orden

za hrabrost, Orden zasluga za narod, Orden Republike sa srebrnim vencem (1965),

Orden rada sa crvenom zastavom (1978), Orden Republike sa zlatnim vencem

(1986), kao i nekih inostranih.

Crnogorska akademija nauka i umjetnosti je u čast akademika Šoškića objavila

spomen knjigu Naučna misao akademika Branislava Šoškića (1994).

Uvršten je u obimnu Enciklopediju (na srpskom i engleskom) Srbi koji su obeležili

XX vek – pet stotina ličnosti (2005) kao i u enciklopediju Srpski Who is who (2011-

2013).

60

Kolegijum SAEN

PRILOG BIOGRAFIJI

AKADEMIKA ŠOŠKIĆA

Ovaj Prilog priključujemo biografiji akademika prof. dr Branislava Šoškića u znak

priznanja i zahvalnosti što je kao dugogodišnji (1994 – 2002) predsednik Naučnog

društva ekonomista Jugoslavije (NDEJ), organizovanjem brojnih naučnih skupova

afirmisao NDEJ i što je pre 20 godina (1998) osnovao Srpsku (tada Jugoslovensku)

akademiju ekonomskih nauka kao kadrovski najistaknutiji, rigorozno odabran i

brojčano limitiran deo redovnih članova NDEJ, bio prvi i vrlo uspešan dugogodišnji

(1998-2010) predsednik SAEN, sada (od 2010) prvi počasni predsednik SAEN (bez

ograničenja mandata) i što je autor ove Monografije. Ovim predlogom želimo da

upotpunimo njegov životopis pre svega detaljima iz prethodnih, predakademskih

mladalačkih perioda njegovog života i da ukažemo samo na neka njegova značajna

dostignuća iz akademskog perioda njegovog života i stvaralaštva.

Branislav Šoškić je rođen u porodici prevremeno penzionisanog oficira (zbog

ranjavanja u borbama za oslobođenje) Vase (oca) i majke Vukane rođene Stojković,

koja se ubrzo potom preselila u Novi Pazar (gde je rođeni brat Vasov dr Milorad bio

profesor gimnazije). B.Šoškić je tu završio osnovnu školu i niže razrede gimnazije, a

više razrede gimnazije u Beranama sa odličnim uspehom. A njegov otac bio je prvi i

to vrlo uspešan industrijalac (vlasnik fabrika crepa i cigle u tom okrugu).

U toku svog školovanja u Beranama Branislav najveći deo svog slobodnog vremena

posvećuje čitanju naše i strane literature iz vrlo bogate porodične biblioteke, posebno

one sa naglašenom socijalnom komponentom, koja razmatra društvenu i ekonomsku

nejednakost. S druge strane, on uočava velike socijalne i ekonomske razlike njegovih

vršnjaka u školi i društvu oko njega. Sve je to uticalo na njega da on, iako iz vrlo

imućne porodice, postane borac za pravdu i društvenu jednakost, da (ne znajući za

to) postane član ilegalne omladinske organizacije SKOJ i da se uključi u ilegalne

aktivnosti te organizacije.

Šoškić školske 1940-41 godine počinje svoje studije na Univerzitetu u Beogradu.

Paralelno sa studiranjem on učestvuje u akcijama SKOJ-a i KP na Univerzitetu, u

prestižnom Domu studenata Kralja Aleksandra u kome je stanovao, i šire. Na

početku zimskog raspusta, januara 1941, izbegao je hapšenje zbog svoje političke

61

aktivnosti, napuštajući za to vreme Beograd. Po povratku on pored studija nastavlja

sa svojim ilegalnim aktivnostima. Pored ostalog, on učestvuje u demonstracijama

koje su uoči 27. marta organizovale KPJ i sutradan na poznatim manifestacijama

protiv pristupanja Jugoslavije Hitlerovom Trojnom paktu. Na nekoliko dana pre

bombardovanja Beograda (početkom aprila 1941.) on se vraća u Berane. Tu

učestvuje u radu Skojevske organizacije na sastancima gde se proučavala ilegalna

marksističko-lenjinistička literatura i u obučavanju u rukovanju oružjem u pripremi

ustanka protiv fašističkih (italijanskih) okupatora. Tako počinje njegovo uključivanje

u Narodno-oslobodilački pokret (NOP) 1941.

Po izbijanju ustanka (13. jula 1941.) protiv italijanskih okupatora i streljanjem

istaknutih članova KP u Beranama (na Jasikovcu), KP donosi odluku da se napadne

italijanski garnizon u Beranama i grad oslobodi. To su učinili članovi KP i SKOJ-a i

drugi rodoljubi iz okolnih sela koji su imali oružje. KP s pravom nije htela da

uključuje u oružanu akciju mlade skojevce iz grada koji tada nisu imali oružje.

Oružani napad na italijanski garnizon je bio kratak i uspešan, i 16. jula Berane su bile

oslobođene. Skojevska organizacija i Šoškić su se pridružili oslobodiocima.

Ta sloboda, međutim, nije dugo trajala. Okupator uspostavlja opet svoju vlast.

Najistaknutiji učesnici u ustanku se povlače u ilegalu. KP poziva ostale manje

“kompromitovane” svoje članove, pre svega Skojevce da do daljnjeg ostanu u svojim

mestima boravka, tj. da se “legalizuju”.

Ubrzo potom dolazi do formiranja i omasovljavanja četničke organizacije koja je

svog glavnog neprijatelja videla u NOP-u, pre svega u članovima KP i SKOJ-a.

Okupator je podržao četničku organizaciju i po njihovom predlogu krajem 1941.

godine izvršio hapšenje jedne poveće grupe članova KP i SKOJ-a u gradu, i među

njima i B. Šoškića (njega, pored ostalog i zbog toga što su četnici u obližnjem selu

pronašli priličan broj marksističke i druge ilegalne literature koje je B.Šoškić sklonio

neposredno pre legalizacije). Ta grupa je odmah u zoru (kamionima) internirana u

koncentracione logore u Albaniji, Bureli, Klos i Kavaju. U tim logorima nije bilo

radnih obaveza, ali je izgladnjivanje bilo dovedeno do krajnjih granica izdržljivosti.

Jedini svetao trenutak za Šoškića bio je udžbenik “Italijanski u 100 lekcija” koji je on

sa sobom doneo, što mu je omogućilo da dobro savlada italijanski jezik i da ga

primenjuje čitanjem italijanskih novina.

Jednog dana, aprila 1942, vlasti u logoru su tu Šoškićevu grupu interniraca strpali u

kamione i odvezli u zatvor u Podgoricu, smestili ih u zatvorske prostorije odakle

vode na streljanje. Šoškić je postao sasvim svestan te situacije kada je u toku noći

italijanski karabinjer proveravao spisak zatvorenika, kada ga je pitao šta je po

62

zanimanju, na šta mu je Šoškić odgovorio „student“, a ovaj uzvrati na italijanskom

“Mnogo mi je žao. ”.U zoru su tu grupu kamionima odvezli do Ćemovskog polja, gde

su obično vršili streljanja, počeli sa izbacivanjem iz kamiona, radi streljanja. U tom

momentu su dojurili automobilom italijanski oficiri koji su zaustavili kretanje

zatvorenika ka strelištu i izdali naređenje da se zatvorenici ponovo ukrcaju u

kamione i vrate u logor u Albaniji (istog dana u Beranama je bio objavljen javni

oglas o streljanju obe grupe sa imenima, pa i imenom B.Šoškića).

Objavljivanje tog događanja stiglo je tek kasnije. Naime, partizani su pre toga

bombama zarobili nekoliko italijanskih oficira. Italijanske vlasti su zahtevale njihovo

oslobađanje uz pretnju da će, u protivnom, u znak odmazde, dovesti poveću grupu

interniraca (članova KP i SKOJ-a) iz logora u Podgorici na streljanje. Partizani su,

nakon tog odlučili da puste zarobljene italijanske oficire a italijanske vlasti su

odustale od streljanja i vrate Šoškićevu grupu interniraca u logor u Albaniji.

Krajem 1942. godine, B. Šoškić je vraćen (u konfinaciju) u Berane, s tim da se – radi

evidencije – svakodnevno prijavljuje u kancelariju italijanske policije. Tako je to

trajalo, uz povremene rizične lične kontakte sa Skojevskom organizacijom van

Berana sve do kapitulacije Italije, septembra 1943.

Od tada pa narednih skoro godinu dana Šoškić je obavljao omladinske političke

funkcije najpre kao rukovodilac SKOJ-a Berana a potom kao predsednik Sreske

Anti-fašističke omladine Jugoslavije, učestvujući u mnogim akcijama – uključujući i

vojne, boračke u tom okrugu.

Avgusta 1944, na poziv komandanta XII partizanske divizije koja je tada bila u

blizini Mostara, Šoškić postaje politički komesar Pratećeg bataljona te divizije, i sa

njom učestvuje u oslobođenju Beograda (20.oktobra 1944).Poslednje mesece anti-

fašističke Narodno-oslobodilačke borbe, Šoškić je proveo u oslobađanju Vojvodine i

Slavonije, najpre kao politički komesar Pratećeg bataljona III armije, a potom kao

rukovodilac SKOJ-a 16. i 32. divizije i zamenik političkog komesara brigade.

Prve mesece po oslobođenju Jugoslavije proveo je (u činu kapetana JNA) u

Karlovcima, Novom Sadu a potom u Beogradu. Više njegovih usmenih i pisanih

zabeležaka da izađe iz Armije (da se demobiliše odnosno pređe u rezervu) radi

nastavljanja studija na Univerzitetu u Beogradu su odbijani. Nakon toga su njegovi

zahtevi ublaženi: da odlaže zahtev za demobilizaciju ali da mu se dozvoli da studira.

To mu je, tek nakon više intervencija, i omogućeno. Odlučio je da to bude

Ekonomski fakultet u Beogradu. Upisao ga je septembra 1947. i od tad počinje

njegova vrlo uspešna ekonomska karijera, o kojoj govori njegova pisana Biografija.

Njoj bi samo trebalo dodati sledeće:

63

Akademik Šoškić je diplomirao 1951. na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u

Beogradu, kao najbolji student svoje generacije.

On je prvi iz svoje generacije i među prvima na Ekonomskom fakultetu doktorirao

1954. i promovisan januara 1955. od strane rektora Univerziteta u Beogradu (sa

nekoliko drugih što je, pored ostalog, i Politika objavila sa fotografijom rektora sa

promovisanim u svojoj rubrici koja se sada zove “Ljudi i događaji”).

On je svoja post-doktorska usavršavanja imao na najprestižnijim univerzitetima u

V.Britaniji i SAD u trajanju od pune 3 godine (1955-57 i 1962-63).

On je više puta i više godina bio gostujući profesor na više univerziteta u

inostranstvu, najviše u SAD i to u zvanju “izvanrednog Fulbrajtovog gostujućeg

profesora”.

Impresivan je njegov naučni opus, broj knjiga i izdatih radova, učešća na brojnim

međunarodnim naučnim skupovima (sa referatima), brojne i vrhunske nagrade za

naučni rad, uvrštenost u desetak međunarodnih enciklopedija, ostala priznanja i

odlikovanja.

Postao je akademik 1973. godine i tada i za duže vreme bio je jedini jugoslovenski

ekonomista sa tom titulom.

On je u Evropskoj akademiji nauka i umetnosti izabran 1992. za redovnog člana

među prvima (zajedno sa predsednicima Srpske, Hrvatske, Slovenačke i Makedonske

akademije nauka i umetnosti).

Akademik Šoškić se u svojim radovima dosledno zalagao za tržišni karakter

jugoslovenske i srpske samoupravne privrede i vrlo smelo za njenu transformaciju

kao akcionarsku (gde bi zaposleni građani postali suvlasnici, a ostali građani mogli

da postanu akcionari deoničari/suvlasnici). On je u nastavi na Ekonomskom fakultetu

u Beogradu širom otvorio prostor za sve škole i pravce van marksističke ranije i

savremene ekonomske misli. A to su uveliko prihvatili i drugi ekonomski fakulteti u

SFR Jugoslaviji na kojima je njegova knjiga Ekonomske doktrine bila udžbenik ili

udžbenička literatura.

64

Prof. dr LJUBIŠA S. ADAMOVIĆ

Redovni član SAEN i Predsednik SAEN

Obrazovanje

Diplomirao na Novinarsko-diplomatskoj visokoj školi u Beogradu, magistrirao iz

oblasti međunarodne ekonomije na Ohajo Univerzitetu (Athens, Ohio, SAD),

doktorirao na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, iz oblasti Teorije

međunarodne trgovine.

