2 6 BORIVOJE г. MILOJEVIC:

B o r i v o j e Ž. M i l o j e v i ć

Privreda i naselja u dolini Vrbasa.

D olina Vrbasa se sasto ji od kotlina i k lisura. K otline su u n jo j sledeče: skopljanska, ja jačk a , bočačka, k rupska i ba­nja lučka, a k lisu re ispod n jih : vinačka, bočačka, grebenska, zve-

ča jska i laktaška. Nizvodno od poslednje k lisure, laktaške, na­sta je panonska ravan oko Vrbasa, a uzvodno od prve kotline, skopljanske, leži go rn ji Vrbas. U n jem u se izdv a ja ju jed an deo dinarskog pravca i izvorišni deo, k o ji se pruža upravno na ovaj dinarski.

Biljni svet i privreda.

Izvorišni deo Vrbasa sastoji se od takvih stena ko je raspa­danjem d a ju deb lji sloj gline. Ove su stene i nepropustljive te je glina vlažna. Usled toga je b iljn i pokrivač neprekidan, ali zbog drugih uzroka i dosta razno vršan. Tako se na terasam a i blažim stranam a vide n jive sa ječm om i zobi, a na strm ijim

PRIVREDA I NASELJA U DOLINI VRBASA. 2 7

stranam a šuma. O na je takođe raznovrsna, i na osojnoj stran i Vrbasa, okrenu to j severu, prem a selu Jelićim a četinari se spu­š ta ju do rečnog korita , do 980 m, dok su na p riso jno j strani, ok renu to j jugu, listopadna drveta. Ali se u izvorištu V rbasa če­tin ari ja v lja ju i na p riso jno j strani, samo u većoj visini, a niži deo iste strane obrastao je listopadnom šumom. N ajzad, na p ri­so jno j stran i blizu sela šuma služi i kao ispaša, te je usled toga zakržlja la .

U onom delu gornjeg V rbasa, ko ji se p ruža dinarski, a lu ­v ija ln a ravan se navodnjava i sva je pod kulturam a, najviše pod kukuruzom i livadam a. To se vidi od V oljevca do Dobrošina i p red G ornjim Vakufom. Jugozapadna, k rečn jačka stran a i severoistočna, takođe krečn jačka, ispod O rlišča i Babe obrasle su sitnom, listopadnom šumom. Padine na severoistoku, sastav­ljene od škriljaca, pokrivene su neprekidnom vegetacijom i u nižem delu su pod kulturam a, najviše pod žitom, a u višem delu pod listopadnom, sitnom šumom. Iznad sela M račaja, jugozapa­dno od Vrbasa, ku ltu re se pen ju do visine od 900 m. Do iste visine dopiru i severoistočno od V rbasa u Vrsima pred G ornjim Vakufom; da lje prem a severoistoku sitna šuma pen je se do v i­sine od 1800 m, a odatle nasta je travn i region.

U skopijansko j ko tlin i obale V rbasa obrasle su vrbam a, a u p rostrano j a luv ija lno j ravni vide se n jiv e sa kukuruzom i livade, n jive sa žitim a a mestimice i pašnjaci. Na padinam a, k o je se sasto je od jezersk ih naslaga, gaje se iste ku ltu re i za­ostalo je listopadno žbunje i šiblje. K rečnjaoke strm e strane na jugozapadu obrasle su sitnom, listopadnom šumom, dok na kreč- n jačko j zaravni, visokoj oko 900 m im a i četinara. Mestimice, i to oko sela, i ovde su na nižim i blažim padinam a njive. Na ovoj, jugozapadnoj stran i od Podgrada do D raževa D ola padina sastav ljena od verfenskih šk riljaca obrađena je do visine od 800 do 900 m, i tek se u višim delovim a vidi sitna, listopadna šuma. Na severoistočnoj strani, k o ja se sasto ji najvećim delom 4)d škriljaca, b iljn i svet je m eđutim d ru k č iji i na blažim stra-> nam a i terasam a su njive, a na strm ijim padinam a sitna listo­p ad n a šuma. Na ovoj stran i u Lužanim a n jive dopiru do visine od 920, a u Stocu do visine od 1020 m.

