proces razrešenja roditelja (aw 1994. sharon r. dashiell proces … · 2019. 10. 5. · samostanu...

TA članci | e mail: [email protected] | Maja Pavlov PTSTA psihoterapeut i NLP trener | www.hrio.co www.majapavlov.com 1

Proces razrešenja roditelja (AW 1994. Sharon R. Dashiell - Proces razrešenja roditelja;

1978. The Parent Resolution Process)

Reprogramiranje psihičkih inkorporacija u Roditelju

Šeron R. Dešiel

Pregled

Proces razrešenja Roditelja je vrsta terapije sa ego stanjem Roditelja, i sa psihičkim

prisustvom inkorporiranim u njemu. Autor je predložio da se ego stanje Roditelja (sa

inkorporiranim ego stanjem prethodnih generacija) može otvoriti i učiniti dostupnim za nove

informacije, dozvole i razrešenja. Minimalno i maksimalno razrešenje Roditelja kroz procese

unošenja (aktiviranja) i deaktiviranja su objašnjeni primerima. Takođe se posebna pažnja

obratila na episkript i transakcije dozvola. Terapija ego stanja Roditelja: (1) dovodi do

promene ego stanja Roditelja, (2) pomaže da se dekontaminira ego stanje Odraslog i (3)

oslobađa ego stanje Deteta da napravi skript.

Svakoga dana svako od nas odgovara na „glasove u svojoj glavi“. Ovi delovi Roditelja i

pomažu i odmažu. Potrebno nam je ego stanje Roditelja, i u njemu inkorporirano psihičko

prisustvo kako bismo uspešno živeli. I delovi Roditelja koji nisu od pomodi mogu se promeniti.

Korišdenje „Procesa razrešenja Roditelja“ (RR) može otvoriti ego stanje Roditelja, otkriti

psihička prisustva prethodnih generacija, učiniti dostupnim nove informacije i dozvole, i

pomodi da se reše uskladištena, nerešena osedanja.


PR je terapija ego stanja Roditelja koja traži da se ono promeni, dekontaminirajudi ego stanje

Roditelja i time oslobađajudi ego stanje Deteta da napravi skript.

Objašnjenje

Opažanja iz privatne prakse pokazuju da ego stanje Roditelja sadrži: psihičke

inkorporacije sa uverenjima, instrukcije i pamdenje (RR); objašnjenje i informacije (pogrešne i

precizne; OR); i osedanja i iskustva starih generacija (DR) (Bern 1961). Ovo je strukturalna

analiza drugog reda ego stanja Roditelja.

Bern citira Vajsa (Bern, 1961) u vezi sa ovim efektom: Inkorporacija psihičkog

prisustva, koje je „mentalna slika drugog ega … ponekad roditeljskog, koje utiče na emocije i

ponašanje pojedinca … može odrediti odgovor pojedinca.“ Od 8. do 10. godine dete investira

ove rane inkorporacije u obliku ego stanja Roditelja, kao rezultat utiskivanja (Bern, 1972). PR

proces pomaže da se potvrde ova opažanja.

Kako i kada koristiti PR proces

Klijent i terapeut prvo identifikuju problem. Zatim formiraju ugovor tipa Odrasli sa

Odraslim, koji omogudava terapeutu da razgovara sa klijentovim ego stanjem Roditelja i

da ispita svoje programiranje kroz RR.

RR proces dobro funkcioniše kod svih struktura ličnosti. Ipak, pre njegove primene,

ja sam veoma oprezna zbog izvlačenja zaista opasnih delova Roditelja. To radim samo

nakon što je dovoljno informacija ugrađeno u Odraslog (i zaštite u Roditelja), da bi Dete


bilo bezbedno. Za ovo je potrebno nekoliko godina terapije u slučaju psihoze. Na osnovu

mog iskustva, Roditelju je dopušteno „da izađe“ kada je Dete bezbedno. Ako naiđem na

dosta otpora, ne insistiram na tome.

Po pitanju života ili smrti, koristim „antisuicidni i antihomicidni ugovor“ sa Odraslim.

Ako Roditelj ne bude razrešen „skidanjem“ zabrana sa Deteta, ili proživljavanjem starih

osedanja, ja ga intervjuišem radi dobijanja informacija.