Sadašnja pozicija

Profesor Međunarodne ekonomije i Dekan međunarodnih poslediplomskih studija

Evropskog centra za mir i razvoj osnovanog od strane Univerziteta za mir

Ujedinjenih nacija. Od 1990. do 2007. profesor Međunarodne ekonomije i Direktor

programa za proučavanje Rusije i Istočne Evrope na Državnom univerzitetu Floride

(Tallahassee, FL, SAD). Pre toga dugogodišnji redovni profesor i Šef katedre za

Međunarodnu ekonomiju na Ekonomskom fakultetu Beogradskog univerziteta.

Profesionalna biografija

Profesionalno iskustvo stekao je u spoljnoj trgovini, ekonomskom novinarstvu,

Institutu za međunarodnu politiku i privredu (Beograd) i domaćim i međunarodnim

konsultantskim kućama u domenu spoljne trgovine i investicija.

Kao gostujući profesor držao je predavanja na vodećim univerzitetima u svetu i na

svim kontinentima osim Australije. Osim na srpskom, predaje na engleskom, ruskom

i francuskom jeziku. Između ostalih predavao je i na Moskovskom državnom

univerzitetu „Lomonosov“, na Harvardu, Massachusetts Institute of Technology,

Raenseller Institute of Technology (Albany, New York), Univerzitetu u Kembridžu,

Oksfordu, Columbia University (Njujork), Berkeley University, UCLA (University

of California at Los Angeles), Council for International Relations (New York City),

John’s Hopkins Univerzitetu, Akademiji nauka Rumunije, Akademiji nauka

65

Jermenije, Royal Institute for International Affairs (Chatham House) – London,

Cornell University (Ithaca, NY) Northwestern University (Evanston Illinois, SAD),

Case Western Reserve University (Cleveland, Ohio), Istituto d' Affari Internazionali

– Rim, Foreign Service Institute (US Department of State), Taft University –

Fletcher School of Law and Diplomacy, Diplomatische Akademie – Beč, Institute for

Internatonale Trade (New Delhi, India) i dr.

Članstvo u akademskim i profesionalnim organizacijama i udruženjima

Član je i funkcioner u nizu domaćih i međunarodnih profesionalnih organizacija kao

što su Naučno društvo Srbije, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, predsednik

Ekonomskog saveta Jugoslavije, Akademija ekonomskih nauka Srbije i Crne Gore,

ASPEN Institut – Rim, The American Economic Association, The Southern

Economic Association, American Association for Advancement of Slavic Studies,

Mediterranean Social Science Research Council. Predsednik je Srpske akademije

ekonomskih nauka (SAEN) od 13. aprila 2017.god.

Osim naučnoistraživačkog rada i univerzitetske karijere bio je angažovan u domenu

ekonomske diplomatije, prvi je pregovarač u odnosima SFRJ sa Evropskom

ekonomskom zajednicom (Brisel), član delegacija SFRJ u specijalizovanim

agencijama UN, predstavnik Jugoslavije u Savetu za uzajamnu ekonomsku pomoć

(Moskva), kao i u formulisanju ciljeva ekonomske politike i reformi privrednog

sistema Jugoslavije.

Nagrade i priznanja

Biografija objavljena u sledećim publikacijama

Who’s Who in World (Marquiese, Chicago)

Who’s Who in World Finance and Industry (Marquise, Chicago)

International Who’s Who

Ko je ko u Jugoslaviji (Prosveta, Beograd)

Dictionary of International Biography (Melrose Press, Oxford, England)

Strathmore’s Who’s Who (New York)

Ko je Ko u Srbiji (Bibliofan, Beograd)

Who’s Who Among America’s Teachers – the Best Teachers in America Selected by

the Best Students 1998. – 2005. (rangiran u 2% vrhunskih profesora)

Biografski leksikon: Srbi u Svetu – Ko je ko 1995. – 1999., Beograd – Los Anđeles,

1999.

Ko je ko u Srbiji, Beograd, 2013.

66

Odlikovanja

Oktobarska nagrada Beograda 1988. za najbolju knjigu iz društvenih nauka

Medal of Merit – Ohio University 1985.

Orden rada sa crvenom zastavom 1980.

Orden rada sa srebrnim vencem, 1965.

Phi Kappa Phi, 1958.

Dobitnik Fulbright stipendije kao gostujući predavač (1962.), gostujući profesor

1970. i dobitnik nagrade Fulbright programa za istaknute profesore 1978.

Počasni građanin grada Sakramento (Kalifornija, SAD)

Počasni građanin grada Austin (Teksas, SAD)

Bibliografija

Opus objavljenih radova profesora Adamovića (knjige, članci, studije i monografije)

na srpskom, slovenačkom, makedonskom, ruskom, engleskom, španskom,

francuskom, italijanskom, arapskom i urdu jeziku obuhvata oko 380 bibliografskih

jedinica

67

Prof. dr ČASLAV OCIĆ

Redovni član SAEN

Rođen u Dalju 5. maja 1945.

Obrazovanje: OŠ Dalj, gimnazija Osijek, diplomirao na Ekonomskom fakultetu

Univerziteta u Beogradu, magistrirao na Williams College, Vilijamstaun,

Masačusets, SAD, doktorirao na EFUB.

Radio: (kao asistent, direktor naučno - istraživačke delatnosti, v.d.direktora) u

Institutu ekonomskih nauka, Beograd, 1969-91; profesor: Hokaido univerzitet,

Saporo, 1983-4; naučni savetnik: Institut za socijalnu politiku, Beograd. 1994,

Institut za ekonomiku poljoprivrede, Beograd. 1995, 2003; redovni profesor:

Ekonomski fakultet Univerziteta u Prištini, 1995-9; ekspert Savezne vlade za

projekte iz ekonomskih nauka1998-2003; naučni savetnik: Institut za međunarodnu

politiku i privredu, Beograd. 1999-2001; redovni profesor (i prorektor): MTU

Beograd. 2001-3; direktor za Balkan studija na daljinu o EU za studente jugoistočne

Evrope 2002-6 (EU Balkan Path to Integration, Distant Learning Course; Balkan

Director); profesor: BPŠ 2004-10, predsednik Naučnog veća, potom UO

Geografskog instituta SANU “Jovan Cvijić”, ocenjivač EU za projekte iz društvenih

nauka od 2005; član redakcije časopisa: Ekonomska analiza (EAWM) 1974-80,

Gledišta 1978-81, glavni i odgovorni urednik časopisa Ekonomika (Beograd) 1994-8,

saosnivač i glavni i odgovorni urednik časopisa Proprietas 1997, osnivač MAP-a,

član uredništva časopisa Ekonomski pogledi, Mesečnih agroekonomskih analiza, član

redakcije (od 2000), glavni i odgovorni urednik (od 2005. do 2017), predsednik

Saveta (od 2017) Zbornika Matice srpske za društvene nauke, zamenik glavnog

urednika Ekslibris letopisa od 1995, osnivač i glavni i odgovorni urednik

međunarodnog časopisa SYNAXA: Matica Srpska International Journalfor

Social Sciences, Arts and Culture, urednik Srpske enciklopedije (ekonomija i

finansije).

68

Usavršavanje: Economics Institute, Boulder, Kolorado, SAD, Letnji ekonomski

univerzitet Budimpešta, University of Sussex, Velika Britanija.

Rad u inostranstvu: Japan 1983-4.

Dela: Industrija znanja – budućnost Beograda (koautor), Beograd 1985; Nacionalna

ravnopravnost i regionalni razvoj, Beograd 1986; Beogradika: bibliografija radova

o Beogradu, Beograd 1988; Rast ili vlast: Ogledi o politici i ekonomiji, Beograd

1990; Struktura i efikasnost: Regionalna analiza komponenata strukturnih promenai

razlika u ekonomskoj efikasnosti u jugoslovenskim republikama i pokrajinama,

Beograd 1994; Metaekonomika kvareži, Beograd 1997; Poslovni vodič za

preduzetnike (koautor), Priština i Beograd 1997; Ekonomika regionalnog razvoja

Jugoslavije, Beograd 1998; Ex Libris in the Serb Countries, Belgrade 1999; Uvod u

regionomiku, Beograd 2003; Regionomska istraživanja, Beograd 2004; Evaluation of

Swiss Humanitarian and Development Aid to Serbia and Montenegro 2002-2004 and

New Medium Term Concept (co-author), Oxford 2005; Srbin na Kosovu i u Metohiji

(kourednik zbornika sa akademikom Stevanom Karamatom), Beograd 2006;

Stvaralaštvo Milutina Milankovića (urednik zbornika), Beograd 2009; dva izdanja;

Structural Analysis of the Yugoslav Economy from the Early 1950s to the Late 1960s,

Saarbrücken 2012; Regionalistička dekonstrukcija Srbije, Beograd 2012; Strukturna

analiza jugoslovenske privrede 1952-1962-1968, Beograd 2013; Srpska demografska

bibliografija: 1945-2012. (urednik), Beograd 2013; Pomaci, učešća, učinci: Privrede

Jugoslavije, republika i pokrajina 1952-1990, Beograd 2013; Moguće strategije

razvoja Srbije (urednik zbornika) Beograd 2014; Ka obali plovi: Strategološka

razmatranja, Beograd 2015. (1.izd.) i 2017. (2.izd.) – prev. na engleski, ruski i

kineski; Sporovi o budućnosti Srbije i SANU: Šta i kako dalje? (priređivač), Beograd

2017. (Prvi deo: Opstanak i razvoj) i 2018. (Drugi deo: Istina i sloboda);

Regionalističeskaяdekonstrukciя (u štampi).

Projekti: više od 60, rukovodilac više od 40. Dobitnik je većeg broja raznih nagrada.

Od 2003. dopisni, a od 2015. redovni član SANU. Od novembra 2015. sekretar

Odeljenja društvenih nauka i član Predsedništva SANU. Bio je potpredsednik UO

Srpske književne zadruge, 2012-2017.

69

Prof. dr OSKAR KOVAČ

Redovni član SAEN

Prof. dr. Oskar I. Kovač rođen je u porodici Ileša Kovača i Rozalije Nemeš, 1937.

godine u Zrenjaninu (Srbija), gde je i završio gimnaziju. Ekonomski fakultet

Univerziteta Beogradu, završio je 1960. godine. Na istom fakultetu je magistrirao

1967. i doktorirao 1971. godine. Bio je specijalizant na London School of Economics

and Political Science 1966.-1967., sa stipendijom OECD. Godine 1979-1980. proveo

je na Massachusetts Institute of Technology, USA, na osnovu fellowship-a American

Association of Learned Societies. Do kraja 1965. bio je šef Sektora u Zavodu za

planiranje SR Srbije, Beograd; 1965.-1972.g. naučni istraživač i direktor sektora u

Institutu ekonomskih nauka, Beograd. Godine 1972. bio je biran za docenta, 1978. za

vanrednog profesora, a 1984. godine za redovnog profesora Ekonomskog fakulteta

Univerziteta u Beogradu. U periodu 1983.-1985. bio je dekan Ekonomskog fakulteta

u Beogradu. Bio je šef katedre za međunarodnu ekonomiju (1992.-1996.), predsednik

komisije za doktorate i član Upravnog odbora fakulteta. Bio je član član Komisije za

izradu Dugoročnog programa ekonomske stabilizacije i šef grupe za sistem i politiku

ekonomskih odnosa sa inostranstvom (1981.-1983.) za šta je odlikovan Ordenom

rada sa crvenom zastavom 1985. godine. Bio je član Saveznog izvršnog veća SFR

Jugoslavije (maj 1986. – mart 1989. godina) i potpredsednik Savezne vlade SR

Jugoslavije 1992. godine.Obavljao je odgovorne poslove u svim vrstama

profesionalnih organizacija ekonomista i njihovih časopisa i šef Komiteta za

međunarodne odnose Društva ekonomista Jugoslavije (1981-1984). Član je Odbora

za ekonomske nauke SANU. Bio je glavni urednik časopisa za društvenu teoriju i

kritiku „Gledišta“. Sa predavanjima po pozivu učestvovao u radu Ekonomskog

instituta Mađarske akademije nauka, Američke asocijacije za slavističke studije, New

York Council on Foreign Relations, konferencije UN u Bangkoku, Međunarodne

organizacije rada u Ženevi, Univerziteta u Seulu, Univerziteta u Hamburgu i

70

Minhenu, Centru za studije trećeg sveta u Meksiku, Centralno¬evropskom

univerzitetu u Pragu, Svetskoj banci i OECD. Objavio je 350 radova (16 knjiga,

samostalno ili u koautorstvu) - 3 na mađarskom, a 57 na svetskim jezicima. Od ovih

je 39 objavljeno u inostranstvu. Njegovi važniji radovi pokrivaju sledeće oblasti:

Platni bilans i međunarodne finansije kao monografija o relevantnosti

platnobilansnog ograničenja pri formulisanju koncepcije privrednog razvoja i

ekonomske politike.

