Economy.rs, Tanjug 5. januar 2012.

Privreda će se ugušiti bez reforme javnog sektora

Teme u članku: javni sektor, reforme, javni dug

Promene u javnom sektoru su neophodne, jer privreda više ne može da ga izdržava, kao što je nemoguće da sve više ljudi u privatnom sektoru dobija otkaze, a da se pri tome u javnom ništa ne menja, ocenila je dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Ana Trbović.

Srbija se više ne sme zaduživati, javni sektor se mora reformisati, a u okviru reformi posebno je važno doneti fleksibilniji zakon o radu, ocenila je dekan Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) Ana Trbović.

- Mi se sve više zadužujemo, što nije održivo. Moramo da smanjimo račune jer privreda više ne može da podnese ni plaćanje računa javnog servisa ni opterećenje penzione reformepromena u javnom sektoru, a da sve više ljudi dobija otkaze u privatnom sektoru", rekla je ona za Tanjug.

Bez ozbiljnih reformi, dodala je Trbović, i dalje će realni sektor gubiti zaposlenemoći da izdrži toliko opterećenje, pa ćemo morati dodatno da se zadužujemo.

Da bi se prekinuo taj začarani krug, javni sektor mora da bude reformisan i moraju se dovršiti započete sveobuhvatne reforme propisa, doneti bolji zakoni o izgradnji i o radu. Tada možemo i da očekujemo više stranih ulaganja, privredni rast i uvećanje izvoza, ocenila je sagovornica Tanjuga.

Ona je naglasila da su izmene Zakona o radu veoma bitne za strana ulaganja, ali i za investicije domaćih privrednika, jer će im omogućiti veću fleksibilnost prilikom zapošljavanja, a ne lakše otpuštanje kako se pogrešno tumači.

- Imali smo već mnogo otpuštanja i veliki rast nezaposlenosti koja zvanično dostiže do 30 odsto, a nezvanično možda jednu trećinu, ako ne i više, radno sposobnog stanovništva. To je glavni problem naše ekonomije, ali uzrok leži u nekonkurentnosti. Ako napravimo bolji Zakon o radu situacija može biti samo bolja, a ne gora, mišljenja je Trbović.

Tanjugova sagovornica je rekla da je cilj da se napravi fleksibilniji zakon o radu, koji ce dopustiti, na primer, veće sezonsko zapošljavanje i više privremenih radnika, više radnika čija radna mesta poslodavac može da menja unutar firme.

- To je ono što privreda traži od države, navela je Trbović i istakla da su dosadašnja rasterećenja realnog sektora možda po broju velika, ali su uglavnom usmerena na mali biznis, a ne i za srednji koji, kako je kazala, najviše opterećuju upravo porezi i doprinosi na zarade. (Economy.rs, Tanjug 5. januar 2012.)