Ovaj duboki pristup terapiji ne primenjujem u dve sesije zaredom sa Roditeljem. Čuvam

investirane emocije od strane Odraslog i Deteta, pošto ponekad Roditelj teži da te emocije budu

u njega uložene.

Svaki deo razrešenja formira deo neprekidnog terapeutskog procesa. RR je modan alat i

njega ne treba da koristi terapeut koji ga i sam nije iskusio.

Geštalt tehnika stolice se koristi u cilju razdvajanja ego stanja. Najmanje tri stolice se

postavljaju u oblik trougla, jedna za Roditeljev deo u koji su uložene emocije, druga za Odrasli

deo, a treda za Detetov deo. Sada je proces spreman da bude implementiran.

Dva moguda ishoda RR rada sa minimalnim i maksimalnim razrešenjem Roditelja

Minimalno razrešenje Roditelja se javlja kada: (1) Roditelj klijenta prestane da

daje destruktivne zabrane ego stanju Deteta o datom problemu, a dodatni bonus je kada

(2) Roditelj reši da da pozitivne zabrane Detetu. Dijalog između terapeuta i Roditelja


nazivam procesom unošenja (aktiviranja). Ovaj proces uključuje informacije i dozvole,

koje terapeut daje ego stanju Roditelja, kao i odgovor Roditelja. Minimalno Roditeljsko

razrešenje se odigrava samo ako su odgovori Roditelja na proces unošenja novih dozvola

i informacija nastali uklanjanjem destruktivnih zabrana iz Deteta.

MINIMALNO RAZREŠENJE RODITELJA

Minimalno razrešenje Roditelja možemo videti u slučaju kod Marti. Ona je živela u

samostanu 19 godina i napustila ga je pre nekih 9 godina. I sama je bila terapeut u domu za decu

kada je prvi put došla na terapiju. Osedala se neuspešno, i imala je problem da prihvati sebe kao

ženu. Osedala je da de umreti. Nakon godine terapije, smatrali smo da je neophodno da uradi RR

sa svojim ego stanjem Roditelja. Napravili smo ugovor Odraslog sa Odraslim, onda je Marti

investirala osedanja u Majku (M) na jednoj stolici, a ja sam razgovarala sa Roditeljem. Pokušala

sam da se sprijateljim sa njenim Roditeljem, ali sam otkrila da joj je Majka neprijateljski

raspoložena. Osedanja Roditelja su se zasnivala na starim događajima. Majka je otkrila: „Život je

težak, ja umirem i moram pripremiti Marti” (majka joj je zaista umrla od raka kada je Marti imala

10 godina).

Terapeut: „U vezi sa čim si toliko ljuta?“

Majka: „Pa, ionako nisam želela da se Marti rodi. Zatrudnela sam u kasnim 40-im. To bi

bilo OK da je Marti bila dečak. Ali ispostavilo se da je devojčica. Njen otac se prema njoj

ophodio kao prema dečaku. Onda sam dobila rak.“


Majka (okredudi se prema praznoj stolici sa „derkom“ i vičudi): „Rodila sam te da bih

zadovoljila tvog oca. Bila sam bolesna i nisam te želela, a nisi bila ni dečak! Trebalo je da budeš

dečak da bi prenela kletvu – sva moja brada su stradala na jezeru. Trebalo je da umreš, ali sam

ja umrla umesto tebe zato što si bila devojčica!“

Roditelj skladišti mnogo informacija prošlih generacija. Majka objašnjava da je njena

porodica živela na jezeru, i da se šestoro brade udavilo. Njena majka, Martina baka, utopila se

pokušavajudi da spase život bebe brata. Takođe, starija Martina sestra, „dečak“ rođena pre

nje, umrla je od „vode iza očiju“ (dijabetesa).

Terapeut: „Da li bi Majka umrla da je Marti bila dečak?“

Majka: „Da, pretpostavljam da bi. Pokušali smo da je ’napravimo’ dečakom oblačedi

je tako.“

Terapeut (govoredi Majci nežno i odlučno): „Ali ona nije bila dečak, zar ne? Marti je

devojčica i važno je da joj dopustite da zadovolji svoje potrebe. Marti želi da odraste i živi.

