22 23Nova EkoNomija Nova EkoNomija

Dosadašnji pokušaji da se smanji prekomerni deficit budžeta svode se na povećavanje nameta, pa je tako povećan porez na imovinu, porez na dobit, uveden je solidarni porez, a sve se češće pominje mogućnost novog povećanja PDV-a, koji je inače već povećan. Zamrzavane su plate i penzije, a sada se najavljuje i njihovo smanjenje, samo se još razmišlja o procentima. To su bile mere ne samo sadašnje, već i prethodnih vlada. Svojevremeni politički kompromis, kada se podleglo uceni PUPS-a i penzije povećane preko mogućnosti, skupo je koštao budžet i košta ga i dalje.Da li se mere stabilizacije mogu svoditi na smanjenje prihoda, ili suštinske reforme znače nešto drugo, šta aktuelna Vlada Srbije treba da uradi i ima li snage za to, pitali smo poznate ekonomiste i evo njihovih predloga.

ANKETAOlivera Bojić

iMa li vlada snage za suštinske RefoRMe?

▶ MiRoslav pRokopijević, Institut za evropske studije

Mere štednje su iznuđene ogromnim de-ficitom, to jest razlikom između prihoda i rashoda, ali one ne mogu dovesti do privrednog uspona. Pošto ista (privred-na) pravila daju iste rezultate, to se sa postojećim pravilima igre ne može doći do boljih rezultata. Oni su mogući samo uz veliko poboljšanje pravila igre, tj. ve-liku reformu, pre svega na dva koloseka - oslobađanje tržišnih sila (od birokrat-skih stega i kontrole) i jačanje vladavine prava.  Ima, naravno, mnogo specifičnih koraka u izvođenju ovih reformi, o čemu sam mnogo puta govorio, pa da to ne po-navljam. Umesto te velike reforme, Vla-da pravi neka relativno sitna poboljšanja u nekoliko oblasti (zakoni o radu, priva-tizaciji, stečaju). To su koraci u dobrom

pravcu, ali nedovoljni. Što se tiče druge velike oblasti - vladavine prava - tu stvari idu u negativnom pravcu. Jačanjem lične vlasti premijera, slabe se institucije i či-tava vladavina prava. Ova vlada nema ozbiljnu reformu ni u svojoj viziji, a nije ni izabrana radi pro-tržišnih reformi.  Da su htele reformu, ove snage bi je davno izvele, jer su dve i po godine na vlasti. Umesto reformi, one samo kupuju vreme i stalno menja-ju ministre i gužvom dižu temperaturu u društvu. Istine radi, ova vlast nije ni iza-brana radi reformi, nego da većinu bira-ča štiti od tržišta, odnosno kapitalizma. I da uhapsi ponekog tajkuna. Na kra-ju, pošto neće biti ozbiljnih reformi, biće ozbiljnih teškoća.

neće biti ozbiljnih RefoRMi, biće ozbiljnih teškoća

▶ Milojko aRsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Vlada je sredinom ove godine sprovela reforme koje bi se mogle okarakterisati kao suštinske, a to su reforme penzijskog sistema i reforme tržišta rada. Do kraja ove godine Vlada bi mogla da sprovede još nekoliko suštinskih reformi kojima se smanjuju troškovi i rizici poslovanja u Sr-biji, kao što je pojednostavljenje propisa koji se odnose na izgradnju građevinskih objekata. Vlada bi do kraja godine mogla da pokrene i druge reforme kojima se unapređuje privredni sistem i poboljšava efikasnost javnog sektora. Kada je u pitanju privredni sistem, neop-hodno je da se konačno uspostavi čvrsto budžetsko ograničenje, a to znači da se sa tržišta eliminišu preduzeća koja nisu sposobna da redovno izmiruju zakonske i ugovorne obaveze. U tom kontekstu ključno je da se već ove godine ostvari značajan napredak u privatizaciji i re-strukturiranju bivših društvenih predu-zeća, kao i da se počne sa primenom programa kojima bi se zaustavilo gomi-lanje gubitaka u javnim preduzećima po-put Srbijagasa, ePS-a, GSP beograd, JP Resavica i ostalih. Kako bi se izbeglo po-novno produžavanje rokova za završetak privatizacije i restrukturiranja, neophod-no je da Vlada objavi preciznu dinamiku za okončanje ovih procesa.Osim toga, važno je da se neselektiv-nom primenom Zakona o stečaju spreči eventualna socijalizacija gubitaka koji se formiraju u nekim velikim privatnim pre-duzećima. Sistemske mere će pokrenuti privredni rast tek nakon nekoliko go-

