procesni uređaji

29
I. Peći u livarstvu služe za postizanje odeđenog sastava I temperature metala radi izrade odlivaka raznog oblika. Dele se prema izvoru toplote: I. peći sa klasičnim gorivom – kupolna peć, ognjišne peći raznog tipa I peći sa loncem koji se nalazi u ložištu peći; upotrebljavaju se sve vrste goriva, a kod kupolne se koristi koks II. autogene peći – konverteri razne konstrukcije I veličine; III. elektropeći – mogu biti otpornog, indukcionog I lučnog tipa Kupolna peć karakteristike: jednostavna konstrukcija I način rada; iskorišćenje toplote u procesu je dobro, a tempartura gvožđa pri isticanju je dovoljno visoka za izradu odlivaka složenog oblika; predgrevanjem vazduha, I određene količine kiseonika sa njim, dovodi do uštede goriva I više temperature livenja metala; izgled: po konstrukciji je slična oknastim (šahtnim) pećima; cilindričan oblik, podignuta je 1-3m od zemlje na 4 stuba (čelični ili armiranobetonski) je da bi se metal I troska lako ispuštali; pod je od livenog gvožđa, ima nagib prema otvoru za gvožđe, a za trosku je otvor nešto viši I kod malih peći može biti iz dva dela I tada ima poprečne nosače koji zatvaruju poču poda (to je zbog lakšeg čišćenja posle rada); spolja je plašt duž cele visine od čeličnog lima, a unutra je ozidana visokovatrostalnim šamotom; duvnice, koje se nalaze iznad korita I može se postaviti I 1-2 pomoćna reda duvnica(ovde je temparatura 1600-1650 stepeni I tu nastaje intenzivno topljenje metala I troske); otvor za punjenje je na određenom odstojanju od duvnica;

Upload: jankocar

Post on 28-Jun-2015

1.191 views

Category:

Documents


3 download

TRANSCRIPT

Page 1: Procesni uređaji

I. Peći u livarstvu služe za postizanje odeđenog sastava I temperature metala radi izrade odlivaka

raznog oblika. Dele se prema izvoru toplote:

I. peći sa klasičnim gorivom – kupolna peć, ognjišne peći raznog tipa I peći sa loncem koji se nalazi u ložištu peći; upotrebljavaju se sve vrste goriva, a kod kupolne se koristi koks

II. autogene peći – konverteri razne konstrukcije I veličine; III. elektropeći – mogu biti otpornog, indukcionog I lučnog tipa

Kupolna peć

karakteristike: jednostavna konstrukcija I način rada; iskorišćenje toplote u procesu je dobro, a tempartura gvožđa pri isticanju je dovoljno visoka za izradu odlivaka složenog oblika; predgrevanjem vazduha, I određene količine kiseonika sa njim, dovodi do uštede goriva I više temperature livenja metala;

izgled: po konstrukciji je slična oknastim (šahtnim) pećima; cilindričan oblik, podignuta je 1-3m od zemlje na 4 stuba (čelični ili armiranobetonski) je da bi se metal I troska lako ispuštali; pod je od livenog gvožđa, ima nagib prema otvoru za gvožđe, a za trosku je otvor nešto viši I kod malih peći može biti iz dva dela I tada ima poprečne nosače koji zatvaruju poču poda (to je zbog lakšeg čišćenja posle rada); spolja je plašt duž cele visine od čeličnog lima, a unutra je ozidana visokovatrostalnim šamotom; duvnice, koje se nalaze iznad korita I može se postaviti I 1-2 pomoćna reda duvnica(ovde je temparatura 1600-1650 stepeni I tu nastaje intenzivno topljenje metala I troske); otvor za punjenje je na određenom odstojanju od duvnica; može imati pretpećnicu(služi kao recepijent radi elastičnosti livenja ili za sakupljanje dovoljne količine gvožđa za velike odlivke; tu se vrši homogenizacija I odsumporavanje gvožđa sodom; loži se tečnim ili gasnim gorivom; može da bude stacionarnog ili nagibnog tipa) I rekuperator; bitan deo je uložak peći koji je ispunjen naizmenično poređanim slojevima koksa (150-250mm) I krečnjaka I gvožđa(mogu biti otpatci od gvozdenog I čeličnog liva); livnički koks mora da bude: dobrog kvaliteta, da se odlikuje krupnoćom, poroznošću, čvrstoćom niskim sadržajem sumpora I pepela;temparatura gvožđa na izlasku je 1350-1400 stepeni, a troske 1400-1450, a ako se radi sa predgrejanim vazduhom onda je veća

vazduh se uduvava hladan ili se predgreva na različite načine(može se koristiti fizička toplota izlaznih gasova)

Page 2: Procesni uređaji

Ognjišne peći – koriste se za pretapanje gvožđa I čelika; ima više tipova; za veće kapacitete koristi se Simens-Martin peć, za liveno gvožđe peć plamenog tipa I kombinovana plameno-kupolna peć

1. Simens-Martin peć – način rada je identičan SM peći koja se koristi za dobijanje čelika; za dobijanje čeličnog liva topi se staro gvožđe (50-70% uloška) I još 30-50% je sirovo gvožđe; za loženje se koristi gasno ili tečno gorivo sa predgrevanjem vazduha I goriva (ako gas ima malu kaloričnu moć), veličina je do 30 tona, ali je najčešće 15-20 tona

2. Plamena peć – za topljenje I livenje sivog I belog gvožđa; jednostavna konstrukcija I način rad; loženje je na prednjoj čeonoj strani, a odvod gasova na suprotnoj čeonoj strani; ložište je odvojeno od korita sa niskim pregradnim zidom koji se zove prednji prag korita; na zadnjoj strani gasovi prolaze zadnji prag; ložišna komora ima na čeonoj strani gorionike; ako se loži ugalj, onda jee pod ložišne komore rešetka pod koju se dovodi vazduh, ugalj mora da sagoreva dugim plamenom; kroz svod se dovodi sekundarni vazduh I gasovi iz ložišta dopunski sagorevaju na ulasku u procesni proctor; vazduh se uduvava pod pritiskom od 4-4,2 kPa; konstrukcija: fundament je armiranobetonska ploča koja je ukopana u zemlju, pod je zidan šamotnom opekom, pod korita je nabijen kvarcitnom masom uz dodatak vatrostalne gline(5-10%), otvori za punjenje I ispusni otvori su sa bočne strane(velike peći imaju po 2 otvora za punjenje I za ispust), za uključenje peći služi čelična armature, stezni stubovi povezani su elestičnom vezom šipkama iznad svoda I ispod poda, dimnjak je uz samu peć I veličina fundamenta zavisi od veličine dimnjaka

3. Plameno-kupolna peć – prednost u odnosu nakupolnu: loži se kao plamena, odnosno ne zahteva koks; iskorišćenje toplote bolje nego kod plamene peći; loženje je gasnim ili tečnim gorivom; gorionici su u čelnom zidu, a sagorevanje je direktno u procesnom prostoru; gasovi odlaze kroz okno napunjeno materijalom za topljenje I tako ga predgrevaju; na vrhu okna je rekuperator za predgrevanje vazduha koji se koristi kod loženja; radi kontinualno; veličina je mala, obično je kapacitet od 10 tona; konstrukcija je jednostavna: fundament je ploča od armiranog betona, pod ozidan šamotom, procesni proctor je sa udubljenim koritom I tu se sliva istopljeni metal, otvor za ispust metala je na bočnoj strani korita I to na najnižem delu, a za trosku je na drugoj strani I nešto je viši, svod je od šamota velike vatrostalnosti, a sa gornje strane je sloj toplotno-izolacionog materijala, okno je kvadratnog profila I ozidan šamotom, otvor za punjenje je na bočnoj strani, sa spoljne strane je čelični plašt I između toga I zida je sloj izolacije(sitni šamot koji obezbeđuje I dilataciju zida)