Na dnu vinačke k lisu re mestimice su n jive sa kukuruzom i livade; strm e strane su pod listopadnim šibijem i šumom, a tamo gde su one blaže vide se n jive; na okolnim površima, međutim , su n jive. Tako su ovde na stranam a k lisure zaostale imma i paša, dok su zaravni iznad n je iskrčene i obrađene.

2 8 BORIVOJE 2 . MILOJEVIC:

U ja ja č k o j kotlini, s pogledom na b iljn i svet, postoji ve­lika suprotnost izm eđu visokih okolnih zaravni i dna. G ola P la­nina na severozapadu i zapadu na pr. pokrivena je sitnom listo­padnom šumom, Đ nolučka P lanina na jugu i H ram če na istoku obrasli su bukovom i smrčevom šumom, a samo su Podovi na severu pod kulturam a. Dok su zaravni uglavnom šumovite, dotle su u sam oj kotlin i ku ltu re . Ali su i ovde na strm ijim stranam a mestimice stenoviti otseci, gole padine ili strane pod žbunjem , i samo su na blažim i ravn ijim delovim a njive, voćnjaci i li­vade. U ovoj su kotlin i razv ijene k u ltu re kukuruza, strm nih žita i šljiva i livade.

U istočnom delu ja jačk e kotline oni seljaci ko ji im aju više stoke izlaze početkom m aja na p laninu H ram če i tamo ostaju do početka septem bra. Na plan in i kupe maslo i sir i seju ječam i zob. Na D nolučkoj P lanini seku se četinarska drveta, prevoze u T urbe kod T ravnika i tamo u strugari p rerađ u ju .

U bočačkoj k lisu ri klrečnjački otseci su skoro goli ili je po n jim a retko žbunje, dok je na blažim padinam a gušće šiblje. Po k rečn jačk im podovim a vidi se listopadna i četinarska šuma, a po docima njive. Na barevsko j padini i po doljevačkoj udo­lini, ko je se sasto je od šk riljastih i la/porovitih stena, b iljn i svet je neprek idan i v ide se n jive, livade i šume.

U bočačkoj kotlin i široka a luv ija lna ravan je pod k u ltu ­ram a kukuruza. Na dolinskim stranam a, ko je se sasto je od je ­zerskih naslaga, više je zaostalo šume, a po padinam a između tih strana su n jive. Na zapadnoj stran i k rečn jačka pad ina je šumovita, a k rečn jačka zaravan iznad n je obrađena. O be p la­nine, k o je čine okvir ove kotline, obrasle su bukovom šumom, a Čemernica na istoku i jelovom. U aluv ija lno j ravn i ran ije je bila strugara. U. n jo j su se p re rađ iv a la debla k o ja su se sekla na Čemernici i svozila žicanom železnicom.

S trane grebenske k lisu re obrasle su žbunjem i šumom, a po kršnim zaravnim a iznad k lisu re vide se njive. Do k ra ja XIX veka šuma je i na s tranam a i na zaravnim a b ila mnogo gušća; tada je sagrađen pu t dolinom V rbasa i posle toga je šuma u velikoj m eri isečena i izvežena.

Po ravni k rupske kotline vide se k u ltu re kukuruza. Na desnoj stran i k ršn i otsek je pod sitnom šumom, dok su na za­ravni iznad n jega njive. Na levoj stran i kotline u jezerskim n a ­slagam a po blažim stranam a su njive, a na strm ijim mestima je zaostala šuma.

U zvečajskoj k lisu ri b iljn i svet je prem a stenam a vrlo raz- ličan: jezerske naslage i k rečn jačk i šk riljc i pokriveni su gli-

PRIVREDA I NASELJA U DOLINI VRBASA. 2 9

ц о т , te su na n jim a njive, livade i šuma, dok su k rečn jačk i otseci goli ili sa retkim šibljem i šumom; na zaravnim a iznad ovih otseka vide se, m eđutim , n jive i livade.

U ban ja lučko j kotlin i po a luv ija lno j ravni su n jive sa k u ­kuruzom i livade; u jezerskom pobrđu, na blažim stranam a su njive sa žitom i voćnjaci, dok je po strm ijim zaostala šuma; i najzad visoki obod kotline obrasto je gustom listopadnom šumom.