dina, pa je stoga važno da Vlada i NbS primene i određene antirecesione mere, kojim će se ublažiti nužni pad privredne aktivnosti do koga će doći usled fiskal-ne konsolidacije i zatvaranja preduzeća gubitaša. Reforme javnog sektora imaju za cilj da se unapredi njegova efikasnost, što zna-či da se poboljša kvalitet i dostupnost usluga koje pruža, a da se pritom ostva-re i uštede kroz eliminisanje nepotreb-nih troškova. Ove reforme će trajati ne-koliko godina, a neke i duže, ali je važno da se kontinuirano usvajaju i primenjuju mere kojima će se poboljšavati efika-snost javnog sektora. bez unapređenja rada javnog sektora teško je zamisliti dugoročniji privredni i društveni napredak zemlje. Do kraja godine Vlada bi mogla da preciznije iz-meri najveće viškove broja zaposlenih u javnom sektoru, kao i da napravi plan kako će da reši ovaj problem u nared-ne tri do četiri godine. Takođe, vrlo je važno da se usvoji nova politika zapo-šljavanja, napredovanja i nagrađivanja u javnom sektoru, kako bi se zaustavila višedecenijska negativna selekcija. Ovo je naročito važno jer postoje ozbiljne in-dicije da je tokom prethodne dve godine došlo do značajnog pogoršanja stanja u ovoj oblasti. Osim toga, Vlada bi za sve ključne oblasti, kao što su pravosu-đe, obrazovanje, zdravstvo, trebalo da usvoji operativne strategije čija prime-na treba da dovede do merljivog pobolj-šanja rezultata njihovog rada.

iMa RefoRMi, ali potRebno je još

Ova Vlada nema ozbiljnu reformu ni u svojoj viziji,

a nije ni izabrana radi protržišnih reformi

Kada je u pitanju privredni sistem, neophodno je da se konačno uspostavi čvrsto budžetsko ograničenje, a to znači da se sa tržišta

eliminišu preduzeća koja nisu sposobna da redovno

izmiruju zakonske i ugovorne obaveze. U tom

kontekstu ključno je da se već ove godine ostvari

značajan napredak u privatizaciji i restrukturiranju bivših društvenih preduzeća,

kao i da se počne sa primenom programa

kojima bi se zaustavilo gomilanje gubitka u javnim

preduzećima

24 25Nova EkoNomija Nova EkoNomija

▶ ana tRbović, dekanka FEFA

▶ dejan eRić,

Beogradska bankarska akademija

▶ aleksandaR stevanović, CEFE Srbija

Ne možemo da kažemo da povećava-nje nameta i zamrzavanje zarada ne predstavljaju ozbiljne mere, ali ako se pitanje odnosi na strukturnu reformu tačno je da je izostala, izuzev kada je reč o radno-pravnim odnosima. Reč je o zakonu za koji se godinama znalo da je neophodan, ali za čije usvajanje je do jula ove godine nedostajala politička hrabrost. Međutim, izgleda da i dalje nedostaje hrabrost da se sprovede ona najbitnija reforma, a to je reforma javnog sekto-ra. Ona zahteva funkcionalnu analizu poslovanja različitih državnih institucija i javnih preduzeća, što nije ništa više od sagledavanja, pre svega, da li se jav-ni sektor bavi suštinskom delatnošću koja zahteva vlasništvo države. Na pri-mer, preduzeća koja pružaju poštanske usluge ne treba da se bave hotelijer-stvom. Istovremeno, manje je jasno da li država treba da ima preduzeće koje se bavi upravljanjem skijaškim centrom ili upravljavljem otpadom, ili i te delat-nosti treba privatizovati. Zatim, da li su dobro organizovane de-latnosti te institucije i preduzeća i da li je zaposlen odgovarajući broj ljudi,