Page 3: Procesni uređaji

Peć sa loncem- u njima se topi čelični, temper I sivi liv; nedostatak im je velika potrošnja goriva I ograničeni kapacitet pa su ih potisle S peći I konverteri; danas se koriste samo u malim livnicama I za proizvodnju visoko kvalitetnog čeličnog liva; lonac (stacionarna- lonac se vadi adi livenja ili nagibni tip-livenje bez vađenja lonca) koji stoji na malom postolju na podu ili rešetki; u peći može da bude od 1-4 lonca, a ložišni prostor je oko lonca; loženje se vrši koksom(popunjava proctor oko lonca, a vazduh se dovodi ispod rešetke prirodnim putem ili se duva pomoću ventilator; iznad je odvod za gasove; rešetka za čvrsto gorivo je pokretna, da se lakše odstrani pepeo;), tečnim(prednost je što se lonac ne izlaže oksidirajućem dejstvu u ložištu I lakše regulisanje temperature u toku procesa) I gasnim gorivom(ako gas nema veliku toplotnu moć, vrši se predgrevanje vazduha I goriva ili samo vazduha, jer se tako postiže temparatura preko 1800 stepeni); veličina zavisi od broja I veličine lonaca; lonci iste zapremine nisu uvek iste veličine I zavise od vrste liva(za čelični imaju manji prečnik, veću visinu I deblje zidove); unutra su ozidane sa visokovatrostalnom šamotnom opekom, spolja je zid zaštićen čeličnim plaštom koji može da se hladi vazduhom koji se uduvava kroz rešetku, tako da se istovremeno predgreje vazduh; tada peć ima dvostruki čelični plašt između kojih struji vazduh; odozgo je rešetka ako je čvrsto gorivo; ispod svoda je otvor za odvod gasova; dimnjak je neposredno uz peć, I više peći mogu imati zajednički dimnjak (visina dimnjaka najmanje 20m, a površina otvora 15-25% površine horizontalnog preseka pomoćnog prostora); lonci za gvozdeni I čelični liv su grafitni, I oni su osetljivi na vlagu

Konverter – male dimenzija; produvavanje gvožđa se vrši odozdo, kroz dno, ili češće sa strane ispod same površine kupke(čelik manje tako prima azot koji negativno utiče na kvalitet proizvodnje); u novije vreme primenjuje se produvka sa kiseonikom odozgo; veličina je 1-4 tone, a najčešće se koriste 2-2,5 tona

Elektropeći – razni tipovi, u novije vreme se koriste I peći sa indukcionim zagrevanjem I bez železnog jezgra; tope se čelični otpatci za legirane ili nelegirane čelične livove, topi se gvožđe za proizvodnju sivog liva ili oksidacija uz prethodni dodatak čeličnih otpadaka za dobijanje čeličnog liva

1. Lučna elektropeć – kapacitet do 30 tona, a za manje odlivke do 3 tone; mogu biti sa kiselim ili bazičnim podom (kod bazičnog je izdržljivost dvostruko manja I iznosi 250-500 operacija topljenja); izdržljivost svoda je manja kod bazičnog procesa I iznosi 25-40 operacija topljenja, a kod kiselog je ovaj broj duplo veći; potrošnja električne energije predstavlja srednju vrednost kod raznih procesa topljenja sa hladnim uloškom materijala

2. Indukciona elektropeć bez jezgra - koristi se za topljenje I livenje čelika sa niskim sadržajem ugljenika, uglavnom za pretapanje I livenje( u lučnim nije

Page 4: Procesni uređaji

moguće jer dolazi do naugljenisanja čelika od elektroda);ovde je ravnomerno zagrevanje metalne kupke I ravnomerno je mešanje pod uticajem elektrodinamičkih sila koje nastaju delovanjem struje za to dobijamo kvalitetan liv; koriste se sa kiselom oblogom, pa se ne odvija uklanjanje fosfora I sumpora iz čelika; procesni proctor je lonac koji se ručno puni, a oko lonca je primarni navoj(spirala) u koju se dovodi električna struja; strujni provodnik je bakarna cev kroz koju prolazi voda za hlađenje; peć dobija struju iz generator koji može da bude istopolni(kod veće frenkfencije) I sa naizmeničnim polovima (za peći većih dimenzija); kondnzatori se priključuju na strujno kolo I služe za kompenzaciju reaktivne snage.

II. Peći za plastičnu preradu služe za oblikovanje čelika pod pritiskom koji mora da ima određenu

plastičnost;plastičnost se postiže zagrevanjem, pa blokovi za preradu imaju jednaku temparaturu po celoj dubini, tako se smanjuje potrebna energija za valjanj, presovanje, izvlačenje i kovanje; u toku ovog procesa smanjuje se temparatura topljenog metala pa se mora ponovo zagrevati do temparature od 1250 za valjanje, 1300 stepeni za kovanje i presovanje(temparatura u zagrevnom prostoru mora biti veća za 100-150 stepeni)

konstrukcija ovih peći zavisi od veličine blokova za zagrevanje, njihovog ulaganja u peć i izvlačenja iz nje, načina loženja i temparature zagrevanja; veliki blokovi se postavljaju uspravno i zagrevaju se sa svih strana, a manji samo horizontalno i mogu da se kreću na dva načina: blokovi odvojeno ili zajedno sa podom peći;

loženje je gasom ili tečnim gorivom, sa predgrevanjem vazduha ili ne; prema načinu predgrevanja vazduha mogu biti rekuperativne i regenerativne, a prema načinu rada mogu biti kontinualne ili periodične,

kapacitet mora biti veći od kapaciteta uređaja za preradu; najširu primenu imaju dubinske, tunelske, potisne, karuselne i kovačke

Dubinska peć

konstrukcija – peći leže na ploči od armiranog betona; glavni deo peći podignut je na stubove od armiranog betona koji nose čelične nosače postavljene ispod poda, na ove nosače poprečno dolaze čelični profili, a na njih čelična ploča koja nosi vatrostalani pod peći(sastoji se od slojeva: laka šamotna opeka, normalna šamotna opeka, naboj od hromitnog ili hrom-magnezitnog materijala i ozidani sloj od magnezitnih ili hrom-magnezitnih opeka); zidovi peći su od silika opeka; plafon peći je od visokovatrostalnog šamota , ravan je ili zasvođen i učvršćen u čeličnom okviru radi dobrog zaptivanja; za podizanje plafona koristi se mašina

Page 5: Procesni uređaji

koja se nalazi iznad peći i koja može da se koristi za više peći, za pomeranje plafona do 150mm radi otvaranja; rekuperatori su složeni deo peći, najviše se grade keramički rekuperatori od visokovatrostalnog šamota, vazuh se predgreva do 1000 stepeni, na ulasku je temparatura oko 1300, na izlasku oko 700 stepeni; ako se pregreva gasno gorivo to se vrši u metalnom rekuperatoru koji se postavlja u nastavku rekuperatora za vazduh; oko pći je čelični plašt, zagrevni prostor je pravouglog ili kvadreatnog oblika, mada može biti i kružni oblik; ranije je procesni prostor bio podeljen na komore, pa je po jedan ingot dolazio na svaku komoru koje se nisu posebno zagrevale, veće su zidovi dobijali toplotu od ingota; ta toplota nije bila dovoljna pa se prešlo loženje peći i uklanjanje tih pregradnih zidova;

loženje je najčešće gasnim gorivom; gorionici se postavljaju u gornjem delu iznad ingota, a odvodi za gasove su pri dnu procesnog prostora; u prostoru zagrevanja nastaje delimično izgaranje i otapanje ingota pa se pod prekriva topiteljima radi stvaranja tečne troske, koja se ispušta kroz otvor na dnu procesnog prostora

peći ovog tipa se povezuju po 2-3 u grupu, a više grupa čini bateriju

Potisna peć- peć ognjišnog tipa, a po načinu loženja u grupu plamenih peći; u njima se najviše vrši zagrevanje čeličnih blokova pre ili za vreme plastične prerade; omogućavaju regulisanje temparature po dužini peći i omogućavaju kontinualana proces; mogu biti različite konstrukcije i veličine; metalni blokovi se potiskivanjem ravnomerno pomeraju kroz procesni prostor;

konstrukcija –duga je do 35 m, široka do 8m;najvećim delom je u zemlji, posebno deo gde je rekuperator, odnosno deo zagrevne zone; oblik izduženog pravougaonika, podeljena je na zone: predgrevna, zagrevna(najveće toplotno opterećenje, od 800-1300 stepeni, ovde ulaze vrući gasovi iz progrevne zone, tu su ugrađeni gorionici u svodu i ispod kliznih šina, zauzima 50-60% ukupne dužine peći), progrevna (egalizaciona, služi za izjednačavanje temparature u blokovima); one dolaze jedna za drugom i prate kretanje blokova u peći;osnova je od armiranog betona, pod leži na horizontalnim čeličnim nosačima, na kojima je ploča od livenog gvožđa, a na nju dolazi vatrostalni zid (lak šamot, dva reda običnog šamota i 1-2 reda hrom-magnezititnih opeka); na pod peći oslanjaju se stubovi ispod predgrevne i zagrevne zone na kojima se nalaze klizne šine nagnute ka strani gde izlaze blokovi; ispod šina su udubljenja za skupljanje kovarine koja može dodatkom kvarcnog peska da bude tečna troska i da se ispušta povremeno, ili ako se doda sitni koks i da se izvlači kao suva masa, hlađenje šina je vodom; plafon je ravan ili zavođen, visina mu se smanjuje u

Page 6: Procesni uređaji

pravcu strujanja gasova, napravljen je od visokogliničnih ili visećih magnezitnih opeka; zidovi su od visokovatrostalnih šamotnih opeka; termoblok je posebna konstrukcija ove peći;gorionici se nalaze na čeonoj strani nasuprot onoj gde blokovi ulaze u peć; gasovi izlaze iz peći ili na otvor iznad otvora za ulazak blokova ili sa strane, blizu ovog otvora;

ima visok učinak, potpuno je zatvorena a spolja je čelični plašt; kapacitet je preko 100t/č; mogu imati 4,5 ili više zona

loženje je gasnim ili tečnim gorivom uz predgrevanje vazduha i to obično u metalnom rekuperatoru do 400 stepeni; loženje se vrši na jednom ili više mesta u svodu koji je usečen zbog toga; kod velikih blokova potrebno je drugačije zagrevanje, pa se vrši odozdo;

strujanje gasova prema kretanju materijala mož da bude: istosmerno, poprečno i protivsmerno; najčešće je protivsmerno;

Ostale zagrevne peći – većina radi na istom principu kao i potisne (materijal prolazi kroz zone koje su zagrejane na raznim temparaturama); to su peći sa pokretnim podom i mogu biti. Sa kružnim podom, pulsirajućim podom, konvejerskim podom i koraknim kretanjem poda; sve služe za zagrevanje blokova radi plastične prerade ili za termičku pbradu gotovih proizvoda; postiže se postepeno zagrevanje i dobro iskorišćenje toplote; mogu biti i takve da materijal miruje u procesnom prostoru; loženje je najčešće gasnim ili tečnim gorivom; toplota izlaznih gasova koristi se za u rekuperatorima za predgrevanje vazduha za loženje(visoka temparatura i niža potrošnja goriva); procesni prostor je ozidan šamotnim opekama, spolja delimičan ili potpun čelični plašt; kružne zagrevne peći: rade na 2 načina; mogu imati prstenast ili kružni profil; pod peći ima 2 koncentrične šine sa kojima naleže na valjke koji leže na 2 kružna betonska zida; iznad šina je čelična ploča na kojoj je vatrostalni pod nabijen magnezitom, zidovi su visokovatrostalnih opeka, spolja čelični plašt; gorionici su u spoljne i unutrašnjom zidu, imaju 3-5 zagrevnih zona, a svaka ima otvor za odvod gasova; pregradni zidovi ne dodiruju zagrevni materijal na podu; kovačke peći: komornog su tipa, u njima se zagrevaju blokovi za prerau kovanjem i to veliki blokovi; jednostave su konstrukcije, podešava se veličina prema kapacitetu i mogu se zagrevati raznorodnim gorivom, sa i bez predgrevanja vazduha; izbor tipa i veličine komorne peći zavisi od vrste goriva i zagrevanog materijala; veličina poda zavisi od kapaciteta i veličine zagrevnih komada (male peći 1m2, srednje 1-7m2, velike preko 4m2); u peć se obično stavlja po više komada, a izvlači se jedan po jedan na preradu; temparatura u peći je od 1200-1300 stepeni, a kod gasnog goiva gas se predgreva do 400 stepeni

III. peći za termičku obradu TO se sastoji iz tri oeracije:

Page 7: Procesni uređaji

1. zagrevanje sa određenom brzinom do određene temparature – brzina zagrevanja se podešava da obezbedi što veću produktivnost peći, materijal se mora ravnomerno zagrevati po dubini, da ne dođe do napona i do do naprslina; brzina zavisi od sastava i oblika materijala, kod krupnijih se koristi postepeno zagrevanje

2. održavanje dovoljno dugo na toj temparaturi – ili vreme žarenja; ova faza je u tesnoj vezi sa razlaganjem međumetalnih spojeva, faznim promenama, difuzijom i drugim fizičkim postupcima; ovi postupci treba da se odvijaju samo na površini ili i po dubini

3. hlađenje na određeni način- obično treba da bude mala da bi se izbegli naponi u komadu koji je žaren, velika brzina je potrebna samo u procesu kaljenja; hlađenje se postiže u određenoj sredini, u ulju je sporije nego u vodi 5-7 puta; brzina hlađenja zavisi od veličine komada i temparature na kojoj je žaren

za TO se koriste peći i uređaji razne konstrukcije; svi oni moraju da budu podešeni temparturi zagrevanja, trajanju procesa, veličini i obliku komada, njihovoj količini i fizičkim osobinama; TO se vrši na temparaturi do 1000 stepeni, i spoljašnji zidovi mogu da zdrže ovu temparaturu bez spoljneh hlađenja, pa su one spolja obložene toplotno-izolacionim materijalom i gubici toplote su minimalni; najčešće se klasifikuju: peći sa periodičnim načinom rad, sa kontinualnim načinom rada, peći tipa kupki, uređaji za površinsko zagrevanje; u svakoj grupi razlikuju se peći po konstrukciji, načinu zagrevanja i mehanizaciji rada

1. peći sa periodičnim načinom rada manjeg su tipa i primenjuju se u raznim procesima TO i za raznovrsne materijale;

manje su mehanizovane i jednostavne po konstrukciji;zagrevaju se tečnim, gasnim gorivom i električnim otporom; dele se na: komorne peći sa stabilnim podom, komorne peći sa pokretnim podom, oknaste i jamaste peći, elevatorske peći, retortne peći

komorne peći sa stabilnim podom – imaju ravan pod i jednostavnu konstrukciju; služe za zagrevanje mašinskih delova manjih i srednjih dimenzija u svrhu kaljenja, žarenja i otpuštanja; imaju jednu ili 2 komore za zagrevanje; zagrevanje je pomoću gorionika koji su smešteni u podu; jednokomorna peć ima 3 gorionika ispod poda i može zagrevati do 900 stepeni , u procesnom prostoru temparatura je 1000 stepeni, zagrevanje je ravnomerno, gasovi iz ložišta kroz 3 otvora ulaze u procesni prostor i ravnomerno ga zagrevaju; maju metalni rekuperator iznad peći radi predgrevanja vazduha; iznutra su ozidane šamotom(unutrašnji zid, pod sa ložištem i svod su od hromitne opeke); iznad svoda je sloj šamotnog brašna;peć ima čelični plašt i čeličnu steznu konstrukciju; na prednjoj strani je otvor za ubacivanje i vađenje materijala sa obešenim

Page 8: Procesni uređaji

vratima; iznad vrata sa unutrašnje strane je otvor na koji se nastavlja gasovod; u vratima i sa suprotne strane je po jedan kontrolni otvor;dvokomorna ima dva stepena zagrevanja(predgrevanje i zagrevanje), komore mogu da budu jedna pored druge(horizontalna) ili jedna iznad druge(vertikalna); loženje je pooću 2 gorionika koja su u zidu donje komore, pa je taj prostor ujedno i zagrevni i ložište; grade se na betonskom fundamentu, pod je od hromitnih, a zidovi od šamotnih opeka; ima čelični plašt i na obe komore vrata; prednost dvokomponentne peći je dobro iskorišćenje toplote i zauzimanje malo prostora i služi samo za male i srednje komade; električna komorna peć može biti jednokomorna i dvokomorne; podešene su za rad pod zaštitnom atmosferom u procesnom prostoru tako da zaštitni gas cirkuliše što poboljšava prenos toplote; temparatura zagrevanja može doći do 1300, ali je najčešće do 1000 stepeni; imaju ugrađene termoelemente za kontrolu temparature i njeno automatsko regulisanje

komorne peći sa pokretnim podom – pod peći je ploča ili platforma od vatrostalnog materijala postavljena na točkove ili valjke; pokretni pod omogućava da se peć puni i prazni van peći, pa se mogu koristiti uređaji za prenos teških blokova i komada; pod seizvlači po završetku zagrevanja, prazni, puni, pa opet vraća u procesni prostor; zagrevanje je gasnim ili tečnim gorivom, a mogu i električnom energijom, pa postoje: gasna komorna peć i električna komorna peć

oknaste i jamaste peći – oknaste:imaju veći odnos zapremine prema površini, pa su manji gubici kroz zid; ravnomerno se zagreva materijal, ravnomeran protok gasova i njegov dodir sa zagrevnim materijalom; jednostavna konstrukcija, zauzimaju mali prostor; koriste se za zagrevanje u svrhu kaljenja, žarenja i otpuštanja komada velike dužine; visina procesnog prostora je veća od prečnika ili širine ovog prostora; niske peći koriste se za zagrevanje sitnih komada; jamaste: za žarenje komada većih dimenzija, pune se odozgo pomoću dizalica i drugih transportnih uređaja; po konstrukciji su slične oknastim, jedino im je visina manja od širine; najčešće se zagrevaju gasnim gorivom ili električnom energijom; ozidane su šamotom i opasane čeličnim plaštom, odozgo su zatvorene svodom koji kod nekih može da se otvara; električne su potpuno hermetički zatvorene pa je zagrevanje u vakuumu; ima nekoliko vrsta ovih peći: oknasta zagrevna peć, električna oknasta peć, peć za nitriranje, vakuumska elektropeć i jamasta zagrevna peć

elevatorske peći – za zagrevanje teških odlivaka; pod je platforma na točkovima koja je ozidana ili nabijena vatrostalnim materijalom i spušta se hidraulično na šine ispod peći i izvlači se ispod peći na čeonu stranu; dizalicom se postavljaju komadi većih dimenzija i težine (do 30t), zatim se platforma uvlači pod peć i podiže i odozgo se zatvara peć i zagrevni materijal je u procesnom prostoru; ispod donjeg del je okvir koji predstavlja žleb ispunjen peskom; iznutra je ozidana

Page 9: Procesni uređaji

šamotom, na unutrašnjoj strani zida su metalni grejačii, ima čelični plašt i čeličnu noseću konstrukciju ispod peći; zagreva se do 950 stepeni i ima snagu 650 kw

retortne peći – za žarenje ravnih i savijenih čeličnih limova, naročito transformatorskih limova; imaju 1 ili više zatvorenih posuda (retorti) koje se izvlače iz peći u svrhu punjenja i pražnjenja materijalom; retorta ima pravougli ili okrugli oblik; vrlo često predstavlja poklopac sa kojim se samo pokriva zagrevni materijal na podu peći, pri čemu je pod pokretan i može da se spušta i diže elevatorski; ovaj tip peći može da bude tako konstruisan da se zagrevni prostor pokreće nezavisno od poda, odnosno da se navlači na njega;retorte su od vatrostalnog čeličnog lima, u njih se uvodi gas pod čijom atmosferom se vrši TO; zagrevanje je gasnim gorivom ili električno, i mora biti intenzivnije ispod poda, jer po izvlačenju materijala pod se vraća hladniji od drugih delova procesnog prostora, pa se kao posledica može javiti neravnomerno zagrevanje;temparatura u retorti treba da bude niža za 60-100 stepeni nego u procesnom prostoru; radi ravnomernijeg zagrevanja ugrađuje se ventilator u podu

2. peći sa kontinualnim načinom rada koriste se za TO istorodnih komada u masovnoj proizvodnji; povezane su sa

drugim uređajima za dalju obradu; karakteriše ih način pomeranja materijala kroz peć, i dele se na: potisne peći, konvejorske peći, peći sa valjkastim podom, karuselne peći, peći sa koračnim podom i peći sa pulsirajućim podom

potisne peći – koriste se za sve vrste TO metala: žarenje, otpuštanje, normalizaciju, cementaciju, kaljenje...; materijal se utiskuje u peć ravnomerno ili u određenim vremenskim intervalima i tako se potiskuje kroz peć; potisni uređaji imaju raznu konstrukciju, a mogu imati električni ili pneumatski pogon; materijal se kreće po šinama ili cevima koje su ugrađene na pod i koje se hlade vodom(ako je temparatura preko 800 stepeni koriste se valjci jer pružaju najmanji otpor trenju); zagrevaju se tečnim, gasnim i sve više i na elktrični način; gorionici su raspoređeni ispod poda po celoj dužini peći; elektropeći imaju gasnu zavesu na ulaznoj i izlaznoj strani da ne bi ulazio spoljni vazduh; imaju 3 temparaturne zone pri čemu je električno opterećenje jedne jednako zbiru ostale dve

konvejorske peći – konvejorski transport ima primenu kod zagrevnih peći, koristi se za sve veličine materijala; prema temparaturi zagrevanja, veličini peći i veličini komada podešava se konstrukcija konvejora (konvejor je zbog 2 zupčanika znatno duži od peći); pogon konvejora je električni preko reduktora i sa mogućnošću regulisanja brzine; zagrevanje je tečnim ili gasnim orivom, i električno;gasna konvejorska peć upotrebljava se za zagrevanje komada radi kaljenja, zagrevanje je do 1150, pa konvejer mora biti od visokovatrostalnog čelika; gorionici su postavljeni u bočnim zidovima i to odmah iznad poda, a mogu biti i ispod svoda; vazduh se predgreva u rebrastom rekuperatoru koji je smešten

Page 10: Procesni uređaji

u gasovodu iznad peći; na obe čeone strane su vrata; peć je ozidana hrom-magnezitnom opekom, svod je od silika ili šamotnih opeka, spoljni deo zida od lakih opeka;električna: ima raznih veličina i konstrkcija ove peći, najveće električno opterećenje i temparatura su u izlaznoj zoni

peći sa valjkastim podom – valjkasti pod se koristi za zagrevanje teških komada, pa je potrebna velika dužina peći; ležište valjaka je u bočnim zidovima jer su postavljeni poprečno i oni su od vatrostalnog čelika, kod peći gde je visoka temparatura hlade se vodom koja cirkuliše kroz njih, pokreću se preko posebnog električnog pogona; lože se gasnim gorivom ili električno; kod gasnih se zagreva do 950 stepeni, po prolazu limova kroz peć valjkasti pod (transporter) odnosi ih u komoru za hlađenje; brzina kretanja limova može da se reguliše(1,5-5m/min); kapacitet peći je do 8t/času;gorionici su raspoređeni u bočnim zidovima, odvod gasova je kroz otvor na ulaznoj strani, gde se nalazi i veliki dimohvatač na koji se nastavlja gasovod;ima i elektropeć sa valjkastim podom sa snagom do 700kw, peći su potpuno automatizovane u pogledu regulacije temparature i omogućavaju zagrevanje do 1200 stepeni

kružna peć – one su sa kružećim podom ili zagrevnim prostorom i na taj način materijal prođe kroz sve temparaturne zone procesnog prostora; češće se koriste one sa kružećim podom;to kruženje može da bude periodično ili kontinualno; materijal se stavlja u peć kroz otvor na perifernom zidu i do njega je otvor za vađenje materijala; između ovih otvora je pregradni zid u procesnom prostrru zbog različitih temparatura;najčešće se upotrebljavaju kružne elektropeći koje služe za zagrevanje u svrhu kaljenja, žarenja i normalizacije čeličnih komada; pod peći leži na prstenastom stolu na kojem su noseći i centrirajući valjci; na dnu poda je zupčanik i pogonski mehanizam sa motorom i reduktorom preko kojih se reguliše brzina kruženja poda; vrata otvora su obešena, ručno se podižu kod manjih peći, a kod većih pomoću električnog ili pneumatskog uređaja; grejači su spiralni na oba zida i ispod svoda zagrevnog prostora; snaga je 50-160kw, kapacitet 100-500 kg/času

peći sa koračnim podom – za TO dužih komada i za odlivke; pomeranje materijala se vrši pomoću pokretnih poluga povezanih ekscentričnim potisnim pločama smeštenim ispod poda ili pomoću hidrauličnih cilindara u podu; za velike peći koristi se gasno gorivo, a gorionici su postavljeni po dužini peći na oba bočna zida

peći sa pulsirajućim podom – slična konstrukcija pećima sa koračnim podom; razlikuju se po mehanizmu koji nosi i pokreće materijal u peći; zagrevaju se električno ili gasnim gorivom, a više se koriste elektropeći

3. peći tipa kupki

Page 11: Procesni uređaji

zagrevanje se vrši u rastopu alkalnih soli, metala ili legura; prednost je ravnomeran i intenzivan prenos toplote;ne dolazi do štetnog uticaja pećne atmosfere i vazduha na površinu zagrevanog materijala; potopljeni komadi ne reaguju sa kupkom, a ona sprečava reakciju sa spoljnom atmosferom čak i kada se komadi izvade, jer na njima za kratko vreme ostaje sloj rastopa koji deluje kao površinska zaštita; prema načinu zagrevanja dele se na: sa spoljnim zagrevanjem, sa unutrašnjim zagrevanjem i peći sa elektrodnim zagrevanjem; mogu da se zagrevaju sa svim vrstama goriva ili električno

peći sa spoljnim zagrevanjem – peći ovog tipa su lonci ili kade sa spoljnim zagrevanjem zidova i prenosom toplote kroz zid na kupku u kojoj je potopljen materijal za TO; lonci su od livenog gvožđa ili čelika, a mogu i presovani lonci od vatrostalnog čelika, debljina zida lonca je 12-30mm; veće peći imaju kade ili bazene koje su od zavarenog čeličnog lima; mogu biti kružnog ili četvorouglastog oblika; ložišni prostor je ozidan šamotom, a spolja je laka opeka radi izolacije; ima čelični plašt; odozgo se postavlja lonac i zatvara poklopcem kroz koji je umetnut termoelement za kontrolu temparature; iznad peći je limeni dimohvatač za odvod pare kupke koje nastaju zbog podizanja poklopca radi punjnja i pražnjenja; zagrevaju se tečnim, gasnim i češće električno; elektropeć: lonac mora da bude blizu grejača, alida se može vaditi i spuštati a da se ne oštete grejači koji su oko lonca po celoj visini, dok ih ispod lonca nema zbog opterećenosti dna i mogućnosti njegovg proboja; zagrevanje je ravnomerno;temparatura grejača je za 100-150stepeni veća nego rastopa, kod njih se temparature reguliše automatski; zidovi su od šamotne opeke, imaju plašt i između ta dva sloja sloj lake opeke zbog izolacije, poklopac se podiže pomoću mehanizma na pneumatski ili električni pogon;

peći sa unutrašnjim zagrevanjem – grejna tela se postavljaju direktno u kupku i na taj način je zagrevanje bolje i bolje se iskoristi toplota; ove peći mogu biti većih dimenzija, što daje prednosti u tehnološkom i toplotnom pogledu; zagrevanje može biti gasnim gorivom ili električno; kupke sa gasnim grejnim telima: mala primena jer zauzimaju mnogo mesta u kupki, i to su čelične cevi u kojima sagoreva gasno gorivo, a loženje je na početku cevi gde je gorionik; elektropeći sa kupkom: u kupki su grejna tela, i to su kvarcne cevi u kojima je smešten spiralni metalni grejač ali koji je odvojen od zidova cevi, pa se tu dodaje pamotno ili magnezitno brašno

peći sa električnim zagrevanjem – zagrevanje rastopa soli putem provođenja električne struje kroz njega; rastop soli prua otpor struji, koja se dovodi preko elektroda i zato dolazi do razvijanja toplote direktno u samom rastvoru; upotrebljava se naizmenična struja da ne bi došlo do elektrolize soli; napon na elektrodama je 5,5-24v, pa se stavlja poseban transformator koji omogućava

Page 12: Procesni uređaji

regulisanje napona i koji se postavlja što bliže peći da bi se smanjili gubici struje; ako su elektrode postavljene parno rastop se meša gore dole; ima više konstrukcija i načina postavljanja elektroda; peći sa železnim elektrodama: električna struja prolazi od jedne do druge elektrode, a samim tim i kroz materijal, zagrevanje je do 1300 stepeni, kade su ozidane šamotom, a čelične ploče služe kao elektrode; obično su trofazne peći; peći sa elektrodnim parovima: imaju železni lonac ili čeličnu kadu, monofazne su

4. uređaji za površinsko zagrevanje ako je potrebna površinska obrada, a da unutrašnji delovi ostanu nepromenjeni;

najčešće se vrši radi kaljenja, pa su ovi uređaji povezani u agregate za zagrevanje i kaljenje; površinsko zagrevanje vrši se plamenom i električnom indukcijom

uređaji za zagrevanje plamenom – površinsko zagrevanje plamenom zbog sagorevanja mešavine gasa i kiseonika vrši se pomoću većeg broja malih gorionika koji se postavljaju iznad površine komada koji se zagreva; jednostavni su i podešavaju se rema svakom obliku komada za zagrevanje;

indukcioni uređaji – koristi se za TO istorodnih mašinskih delova u masovnoj proizvodnji; uređaj je složen i sastoji se od: induktora(od bakra je i mora da se hladi jer se zagreva kod prolaza struje visoke učestalosti, on je u obliku spiralne cevi koja obavija komad koji treba zagrejati, zazor između zagrevnog komada i induktora je 2-8 mm), generatora visokofrekfentne struje(sastoji se od električnog motora i generatora) i kondenzacionih baterija(najčešće su keramičkog tipa, priključuju se na primarni kalem transformatora) koje su priključene paralelno induktoru ; između induktora i generatora dolazi transformator radi višestepene regulacije napona na induktoru;ima raznih tipova, a zavisi od namene

Uređaji za snadbevanje vodom

u metalurškim kombinatima potrebne su velike količine vode koja služi za hlađenje raznih peći i uređaja u tehnološkom procesu; voda se crpi iz reka, potoka ili jezera, ili se kaptira na pogodnom mestu (izvori); da bi vodu otpremili na određeno mestokoristimo cevi od livenog gvožđa, čelika, betona...; da bi voda tekla tim cevima potrebno je da postoji razlika u pritiscima na mestu gde se uzima i mestu gde se odvodi, takav način razvođenja se naziva gravitacioni, a instalacija je gravitacioni vodovod;

voda koja se kaptira iz reka sadrži razne primese, pa se podvrgava procesu bistrenja; to se može učiniti u taložnicima u kojima se voda kreće manjom brzinom pri čemu se krupnije čestice talože jer je brzina vode manja;voda se na

Page 13: Procesni uređaji

ovaj način tretira i u šikanama, gde se povećavanjem preseka kroz koji voda protiče, smanjuje brzina vode, a istovremeno i menja smer tako da se čestice zadržavaju na pregradama i na taj način se voda bistri;

mehanički uređaji za bistrenje su zgušnjivači ili adenzatori, koji ovo odrade za kraće vreme;

dodavanjem hemikalija uklanjaju se i dispergovane koloidne čestice, ubrzava se proces i dolazi do koagulacije ovih čestica; dodaje se Al2(SO4)3 koji sa karbonatnim tvrdoćama u vodi daje pahuljast talog koji se lako taloži na filterima;postrojenja za bistrenje nazivaju se filteri, i mogu se graditi kao otvoreni filteri bez mehaničkih uređaja, otvoreni filteri sa mehaničkim uređajima i kao zatvoreni filteri pod pritiskom; voda koja je na ovaj način tretirana ne koristi se za piće, jer ima bakterija, a ako se mora koristiti treba je sterilizovati (dodaje se hlor u gasovitom stanju); u nekim pogonima je potrebno izvršiti potpuno bistrenje da ne dođe do taloženja mulja u hladnjacima ili zaribavanja osovina;

peščani otvoreni filter – sastoji se od rezervoara koji ima 2-3 pregrade, u srednjoj pregradi se nalazi pesak za filtriranje, a na podu su sapnice ili dizne kroz koje curi filtrirana voda u komoru za sakupljanje filtrirane vode;vodi je prethodno dodat Al2(SO4)3 tako da se dobiju pahuljice koje omogućavaju lakše filtriranje; dovod vode se reguliše tako da uvek bude isti nivo vode u filtru; u slučaju da ima mnogo algi dodaje se CuSO4 radi zaštite cevovoda hladnjaka; ispiranje filtra se vrši pomoću čiste vode: zatvori se dovod neprečišćene vode, pušta se čista voda ispod ploče na kojoj su učvršćene dizne, i tako se dobija obratan tok vode;voda prolazi kroz sloj peska kroz koji se pušta vazduh pod pritiskom radi potresanja slojeva peska i izbacivanja iz njega nečistoća koje se prelivaju u dno kanala postavljenih na obe strane filtra i spojenih sa kanalizacijom; nedostatak ovih filtera: zahtevaju velike površine, zimi izloženi atmosferskim uticajima

filteri pod pritiskom – sastoje se od: omotača, danceta sa diznama, prelivne dovodne cevi, slojeva peska, priključnih prirubnica, sigurnosnog ventila; za koagulaciju koloidnih sastojaka dodaje se Al2(SO4)3 koji se dozira u posebnu reakcionu posudu ili još u delu šikana, na taj način se obrazuju teško rastvorljivi produkti; obično se doziranja vrši sa rastvorom koagulatora koncentracije 5-10%, temparatura vode treba da bude 15-20 stepeni, a pH oko 7; voda se mora dobro izmešati sa koagulatorom, a vreme kontakta treba da bude dovoljno dugo da se obezbedi reakcija;

hidrofori – za dobijanje vode pod velikim pritiskom, za gašenje požara ili čišćenje skrubera; sastoji se od: hidrofor kotao, pumpa, automatsko uključivanje i ostala elektro oprema, reducir ventil za održavanje konstantnog pritiska, kompresor za vazduh, samousisna pumpa za stvaranje vakuuma u cevovodu; rezervoari za vodu-hidrofori, sadrže određenu količinu vazduha koji se prethodno

Page 14: Procesni uređaji

ispušta u rezervoar pod određenim pritiskom pomoću kompresora, a zatim se vrši punjenje vode; pumpe moraju da zadovolje potrošnju i da napune hidrofore; ako pritisak pada pušta se u rad druga, odnosno sledeća pumpa; ako se vazduh izgubi iz hidroforskog kotla dobija se nesrazmerno veliki broj uključivanja i veća potrošnja elektro-energije i dolazi do kvara elektro-uređaja;

klipna pumpa – radi na način koji se zasniva na potiskivanju tečnosti iz cilindra pomoću klipa koji se kreće pravolinijski, oscilatorno, čas u jednom, čas u drugom smeru; vrlo često za crpljenje vode u vodovodnim sistemima se koristi klipna pumpa jednostranog dejstva; sastoji se od: klip pumpe 1 je povezan sa krivajnim mehanizmom 2; kreće se oscilatorno u cilindru 3; zahvaljujući krivajnom mehanizmu čiji je zadatak da obrtno kretanje pogonskog motora pretvori u pravolinijsko kretanje klipa; da bi se izbegao neravnomeran rad klipnih pumpi kod njih se primenjuje dovoljno veliki usisni 4 i potisni 5 vetrenik (vazdušni kazan), tj vazduhom ispunjen prostor ispred usisnog 6 i iza potisnog 7 ventila; pumpa crpi tečnost iz donjeg rezervoara 8 preko usisnog cevovoda 9, a potiskuje tečnost preko potisnog cevovoda 10 u gornji rezervoara 11; rad klipne pumpe odvija se u 2 hoda:1. usisavanje tečnosti – u toku ovog hoda klip se pomera s leva na desno

usled čega se u cilindru povećava zapremina, a smanjuje pritisak; otvara se usisni ventil i određena količina tečnosti iz usisnog vetrenika usisava se u cilindar; pri tome se tečnost u vetreniku spusti sa nivoa (a) na nivo (b); zatim nastaje ravnomerno usisavanje tečnosti iz donjeg rezervoara u usisni vetrenik sve dok se nivo (b) ne poklopi sa prvobitnim nivoom (a)

2. potiskivanje tečnosti - u toku ovog hoda klip se pomera s desna na levo pri čemu se smanjuje zapremina u cilindru, a povećava pritisak;istovremeno se zatvori usisni ventil, a otvori potisni ventil i u potisni vetrenik potiskuje ista ona zapremina tečnosti koja je bila usisavana pri prvom hodu usisavanja; nivo tečnosti u potisnom vetreniku se podiže sa nivoa (c) na nivo (d), te se u njemu povećava pritisak, a zatim nastaje ravnomerno potiskivanje tečnosti u potisni cevovod, odnosno u gornji rezervoar.

Postrojenja za dobijanje vode pod visokim pritiskom – upotrebljavaju se za pogon presa u kovačnicama; postrojenja se sastoje: klipne vodene pumpe visokog pritiska, cilindra za akumulaciju vode pod visokim pritiskom, višestepenog kompresora za vazduh, razvodnih cevi i armature, prese; način rada: voda se usisava klipnim pumpama i potiskuje u čelične boce gde se sabija, a iznad vode je vazduh koji se pumpa pod visoki pritiskom, ovi cilindri su akumulatori vode pod visokim pritiskom; cevovodi za vodu i vazduh su opremljeni povratnim i sigurnosnim ventilima radi zaštite postrojenja; voda pod pritiiskom se odvodi u prese koje imaju radne cilindre za preovanje i cilindre za podizanje-

Page 15: Procesni uređaji

vraćanje radnog klipa;komanda pojedinim ventilima može da se vrši daljinski, električki ili hidraulički; pumpa za vodu je obično trocilindrična, sa usisnim i potisnim ventilima, a pogon je pomoću elektromotora preko kaiševa i redduktora;

Centrifugalna pumpa – rade na principu obrtanja radnog kola sa lopaticama određenom obimnom brzinom; grade se kao jednostepene i višestepene, kao pumpe niskog i visokog pritiska; sastavni delovi su: priključak za dovod tečnosti 1, spojen je sa ulaznim cevovodom; radno kolo sa lopaticama 2 svojim obrtanjem, koje ostvaruje pogonski motor, potiskuje tečnost u spiralu 3 i dalje je transportuje potisnim cevovodom pošto joj je povišen pritisak; vratilo 4 pumpe prima pogon od motora 6 preko elastične spojnice 5; spojnica ima ulogu da zaštiti pogonski motor od preopterećenja kako pri startovanju, tako i pri zaustavljanju rada pumpe, kada dolazi do veće i nagle promene brzine obrtanja radnog kola; pošto pri pumpanju tečnosti na lopaticama radnog kola dolazi do aksijalnih sila, mora se na vratilu pumpe predvideti i jedan aksijalni ležaj 7 koji će primiti ta opterećenja i preneti ih na kućište i postolje pumpe; centrifugalne pumpe su kompaktne i jednostavne konstrukcij, ostvaruje se veliki protok i pogodne su za protok najrazličitijih tečnosti

Transport gasova – metalurška preduzeća snadbevaju se gasovima u zavisnosti od mogućnosti i potrebe(veoma pogodno jer se lako transportuje i lako se reguliše njegova potrošnja):1. Prirodni gas (metan ili zemni gas)2. Koksni gas3. Visokopečeni gas4. Svetleći gas5. Acetilen C2H2

6. Butan propan gas7. Benoid gas (za laboratorije)8. Gasogeneratorski gas visokog pritiska9. Gasogeneratorski gas (niski pritisak) neprečišćen i prečišćeni

Klipni komresor – za dobijanje vazduha pod priiskom; ima raznih konstrukcija koje zavise od namene i kapaciteta; prema konstrukciji dele se na: klipne, sa obrtnim klipom, sa mlazom pare ili gasa, turbokomresore;kompresori mogu biti: vertikalni ili horizontalni; jednorodni (samo sa jedne strane usisavaju i komprinuju) ili dvoredni (rade sa obe strane); jednosmerni i jednostepeni ili višestepeni;stabilni ili mobilni;jednocilindrični klipni kompresor: sastoji se od vratila, klipnjače, klipa, cilindra, prečistača, usisnog voda, usisnog ventila, potisnog ventila, potisnog voda i rezervoara; način rada:

Turbokompresori – granica primene turbokompresora leži kod dobave: V=100P2/P1(m3/čas), a ispod ove granice je područje klipnih kompresora; imaju

Page 16: Procesni uređaji

dobre osobine, veće brojeve obrtaja, a samim tim i veće obimne brzine koje mogu ići od 150-250m/s; kod ovih brzin opterećenje materijala je veliko pa rotori moraju biti dobro balansirani, da ne dođe do lomljenja mašina; zauzimaju manje prostora, temelji su jednostavniji; za razliku od klipnih ne može doći do mešanja ulja za podmazivanje i vazduha pod pritiskom što izaziva eksploziju, a nema ni prljanja rashladnih površina uljem; obuhvataju područje gde potrošnja prelazi 8000m3/času; imaju pogon parnih turbina ili trofaznih sinhronih ili asinhronih motora; dele se pema pritisku i količini dobave na: mnogostepene turbokompresore sa međuhlađenjem komprimiranog vazduha, turboduvaljke(imaju jednostepenu ili višestepenu kompresiju i nemaju međuhladnjake), ventilatore;1. radni elementi turbokompresora su: rotor, difuzor, povratni kanal;način

rada: rotor ubrzava molekule gasa ili vazduha od ulaza prema izlazu rotora, pri čemu se povećava brzina i pritisak; oni zati velikom brzinom ulaze u difuzor koji pretvara preostalu energiju pritiska toliko da je ulazna brzina u sledeći radni elemenat=ulaznoj brzini u prvi elemenat; povratni kanal ima zadatak da usmeri strujanje iz jednog u drugi stepen; regulacija turbokompresora se postiže: primenom broja obrtaja, prigušivanjem usisne količine vazduha pomoću prigušne ploče ili leptirastog zatvarača, ako treba da se poveća pritisak, a ne i količina to se vrši pomoću serijskog kopčanja 2 turbokompresora

2. Turboduvaljke – upotrebljavaju se kod visokih peći, usis im je sa obe strane, a potisni vod je zajednički, ali se ne može prekopčati; koriste se za postizanje srednjeg pritiska do 20*104Pa; za kompenzaciju aksijalnih sila služi kompenzacioni klip

Rotacioni kompresor sa lopaticama – sastoje se od cilindra i rotora sa lopaticama; rotor je postavljen ekscentrično, u u rotoru se nalaze izrezi u koje ulaze lopatice pri okretanju rotora; na taj način se dobija veći volumen na jednoj, usisnoj, strani, a sa druge strane do smanjenja volumena i to je potisna strana; cilindar se hladi vodom, ulje cirkuliše uz pomoć uljne pumpe i podmazuje ležišta i ostale delove; ima direktan pogon i elektromotor se nalazi na zajedničkom postolju sa kompresorom koji ima obično 2 stupnja(za niski i visoki pritisak); između njih je međuhladnjak, a na izlazu hladnjak

Root-ova duvaljka – upotrebljava se u livnicama i u hemijsko –trhnološkim pogonima; sastoji se od dve „osmice“ koje su međusobno spojene preko lančanog ili zupčastog pogona3. Ventilatori - mogu biti:

Centrifugalni ventilator – sastoji se od: obloge, rotora, pogonskog elektromotora; obloga se izrađuje od čeličnog lima, na usisnoj strani je usisna

Page 17: Procesni uređaji

cev koja je okrugla, a izlazna je četvrtasta; rotor se sastoji od diska na koji su učvršćene lopatice; između rotora i omotača nalazi se prsten koji igra ulogu zaptivača;slobodan deo lopatica je spojen obručem zbog centrifugalnih sila; u rotoru mogu biti postavljeni usmerači vazduha pri promeni pravca iz aksijalnog u radijalni; rotor ima direktan pogon ili preko ramenice; rotor se mora dobro izbalansirati; postoje 2 tipa ovih ventilatora: normalan tip(ima rotor i dugačke lopatice; u odnosu na prečnik rotor je uzak) i tip „široko“(rotor je širok, sa većim brojem lopatica koje su kratke); prema mestu ugradnje : ekshaustore za usisavanje i izbacivanje vazduha/gasova i duvaljke ili ventilatore, lopatice mogu biti izvedene: prave, unapred zavinute, unazad zavinute;

Aksijalni propelerni ventilator – sastoje se od krila koja su učvršćena na glavčinu, dovodne i odvodne cevi koja je uža sa strane ventilatora; u glavčinu se može smestiti pogonski elktromotor; ispred rotora se nalaze provodne lopatice koje usmeravaju struju vazduha ka lopaticama-krilima; dovod i odvod vazduha je aksijalan i simetričan; krila su aerodinamički oblikovana i rade se od lima

Postrojenja za prečišćavanje vazduha – razlozi za prečišćavanje: zagađenje atmosfere, gubitak materijala, utiče na zdravlje stanovništva i vegetaciju, zbog svega ovoga konstruisani su uređaji za prečišćavanje gasova(u zavisnosti od oblika čestice, specifične težine i disperznosti); u gasnoj struji može doći do sudaranja čestica i do koagulacije sitnijih čestica u krupnije; čestice posle sudaranja su veće i imaju nepravilan oblik; čestice nastale kondenzacijom para imaju oblik kuglice ili kristala;

Uređaji za prečišćavanje vazduha – mogu se podeliti na: suve(ciklon i elektrofilter) i vlažne(skruber); uklanjanje nečistoća je moguće: fizičkim metodama, hemijskim metodama, fizičko-hemijskim metodama; prema silama čijim se delovanjem vrši uklanjanje čestica: taložne komore(gravitacione sile), ciklonski uređaji za prečišćavanje(centri sile), filteri(iercijalne sile, zadržavanje, difuzija), elektronski uređaji za prečišćavanje(elektronske sile); delovanje gravitacione sile u praksi nije našao veliku primenu zbog toga što bi brzina vazduha ili gasa trebala da bude jako mala(3m/s), a da su taložne komore velikih dimenzija; zato se ova metoda koristi samo za velike čestice; taložnik se sastoji od većeg broja horizontalnih ili vertkalnih ploča za taloženje; tako se smanjuje brzina struje vazduha

Ciklon – to je cilindar koji ima bočni dovod vazduha, na dnu je konusni deo kroz koji izlaze nečistoće, u sredini cilindra je centralna cev oko koje vazduh kruži, prečišćen odlazi u atmosferu; postoje razne konstrukcije ovih filtera; jedna od njih je i sa spiralnim obilaznim vodom oko cikličnog dela i sa prigušivačem vrtložnog strujanja u ciklonu; može biti i sa horizontalno postavljenim pregradama u obliku tekstilnih rukava koji su zatvoreni sa gornje strane;

Page 18: Procesni uređaji

Skruber – mokri; ima više tipova, ali je princip rad sličan;najjednostavniji se sastoji iz cilindričnog dela u kome su postavljeni mokri filteri na kojima se skuplja nečistoća,koja odlazi kroz konusni deo, a prečišćen vazduh izlazi na suprotnu stranu od mesta gde ulazi u skruber; mogu biti i složenije konstrukcije i da im se dodaju prskalice za kvašenje, eliminatori kapljica, razne vrste mreža, vodovi za mulj, vodovi ka pumpama za recirkulaciju tečnosti, rezervoar za taloženje, pumpe za dovod tečnosti...

Elektrofiltri – čestice ulaze u jonizavoanu sredinu, odnosno u električno polje kondenzatora gde ih elektreode privlače u zavisnosti od naelektrisanja; sastoje se od: dovoda naizmenične struje, transformatora, aktivne elektrode(u obliku žice i ona učestvuje u jonizaciji), pasivne elektrode (na nju se taloži i može biti cilindričnog oblika ili ploča), dovod gasa sa česticama, odvod čistog gasa, čekić za otresanje čestica sa aktivne i pasivne elektrode i sakupljača otrešenih čestica; način rada: gas se jonizuje, naelektrisanje čestice se kreću pod dejstvom električnog polja i stvar se „električni vetar“; joni se sudaraju međusobno i na taj način mogu ponovo da postanu neutralni molekuli; sudai jona i elektrona sa ovim neutralnim molekulima izazivaju obrazovanje novih jona; na brzinu taloženja utiče: vlažnost čestica, dužina i prečnik cevi, napon, brzina gasa, rastojanje između elektroda; postoje razne konstrukcije i ovih filtera

Vakuum postrojenja – za dobijanje vakuuma ili otsisavanja vzduha koriste se vakuum pumpe; ima više vrsta: sa vodenim prstenom, sa lopaticama(rotaciona), klipna vakuum pumpa, difuziona vakuum pumpa

Rotaciona vakuum pumpa – ima rotor sa dva ili više peraja-lopatica koje se obrću pomoću ekscentrično postavljenog rotora; u gornjem delu kućišta rotor naleže na cilindar kućišta i tu se vrši zaptivanje tankim slojem ulja; pri okretanju rotora okreću se i peraja koja klize po obodu kućišta statora; postoje razni tipovi ovih pumpi: cilindrične uljne vakuum pumpe, vakuum pumpa sa zaptivnom uljnom komorom, vakuum pumpa sa uljanim kupatilom; vakum pumpa sa perajima se sastoji od: statora, ekscentrično postavljenog cilindričnog rotora, peraja lopatice sa oprugom, usisne cevi, potisne cevi, povratnog ventila u uljnom kupatilu

Page 19: Procesni uređaji

By Janko car