Kao i u svojim drugim radovima, nove teorijske koncepte i analitičke metode

profesor Kovač, primenjuje na jugoslovensku ekonomsku stvarnost. U ovoj

monografiji on je dao značajan naučni doprinos unapređenju politike deviznog kursa

i razvoju koncepta deviznog tržišta u Jugoslaviji. Profesor Kovač je u radu

Reintegration of Yugoslavia Into the World Economy, koristeći međunarodna

iskustva, konstruisao i primenio jedan makro¬ekonomski model, prvi ove vrste u

nas, koji omogućava testiranje konzistentnosti i izbor odgovarajućeg scenarija

reorganizacije spoljnog duga SR Jugoslavije.

Spoljnoekonomska ravnoteža i privredni rast je monografija u celini posvećena

problemima u spoljnoekonomskim odnosima koje sa sobom donosi privredni razvoj.

Sadrži autorov ekonometrijski model za projekciju privrednog rasta i analizu

konzistentnosti politika održavanja domaće i spoljnoekonomske ravnoteže.

Studija Efektivna zaštita i konkurentnost jugoslovenske privrede, iz 1992. godine,

odnosi se na sagledavanje politike zaštite privrede, kao uslov za regulisanje članstva

SRJ u Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

U 2002. i 2003. godini objavljena su dva izdanja knjiga Međunarodne finansije u

kojoj se istražuju novi fenomeni i problemi u svetskoj privredi nakon prestanka

sistema fiksnih deviznih kurseva, snažne liberalizacije međunarodnih kretanja

kapitala, rastuće transnacionalizacije poslovanja preduzeća i banaka.

U opisanim radovima profesor Kovač uspešno spaja rigorozna teorijska razmatranja

sa empirijskim ekonomskim analizama jugoslovenske privrede. Rezultati njegovih

istraživanja daju doprinos formiranju strateške razvojne i srednjeročne ekonomske

politike.

71

Prof. dr MLAĐEN KOVAČEVIĆ

Redovni član SAEN

Pođen je 1937. godine u selu Prijanovići. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je

u Požegi, a višu gimnaziju u Užicu 1959. godine. Nastavno veće ga je svrstalo u tri

najbolja i najistaknutija učenika te generacije.

Osnovne studije je upisao 1959. godine na Ekonomskom fakultetu. Na redovnim

studijama bio je na trećem mestu rang liste najboljih studenata. Po završetku treće i

četvrte godine dobijao je nagrade Univerziteta u Beogradu za visoke prosečne ocene.

Magistrirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1966. godine na

temi Strukturne promene spoljne trgovine Jugoslavije u posleratnom periodu. Na

istom fakultetu doktorirao je 1972. godine na temu Faktori konkurentnosti

jugoslovenskog izvoza koja je objavljena kao monografija 1973. u Institutu

ekonomskih nauka, Beograd.

Po osnovu izbora na funkciju organizacionog sekretara Univerzitetskog komiteta

SKS, u septembru 1962. godine zasnovao je prvi radni odnos. Po isteku mandata,

početkom 1964. godine, zaposlio se u Institutu ekonomskih nauka, Beograd, u kome

je 1972. postao naučni saradnik. Od 1973. godine, zaposlio se na Ekonomskom

fakultetu, gde je izabran za docenta na predmetu Međunarodni ekonomski odnosi. U

zvanje vanrednog profesora izabran je 1978. godine, a iste godine biran je i u zvanje

višeg naučnog saradnika Instituta ekonomskih nauka. U zvanje redovnog profesora

Ekonomskog fakulteta izabran je 1986. godine, za užu naučnu oblast Međunarodni

ekonomski odnosi, na kome je radio sve do penzionisanja 2002. godine. Na osnovnim

studijama predavao je na predmetima Organizacija i poslovanje u spoljnoj trgovini i

Međunarodna trgovina, i Analiza spoljne trgovine na poslediplomskim studijama.

Nastavu je izvodio i u odeljenjima Fakulteta u Šapcu i Užicu, a kao gostujući

profesor i na Ekonomskim fakultetima širom Jugoslavije (Sarajevo, Maribor, Zagreb,

Ljubljana). Od septembra 2002. do sredine 2006. godine bio je zaposlen u Institutu

za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu.

Stručno usavršavanje je obavio u SAD, kao korisnik Fordove stipendije u školskoj

1966/67 godini na najpoznatijem američkom Univerzitetu Harvardu.

72

Bio je mentor 5 doktorskih disertacija na Ekonomskom fakultetu u Beoradu, 11

magistarskih teza, a član komisije za odbranu 34 magistarske teze.

Na EFB je bio šef Katedre za međunarodne ekonomske odnose, predsednik Saveta

fakulteta i predsednik Univerzitetske komisije za doktorske teze iz oblasti

ekonomskih nauka.

Kao predsednik Sekcije za naučni rad Saveza ekonomista SFRJ, organizvao je

1991.godine osnivačku skupštinu na kojoj je formirano Naučno društvo ekonomista

SFRJ, i tada je izabran za prvog predsednika.

U 2003. i 2004. godini održao je po 28 časova na poslediplomskim studijama u

Sarajevu na predmetu Analiza spoljne trgovine.

Od prvog rada koji je objavio 1964.godine pa zaključno sa 2017.godinom objavio je

preko 250 većih ili manjih radova. Od toga preko 60 radova objavio je posle 2000.

godine. Za razne skupove koje su organizovali NDES, SANU, AEN, savezni

ekonomisti SFRJ, SRJ, Srbije, Beograda i druge institucije, napisao je preko 30

uvodnih studija i referata, Bio je preko 15 puta uvodni referent na savetovanjima

koje je organizovalo Naučno društvo ekonomista SRJ i Naučno društvo ekonomista

Srbije.Koautor je udžbenika Međunarodni ekonomski odnosi koji je od 1995.godine

doživeo pet izdanja.

Bio je referent na savetovanju koje je (1986.godine) organizovao Savet svih

akademija nauka i umetnosti iz SFRJ. Bio je referent na 4 savetovanja koje je

organizovala SANU (1981,1982,2010 i 2014 g.) i na jednom savetovanju koje je

organizovala Makedonska akademija nauka.

Još uvek je veoma često angažovan u raznim sredstvima informisanja. Često je

citiran. Citiranost njegovih radova od 2000.godine na akademksom portalu Google

Scholar iznosi 185, a njegova knjiga Međunarodna trgovina čak 41 put.

Dobitnik je sledećih nagrada i pohvala:

Povelje Ekonomskog fakulteta u Beogradu 1987. i 1997. godine, nagrade Instituta

ekonomskih nauka iz Beograda 2008. godine za doprinos razvoju Instituta.

Njegovo ime je ukljućeno u edicije Ko je ko u Srbiji (iz 1991. i 1997. godine), srpski

Who is who – 2013. godine kao i u Maloj prosvetnoj enciklopediji (izdata 1986), kao

jedan od retkih srpskih ekonomista. Uključen je u skup najpoznatijih ličnosti sa

područja Užica i Zlatibora od srednjeg veka do kraja 2010. godine (Zlatiborski

okrug, Beograd 2011. godine).

U monografiji Generacija užičke gimnazije 1959-2009, on i jedan čuveni

kardiohirurg proglašeni su za najuspešnije i najuglednije članove te generacije.

Od osnivanja, pa do 2004. godine bio je član AEN, od 2004. redovni je član. Član je

Odbora za ekonomske nauke SANU.

Na bazi tajnog glasanja, preko 70 % pristunih članova Naučnog društva ekonomista

Srbije podržalo je predlog da on bude kandidat za izbor dopisnog člana SANU.

73

Prof. dr JOVAN RANKOVIĆ

Redovni član SAEN

Rođen je 1930. godine u Smederevu. Karijeru univerzitetskog profesora i naučnika je

započeo 1958. godine kao asistent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je

1964. godine doktorirao na teoriji bilansa koja mu postaje glavna životna i radna

orijentacija i naučno-istraživačka disciplina. Jedan je od najistaknutijih naučnih

radnika i eksperata u svojoj oblasti. Za redovnog profesora izabran je 1980. godine.

Kao univerzitetski profesor držao je nastavu i održao veliki broj predavanja iz

predmeta, odnosno naučnih disciplina, kao što su: finansiranje preduzeća,

investiciona politika, konsolidovanje, upravljačko računovodstvo, teorija bilansa i

specijalni bilansi. Bio je dugogodišnji saradnik fakulteta u Kragujevcu, Sarajevu,

Zagrebu, Titogradu (Podgorici).

Prof. Ranković je ugledni i istaknuti autor naučnih dela – većeg broja knjiga –

udžbenika i monografija. Među najznačajnije radove, odnosno monografije spadaju:

Teorija bilansa, Upravljanje finansijama preduzeća, Konsolidovani bilansi i

Specijalni bilansi.

U naučnim i stručnim časopisima objavio je preko 100 naučnih radova, članaka,

rasprava, eseja i analiza. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa “Ekonomika

preduzeća” i član redakcija više časopisa.Autor je velikog broja studija koje se tiču

investiranja, finansijskog strukturiranja pojedinih preduzeća, procene vrednosti

imovine, sanacije, svojinske transformacije, unapređenja organizacione strukture

preduzeća i sl.Pored toga, autor je ili rukovodilac velikog broja makroekonomskih

studija, analiza i projekata o raznim aspektima finansijskog i rentabilitetnog stanja

jugoslovenske privrede sa aspekta privrednih oblasti, industrijskih grana i teritorija.

Dugo godina se usavršavao u inostranstvu, radeći na naučnim i stručnim projektima

u Italiji, Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Danskoj i Švedskoj gde je

izučavao teorijske i praktične aspekte finansijskog položaja preduzeća u tim

zemljama, njihove pravne forme i trgovačko (posebno akcionarsko) pravo.

74

Prof. dr MILENA JOVIČIĆ

Redovni član SAEN

Rođena u Beogradu 1944. godine gde je završila osnovnu školu i gimanziju sa

odličnim uspehom. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu sa

prosečnom ocenom 9,77 (na diplomskom 10) kao najbolji student u generaciji

1967.godine.

U periodu od februara 1968. do februara 1970. godine bila je na školovanju u SAD,

gde je na Mičigenskom univerzitetu (University of Michigen, Ann Arbor)

magistrirala sa odličnim uspehom iz oblasti opšte ekonomije i ekonometrije.

Doktorsku disertaciju pod naslovom Vremenska korelacija u ekonometrijskim

modelima odbranila 1977. godine na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. U toku

1979. provela je tri meseca na London School of Economics kao stipendista

Republičke zajednice nauke.

U periodu 1969-1973. bila je zaposlena kao istraživač u Institutu ekonomskih nauka

u Beogradu, a 1973. godine izabrana je za asistenta na Ekonomskom fakultetu u

Beogradu, na predmetu Statistička kontrola kvaliteta. Za docenta je birana

1978.godine, a na predmetu Ekonometrija, za koji je sačinila program i udžbenik, u

zvanje vanrednog profesora izabrana je 1984.godine a 1989.godine u zvanje

redovnog profesora na EFB. Osim neprekidnog rada na oba ova predmeta, sarađivala

je na Ekonomskom fakultetu i na predmetu Statistika I, a takođe i u postdiplomskoj

nastavi. Predavala je u okviru postdiplomske nastave i na Fakultetu za fizičku kulturu

Beogradskog univerziteta, a na postdiplomskim studijama IEN u Beogradu

samostalno je izvodila kurs Ekonomska analiza. Predavala je i na drugim fakultetima

u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Podgorici.

Učestvovala je u preko 20 istraživačkih projekata. U periodu od 1994-2000 bila je

kao član redakcije časopisa MAT, kao autor mesečnih analiza tadašnje ekonomske

politike. Od 2002. do 2004. radila je kao ekonomski konsultant u SCEPP. Bila je

član Statističkog društva i Naučne sekcije Statističkog društva Srbije. Učestvovala je

75

na više savetovanja Saveza statističkih društava i Saveza ekonomista Jugoslavije.