sa odgovarajućim kvalifikacijama. S obzirom na to da gubici javnog sekto-ra u ovom trenutku odnose svu dobit privatnog sektora i da samo dodatnim zaduživanjem možemo da ulažemo u infrastrukturu i plaćamo penzije, jasno je da je javni sektor izrazito neefikasan, da delove treba privatizovati, a ono što preostaje ozbiljno reorganizovati. To podrazumeva smanjenje nepotreb-nih radnih mesta, a i bez dubinske ana-lize jasno je da je ta brojka relativno visoka. Istovremeno reorganizacija po-slovanja treba da donese i ravnomernije naknade za rad u celom sistemu, kao i povećanje zarada za radna mesta koja zahtevaju viši stepen kvalifikacija. Upr-kos prezaposlenosti u javnom sektoru, nedostaju visokokvalifikovani ljudi (npr. oni koji poznaju evropsko pravo ili po-sebne tehničke standarde) ali i efikasni rukovodioci preduzeća koji će pregled-nije poslovati, ali dobiti i mogućnost da budu kroz bonuse više vrednovani za dobre rezultate. Ova reforma zahteva izmene Zakona o javnim preduzećima, koje će odrediti pregledniji način izveštavanja i države kao vlasnika i građana koji su vlastima

ukazali poverenje. Zatim, očekuje se određivanje platnih razreda, a potom funkcionalna analiza sistematizacije radnih mesta svakog javnog predu-zeća ili institucije. To sveukupno se zove korporativizacija ili jednostavnije, uvođenje najboljih praksi poslovanja privatnog sektora u javni. Pored na-vedenog, treba nastaviti sveobuhvat-nu reformu propisa koja se trenutno nalazi u vidu Nacrta strategije za ra-zvoj preduzetništva i konkurentnosti i pratećeg akcionog plana. Mnoge od navedenih predloga sastavili su me-đunarodni stručnjaci, ali i predstavnici privatnog sektora, koji ne može da iz-drži više opterećenja i nameta države. Uz više političke hrabrosti, što podra-zumeva i ozbiljne sankcije korupcije, uz ovu mapu puta moguće je značajno unaprediti stanje domaće privrede, a samim tim i perspektivu razvoja.

Vlada je za prvih nekoliko meseci već učinila značajne napore ka reformama. Doneto je nekoliko bitnih zakona kojima se na nešto drugačiji način uređuje pri-vredni ambijent. Promene nikada nisu lake i brze i na rezultate ćemo verovat-no još malo sačekati. Reforma bilo koje vrste zahteva vreme, strpljenje i posve-ćenost. Kada imate tešku situaciju, što je trenutno slučaj sa privredom naše zemlje, ne možete preduzimate lake i popularne mere. To vam je kao kada pacijent ne leči bolest dugi niz godina, pa mu se stanje znatno pogorša. Kada konačno počne sa terapi-

jama ne ostaje puno opcija, od kojih su mnoge veoma bolne, kako za njega, tako i za porodicu. Niz nepopularnih mera usmeren je ka stabilizaciji javnih finansi-ja, gde postoji veliki deficit. Uvek je lakše kritikovati, nego raditi. Lako bi bilo reći - ne treba tako. Međutim, pravo pitanje jeste koje su al-ternative i šta bi svaki od kritičara sam uradio? Ono što eventualno Vladi nedo-staje, posebno u nastupima pojedinih ministara, jeste odsustvo jasne vizije razvoja privrede Srbije za narednih ne-koliko godina. Kao da svi čekaju šta će reći jedan čovek. Posmatrano sa strane,

