Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 03.02.2013.

Download Prof. dr Ana Trbović, prof. dr Mihailo Crnobrnja, Politika, 03.02.2013.

Post on 15-Apr-2017

221 views

Category:

Education

1 download

TRANSCRIPT

EkonomijaDatum politiko, a ne ekonomsko pitanjeak i kada bi nas EU s poklonjenom lanskom kartom primila u svoje redove koliko sutra na ivot ne bi bio bolji i lagodniji

Sa prologodinjom inflacijom od 12,2 odsto, dvostruko veom od planirane, Srbija je bila evropski rekorder. Dravni dug je dostigao 61,5 odsto vrednosti svega to u godini stvorimo, odnosno vrednosti bruto domaeg proizvoda (BDP), uprkos zakonom utvrene gornje granice od 45 odsto.Ukupna devizna zaduenost drave i privrede premauje 80 odsto BDP, pa i po tom osnovu vaimo za visoko zaduenu zemlju. U grupi smo rekordera na Starom kontinentu i po broju nezaposlenih meu sposobnima za rad oko 750.000 dua.Srbija je evropski rekorder i po ueu BDP rashoda za penzije i plate zaposlenih u dravnim slubama. Od oko 1,8 miliona zaposlenih, samo 17 odsto, ili oko 300.000 radi u industriji. Ekonomisti upozoravaju da je taj odnos broja zaposlenih u proizvodnji i dravnim slubama neodriv.Da li bi pri sadanjem stanju srpske ekonomije EU poela pregovore o naem prijemu? Istini za volju, ni nekadanje ekonomske perjanice meu lanicama evropske dvadesetsedmorke nisu ono to su nekada bile.tavie, i veina onih meu 17 lanica evrozone danas ne bi ispunilo neke od ekonomskih kriterijuma za prijem utvrenih 1993. godine u Kopenhagenu. Primera radi, procenjuje se da je ukupan dravni dug Nemake u 2012. premaio 2,2 biliona evra.U tom sluaju, odnos duga prema bruto domaem proizvodu Nemake mogao bi da dostigne 83 odsto, znatno iznad zvaninog limita Evropske unije od 60 odsto utvrenim Lisabonskim sporazumom. Kada je re o ispunjavanju ekonomskih kriterijuma za poetak pregovora, siguran sam da bi pregovori sutra mogli da ponu smatra Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju i finansije. Bugarska i Rumunija primljene su u EU, a pokazatelji stanja njihovih ekonomija u to vreme nisu bili nita bolji od naih. Za poetak pregovora nije odluujua visina BDP po stanovniku, ve ureenost privrednog sistema, odnosno postojanje funkcionalne trine ekonomije. Kad ponu pregovori, Unija e, pre svega, pitati koliko je uinjeno na ukidanju monopola i korupcije.Crnobrnja smatra da na dravni dug, inflacija, budetski i drugi deficiti, nisu smetnja za poetak pregovora.Odluujue je pitanje Kosova, a od ekonomskih uslova unapreivanje ekonomskog sistema. To podrazumeva sve ono to zahtevaju mnoga udruenja privrede, od Privredne komore Srbije do Saveta stranih investitora.Oni, u najkraem, trae smanjivanje administriranja, smanjivanje poreskih i neporeskih optereenja i predugo ekanje dozvola za pokretanje privredne aktivnosti, kae Crnobrnja i podsea da pregovori traju dugo.Najkrae se pregovaralo sa Grkom 3,5 godina, koja je sada najslabija karika ekonomske evrozone, dok se sa Austrijom, Finskom i vedskom pregovaralo osam godina. Srbiji od poetka pregovora do prijema sigurno predstoji est do osam godina tvrdi Crnobrnja. U tom vremenu mora da pobolja svoj ekonomski sistem, ojaa ekonomiju i postigne kljune pokazatelje.Vladimir Grbi, profesor Megatrend univerziteta, smatra da poetak pregovora Srbije o lanstvu u EU ne zavisi od stanja njene ekonomije. U Studiji izvodljivosti dominiraju politika pitanja. U njoj nema brojeva i ekonomije. Pogotovu ih ne bi bilo danas, kada u Uniji vlada recesija. Naa sadanja inflacija, platnobilansni deficit, velika zaduenost, sigurno ne bi bili razlog da nas EU sutra ne primi u svoje lanstvo. Predstoji nam najmanje osam godina ispunjavanja svih drugih uslova do prijema.A koja e korist biti od poetka pregovora? Grbi ne oekuje nita spektakularno. Ako sami ne zaradimo, bolji ivot nam nee doneti ni ulazak u EU.Miroslav Zdravkovi, urednik portala makroekonomija, ubeen je da poetak pregovora graanima Srbije nee doneti nikakav boljitak. Boljitak e doi sa pravnom dravom, preduzetnikim duhom, racionalnom ekonomskom politikom u korist proizvodnje i izvoza ukazuje Zdravkovi. Poetak pregovora donee rast trokova dravne administracije, jer e se od nje oekivati mnogo vie strunih znanja u svim oblastima u kojima se pregovara. Ako naa dravna uprava ne bude imala neophodna znanja, onda e nas 28 lanica EU (s Hrvatskom) skrojiti po svojoj meri i svojim interesima, jer e nai pregovarai pristajati na sve to se od njih trai. Zdravkovi upozorava da su zahtevi koje EU postavlja Srbiji u pogledu Kosova i Metohije zanemarljivi u odnosu na vrednost i teinu zahteva koji e nam sve lanice EU diktirati u pregovorima o lanstvu.Zato jurimo datum Datum pregovora ini proces pristupanja Srbije EU vie opipljivim, a uspeh procesa dokuivijim kazala je za na list Ana Trbovi, dekanka Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA, odgovarajui na pitanje zato nastojimo da pregovori to pre ponu. To pozitivno utie na investitore. U pogledu finansijske podrke EU ne pravi posebnu razliku, ali svakako e uticati na raspodelu sredstava i pregovaranje novih budeta. Ukratko, re je o posredno pozitivnim ekonomskim efektima, a ne koraku koji otvara nove fondove kao to je bio sluaj sa dobijanjem statusa kandidata.Ono to je najvanije, dodaje Trbovi, poetak pregovora povlai dodatnu posveenost EU da se proces uspeno okona, a na poetku podrazumeva pravnu proveru (skrining) koja se moe opisati metaforom rendgena svih naih pravnih propisa. Tek nakon ove provere znaemo koliko smo dosadanjim reformama pribliili Srbiju EU i koliki je jaz u pojedinim oblastima u odnosu na prag koji treba dostii. To je izuzetno korisno kao podloga za primenu novih mera reformi, a unapreenje poslovne klime privlai ulaganja i omoguava bri ekonomski razvoj zakljuuje Ana Trbovi.Aleksandar Mikavicaobjavljeno: 03/02/2013