Dugi niz godina je bila aktivni član redakcije međunarodnog časopisa Ekonomska

analiza, član Savezne komisije za standardizaciju, a više godina bila je i rukovodilac

Statističkog seminara Ekonomskog fakulteta.

Objavila je preko 20 knjiga i monografija i više od 100 članaka u domačim i

inostranim časopisima. Učestvovala je na velikom broju domaćih i stranih naučnih

konferencija.

76

Prof. dr PAVLE PETROVIĆ

Redovni član SAEN

Predsednik Fiskalnog saveta i profesor emeritus Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Oblast interesovanja profesora Petrovića su kvantitativna istraživanja u

makroekonomiji i makroekonomske politike: fiskalna i monetarna. Objavio je 15

radova u časopisima na SSCI kao što su: Journal of Money Credit and Banking,

Journal of Development Economics, Journal of Comparative Economics, Journal of

Macroeconomics, Journal of International Money and Finance, Cambridge Journal

of Economics… i bio recezent je za većinu od njih. Citiran je skoro 600 puta, sa H

indeksom 11 i i-10 indeksom 11 (prema GoogleScholar-u). Autor odnosno koautor

pet knjiga i dva udžbenika, ko-editor knjige i jednog Zbornika, i poglavlja u

međunarodnoj monografiji.

Bio je gostujući istraživač (VisitingFellow) na univerzitetima Harvard, Princeton i

Cornell.Prezentirao svoje radove na naučnim seminarima vodećih međunarodnih

univerziteta i istraživačkih instituta: New York University, European University

Institute (Florence, Italy), University of Michigan at AnnArbor, Pittsburgh

University, SUNY Buffalo, Vienna Institute of International Economics (WIIW),

međunarodni naučni seminaru Narodne banke Srbije, itd., kao i na vodećim

međunarodnim naučnim konferencijama u svojoj oblasti: evropskog ekonometrijskog

društva i evropske ekonomske asocijacije. Bio je gostujući profesor na Oglethorpe

University, Atlanta, SAD i AddisAbaba University, Etiopija.Na poziv Švedske

kraljevske akademije, bio dva puta predlagač za Alfred Nobel Memorijalnu nagrada

za ekonomske nauke: za 1991. i 1992. godinu.

Diplomirao je (1969), magistrirao (1973) i doktoriraro (1979) na Ekonomskom

fakultetu, Univerziteta u Beogradu, gde je radio od 1976. do 2015., a od 2016.

profesor emeritus na istom fakultetu. Na redovnim i diplomskim studijama je

predavao ekonometriju, disciplinu koju je, zajedno Lj. Madžaraom i M. Jovičić, uveo

na Ekonomski fakultet u Beogradu. Na diplomskim studijama je takođe predavao

makroekonomiju otvorene privrede (međunarodni master IMQF, na engleskom), kao

i klasičnu teoriju proizvodnje, raspodele i cena, a na doktorskim studijama:

makroekonomiju II. Bio je mentor pet doktorskih disertacija odbranjenih na

77

Ekonomskom fakultetu u Beogradu.Četiri doktoranta su sada nastavnici na

Ekonomskom fakultetu, Univerzitetu u Beogradu, au sva četiri slučaja bio i mentor

za magistarski/master rad. Bio je mentor ukupno osam magistarskih/master radova.

Po pozivu učestvovao na međunarodnom istraživačkom projektu Bečkog instituta za

međunarodnu ekonomiju (WIIW) i instituta Bruegel u Briselu, Svetske banke,

Londonske škole ekonomije (LSE-a) i Ekonomske komisije UN za

Evropu.Rukovodionaučnim makro-projektom ministarstva nauke Vlade Srbije:

Makroekonomski modeli za ocenu i vođenje ekonomske politike, u dva mandata –

1991-1995. i 1996- 2000. godine.Redovni član Srpske akademije ekonomskih nauka

i redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije. Dobitnik nagrade Saveza

ekonomista Srbije (2013) za doprinos u oblasti ekonomske teorije i politike. Bio

vodeći uvodničar na pet Konferencija Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES), a

jednu i organizovao.

Kao prvi predsednik novouspostavljenog Saveta Narodne Banke Srbije bio je

najodgovorniji za uspostavljanje te institucije. Sada je predsednik Fiskalnog saveta

Republike Srbije koji je, sa saradnicima, uspostavio kao nezavisnu instituciju:

oblikovao spektar delatnost, vrstu i strukturu analiza i izveštaja, komunikaciju sa

Narodnom skupštinom, državnim organima, međunarodnim institucijama i javnošću,

izgradio Savet kadrovski itd. Prethodno je bio jedan od glavnih autora zakona na

osnovu kojeg je Fiskalni savet uspostavljen i fiskalna pravila uvedena. Kao

koordinator i koautor izveštaja Fiskalnog saveta uticao na reforme javnog sektora u

Srbiji, i plan fiskalne konsolidacije.

Bio je rukovodilac i koautor projekta vezanih za makroekonomsku stabilizaciju koji

su bili osnova za donošenje mera ekonomske politike i koncipiranje privrednih

reformi. Značajan broj projekta analizira i predlaže mere za zaustavljanje visoke i

hiperinflacije (za D. Avramovića 1995-96, i 1999-2000; kao i programi iz 1992 i

1993), a deo njih je predstavljao neposrednu osnovu za preduzete anti-inflacione

programe. Ovi stručni projekti se direktno naslanjaju na naučna istraživanja različitih

aspekata visoke i hiperinflacije, objavljena u šest radova na SSCI listi.

Takođe je rukovodio i bio koautor projekta ekonomskih reformi: projekat na osnovu

kojeg je formirana Beogradska berza (1990); prvi sveobuhvatni paket mera za

tranziciju privrede Srbije (1991); paket reformi koji je (delimično) korišćen kod

koncipiranja tranzicije početkom 2000-ih (1999 – 2000, D. Avramović predsednik

Saveta projekta).

78

Prof. dr VLADIMIR GREČIĆ

Redovni član SAEN

Rođen je u Laznici kod Žagubice, 3. februara 1938. Diplomirao 1966, magistrirao

1970. i doktorirao 1972. na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. U

Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu radio kao asistent i asistent

istraživač (od 1968 do 1973), naučni istraživač (1973-1976), u zvanju naučnog

saradnika (1976-1981), višeg naučnog saradnika (1981-1991) i naučnog savetnika

(od 1991 do 2006), te kao pomoćnik (1984–1988) i zamenik direktora Instituta

(1990–1997, 2001–2006). U periodu 1985–1986. bio je korisnik Fulbrajtove

stipendije u SAD. Studijske boravke koristio je i u Holandiji, Rusiji, Kini, Velikoj

Britaniji, Kanadi, Australiji i Meksiku.

Od 1992. predavao je Ekonomiju rada na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u

Beogradu, najpre, u trećinskom, a potom u stalnom radnom odnosu, do odlaska u

penziju (2003). Zvanje vanrednog profesora stekao je 1995, a redovnog profesora

2000. godine. Povremeno, predavao je i na drugim fakultetima u zemlji i

inostranstvu. Naime, predavao je Sociologiju na Medicinskom fakultetu Univerziteta

u Beogradu, Ekonomiju rada na Vojno tehničkoj akademiji u Beogradu, Ekonomsku

diplomatiju na Fakultetu za spoljnu trgovinu u Bijeljini, a držao je predavanja po

pozivu na Pitsburškom univerzitetu (Pitsburg) i Vitemberg univerzitetu (Dejton)

SAD, kao i na UNAM univerzitetu u Meksiku.

Bio je ekspert UN za migracije. Polje njegovog interesovanja bile su međunarodne

migracije stanovništva, uključujući „odliv mozgova”, seobe Srba, pitanja izbeglica i

slične teme.

Redovni član je Srpske akademije ekonomskih nauka i Naučnog društva ekonomista

Srbije, kao i član Odbora SANU za izučavanje stanovništva. Bio je član Evropskog

udruženja instituta za razvoj (EADI), Međunarodne asocijacije za istraživanja (ISA),

te Saveta dijaspore SRJ (2001–2003). Bio je član redakcije više nacionalnih

časopisa. Urednik je struke „iseljeništvo“ u Srpskoj enciklopediji (koju izdaju SANU

i Marica Srpska). Učestvovao je na osamdesetak međunarodnih i preko stotinu

domaćih naučnih skupova sa referatom, ili kao uvodni referent.

79

Objavio je preko 200 naučnih radova i knjiga koje se uglavnom bave pitanjima

migracije stanovništva. Od toga na stranim jezicima objavio je 41 rad – na

engleskom, francuskom, nemačkom i ruskom jeziku. Priredio ili uredio deset

zbornika radova.

ODABRANI OBJAVLJENI RADOVI: Knjige: Savremene migracije radne snage u

Evropi, Bg 1975; Migracija i integracija stranog stanovništva u zemljama severne,

centralne i zapadne Evrope, Bg 1989; Svi Srbi sveta, Bg 1994; Migracije

visokostručnih kadrova iz SR Jugoslavije. Bg 1996; Ekonomija rada, Bg. 1996 i

2001(udžbenik); Srpska naučna dijaspora: „tamo i ovde”, Bg 2010; The Serbian

Academic Diaspora, Bg 2013; IEL Migration Law – Serbia, Alphen aan den Rijn

2014 and 2016. Poglavlja u zbornicima: „Osnovne komponente pretvaranja

privremene ekonomske emigracije u iseljeništvo“, u Iseljeništvo naroda i narodnosti

Jugoslavije i njegove uzajamne veze s domovinom, Zagreb, 1978; „Uloga Mihajla

Pupina u organizovanju srpskog iseljeništva u SAD“, u Život i delo Mihajla

Idvorskog Pupina, Novi Sad 1985; „Ekonomski aspekti egzodusa naučnika i

visokoobrazovanih kadrova“, u Problemi migracije naučnih i tehničkih kadrova,

Ekonomski zbornik knj. 9, SANU, Bg 1992; “Brain Drain in Yugoslavia”, in: Brain

Drain Issues in Europe, UNESCO, Venice 1993; “Mass Migration from Former

Eastern Europe and the USSR: A Challenge for the 'West'?” in The Geography of

New European Migrations, London 1993; »La communaute emigree serbe aux Etats-

Unis« (Chapite 6), Une communaute dans un contexte de guerre: la serbe en

Occident, L` Harmattan , Paris, 2003; »Eine grenzuberschreitende Liebe zur Heimat.

Die Geschichte der weltweiten serbischen Migration«, in »Als Serbe warst du

plotzlich nichts mehr wert« Serben und Serbinnen in der Schweiz, Orell Fussli

Verlag, Zurich, 2003.

Часописи: „Jugoslovenska migracija radne snage“, Gledišta, br. 2, 1968;

„Savremeni migracioni tokovi evropske radne snage“, Stanovništvo, br. 3-4, 1970; ,

“The Importance of Migrant Workers' and Emigrants' Remittances for the Yugoslav

Economy”, International Migration, No. 2, 1990;„Таланты заслуживают большего

внимания властей Сербии», СОЦИОЛОГИЯ НАУКИ И ТЕХНОЛОГИЙ, Том 4,

№ 3, 2013; “How can the Serbian diaspora contribute much more to the development

at home country”, Glasnik srpskog geografskog društva, 96/2, 2016.Strani jezici:

engleski, španski, ruski i rumunski.

80

Prof. dr MIOMIR JAKŠIĆ

Redovni član SAEN i Potpredsednik SAEN

Prof. dr Miomir Jakšić, rođen 1954. godine u Beogradu, redovni profesor

Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Diplomirao na dva fakulteta

Univerziteta u Beogradu, Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1976.

godine i na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 1976. godine.

Doktorsku tezu pod naslovom „Razvoj teorijskih koncepcija načina proizvodnje“

odbranio 1982. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1976. godine izabran je u zvanje

asistenta pripravnika, zatim asistenta i dalje napreduje izborom u nastavnička zvanja.

Za redovnog profesora Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu izabran je

1993. godine.

Profesor dr Miomir Jakšić bavi se disciplinima i temama u naučnim oblastima

razvoja ekonomske misli, ekonomske istorije, makroekonomske teorije i

makroekonomske politike. Autor je velikog broja monografija, knjiga, poglavlja u

knjigama i monografijama, članaka u domaćim i međunarodnim časopisima,

uključujući i one na SSCI listi, udžbenika, kao i radova prezentovanih na

međunarodnim i domaćim naučnim konferencijama, simpozijumima i stručnim

skupovima.