U lak taškoj k lisu ri a luv ija lna ravan je pod njivam a sa k u ­kuruzom i livadam a, a na padinam a su n jive sa žitom, voćnjaci i mestimiee šuma. Strm a k rečn jačka stTana obrasla je sitnom šumom, dok su na k rečn jačko j ravni iznad n je kulture .

U panonskoj ravni na obalam a Vrbasa i na obalam a p li t­kih suvih udolina vide se vrbe. Ravan je poglavito pod n ji­vama (više sa kukuruzom a m anje sa žitom), livadam a i voć^ ujacim a. Na blažim delovim a padina, ko je se sastoje od jeze r­skih naslaga, takođe su n jive sa žitom i voćnjaci, dok je na njihovim strm ijim delovim a zaostala šuma.

Naselja.

S e l a . — U izvorišnom delu Vrbasa, ko ji se pruža od se- veroistoka prem a jugozapadu, Jelići, C rkvice i Svilići leže na p riso jno j strani, okrenuti jugu. Sem toga ova su sela na mestima gđe se sa dolinom Vrbasa sastaju sporedne, uz koje se izlazi na planinu. Seferovići i Zastinje leže na terasam a. Sva su ova sela zbijena. Kuće su u n jim a od čatme, a krovovi od drveta .

U onom delu gorn jeg Vrbasa, ko ji se pruža dinarski, sela su najviše u v rhu plavina; to je slučaj sa Voljevcem, Boljkov- с е т i Dobrošinom, a samo je M račaj u v rhu jedne doline., Ždrilice su u udolini, a Vrsi na padini od škriljaca . Sva su ova sela na dodiru između n jiva i šume, k o ja im služi i kao ispaša. I ova su sela zbijena. Kuće su u n jim a od šepera, a krovovi od drveta.

U skopljanskoj kotlin i po a luv ijalno j ravni mali je broj sela. Severozapadno od Bugojna takva su: ću rč ića Lug, Vedro Polje i Čaušlije, a jugoistočno Kućice; severozapadno od G ornjeg V akufa u takva sela spada Volare (na karti Voljari). Neka sela leže delom oko puta, kao Podgrađe, T ihom išlje (na karti Pavića Polje) i G račanica: to su m ala drum ska naselja sa kafanam a i trgovinam a. Podgrađe je i industrisko naselje i u njem u je s trugara preduzeća Ugar, iz T urbeta kod Travnika. Debla se dovoze sa severoistoka dolinom Bistrice i s trugara radi

3 0 BORIVOJE 2 . MILOJEVIC:

pomoću vodene snage. N jen će rad ojačati kada se dovrši že­leznica od Bugojna do G ornjeg Vakufa.

U skop ljansko j kotlin i česta su sela na granici između ravni i padina; tako se iz n jih lako iskorišćuju i ravan za zem­ljo rad n ju i padine za stočarstvo. N a jugozapadnoj stran i u ta ­kvom su položaju: Podgrađe, Ploče, G račanica i V rbanja, a na severoistoonoj : Bučipolje, K andija, Golo Brdo i G aj. Ali je n a j­veći b ro j sela na samim padinam a i to na terasam a ili blažim stranam a uopšte. Jugozapadno tako leže: U rija , U gurlije , Ko- tezi, K aradžići, Čipuljići, Vrhpeć, Cm iće, Zlovast, G račanica, O sojnica, Mošćani i Paloč, a severoistočno R ajići, H rasnica, Ra- lica, Rosulja, Lužani, Golo Brdo, G lavice itd. U svima ovim se­lim a oko kuća su njive. D ruga su sela na dodiru jezerskog po­b rđa i k rečn jačkog otseka, kao: Prusac, Ždralovići, Poriče i G račići na jugozapadu i L jubn ić na severoistoku. N ajzad ima sela i u dolinam a; to su D uratbegov Dolac i D ražev Do.

Sela u a luv ija lno j ravni, oko p u ta i na dnu sporednih do­lina po tipu su drum ska; sela po obodu ravni a ispod padine su nizna, dok su na samim padinam a razređena. O va je razređe- nost po jačana kad sela leže na više terasa, kao što je slučaj sa Hrasmicom.

Kuće pokrivene crepom vide se samo u dva sela, u Paloču u K andiji.

Nizvodno od skopljanske kotline sela leže na visokim za- ravnim a iznad vinačke klisure, kao Novo Selo, Sandžak, Brdo i Dobiro Brdo na severoistoku i Semin, Vukovo i Selište na ju ­gozapadu. Im a sela i na blažim stranam a u sam oj k lisu ri (Ra- savci i Džihanići) a vrlo su re tk a u ravn i (Babino Polje). Ovo poslednje selo zasnovano je početkom XIX veka, dok su pome- n u ta sela na visoravnim a stara.

U ja ja č k o j kotlin i po položaju i umnogom po tipu sela su dvo jaka: jed n a leže na dodiru k rečn jačk ih s trana i padina, sa­s tav ljen ih od jezersk ih naslaga, a druga na ovim padinam a. Zapadno od Vrbasa u p rvu grupu spadaju : Ševnik i D obrig, a istočno: K uprešani, Bistrica, D oribaba„ Lendići, Bučići, Kru- ščica, Šibenica i Bulići. Iz svih ovih sela iskorišćuju se s jedne strane niže padine za zem ljoradnju , a s druge k ršne strane za pašnjake. U pojedinostim a ona se svojim položajem razliku ju , je r su B istrica i Lendići u dolinam a, K ruščica na plavim a Ši­benica i Bulići na stranam a. Izuzev dva poslednja sela k o ja su razređena, sva su ostala zbijena.

D ruga sela, kao što je rečeno, leže u sam oj kotlin i na rav- nijim delovim a strana ko je se sastoje od jezersk ih naslaga. Levo

PRIVREDA I NASELJA U DOLINI VRBASA. 3 Î

od Vrbasa takva su sela: Prudi, Peratovci i Carevo Polje, a desno Podm ilače i Bare. Sva su ova sela izdeljena na m anje grupe, ali se na pojedinim zaravnim a vide i m anja sela, p ret- stav ljena po jednom grupom kuća. Takva su na zapadu K li­menta, a na istoku M agarovci, D ivičani i G orn ja i D onja Lu- pnica. U svima ovim selim a krovovi u kuća su od drveta, a zi­dovi od dasaka i debala a vrlo retko od kam ena.

U boćačkoj k lisu ri sela su po položaju dvojaka. D oljevac leži u udolini od k rečn jačk ih šk riljaca , a Barevo na padini od laporovitih stena; kuće su u n jim a razređene. U krečnjačkim delovim a k lisure, m eđutim , nem a nase lja izuzev ko ju kafanu ili gostionicu p o k ra j puta. Ali su sela na k rečn jačk im zarav­nim a iznad klisure, kao V lasinje i D reuša jugozapadno i Bri- jegovi i B aljevine severoistočno. N jive su u ovim selima po dnu vrtača.

U bočačkoj kotlin i s desne, istočne strane po padini od je - je rsk ih naslaga leže grupe porodičkih kuća ili pojedine kuće i sela su razredena. Na levoj zapadnoj strani, m eđutim , sela su na površi iznad strm e strane i po tipu su zb ijena; takvo je na p r i­m er selo Surjan.

G rebenska k lisu ra je nenaseljena, a sela su iznad n je na zaravnim a s obeju strana. U n jim a su n jive po vrtačam a, a paša po k ršu oko kuća. Na desnoj stran i u takvom su položaju Agići i Sijena, a na levoj Pavloviči i Anđići.

U k rupsko j kotlin i na levoj, zapadnoj strani, po blažim padinam a od jezersk ih naslaga leže pojed ine grupe kuća okru ­žene njivam a. Na desnoj, istočnoj stran i kotline, m eđutim , selo K rm ine je na k rečn jačk o j površi visokoj 450 m; n jive su ovde u „dooima“, a ispaša po k ršu oko kuća.

U zvečajsk o j k lisu ri sela su po položaju različna: u gli- novitim stenam a ona su na blagim padinam a, a u k rečn jačk im stenam a leže na zaravnim a iznad klisure. Ali se u oba slučaja sela sasto je od g rupa porodičnih kuća.

U ban ja lučko j kotlin i po a luv ija lno j ravn i su drum ska sela, kao Budžak, a na padinam a od jezersk ih naslaga leže raz- redena sela, kao Petričevac, D rakulići i Šargovac na sevelroza- padnoj stran i kotline.

U širokoj lak taško j k lisuri, u T rnu i delom u Jakupovcim a ima kuća u ravn i oko pu ta ; samo one nisu poredane je d n a do druge, već su rastav ljene njivam a. O ne su od cigle i pokrivene crepom. D ruga sela u ovoj k lisuri leže obodom između ravni

3 2 BORIVOJE Z: M fLOJEVIć:

i padina i na samim padinam a. Takvog su položaja G lam očani na severozapadu i šu šn ja ri na jugoistoku. Kuće su u svim selima ■razređene.

U panonskoj ravni sela su po položaju tro jaka . Jedna leže u sam oj ravni (Laktaši, Petoševci, K ukulje , Sredani, Razboj, Bajnici, Brezovača, P reb jez i itd.), d ruga na dodiru ravni i s trane (Papazani, Kriškovci i G orn ji Brezovljani) i treća na stran i (Miloševci, Milosavci, M artinac, Brđani, Selište i dr.). Sva su ova sela razređena. Jedino su u Laktašim a i R azboju oko puta m an ja naselja sa kafanam a i trgovinam a, a sela na dodiru ravni i s trane delom su nizna.

K o l i b e . — U izvorišnom delu Vrbasa, ko ji se pruža od severoistoka prem a jugozapadu, vide se i p riv rem ena le tn ja naselja. Tako seljaci iz Svilića im aju kolibe na V ardi i Javoru, iz Seferovića na Jelici itd. O ni se kod ko liba bave preko leta, od Đ urđev-dana do M itrov-dana, kupe beli mrs, gaje žito i kose livade. Zimi jedn i čobani o s ta ju kod koliba i tu ish ran ju ju stoku, a drugi se spuštaju u sela i stoku drže u štalam a oko kuća.

U gornjem delu V rbasa, ko ji je dinarskog pravca, po višem zem ljištu takođe su p riv rem ena le tn ja naselja. Seljaci iz Bolj- kovca im aju kolibe na Šćiru, u visini oko 1800 m, gde se ju la i avgusta bave sa stokom. Jesenje mesece oni provode na Crnom Vrhu, jugozapadno od Vrbasa, u visini od 1100 m, gde im stoka pase po koševini, a k ra jem jeseni silaze u selo.

I u ostalom delu V rbasa oni seljaci k o ji drže više stoke im aju iznad kuća staje. To su drvene zgrade gde se preko zime drži seno i stoka ish ran ju je .

P u t e v i . — Put dolinom Vrbasa sagrađen je u skopljan- skoj kotlini 1888 godine. O d Lašve iz doline Bosne do D onjeg Vakufa i odatle niz Vrbas do Ja jca i uz Vrbas do Bugojna podignuta je 1894 godine železnica uskog koloseka. Te je godine sagrađen i p u t od Ja jca do B anja Luke. Dok on ide klisuram a i kotlinam a, dotle je stari pu t obilazio k lisure i od G ornjeg Šehera iznad B anja Luke vodio prem a ju g u na han Kola, S it­nicu. M rkonjić-G rad i Jajce.

U grebenskoj k lisu ri Vrbasa sa visokih površi na desnoj strani spuštaju se niz točila balvani i plove rekom.

G r a d o v i . — U skopljansko j kotlini su tri grada: G ornji Vakuf, Bugojno i Donji Vakuf.

G ornji Vakuf leži u v rbu kotline, na mestu gde se dolina p roširu je u kotlinu. On je drum sko naselje, sa trgovinam a i za*

PRIVREDA I NASELJA U DOLINI VRBASA. 3 3

natskim radnjam a. U gornjem , muslimanskom delu pored puta su štale, dok su kuće u dvorištu. Zgrade su od šepera, a k rov im je od drveta. I

Bugojno leži skoro u sredini skopljanske kotline, na mestu gde na v rbask i pu t, p ravca jug-sever, izb ija pu t što dolazi sa zapada, Ovde su i za turskog doba b ili hanovi, male trgovine i zanatske radn je . Posle okupacije Bugojno je počelo jače na­predovati. Ono je n a jp re postalo upravno središte, a zatim je do n jega podignuta i železnica. P reko Bugojna je išao prom et između niskih plodnih k ra je v a na isitoku i visokih, k ršn ih po lja na zapadu. O d kako je sagrađena lička železnica, ova su polja jače uvučena u saobraćajnu sferu Splita, te Bugojno usled toga opada. Trgovci i zanatlije , k o ji u njem u žive, bave se uzgredno i zem ljoradnjom .

D onji V akuf leži na mestu gde se ko tlina sužava i prelazi u k lisuru . Ovde na vrbaski pu t izb ija put ko ji dolazi sa se- veroistoka preko sedla Kom arana, visokog 927 m. D onji Vakui je drum sko naselje i ima dve glavne ulice, razv ijene oko dva po- m enuta puta. O n p re ts tav lja m anje p riv redno središte, a za tu r ­skog doba u n jem u su bile i upravne vlasti. Tada je D onji Va­kuf bio značajn iji od Bugojna. U n jem u se i danas održalo mnogo više o rijen ta lsk ih crta nego u ovoj poslednjo j varoši.

Jugoistočno od Ja jca b igrena te rasa pada otsekom u k a­n jon Vrbasa i p re ts tav lja p rirodnu zaštitu na to j strani. Se- verozapadno se diže glavica od jezersk ih konglom erata na ko jo j lfeži u tv rđen je . O d n jega vode prem a jugoistoku, ka pom enutoj terasi i otseku, gradska platna, za tvarajuć i grad. Ja jçe je , dakle, imalo umnogom od prirode zaštićen položaj, i ta je zaštita do­pun jena g rađen jen u tv rđ en ja i zidova. Ali je ono bilo i u po­voljnom saobraćajnom položaju: sa putem pravca J—S, što vodi dolinom Vrbasa, ovde se uk ršta put p ravca JZ—SI, k o ji se drži doline Plive i ide prem a Skender-V akufu.

O naj deo Jajca, što je opkoljen zidovima, deli se na čar- šiju oko pu ta i m ahale na padini, prem a tvrđavi. U čarš iji su dućani prizem ni, od drveta, a u m ahalam a su kuće za stano­van je na sprat, sa drvenim krovom. Van gradskih zidova se- veroistočno niz Vrbas i severozapadno uz P livu leže nov iji de- lovi Ja jca ; kuće su u n jim a od cigle i crepa i na jedan ili dva sprata. Tu su trgovine, gostionice, crkve, škole itd. I na desnoj jugoistočnoj stran i Vrbasa leži jed n a m ahala.

Južno od Ja jca podignuta su indusitriska postro jen ja , fa­brike karb ida i strugare. One rade pomoću električne energ ije k o ju daje P livin vodopad.

3 4 BORIVOJE 2 . MILOJEVIC:

B anja Luka, kao trgovinsko i saobraćajno naselje, leži na m estu gde se u k rš ta ju dva pu ta : jed an je p ravca JZ—SI, i ide kotlinam a i k lisuram a V rbasa, a drugi je dinarskog pravca i vodi prem a severozapadu u p rijed o rsk u kotlinu i dolinu Sane, a prem a jugoistoku u dolinu V rbanje. Sem toga, B an ja Luka je na m estu gde u slivu V rbasa p res ta ju viši i nas ta ju niži k ra jev i. I najzad ona je središte p ro s tran ije kotline.

Sem saobraćajnog, B anja L uka je i u povoljnom topograf­skom položaju. N jen n a js ta r iji deo leži u uglu izm eđu dveju гека: V rbasa na jugoistoku i potoka C rkvine, k o ji teče d i­narsk i na severoistoku. Tako je B anja L uka b ila umnogom od p rirode zaštićena.

U ovom uglu je n a js ta r iji deo grada. