Blic online"Uvedite u red samo 10 odsto sive zone i rast BDP biće tri odsto"Tanjug | 23. 12. 2015 - 15:02h | Foto: RAS Srbija

| Komentara: 111

Ako bi se samo 10 odsto sive ekonomije prevelo u legalne tokove, to bi moglo da utiče na rast BDP-a do tri odsto, ocenjeno je danas tokom predstavljanja na predstavljanja Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije u Palati Srbija.

Država bi, u daljoj borbi prtiv sive ekonomije, kako je rečeno, trebalo da vodi računa i o saradnji državnih organa,

promovisanju plaćanja poreza, inspekcijskim merama, ali i da reši problem parafiskalnih nameta.

Foto: O. Bunić / RAS SrbijaSiva ekonomija

Član Saveza za fer konkurenciju Goran Pitić konstatovao je da u godinama za nama ne postoje jasni politički ciljevi

šta se želi postići parafiskalnim i neporeskim nametima zbog čega postoji hiperinflacija tih nameta.

Prema njegovim rečima, trebalo bi da njihovo donošenje bude transparentno, predvidivo, da postoji pravna

sigurnost, da ne postoji arbitrarnost, kao i da postoji pravni osnov u vidu zakona koji bi uredio naknade za korišćenje

javnih dobara.

On je dodao da je potrebna analiza koje takse i naknade bi trebalo ukinuti, a koje prevesti u poreske oblike i učiniti

sistem takvim da za gradjane i preduzeća ne postoje nikakva iznenadjenja.

Pitić je istkao da parafiskalni nameti uništavaju konkurentnost i ukazao na rezultate istraživanja koja su pokazala da

strani investitori kao najveće probleme u poslovanju privrede u Srbiji vide pravnu sigurnost, infrastrukturu i

stabilnost i predvidivost poreskog sistema, dok domaći privrednici na treće mesto satvljaju parafiskalne namete.

- NALED je evidentirao 400 nameta, od kojih je 250 parafiskalnog karaktera. Postoji maltene mit da se najveći deo

nameta nalazi na lokalnom nivou, ali ogroman deo, više od 70 odsto tih taksi, naknadi i licenci, jeste na nivou

Republike - rekao je Pitić.

Sve to ukazuje, dodao je on, da je veoma važno uraditi ozbiljnu analizu opravdanosti i svrsishodnosti ili uvodjenja

odredjenih parafiskalnih nameta.

-To je tačka broj jedan koja će obezbediti evidenciju svega i sučeljavanje s kvalitetom i nivoom usluga koju ti nameti

bi trebalo da pruže gradjanima i privredi - rekao je Pitić.

Vlasnik MK Grupe Miodrag Kostih smatra da je u državi u cilju borbe protiv sive ekonomije važna saradnja i paralelni

rad državnih organa, promovisanje vrednosti plaćanja poreza, a inspekcijske mere tome mogu najviše pomoći.

- Samo 10 odsto sive ekonomije kad bi prebacili u regularnu, to bi moglo da utiče na rast BDP-a od tri odsto, a sa

takvim rastom sigurno bi mogao da se smanji i budžetski deficit - rekao je Kostić.

Govoreći o kontretnom primeru, on je rekao da postoje ozbiljni problemi sa sivom ekonomijom u sektorima

proizvodnje mesa i mesnih preradjevina, ali i u proizvodnji brašna i pekarskih proizvoda.

Kada je reč o pekarskim proizvodima, veliki deo ide iz sive zone, rekao je Kostić ističući da bi mogli da sledimo dobre

primere iz regiona, naročito Hrvatske gde su uvedene, akcizne markice na proizvodnju i prodaju brašna.

Predsedavajući Saveza za fer konkurenciju i generalni direktor Koka Kole Helenik Aleksandar Ružević rekao je,

govoreći o kontroli bezbednosti hrane da je problem što se ona sprovodi bez datih analiza rizika.

On je rekao da su neophodne analize rizika kako bi se na bolji način sprovodile kontrole. Prema njegovim rečima,

ima više od 300.000 privrednih subjekata a samo 500 inspektora, a to pokazuje da "fizička" kontrola na terenu ne

može da pokrije ono što može analiza rizika.

Ružević je rekao da neke analize pokazu da sada čak 70 odsto privrednika nema primedbe na rad inspektora, a da

je ranije taj broj bio manji, 48 odsto, i da je tome prevashodno doprineo Zakon o inspekcijskom nadzoru.