Žao mi je što ti je bilo teško.“ Ovo je primer novih dozvola i novog roditeljstva

(vaspitavanja) datog Marti kroz proces unošenja (aktiviranja).

Majka: „Pretpostavljam da ste u pravu. Potrebno mi je da prestanem da je

okrivljujem za smrt.“ Ovde MP počinje da uzima dozvole i ažurirane informacije.

Majka: „Znaš, ja sam uvek želela da neko u ovoj porodici savlada ovu stvar.“


Okredudi se ka „derki“ na praznoj stolici: „Samo napred i reši ovu stvar. Ti si prava

devojčica – u stvari, žena.“ Roditelj, iako ne rešava skript, uzima zabrane od Marti. Ovo se

javlja u Minimalnom razrešenju.

Terapeut: „Drago mi je da si odlučila da ohrabriš Marti da odraste, i da bude žena kakva

jeste.“ Deo Roditelja može postati korisni deo za Dete i pomodnik Odraslom putem procesa

aktiviranja.

Terapeut zatim traži od klijenta da zameni stolice i investira osedanja u ego stanje

Deteta. Često mora postojati izvestan oblik razrešenja u Roditelju pre nego što Dete može

bezbedno nastaviti i prekinuti skript. Marti u Detetu: „Mislim da sam otišla u samostan da bih

naučila da je voda dobra, pozitivna stvar. Baptizam mi je omogudio da preživim. Nedu da

umrem ni za tebe, niti za bilo koga drugog! I ja sam žena!” (nova odluka)

Marti izjavljuje da je živela delove skripta da bi preživela. Dokle god je mogla da

preuzme nešto od patnje i uloge dečaka, bilo joj je dozvoljeno da ostane u porodici.

Tako počinje obiman rad sa Martinim Roditeljem, Odraslim i Detetom. Nakon primanja

dozvole od svog Majčinskog dela da živi i bude žena, Marti je donela nove odluke kako bi

prekinula mnoge zabrane starog skripta.


MAKSIMALNO RAZREŠENJE RODITELJA

Ovo se javlja kada terapija zaista donosi rešenje u vezi sa specifičnim problemom za Dete

u Roditelju (majka, otac, babe i dede). Moguda su dva ishoda takve terapije sa Roditeljem: (1)

stari događaj (prenet na Dete kao episkript) se zatvara, ili (2) oslobađanje uskladištenih

osedanja (uključenih u ego stanje Roditelja i pomešanih sa osedanjima Deteta kod klijenta).

Terapija se obavlja sa Roditeljem, a sam odgovor Roditelja se naziva procesom

deaktiviranja. Deaktiviranje obuhvata i dozvolu i terapeutovo ohrabrenje upudeno Roditelju (u

vidu aktiviranja). Pored toga, Roditelj proživljava nezavršen događaj ili nerazrešeno osedanje.

Deaktiviranje se razlikuje od procesa aktiviranja, jer je Roditelj samo ohrabren da uzme

destruktivne zabrane od Deteta kroz dozvolu i informaciju, ali ne i da razreši stare probleme u

njegovom Roditelju. Prilikom deaktiviranja, terapija se obavlja sa Detetovim Roditeljem, a Roditelj

zaista doživljava uskladištena osedanja ili događaje. Deaktivacija uključuje i aktivaciju, ali sadrži

mnogo više terapeutskog rada sa Detetovim Roditeljem. Maksimalno razrešenje postoji samo

ako Roditelj reši episkript, ili prethodno nerazrešena osedanja.

MAKSIMALNO RODITELJSKO RAZREŠENJE – ZATVARANJE EPISKRIPTA

Teorija episkripta (Ingliš, 1969) navodi da jedna generacija prenosi drugoj skript koji bi

ta druga trebalo da prati. Neuspeh ili samoubistvo su primeri toga. Dokazi iz moje prakse

pokazuju da episkripti započinju sa nekim iz porodične istorije ko je doživeo traumatično

iskustvo koje nije razrešeno u njegovom Detetu. Ego stanje Roditelja zatim prenosi taj


događaj kako bi se rešio u slededim generacijama. Ako se ne razreši, ciklus se nastavlja.

Međutim, maksimalno roditeljsko razrešenje starih osedanja ili nekog stvarnog događaja

Deteta u Roditelju, „gasi“ episkript.

Radila sam nekih 6 meseci sa Hildom, ženom od 36 godina kada je došla na jednu

sesiju žaledi se na strah od paradajza. Rekla je da želi da otkrije da li njen Roditelj zna o

čemu se tu radi. Takođe je prijavila izjedajudi strah od saobradajne nesrede, iako se

pridržavala svog ugovora o zabrani samoubistva i ubistva. Smatrala je da je ovo možda

povezano sa ozbiljnim saobradajnim udesom koji je doživela njena majka kada je imala 30

godina (majka je preživela). Hilda je verovala da joj je suđeno da umre u 30 -oj godini.

Napravili smo ugovor Odraslih i ja sam intervjuisala Majčinski deo Roditelja.

Hildina Majka je izjavila da je njen otac (Hildin deda) bio alkoholičar. Ranjen u glavu tokom

ulične tuče, on je uspeo da dođe do kude i umre na rukama svoje žene, Hildine bake. Njihova

derka, Hildina majka, videla je tu scenu.

Terapeut (Majci): „Da li se iko pobrinuo za tebe?“

Majka: „Ne. Sedela sam po strani, sama.“

Terapeut: „Neko je trebalo da ti pomogne. Žao mi je što ti se to desilo. Ovde si

sigurna.“ Proces aktivacije na delu.

Majka (plačudi): „Sva ta krv!“ (Proces deaktivacije)


Terapeut: „Da li je to povezano sa Hildinim skorašnjim incidentima?“ Proces

deaktivacije na delu.

Majka: „Da, da mi se desila nesreda, i da je bilo krvi, možda bi se ovaj put neko

pobrinuo za mene.“

Terapeut: „Da li se sada osedate kao da ste zbrinuti?“

Majka: „Da.“

Terapeut: „Kako bi bilo da kažete Hildi da ne mora da doživljava Vašu scenu umesto

Vas?“

Majka govori detetu da ne mora da doživi nesredu zbog nje. Ovo derki daje nove

dozvole da prekine episkript. Zatvaranje (rešavanje) nerešenog događaja dovodi do

maksimalnog razrešenja.

Hilda (sada u ego stanju Deteta): „Vau, osedam se kao da mi je ’pao kamen sa

srca’. Znači, zato sam bila u strahu od kuvanog paradajza ceo svoj život – sva ta krv.“

Od tada Hilda više ne razmišlja o samoubistvu ili mogudim nesredama. Od tad je sve

to obradila kroz svog Odraslog.


MAKSIMALNO RODITELJSKO RAZREŠENJE: RAZREŠAVANJE RODITELJSKIH OSEDANJA KOJA SE

MEŠAJU SA OSEDANJIMA DETETA

U toku rada na roditeljskom razrešenju, klijent često može izostaviti Roditeljska osedanja

koja on smatra Detetovim osedanjima. Davidov slučaj pokazuje kako se ova zbunjenost (mešanje

osedanja) može razrešiti.

David je došao na terapiju žaledi se na svoj nekontrolisani bes čak i na najmanju

provokaciju svoje dece. Nakon nekoliko meseci terapije, on se složio da istraži svoje ego

stanje Roditelja. Kada sam intervjuisala Oca u Roditelju, ovaj drugi mi je nagovestio koliko je

bio besan na svog sopstvenog oca, Davidovog dedu.

Otac (pričajudi o svom ocu, klijentovom dedi): „Taj čovek jednostavno nije

popuštao svoj ’stisak’ na meni, a ja sam isto to radio svojoj deci.” Ovo pokazuje arhaična

osedanja Deteta u Roditelju.

Terapeut: „Da li biste pokazali svoj bes prema Vašem ocu?“

Otac (grabedi narandžasti jastuk i još uvek govoredi Davidovom dedi ): „Ti

jednostavno nisi hteo da me pustiš.“ Ovo oslobađanje osedanja pokazuje deaktivaciju.

Terapeut: „Da li vam je potrebno da se oslobodite tog besa? Možete to da uradite na

jastuku.“

Otac (udarajudi jastuk): „Nikad nisam mogao da uzvratim, a sada mogu, i više to


ne želim da iskaljujem na Davidu i ne žeIim da on povređuje svoju decu, i zato dalje ruke

od mene!“ (DR) Ovo pokazuje maksimalno roditeljsko razrešenje.

Terapeut: „Želeli ste ljubav i podršku svog oca?“

Otac: „Da, želeo sam da bar jednom kaže da me voli.“

Terapeut se zatim okrede na roditeljski način prema Detetu u Roditelju. Terapeut:

„Razumem Vas. Da li volite Davida?“

Otac: „O, da.“

Terapeut: „Da li ste mu to rekli?“

Otac zatim daje novu dozvolu Detetu.

Otac: „Volim te, Davide, i želim da ti voliš svoju decu.“

Terapeut (dajudi Roditelju stroukove za ljubav): „To što ste sada rekli je zaista važna

stvar, to je ponašanje dobrog roditelja.“ Terapeut daje informacije Roditelju u Odraslom

i Roditelju u Roditelju.

Klijent zatim menja stolice i odgovara.

David (u Detetu): „Uvek sam želeo da čujem ove reči. Želeo sam da mi pokažeš

svoju ljubav, a ti to nikad nisi uradio!“

Nakon što reši problem iz pozicije Roditelja, i da nove dozvole Detetu, ono kao vid


odgovora može doživeti bezbedno oslobađanje besa i tuge (tj. ponovno da odluči da se pokažu

„prava“ osedanja). Kasnije, kada Dete nauči da veruje novim dozvolama, mogu se javiti pozitivna

osedanja. David je kasnije izjavio da je počeo da doživljava topliji (bliži) odnos sa svojom decom.

Detetove dozvole za transakciju i druga posebna opažanja

Da bi Dete „prekinulo skript“, potrebna je modna dozvola za transakciju između

terapeutovog i klijentovog Deteta. Štajner (1971.) govori o dozvoli kao transakciji sa

terapeutovog Roditelja i Odraslog na klijentovo Dete i Odraslog. Ipak, primedujem da bez

Detetove dozvole dolazi samo do kratkotrajne promene ponašanja. Korišdenje skripta

započinje sa transakcijom skripta od strane Roditeljevog Deteta ka Detetu potomka. Iz

toga sledi da Dete mora doneti novu odluku o skripti. Na osnovu mog iskustva, ako

terapeut ne investira svoje Dete u klijentovu promenu, klijent se nikada zaista ne

promeni. Terapeutovo Dete nudi podršku, dozvolu i dokaz o zaštiti, putem verbalnih i

neverbalnih poruka Deteta: „Uradi to“, „Živi“, „Sviđaš mi se (Volim te)“, itd.

MODNA ZAŠTITA PREDSTAVLJA NAJOSNOVNIJU DOZVOLU

Terapeut nudi uverenje da je ona/on podjednako modna/modan kao klijentov najluđi

deo, izazivajudi neprijateljski raspoloženog Roditelja, i ne napuštajudi Dete dok klijent odbacuje

destruktivne Roditeljske zabrane (Štajner, 1974). To pruža zaštitu klijentu dok razrešava stare

roditeljske zabrane (Krosman, 1966.), i pomaže da se osoba ponovo poveže sa slobodnim

Prirodnim Detetom. Terapeut mora biti spreman da se suoči sa modi koju poseduje klijentov


Roditelj, koristedi sopstvenog Roditelja, Odraslog ili Dete. Kada terapeut kaže: „Intervenisadu

kod tvog Roditelja“, i to uradi, to predstavlja olakšanje na koje je Dete čekalo, šansu da

odraste i bezbedno donosi nove odluke. Modna zaštita je stoga veoma bitna dozvola.

GENERACIJE U RODITELJU

Inkorporacija u ego stanju Roditelja, na koju je ukazao Bern, uključuje generacije

roditeljstva (vaspitavanja). Često intervjuišem i/ili sprovodim terapiju, i dajem dozvole

bakama i dekama. Ovo obezbeđuje prikladne informacije klijentu, u smislu „psihičkih prilika“

generacija koje su prethodile bakama i dekama.