Rukovodilac je naučno-istraživačkog projekta "Podsticanje reformi u privredi Srbije

– rast, zaposlenost i konkurentnost" koji finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki

razvoj Republike Srbije, bio je u dva mandata član Matičnog odbora Ministarstva

nauke za društveno-humanističke nauke Republike Srbije. Od 2010. godine je član

Odbora za akreditaciju naučno-istraživačkih organizacija Ministarstva nauke i

obrazovanja Republike Srbije.

Profesor Jakšić je bio koordinator dva TEMPUS projekta: "Uvođenje dvostruke

diplome iz ekonomije" i "Uvođenje dvostruke master diplome iz ekonomije", čiji su

81

nosioci Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu i Univerzitet Sofija Antipolis iz

Francuske.

Profesor Miomir Jakšić realizuje nastavu na sva tri nivoa, osnovnih, master i

doktorskih akademskih studija na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Na osnovnim akademskim studijama razvio je predmete: Osnovi makroekonomije,

Makroekonomska analiza, Istorija ekonomije; na master akademskim studijama:

Makroekonomija – analiza i politika; na doktorskim studijama predmete:

Makroekonomska analiza 1-D, Makroekonomska analiza 2-D. Razvio je dva master

studijska programa na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu u saradnji sa

drugim institucijama: međunarodni master akademski studijski program

"Makroekonomija privreda u tranziciji" u saradnji sa Univerzitetom Sofija Antipolis

iz Nice u Francuskoj i "Ekonomija i menadžment energetike", u saradnji sa

Agencijom za energetiku Republike Srbije i uz podršku Ministarstva energetike

Republike Srbije.

Profesor Miomir Jakšić obavljao je odgovorne funkcije na Ekonomskom fakultetu u

Beogradu – bio je dekan Ekonomskog Fakulteta, prodekan Ekonomskog fakulteta,

šef Katedre za ekonomsku teoriju i analizu, predsednik Saveta Ekonomskog fakulteta

u tri mandata. Bio je član prvog Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije

(2005-2011), izabranog od strane Narodne skupštine Republike Srbije.

Profesor Miomir Jakšić je član naučnih i stručnih organizacija: redovni član i

potpredsednik Akademije ekonomskih nauka, redovni član i član Predsedništva

Naučnog društva ekonomista Srbije, član Naučnog društva Srbije, glavni urednik i

pokretač časopisa Ekonomske ideje i praksa čiji je izdavač Ekonomski fakultet

Univerziteta u Beogradu. Na osnivačkoj skupštini ASECU (Asocijacije ekonomskih

univerziteta Jugoistočne Evrope) u Solunu, Grčka 1996. godine izabran je za

potpredsednika ove Asocijacije. Bio član redakcije časopisa "Poslovni krug", "Na

rubeže vekov" (Beograd-Moskva), "Ekonomika", "Marksistička misao", "Marksizam

u svetu", "Problemi savremenog kapitalizma" (Berlin). Bio je saradnik "Instituta za

evropske studije u Beogradu".

Bio je glavni redaktor "Ekonomske i poslovne enciklopedije", izdavač Savremena

administracija, u čijoj pripremi je učestvovao brojni tim naučnika i saradnika sa

velikog broja univerziteta u SFRJ. Kao glavni redaktor uspešno realizuje projekat

prve elektronske multimedijalne "Ekonomske i poslovne enciklopedije na CD-ROM-

u" 1996. godine, čiji je izdavač Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. Bio je

glavni redaktor "Ekonomskog rečnika", čiji je izdavač Ekonomski fakultet

Univerziteta u Beogradu, a čiji autorski tim je činilo preko stotinu nastavnika

Ekonomskog fakulteta, koji su pripremili skoro osam hiljada odrednica za sve oblasti

ekonomskih nauka.

82

Prof. dr MOMČILO MILISAVLJEVIĆ (1929)

Redovni član SAEN

Prof. dr Momčilo D. Milisavljević, redovni profesor Ekonomskog fakulteta

Univerziteta u Beogradu, rođen je 1929. godine u selu Braničevu, Srbija, Jugoslavija,

od oca Dragoljuba i majke Danice Petronić, učitelja. U Nišu je završio osnovnu školu

“Sveti Sava” 1940.godine i Drugu mušku gimnaziju 1948. godine. Na Ekonomskom

fakultetu u Beogradu diplomirao je juna 1952. godine. U oktobru 1953. izabran je za

asistenta Ekonomskog instituta FNRJ na kome je radio do 1956. godine kada je

izabran za asistenta na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, za predmet Ekonomika i

organizacija preduzeća. Doktorirao je 1961.g. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

na tezu “Troškovi kao faktor poslovne politike preduzeća” 1961. godine. Izabran je

za docenta za predmet Planiranje i poslovna politika preduzeća 1962. U zvanje

vanrednog profesora biran je 1967. a 1973.godina unapređen je u zvanje redovnog

profesora.U tom preiodu razvio je dva predmeta: Planiranje i poslovna politika

preduzeća i Marketing.

Na fakultetu je obavljao dužnosti predsednika Komisije za postdiplomske studije,

predsednika Komisije za doktorate, rukovodioca postdiplomskog kursa Poslovna

ekonomija i šefa katedre za Ekonomiku i organizaciju preduzeća od 1982-

1994.godine, kada je penzionisan.

Bio je rukovodilac Centra za menadžment Univerziteta u Beogradu i predsednik

Odbora za ekonomiju pri Ministarstvu za nauku i tehnologiju Srbije. Bio je član

naučne sekcije Saveza ekonomista Jugoslavije kao i član redakcije više časopisa Šest

godina je bio glavni i odgovorni urednik časopisa Marketing. Dobitnik je Oktobarske

nagrade Beograda 1974.godine za knjigu “Marketing”.

Boravio je više puta u inostranstvu: Boston, SAD, Harvard Business School;

Stanford, SAD; Berlin, Nemačka; London, V.Britanija, London School of Business

83

Study; Albany, USA, School of Business New York State University; Pittsburgh,

USA; London, V.Britanija, Middlesex Universsity, TEMPUS program.

Publikovani radovi profesora Milisavljevića mogu se razvrstati u četiri kategorije:

Kao univerzitetski nastavnik nesumnjivo je plodan pisac Udžbenika za studente.

Njegov udžbenik “Planiranje i razvojna politika preduzeća” koautor sa

J.Todorovićem doživeo je osam izdanja. Dvadeseto izdanje udžbenika ››Marketing‹‹,

publikovano je 2001.godine, u izdanju Savremene administracije, Beograd. Za

studente poslediplomskih studija objavio je dva udžbenika. Prvi je ››Strategijski

menadžment‹‹, izdanje 2012, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje 2017, Data

Status, a drugi ›› Strategijski marketing‹‹, četvrto izdanje, Ekonomski fakultet,

Beograd, 2015.

U drugu kategoriju se mogu svrstati monografija iz 1961.g. “Metod slučajeva

primenjen u ekonomskom obrazovanju”, monografija “Politika cena preduzeća”

(1972) koja je imala veliki uticaj na način formiranja cena od strane jugoslovenskih

preduzeća. U koautorstvu sa R. Senićem i S. Janoševićem publikovao je rad

“Inovacije i tehnološka strategija preduzeća” (1993). Obimna monografija

“Savremeni strategijski menadžment”, Beograd, 2002, obrađuje problem upravljanja

preduzećem u procesu globalizacije svetske privrede. Od izuzetnog značaja je i

monografija “Liderstvo u preduzećima”, (Univerzitet Megatrend, Beograd, 2008.).

Treću kategoriju čine prilozi u časopisima i zbornicima sa naučnih skupova u zemilji

i inostranstvu. Tu spada preko 100 priloga od kojih je jedna petina na stranim

jezicima. Najveći deo priloga je iz dva osnovna naučna područja Upravljanja

preduzećem i Marketinga. Manji broj priloga je posvećen problemima obrazovanja

menadžera potrebnih savremenoj privredi.

Četvrtu kategoriju čine projekti rađeni na fakultetima i institutima i u okviru Centra

za manadžment Univerziteta u Beogradu, kao i makroprojekti u fundamentalnim

istraživanjima Ministarstva za nauku i tehnologiju Srbije. Bio je rukovodilac i

istraživač makroprojekta Upravljanje transformacijom preduzeća (1996-2000).

84

Prof. dr JURIJ BAJEC

Član SAEN

Prof. Jurij Bajec je redovni profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

( u penziji) i specijalni savetnik u Ekonomskom institutu Beograd.

Rođen je 1946. godine u Brežicama, Slovenija. Osnovnu školu i Klasičnu gimnaziju

završio je u Ljubljani, Bonnu i Beogradu. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

diplomirao je 1968. godine, magistrirao 1972. godine, a doktorsku disertaciju

("Međuzavisnost ekonomskih i neekonomskih faktora u privrednom razvoju")

odbranio je 1975. godine.

Za asistenta na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu izabran je 1969.

godine, za docenta 1976. godine, za vanrednog profesora 1982. i za redovnog

profesora 1989. godine. U dva navrata bio je šef Katedre za ekonomsku teoriju i

analizu.

Na redovnim studijama, nastavu iz predmeta Savremeni privredni sistemi izvodio je

od 1969. godine, a Ekonomiju javnog sektora od 2002. godine.Na poslediplomskim i

doktorskim studijama predavao je Ekonomiju razvoja, Politike konkurentnosti,

Menadžment javnog sektora i Ekonomsku politiku. Na redovnim i poslediplomskim

studijama predavao je i na Ekonomskom fakultetu u Banjaluci, Pravno-ekonomskom

fakultetu u Novom Sadu, Ekonomskom fakultetu u Podgorici na Univerzitetu Addis

Ababa u Etiopiji i na MPhil kursu iz privrednog razvoja na Institutu za razvojne

studije, Univerziteta Sussex.

Jurij Bajec je boravio je na stručnom usavršavanju u Engleskoj (1977. i 1979–1980.

godine) na Institutu za razvojne studije (IDS) Univerziteta Sussex kao naučni

saradnik na programu Privredni razvoj i nerazvijenost, i u SAD (1984. godine) u

poseti univerzitetskim centrima i katedrama za komparativne privredne sisteme.

85

Bio je rukovodilac i član ekspertskih timova koji su radili na pripremi strateških

razvojnih dokumenata,ekonomskih reformi i programima restrukturiranja u Srbiji.

Pored ostalog bi je član tima za izradu„Programa monetarne rekonstrukcije i

ekonomskog oporavka“ (Avramovićev program), šef ekspertskog tima za izradu

"Strategije za smanjivanje siromaštva," koordinator izrade „Postkriznog modela

ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011-2020“.

U Ekonomskom institutu kao autor,rukovodilac i koordinator učestvovao je izradi

preko 30 projekata za Vladu Srbije i za međunarodne organizacije i institucije.

Aktivno sarađuje sa Fondom za razvoj nauke Ekonomskog fakulteta.

Prof. Bajec je učestvovao je na brojnim međunarodnim konferencijama i okruglim

stolovima u Engleskoj, Nemačkoj, Austriji, Italiji, Holandiji, Češkoj, Rusiji,

Rumuniji, Bugarskoj i Mađarskoj.

Autor je više desetina članaka i drugih tekstova od kojih su neki objavljeni u

inostranstvu.

Objavio je sledeće knjige: Društveni razvoj i mogućnosti njegovog merenja (1977),

Zemlje u razvoju (1983), Uvod u komparativnu analizu savremenih privrednih

sistema, (1989), Tržište, kapital, svojina (urednik sa Z. Pjanićem), (1991),

Komparativne ekonomske politike – koautor (1992), Savremeni privredni sistemi –

uvod u izučavanje (1992) i Savremeni privredni sistemi (koautor), (1993, 1997 i

2001),Izazovi uvođenja obaveznog privatnog penzijskog sistema u Srbiji (2009).

Član je Akademije ekonomskih nauka Naučnog društva ekonomista Srbije, član

Predsedništva Saveza ekonomista Srbije i član saveta Međunarodne organizacije

ekonomista (IEA).

U periodu 1989-1990 prof. Bajec bio je član Predsedništva SR Srbije, 1994-2000.

šef ekspertskog tima predsednika Vlade Republike Srbije, a od 2008-2012

ekonomski savetnik predsednika Vlade Republike Srbije.

Govori engleski, nemački i slovenački.

86

Prof. dr BOŽIDAR CEROVIĆ

Član SAEN i Generalni sekretar SAEN

Rođen u Beogradu, 10.11.1947.

Diplomirao (1970), magistrirao (1976) i doktorirao (1979) na Ekonomskom fakultetu

u Beogradu (EFB).Po diplomiranju radi u Institutu za ekonomiku investicija, a od

1971. na EFB na kom je biran u sva nastavnička zvanja. U zvanje redovnog

profesora izabran je 1993. Predavao je Političku ekonomiju, Mikroekonomsku

analizu, Teoriju proizvodnje, a zatim Ekonomiku tranzicije i Osnove ekonomije.

Predavao je i na više postdiplomskih i master kurseva, uključujući i međunarodne

master kurseve sa HEC – Paris (École des hautes études commerciales de Paris;

predmet – Ekonomska analiza) i sa Univerzitetom Sofija-Antipolis iz Nice

(Université Nice Sophia Antipolis; predmet – Proces tranzicije i ekonomska politika).

Predavao je i na ekonomskim fakultetima u Podgorici i Prilepu. Bio je na

specijalizaciji u Velikoj Britaniji (1980. i 1989, University of Cambridge i London

School of Economics) i u SAD (1990, University of Illinois at Urbana–Champaign).

Predaje i na doktorskim studijama EFB od njihovog osnivanja i mentor je prilikom

pripreme i izrade više doktorskih disertacija.

Bio je šef Katedre za ekonomsku teoriju i analizu, prodekan (1997-1998, 2000-2002)

i dekan (2002-2004) EFB, član Naučno-nastavnog veća Univerziteta (2002-2006),

predsednik Veća društveno-humanističkih nauka Univerziteta i član Senata

Univerziteta u Beogradu (2006-2012).

Član je Srpske akademije ekonomskih nauka i njen generalni sekretar (od 2017),

redovni član i predsednik (2006-2014) Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES).

Član je Evropske asocijacije za komparativne ekonomske studije (EACES) i član

njenog Izvršnog komiteta u tri mandata (2004-10), član je Predsedništva

Univerzitetske mreže centralne i istočne Evrope (CEEUN). Bio je Generalni sekretar,

a sada je Predsednik Asocijacije ekonomskih fakulteta jugoistočne i istočne Evrope i

87

crnomorskog regiona (ASECU). Član je i Evropske asocijacije za ekonomiku sporta

(ESEA).

Autor je više knjiga i monografija, urednik više domaćih i međunarodnih zbornika, i

autor preko 100 studija i članaka objavljenih u zemlji i inostranstvu, prevenstveno u

oblastima privatizacije, tranzicije, teorije proizvodnje, samoupravne privrede i

komparativnih studija. Učesnik je velikog broja međunarodnih konferencija; bio je ili

je član naučnog komiteta preko 25 međunarodnih konferencija i naučnih skupova.

Bio je saradnik ili rukovodilac na većem broju naučnih projekata.Rukovodio je

radom i istraživanjima na tri velika projekta MNTR i MNŽS Srbije (2001-2005,

2006-2010 i od 2010 do 2016). Učesnik je i više značajnih međunarodnih projekata

(VisionPlanet, 1998-2000, INTERREG II CADSES, te četiri projekta sa

Univerzitetom u Ljubljani, Univerzitetom Crne Gore, dva TEMPUS projekta, a bio

je i član koordinacionog tela na projektu SCEPP, European Agency for

Reconstruction, 2001-2004 i dr.).

Glavni je urednik časopisa Economic Annals. Bio je član Naučnog komiteta časopisa

Transition Studies Review (Springer), a sada je član Međunarodnog saveta časopisa

Proceedings of Rijeka Faculty of Economics i član redakcija časopisa Croatian

Economic Survey (Hravatska) i Journal of Contemporary Economic and Business

Issues (Makedonija)

Pored domaćih priznanja, odlikovan je od strane Vlade Republike Francuske (2004)

ordenom Viteza reda Akademskih palmi (Chevalier de l’Ordre des Palmes

Académiques).

88

Prof. dr BLAGOJE Simov BABIĆ

Član SAEN

Rođen 9. oktobra 1937. u selu Selišta, Opština Plana, Srez Bileća, Okrug Mostar,

Hercegovina, Banovina Zetska, Kraljevina Jugoslavija. U petoj godini ostao bez oca.

U šestoj godini izveden na streljanje po osnovu Neredbe Adolfa Hitlera „Sto srpskih

civila za jednog nemačkog vojnika“. Stoički podneo uvredu što je procenjen na jedan

od sto jednog nemačkog vojnika. Izvršenje represalije omela italijanska vojska

Benita Musolinija koji je sprečio dovršenje ustaškog genocida nad Srbima u

Hercegovini.Od 1955. nastanjen u Srbiji – prvo u Vojvodini, potom u Beogradu.

Državljanin- Srbije.

Završio osnovnu školu u Preracima i na Planoj; nižu gimnaziju u Vajskoj i Bileći;

višu gimnaziju u Trebinju, Bileći, Odžacima i Novom Sadu; pravni fakultet na

Beogradskom univerzitetu gde je stekao i stepen magistra Međunarodnog prava.

Stepen doktora Ekonomskih nauka stekao na Ekonomskom fakultetu u Sarajevu.

U 1962. zaposlen u Institutu za međunarodnu politiku i privredu u Beogradu. Bio

saradnik u Odeljenju za Aziju, potom upravnik Centra za svetsku privredu i zamenik

direktora Instituta. Stekao zvanje naučnog savetnika.

Na Ekonomskom fakultetu u Mostaru stekao zvanje redovnog profesora. Predavao

Međunarodne ekonomske odnose i Međunarodne finansije. Na Ekonomskom

fakultetu Novosadskog univerziteta učestvovao u nastavi i izradi udžbenika

Finansije. Kao gostujući nastavnik držao predavanja na ekonomskim fakultetima u

Sarajevu, Novom Sadu i Subotici. Sporadično gostovao i na Pravnom i Ekonomskom

fakultetu i Fakultetu političkih nauka Beogradskog univerziteta.

Bio pokretač i glavni urednik časopisa Pregled svetske privrede i Evropsko

zakonodavstvo i Rečnika EUROVOC.

Strani jezici: engleski, francuski, ruski, italijanski i latinski.

89

Specijalizacije u inostranstvu: Visoke evropske studije u Institutu za evropske studije

u Torinu; Teorija i politika ekonomskog razvoja u Institutu za razvoj južne Italije u

Rimu; Spoljno finansiranje privrednog razvoja u Glavnoj banci za privrednu

saradnju pri Ministarstvu privrede u Parizu. Naučni skupovi i studijska putovanja:

Alžir, Belgija, Grčka, Italija, Kina, Mađarska, Nemačka, Poljska, Rusija, Slovačka,

Ukrajina, Francuska, Švajcarska, Švedska, Španija.

Članstvo u naučnim udruženjima i ustanovama: (a) u zemlji: Naučno društvo

ekonomista Srbije, gde je u tri mandata bio predsednik Suda časti; Srpska akademija

ekonomskih nauka; Odbor za ekonomske nauke SANU; Udruženje pravnika u

privredi Srbije; Udruženje za međunarodno pravo; (b) u inostranstvu članstvo u:

Forum Delfi (čaln osnivač), Međunarodna kadrovska akademija Ukrajine; saradnja

u: Evropsko udruženje azijatologa; Evropsko udruženje za evolutivnu političku

ekonomiju; Međunarodno udruženje ekonomista francuskog jezika.

Objavio 23 knjige i oko 250 drugih radova, uključujući više radova na stranim

jezicima. Odabrani radovi: Strani privatni kapital u nerazvijenim zemljama – Neka

iskustva azijskih zemalja (1982); Prelaz u tranziciji (1996); Finansijski i monetarni

odnosi Jugoslavije s evropskim okruženjem (2000); Rečnik EUROVOC - glavni

urednik (2006); Ekonomija Azije (2007); Vodič kroz Pravo Evropske unije glavni

urednik (2009); Doživljaji jednog Dinarca (2012); Pohod crvenog lapisa (2015);

Gorda zemlja hude sreće (2018, u pripremi za objavljivaljnje).

U slobodnom vremenu bavi se anti-skulpturom u drvetu.

90

Prof. dr STOJAN STAMENKOVIĆ

Član SAEN

Rođen je 18.9.1934. u Požarevcu. Diplomirani je matematičar Prirodno -

matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

RADNO ISKUSTVO

Od 1964. godine bavi se ekonometrijom a od 1971. bavi se makroekonomskom

analizom i makroekonomskim projekcijama. Od 1982-1986. bio je glavni

ekonomista u Kabinetu premijera Savezne vlade Milke Planinc, a potom 1983-1984

zamenik šefa jugoslovenske delegacije za pregovore sa MMF-om. Direktor Instituta

za spoljnu trgovinu u Beogradu bio je 1987-1989 g. Kasnije u Saveznoj vladi radi na

pripremi ekonomskih reformi u timu premijera Ante Markovića (program

stabilizacije). Nakon stvaranja SRJ (1992) radi u Saveznoj vladi kao savetnik za

ekonomska kretanja i politiku. Penzionisan je sa 39 godina radnog staža. Od 1992.

sarađuje sa Institutom ekonomskih nauka u Beogradu u okviru istraživačkog projekta

makroekonomske politike i pokreće bilten “Mesečne analize i prognoze” (MAP). Od

januara 2004. do kraja 2010. nalazi se na čelu novog istraživanja i mesečnog biltena

“Makroekonomske analize i trendovi” (MAT). Počev od 2002. g. angažovan je na

izradi više projekata u NBS, a od novenbra 2012. član je Saveta guvernera NBS.

OBJAVLJENE KNJIGE

▪ S. Stamenković i ostali., Makroekonomska analiza jugoslovenske privrede,

studija, jun 2000. (nakon promene vlasti revidirana);

▪ S. Stamenković i ostali., Makroekonomska stabilizacija – alternativni

pristup, 1994;

▪ T. Popovic, S. Stamenković: Ekonomska drama Jugoslavje, 1994.

91

NAJVAŽNIJI PROJEKTI

• S. Stamenković i ostali, Nacionalna strategija privrednog razvoja,

Ekonomski institut, 2006;

• S. Stamenković i ostali, Izračunavanje dodate vrednosti u privredi Srbije

u 2004. godini, Centar za visoke ekonomske studije, Beograd, 2005;

• S. Stamenković i ostali, Nacionalna strategija Srbije za pristupanje SCG

Evropskoj uniji, www.seio.sr.gov.yu/upload/documents/Strategija.zip,

Kancelarija za pridruživanje EU Vlade Republike Srbije, 2005;

• S. Stamenković i ostali (S. Stamenković je bio koordinator

makroekonomskog tima), Konkurentnost privrede Srbije, str. 352, ISBN:

86-905029-0-4, Jefferson Institute i Narodna banka Jugoslavije, 2003;

• S. Stamenković i ostali, Izračunavanje dodate vrednosti u privredi Srbije

u 2002. godini, rezultati objavljeni u specijalnom izdanju lista Ekonomskist

magazin, 2003. godina;

• S. Stamenković, Koncept baza podataka i njihova sadržina, CES Mecon (za

Ministarstvo finansija Republike Srbije), mart 2003.

Kao autor ili koautor objavio je oko 25 radova u raznim stručnim časopisima i

publikacijama.

***

Redovni je član Naučnog društva ekonomista Srbije i član SAEN od 16.3.2012.

http://www.seio.sr.gov.yu/upload/documents/Strategija.zip

92

Prof. dr ĐORĐE ĐUKIĆ

Član SAEN

Rođen je 1952. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Čačku a diplomirao je na

Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1975. godine kao najbolji student u

generaciji. U toku postdiplomskih studija intezivno je izučavao monetarnu

ekonomiju i finansijski sistema da bi u decembru 1979. g. takođe na EFB odbranio

magistarsku tezu Faktori monetarno-kreditna kretanja u Jugoslaviji od 1972. do

1977. godine. Doktorsku disertaciju na temu Programirana akumulacija – teorijski

koncept i operacionalizacija odbranio je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u

Kragujevcu, decembra 1984. godine (mentor prof. dr Milutin Ćirović).Na Institutu

ekonomskih nauka u Beogradu je od 1976. godine, a već 1977. godine izabran je za

asistenta. Od 1981. godine bio je asistent na Agronomskom fakultetu u Čačku.

Izabran je za docenta 1985. godine, a 1990. unapređen je u vanrednog, a pet godina

kasnije, tj. 1995. godine postaje redovni profesor na predmetu Principi ekonomije. U

dva mandatna perioda nalazi se na mestu prodekana, a neko vreme je šef Katedre za

društvene nauke.

Od 1996. g. redovni je profesor na predmetu Bankarstvo i Monetarna politika na

Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kao i Bankarski menadžment i Monetarna

politika, a bio je i rukovodilac postdiplomskih kurseva: Monetarni, bankarski i

finansijski menadžment i Bankarski i finansijski menadžment. Od 2006. godine

predaje na master studijama predmet Bankarski menadžment, a na doktorskim

studijama predmete Monetarna ekonomija i bankarstvo i Monetarna teorija i

politika. Od 2007. godine član je redakcije časopisa Panoeconomicus, a nekoliko

godina bio je član redakcije časopisa Ekonomska misao. Od juna 1991. g. član je

naučne sekcije Saveza ekonomista SFRJ. Biran je za sekretara Naučnog društva SEJ.

U 1992. i 1993.g. godine imenovan je za člana Ekonomskog saveta Savezne vlade.

Te iste godine Skupština SFRJ imenovala ga je za člana Saveta Narodne banke

Jugoslavije (do 1998). Godine 1994. imenovala ga je Savezna vlada za člana

Komisije za hartije od vrednosti (do 2000).

93

Obavio je specijalizacije i studijske boravke u Velikoj Britaniji – University of

Cambridge (1984), SAD – Western Illinois University (1986), SAD – The World

Bank (1995), Velika Britanija – Euromoney Traning Centre (1997).

Dvostruki je dobitnik Fulbrajtove stipendije u oblasti monetarne ekonomije, Stanford

University (Sjedinjene Američke Države) (1988/89); drugi put za napredna

istraživanja u oblasti finansijskog tržišta (aukcijskih tržišta) u različitim institucijama

u Sjedinjenim Američkim Državama (2002/03).

Rukovodilac je 11 naučno-istraživačkih projekata u zemlji i jednog međunarodnog

naučno-istraživačkog projekta za potrebe Svetske banke.Učestvovao je u realizaciji

jednog međunarodnog konsultantskog projekta Policy and Legal Advice Centre koji

je u Srbiji i Crnoj Gori finansirala Evropska unija (oktobar 2001 – avgust 2002. i

novembar 2003 – april 2004). Bio je predsednik organizacionog odbora dva naučna

skupa jugoslovenskog značaja u (bivšoj) SFRJ.

Autor je 12 knjiga (sedam ponovljenih izdanja) iz oblasti monetarne politike,

bankarstva i finansijskog tržišta: Akumulativni potencijal privrede Čačka (1988),

Monetarna vlast i stabilnost novca (1992, 1993, 1996), Centralna banka i finansijski

sistem(2001, 2006, 2010, 2016),Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama (2007,

2011, 2016) i Bankarstvo i kriza : međunarodni i domaći aspekti (2012); koautor je u

11 publikacija (četiri ponovljena izdanja): Kamata kao cena novca u tržišnoj privredi

u jugoslovenskim uslovima (1992), Uvod u makroekonomiju (1993),

Makroekonomija (1994, 1996), Zaštita depozita (1995),Utvrđivanje cena hartija od

vrednosti i zaštita investitora (1999, 2004) i Bankarstvo (2003, 2004, 2006). Njegove

knjige, objavljene u značajnim izdavačkim kućama za ekonomiju, studenti koriste

kao udžbenike (Makroekonomija, Bankarstvo, Centralna banka i finansijski sistem)

pa su štampane u više izmenjenih, dopunjenih i preštampanih izdanja. Jedan je od 25

autora značajne monografije Istorija bankarstva u Vojvodini (2001). Autor je preko

80 izvornih naučnih radovai preglednih članaka, tridesetak rasprava i preko 20

stručnih radova iz oblasti monetarne politike, bankarstva i finansijskog tržišta, u

vodećim međunarodnim i nacionalnim ekonomskim časopisima: Ekonomist,

Ekonomska misao, Ekonomska politika, Panoeconomicus, Economic Analysis,

Economic&Financial Review, Finansije i zbornicima Srpske akademije nauka i

umetnosti (SANU).

Sa svojim naučno-stručnim radovima koji su objavljivani u zbornicima, aktivan je

učesnik na više od 90 kongresa, naučnih skupova i konferencija, okruglih stolova i

seminara u zemlji i inostranstvu. Širi prikaz biografije dr Đukića sa detaljnim

navođenjem podataka iz karijera (u elektronskom obliku) dat je u publikaciji:

Sabirnik naučnog dela: Bibliografija Đorđa Đukića, Gradska Biblioteka „Vladislav

Petković Dis“, Ekonomski fakultet Beograd, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje,

Čačak, 2017 (u štampanom i elektronskom obliku); prvo izdanje (u štampanom

obliku) 2015, (predstavljeno u SANU 7.10.2015). Bibliografija sadrži 412

94

bibliografskih jedinica koje prate Đukićev rad od 1974. do juna 2017. godine.

Izrađena je prema savremenim međunarodnim bibliografskim standardima, tj. prema

ISBD(M) za monografske publikacije a ISBD (CR) za serijske publikacije.

U fokusu naučnog istraživanja dr Đukića su problemi iz oblasti monetarne teorije i

politike, finansijskih tržišta, bankarstva, teorije inflacije i antiinflacione politike i

komparativnih finansija. Član je Odbora za ekonomske nauke SANU od 1994.

godine. Juna 2015. godine izabran je za člana Akademije ekonomskih nauka (u

sastavu Naučnog društva ekonomista Srbije).

Citiranost: ukupno 62 (šezdesetdva), od toga 6 (šest) prema listi Biblioteke Matice

srpske u Novom Sadu; 48 (četrdeset osam) prema listi iz Srpskog citatnog indeksa

(SCIndeksa); 8 (osam) prema listi Google Scholar Citation.

95

Prof. dr BOŠKO ŽIVKOVIĆ

Član SAEN

Boško R. Živković je rođen 10. januara 1954. godine. Gimnaziju je završio u

Pljevljima a dodiplomske studije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1977.

godine. Na tom fakultetu je magistrirao 1982. a doktorirao 1988. godine.

Profesionalnu karijeru je započeo kao ekonomist pripravnik u Službi Predsedništva

SFRJ. U periodu 1983-1987. radio je u Institutu za evropske studije kao naučni

saradnik, a u Beogradskoj banci AD kao naučni saradnik i Direktor odelenja za

finansijska istraživanja.Na stručnom usavršavanju boravio je 1998. na University of

Rhode Island, USA i 1991. Banco Commerciale de Italy, Genova, Italia.

Glavne oblasti interesovanja i istraživanja su finansijska ekonomija, finansijsko

tržište i bankarstvo.U zvanje nastavnika (docenta) je prvi put biran 1990. godine na

Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. U zvanje vanrednog profesosra

na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu biran je 2002., a u zvanje

redovnog profesora 2007. godine. Predaje grupu predmeta iz oblasti finansijskih

tržišta, vrednovanja finasijskih instrumenta, upravljanja porfoliom i rizicima. Ove

predmete je predavao i na ekonomskm fakultetima u zemlji (Kragujevac, Fakultet za

menadžment BK univerziteta) i u okolnim zemljama (Ekonomski fakultet

Univerziteta u Banja Luci i Ekonomski fakultet Univerziteta u Podgorici).

Pored naučnog i istraživačkog rada učestvovao je u stručnim grupama koje su

formulisale nacrte zakona o privrednim društvima, o investicionim fondovima i

finansijskim tržištima i zakona o preuzimanju. U periodu 2001-2004, obavljao je

funkcije pomoćnika ministra za privatizaciju Vlade Republike Srbije, Zaduženog za

razvoj finasijskog tržišta, predsednika Savezne komisije za hartije od vrednosti i

finansijsko tržište.

96

Bio je član konsultantskog tima koji je radio za Guvernera NBJ Dragoslava

Avramovića, gde je formulisao osnovni model rešavanja stare devizne štednje, koji je

primenjen u Srbiji i BiH. Bio je član tima koji je 1989.godine formirao Beogradsku

berzu. Bio je član (2002-2004) i Predsednik (2010-2012) Saveta guvernera Narodne

banke Srbije.

Učestvovao je na brojnim konsultantskim projektima u Srbiji i okolnim zemljama, u

različitim granama finasijskog i realnog sektora.

Redovni je član Naučnog društva ekonomista Srbije i od 2014. godine predsednik tog

društva. Postao je član Srpske akademije ekonomskih nauka 12.6.2015.

97

Prof. dr BRANKO UROŠEVIĆ

Član SAEN

Branko Urošević je rođen 8. novembra 1964. u Beogradu, SFRJ. U osnovnoj školi

„Sveti Sava“ i u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu bio je dobitnik Vukove

diplome. Diplomirao je fiziku na Moskovskom državnom univerzitetu

„Lomonosom“ u Moskvi 1989. Diplomski rad, kao prvi strani student u istoriji,

uradio je na prestižnom Matematičkom institutu Akademije nauka SSSR „Steklov“ u

Moskvi.Branko je doktorirao teorijsku fiziku na Brown University, Providence, SAD

(1995) kao i ekonomske nauke (smer finansije) na Haas School of Business,

University of California, Berkeley, SAD (2002). U zvanje docenta prvo je biran na

Department of Economics and Business, Universitat Pompeu Fabra, Barcelona,

Španija (2002.), jednom od vodećih fakulteta za ekonomiju u Evropi, a kasnije i na

Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2005). U vanrednog profesora na

Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu je biran 2009. a u redovnog, na

istom fakultetu, 2013.

Predaje Operaciona istraživanja na redovnim studijama kao i niz predmeta iz oblasti

Kvantitativnih finansija i finansijske ekonomije na master i doktorskim studijama.

Kreirao je i rukovodi Međunarodnim master programom iz kvantitativnih finansija

(IMQF) na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za vreme rada u

Barseloni, pomogao je stvaranje master programa iz finansija (bio je prvi ko-

rukovodilac programa). Od 2012. radi na stvaranju konceptualno novog načina

održavanja nastave integrisanjem programiranja u programskom jeziku Wolfram

Mathematica predavanjima iz finansija i ekonomije.

Više godina radio je kao savetnik guvernera Narodne banke Srbije gde je, između

ostalog, kreirao seriju vrhunskih naučnih seminara iz oblasti ekonomije i finansija,

prvu takvog nivoa u ovom delu Evrope. Potpredsednik je Nacionalnog saveta za

visoko obrazovanje Republike Srbije (od 2014.). Na Ekonomskom fakultetu

Univerziteta u Beogradu kreirao je jednu od vodećih konferencija za mlade

ekonomiste u svetu, Belgrade Young Economists Conference.

98

Od 2011. do 2017. bio jegostujući je profesor vodećeg ruskog državnog univerziteta

iz oblasti ekonomije, Higher School of Economics, gde je učestvovao na zajedničim

istraživačkim projektima i predaje na njihovim prestižnim master studijama na

engleskom. Član je prestižne međunarodne mreže istraživača iz oblasti ekonomije

CESIfo Research Network, na Ludwig-Maximilians University u Minhenu, Nemačka

(od 2013) kao i European Economic Advisory Group (od 2015.). U 2018. predavao

je na doktorskim studijama Frankfurt School of Finance and Management u

Frankfurtu, Nemačka.

Bavi se istraživanjima iz oblasti primena metoda optimizacije u ekonomiji i

finansijama. Objavio je preko 20 radova u časopisima na SSCI i SCI listi uključujući

tu i radove u najprestižnijim časopisima iz oblasti ekonomije kao što su Journal of

Political Economy, Economic Theory, Management Science, European Journal for

Operational Research, kao i rad u Proceedings of the American Academy of Sciences

(PNAS), jednom od časopisa sa najvišim impakt faktorom. Objavio je više glava u

prestižnim međunarodnim naučnim monografijama, kao i više monografija i jedan

udžbenik na srpskom jeziku.

Održao je preko 40 predavanja po pozivu na vodećim svetskim i evropskim

univerzitetima uključujući, između ostalih, California Institute of Technology,

Harvard Business School, UCLA, Wharton School, Duke University, London

Business School, London School of Economics, i td. Rezultate svojih istraživanja

predstavio je na preko 40 vodećih međunarodnih konferencija uključujući tu i

American Finance Association Meeting, American Real Estate and Finance

Association Meeting, Bachelier Society Congress in Mathematical Finance, Western

Finance Association Meeting, World Congress in Game Theory i mnogim drugim.

Povremeni je recenzent najistaknutijih časopisa iz oblasti ekonomije i finansija, kao

što su American Economic Review, Econometrica, Journal of Political Economy,

Review of Economics Studies, Journal of the Economic Theory, Journal of Economic

Dynamics and Control, Management Science, European Economic Review, Journal

of Corporate Finance,Journal of Real Estate Finance and Economics, Journal of

Risk and Insurance, i Review of Finance. Član je redakcije 3 vodeća domaća

časopisa iz oblasti ekonomije, a u periodu od 2006-2009 bio je i član redakcije

Journal of Economic Dynamics and Control (M21). Rukovodi projektom “Rizici

finansijskih institucija i tržišta u Srbiji – mikroekonomska i makroekonomska

analiza" koji finansira Ministrastvo za prosvetu i nauku Republike Srbije (od 2011.),

a rukovodio je i projektom “Razvoj institucija i instrumenata hipotekarnog i

finansijskog tržišta u Srbiji”, koji je finansiralo Ministarstvo za nauku i zaštitu

životne sredine Republike Srbije (2006-2010.). Rukovodio je, takođe, i beogradskim

čvorom RICAFE2 projekta Evropske Komisije (u okviru Framework 6 programa)

(2006.-2009). U ovom projektu su učestvovali još i London School of Economics,

99

University of Tilburg, University of Torino, Hebrew University, HEC Paris, i još 7

drugih veoma prestižnih institucija.

Dr Branko Urošević bio je mentor 4 odbranjene doktorske disertacije u Barseloni, i

jedne na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Pored toga, bio je član

komisije za izradu 2 doktorata na Ekonomskom fakultetu Universitata u Beogradu i

jednog u Barseloni. Rukovodio je izradom 23 master teze iz oblasti kvantitativnih

finansija. Član je Komisije za ekonomske nauke SANU, član je predsedništva

Naučnog društva ekonomista Srbije kao i član Akademije ekonomskih nauka. Član je

International Advisory Board Dilijan Research Center Centralne banke Jermenije,

kao i predstavnik istočne i jugoistočne Evrope u Naučnom komitetu prestižne

UniCredit and Universities fondacije u Milanu, Italija, koja podstiče razvoj

istraživanja iz oblasti ekonomije i finansija u 16 evropskih zemalja uključujući i

Srbiju.

100

Prof. dr MIODRAG ZEC

Član SAEN

Rodjen je 20.1.1952. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio u Prijedoru sa

odličnim uspehom. Na Ekonomski fakultet u Beogradu upisao se školske 1971/72.

godine, a diplomirao je 1975. godine sa prosečnom ocenom 9,20. Postdiplomske

studije na kursu PRIVREDNI RAZVOJ – POLITIKA PRIVREDNOG

RAZVOJA započeo je školske 1975/76. g. i položio sve ispite sa prosečnom

ocenom 9,20. Magistarski rad i doktorsku disertaciju odbranio na Ekonomskom

fakultetu u Beogradu.

U periodu 1975-85. radio je na Ekonomskom fakultetu u Banja Luci kao asistent, a

potom kao docent na predmetu Politička ekonomija i Savremeni privredni sistemi. U

periodu 1986-91. radi u Institutu ekonomskih nauka u Beogradu kao istraživač-

saradnik i direktor istraživanja.

Na Filozofski fakultet prelazi 1991. godine na predmet Osnovi ekonomije gde je i

sada zaposlen u zvanju redovni profesor.

Uporedo sa radom na osnovnim studijama angažovan je i na postdiplomskim

studijama u Beogradu, Podgorici, Srpskom Sarajevu i Banja Luci.

Na postdiplomskim studijama Ekonomskog fakulteta u Srpskom Sarajevu predavao

predmet Tržište novca i kapitala. U Banja Luci na medjunarodnom

postdiplomskom kursu koji Ekonomski fakultet organizuje sa LSE – London

predavao predmet Iskustva tranzicije i rekonstrukcije. Na AAOM-u držao kurs

pod nazivom Privatizacija.

Do sada je bio mentor i član brojnih komisija za odbranu magistarskih i doktorskih

radova na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Podgorici, Prištini, Banja Luci.

Učestvovao u izradi brojnih projekata za potrebe vlada SFRJ, SRJ, Republike Srbije,

101

Crne Gore i Republike Srpske. Pored profesure bavi se konsaltingom za potrebe

krupnih preduzeća i banaka.

Član je redakcija naučnih časopisa: Panekonomikus, a ranije bio član redakcija

časopisa: Ekonomska misao, Ekonomist,Ekonomske analize, Ekonomike i Poslovne

politike.

Redovni je član je Naučnog društva ekonomista Srbije i član je Srpske akademije

ekonomskih nauka Srbije.

Do sada je objavio: kao autor i koautor, šest knjiga, 34 priloga u tematskim

zbornicima i preko 150 članaka u domaćim i međunarodnim časopisima.

Prisutan je u javnosti kroz pisanje kolumni, prilozima u dnevnoj štampi i drugim

elektronskim medijima.

102

Prof. dr DEJAN ŠOŠKIĆ

Član SAEN

Rođen u Beogradu 1967 godine. Diplomirao 1989 na EFB – nagrada za najboljeg

studenta generacije Univerziteta u Beogradu. Magistrirao na smeru Monetarna

ekonomija i bankarstvo 1993 na EFB. Doktorirao iz oblasti finansija 1999 na EFB.

Redovni profesor na Ekonomskom fakultetu (EFB), Univerziteta u Beogradu.

Radio je na Ekonomskom institutu u Beogradu 1991. godine. Na Ekonomskom

fakultetu u Beogradu je od 1993. godine.

Na dodiplomskim studijama predaje predmete Finansijska tržišta, Analiza hartija od

vrednosti i Ekonomska statistika. Od 2017. rukovodilac je i predavač na predmetu

Uvod u bankarstvo i finansije, (na engleskom jeziku u saradnji sa Londonskom

školom ekonomije). Na diplomskim studijama predaje predmet Analiza rizika

portfolia i Derivati (na IMQF programu na engleskom jeziku).

Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu bio je prodekan za nauku (2004-2006),

predsednik Komisije za poslediplomske studije na stranom jeziku i predsednik

Komisije za nostrifikaciju. Bio je rukovodilac naučnog projekta Ministarstva za

nauku i tehnologiju Republike Srbije, „Razvoj finansijskog tržišta u funkciji

tranzicije privrede Srbije“.

Predavao je predmete u oblasti bankarstva i finansija na dodiplomskim i diplomskim

studijama na Univerzitetu Nebraska, Omaha, SAD (2002), Letnjem univerzitetu u

organizaciji Wirtschaftsuniversität Wien (2008-2010) i na „Master in Banking and

Enterpreneurship“ u organizaciji Unicredito Group (2005-2013), Italija. Tokom

2002, bio je gostujući predavač na nekoliko univerziteta u SAD: University of

California at Berkeley, University of New Heaven i University of Rhode Island. Bio

103

je član nekoliko komisija za odbranu doktorskih radova u inostranstvu (Univerzitet

Pompeu Fabra – Barselona, Univerzitet u Stokholmu, Univerzitet Sorbona – Pariz).

Usavršavanja: Florida State University, Tallahassee, SAD (1994), University of

Rhode Island, Kingston, SAD (1998), Centralna banka Švajcarske, Letnji univerzitet,

Gersenzee, Švajcarska (2001), Fulbright Lecturing/Research Grant, University of

Nebraska, Omaha, SAD (2002).

Ostale aktivnosti: izvršni direktor i privatizacioni konsultant u Stockbroker A.D. –

brokerska i konsultantska firma – (1997-2001); Specijalni savetnik za finansijska

tržišta u Narodnoj Banci Jugoslavije (2000 – 2002); Savetnik za ekonomsku politiku

u SCEPP-u -Savetodavni centar za ekonomska i pravna pitanja Evropske Unije u

Srbiji – (2002 – 2003); član Saveta Narodne banke Srbije (2003-2004); izvršni

direktor i konsultant za upravljanje rizicima u Centru za investicije i finansije –

konsultantska firma za upravljanje finansijskim rizicima – (2005-2010); član

Ekonomskog saveta predsednika Vlade Republike Srbije (2009-2010); predsednik

Saveta Narodne banke Srbije (2009-2010); guverner Narodne banke Srbije (2010-

2012); član predsedništva Naučnog društva ekonomista Srbije (2006-2010 i 2014-);

član predsedništva Saveza ekonomista Srbije (2013-), član je Upravnog odbora Bank

of China Srbija a.d..

Autor je knjige Hartije od vrednosti: upravljanje portfoliom i investicioni

fondovi i koautor je knjiga Finansijska tržišta i institucije, Ekonomska

statistika i Berzanski pojmovnik. Objavio je više od 70 članaka i referata iz oblasti

bankarstva, monetarne ekonomije, finansijskih tržišta i tranzicije.

104

3. Redovni članovi NDES

potencijalni kandidati za članove SAEN

* 1. Adamović prof. dr Ljubiša, Bgd.

* 2. Babić prof. dr Blagoje, Bgd.

3. Backović prof. dr Marko, EFB

* 4. Bajec prof. dr Jurij, Bgd.

5. Begović prof. dr Boris, Pravni fak. Bgd.

6. Bjelić prof. dr Predrag, EFB

7. Boričić, prof. dr Branislav, EFB

* 8. Cerović prof dr Božidar, Bgd.

9. Cvjetićanin prof. dr Danijel, Bgd.

10. Ćuzović, prof. dr Sreten, EFN

11. Drašković prof. dr Božo, IEN, Bgd.

12. Dušanić prof. dr Jovan, Bgd.

* 13.Đukić prof. dr Đorđe, EFB

14. Ðukić prof. dr Petar, TM fakultet Bgd.

15. Ðurić prof. dr Dragana, Bgd.

16. Fabris prof. dr Nikola, EFB

17. Gavrilović Jovanović prof. dr Biljana, EFB

18. Golubović prof. dr Nataša, EF Niš

* 19. Grecić prof. dr Vladimir, Bgd.

20. Hanić prof. dr Hasan, Bankarska akademija, Bgd.

21. Hamović dr Vladana, naučni savetnik, Bgd.

22. Ivanišević prof.dr Milorad, Bgd.

* 23. Jakšić prof. dr Miomir, EFB

24. Janićijević prof. dr Nebojša, EFB

* 25. Jovičić prof. dr Milena, Bgd.

26. Jovović dr Dejan, Bgd.

27. Kapor prof. dr Predrag, Megatrend Univ.Bgd.

* 28. Kovač prof. dr Oskar, Megatrend Univ.Bgd.

29. Kovačević dr Miladin, RZS

30. Kovačević dr Milan. Bgd.

* 31. Kovačević prof. dr Mlađen, Bgd.

32. Kovačević prof. dr Radovan, EFB

33. Kočović prof. dr Jelena, EFB

34. Kozomara prof. dr Jelena, EFB

105

35. Lovreta prof. dr Stipe, Bgd.

36. Labus prof. dr Miroljub, Pravni fak. Bgd.

37. Madžar prof. dr Ljubomir, Bgd.

38. Madžar prof. dr Marta, Bgd.

39. Malinić prof. dr Slobodan, Kragujevac

* 40. Milisavljević prof. dr Momcilo, Bgd.

41. Mladenović prof. dr Zorica, EFB.

* 42. Ocić akademik Časlav, SANU

43. Pejanović prof. dr Radovan, N.Sad

44. Petković prof. dr Goran, EFB

45. Petković prof. dr Mirjana, Bgd.

* 46. Petrović prof. dr Pavle, Fiskalni savet

47. Popović prof. dr Danica, EFB

48. Popović prof. dr Dejan, Pravni fak. Bgd.

49. Praščević prof. dr Aleksandra, EFB

50. Prokopijević prof. dr Miroslav,Inst. za ev. Studije, Bgd.

* 51. Ranković prof. dr Jovan, Bgd.

52. Savić prof. dr Nebojša, FEFA

53. Savić prof. dr Ljubodrag, EFB

54. Sekulović prof. dr Marko, Bgd.

* 55. Stamenković Stojan, Bgd.

56. Stevanović prof. dr Nikola, Bgd.

57. Stojanović prof. dr Božo, EFB

58. Ševarlić prof. dr Miladin, Bgd.

* 59. Šoškić akademik prof. dr Branislav, Bgd.

* 60. Šoškić prof. dr Dejan, EFB

61. Škarić Jovanović, prof.dr Kata, Bgd.

62. Todorović prof. dr Jovan, Bgd.

* 63. Urošević prof. dr Branko, EFB

* 64. Zec prof.dr Miodrag, Filozofski fak. Bgd.

* 65. Živković prof. dr Boško, EFB

PS: Zvezdica ispred rednog broj znak je da

to lice već ima članski status u SAEN.

saenndes.ekof.bg.ac.rs/downloadsakta/monografija_saen.pdfprof. dr ljubia adamović prof. dr miomir...

Documents