nekako se stiče utisak da je fokus moti-vacionih mehanizama sadašnje vlasti ka zavođenju reda, što je u redu za one koji ne poštuju zakonske propise. Moglo bi se reći - svaka čast - konačno i kod nas. Ali, nemoguće je ne primetiti da nisu dovolj-no naglašeni motivacioni mehanizmi koji podstiču vredan i marljiv rad, rezultate i postignuća. Veliki znak pitanja je da li će sadašnja vladajuća struktura imati do-voljno snage da se odbrani od talasa du-gogodišnjeg "ekonomskog" poltronstva koje postoji kod nas i kreira ambijent za jasno razlikovanje rada od nerada i uspe-ha od neuspeha.

Sve što vlada najavljuje kao reformske mere su veće viđeni potezi koji niti su re-formski, niti će postići ono što vlada oče-kuje. Mere kao što su istovremeno po-većavanje poreskih nameta, smanjenje plata i penzija da bi se umanjili rashodi i drakonsko kažnjavanje privatnog sektora i građana će, kao što je bio slučaj i u ranijim godinama kada se ova ista kombinacija primenjivala, dovesti do daljeg smanjenja poreskih prihoda, daljeg rasta sive eko-nomije i pada domaćeg bruto proizvoda i zaposlenosti. Neutemeljeno je očekivati da iste mere mogu dovesti do potpuno druga-čijih rezultata u sličnim okolnostima. Čak i kada bi to bio slučaj, one ne rešavaju ključni problem srpske privrede, a to je izostanak rasta, što se dešava već duže od 6 godina. Teško je očekivati da će se ući u suštinske reforme javne administracije i javnih pre-duzeća, jer to znači demontažu partijske države koja je bila i ostala garancija, kako glasačke mašine, tako i finansijskih toko-va partija na vlasti u Srbiji. S druge strane partijska država je bila i ostala generator većine problema – od nekompetentnosti na svim pozicijama, preko prekomernog zapošljavanja u javnom sektoru, koje nije ništa drugo nego deluks socijalna pomoć,

zaključno sa sistemskim upropaštava-njem privrede, kako one u vlasništvu drža-ve, tako i zdravog dela privatnog sektora. Drugi problem vezan za reforme je što nema jasnog fokusa na jačanje segmenta privrede koji je vitalan i zapošljava većinu ljudi u Srbiji – sektor malih i srednjih pre-duzeća. Sve mere su usmerene na privla-čenje stranih investicija koje ne mogu biti osnov razvoja privrede, nego samo doda-tak na domaću privredu. Dok se sistem-ski upropašćavaju domaće firme, stranim investitorima se daju podsticaji koji nas suštinski pretvaraju u model banana drža-ve, koja poprima obrise afričkih zemalja u oblasti poljoprivrede, odnosno južnoame-ričkih u drugim oblastima. Suštinske reforme znače i predan rad na vladavini prava i izgradnji institucija, dok trenutna vlada ne čini ništa u obe oblasti, odnosno u mnogim segmen-tima ide nekoliko koraka unazad. Re-forme sudskog sistema koji je urušen nema, a umesto vladavine institucija, nastavlja se vladavina ljudi koja je za-početa još u vreme vlasti Demokratske stranke, što sve ne stvara dobro tle za razvoj privrede. Sve u svemu, slede go-dine stezanja kaiša.

najvažnije sRediti javni sektoR

neMa vizije za Razvoj pRivRede

slede godine stezanja kaiša

Reforma bilo koje vrste zahteva vreme, strpljenje i posvećenost.

Kada imate tešku situaciju, što je trenutno slučaj sa privredom naše

zemlje, ne možete preduzimate lake i popularne mere

Partijska država je bila i ostala generator većine problema – od nekompetentnosti na

svim pozicijama, preko prekomernog zapošljavanja

u javnom sektoru, koje nije ništa drugo nego

deluks socijalna pomoć, zaključno sa sistemskim

upropaštavanjem privrede, kako one u vlasništvu države, tako i zdravog dela privatnog

sektora