DETE-INŽENJER

Prirodno Dete, koristedi svoju intuiciju (Malog Profesora), predstavlja inženjera svih

interakcija između ego stanja. Klijentov novi Roditelj, njegov dekontaminirani Odrasli, i

terapeut zajedno pružaju zaštitu klijentovom Detetu, i omogudavaju rad na Roditeljskom

razrešavanju. Kao posledica toga javlja se sigurnost koja je Detetu potrebna radi donošenja

novih odluka.

Primena Bernove teorije

Ovaj proces se razlikuje od ostalih koji se tiču ego stanja Roditelja i može se koristiti

zajedno sa njima. Bern je u knjizi „TA u Psihoterapiji“ (1961) napisao da je cilj TA ponovno

strukturalno podešavanje i reintegracija. Teorijski proces Roditeljskog razrešenja pomaže

ostvarivanju triju njegovih faza i čak ih prevazilazi:


1. Autonomna faza predstavlja razjašnjenje i definisanje ego granica, uključujudi

dekontaminaciju. Proces Roditeljskog razrešavanja pomaže ovom drugom, dajudi jasnu sliku

o ranim skriptama, i o tome kako one ostaju aktivne za svest Odraslog.

2. Fiziološka faza predstavlja redistribuciju investiranja osedanja i dovodi do socijalne kontrole

od strane Odraslog. Proces roditeljskog razrešenja izaziva oslobađanje energije iz

investiranja osedanja u Roditelja, i njenu redistribuciju u ostala ego stanja, uključujudi

Odraslog.

3. Reorganizacija predstavlja „poboljšavanje“ Deteta, zamenu ili korekciju Roditelja. Bern

navodi da Dete programira sopstvenog Odraslog. On kaže da terapeutov Odrasli mora

reprogramirati klijentovo Dete. Metod Roditeljskog razrešenja radi u ciklusima – terapeutov

Roditelj, Odrasli i Dete reprogramiraju klijentovog Roditelja i pomažu da se izvrši

dekontaminacija Odraslog. Zatim, uz terapeutovu pomod, klijentov Roditelj i Odrasli

reprogramiraju njegovo Dete (Bern, 1961).

Šeron Dešiel, M.Ed, član je Kliničara ITAA, i povezana je sa Programima stručnog

savetovanja na Univerzitetu Vašington, Vebster koledžu i Univerzitetu Misuri-St. Luis. Ved

šest godina ima privatnu ordinaciju i direktor je Udruženja savetnika i konsultanata na

Dashiell and Associates Training Institute (DA TI) u St. Luisu, Misuri.


REFERENCE

Berne, E. - Transactional analysis in psychotherapy. New York: Grove Press, 1961, 18-19, 224,

229.

Berne, E. - What do you say after you say hello, New Yrok: Grove Press, 1972, 64.

Crossman, P. - Permission and protection. Transactional Analysis Bulletin, 1966, S, 19, 152-

153.

English, F. - Episcript and the hot potato game. Transactional Analysis Bulletin, 1969, 8.

Goulding, R. & Goulding M. - Injunctions, decisions, redecisions. Transactional Analysis

Bulletin, 1976, 1, 41-48.

Harris, A. - Good guys and sweethearts. Transactional Analysis Journal, January, 1972.

James, M. - Self reparenting theory and process. Transactional Analysis Journal, 4(3), 33.

McNeil, J. - The Parent Interview. Transactional Analysis Journal, 6(l), 61-68.

Schiff, J. - Reparenting schizophrenics. Transactional Analysis Bulletin, 1969,8(31).

Steiner, C.M. - Games alcoholics play. New York: Grove Press, 1971, 15, 170-175.

Steiner, C.M. - Scripts people live. New York: Grove Press, Inc., 1974, 261-264.

Prevela: Dunja Živid

Korektura: Nataša Pavela Ambrož

proces razrešenja roditelja (aw 1994. sharon r. dashiell proces … · 2019. 10. 5. · samostanu...

Documents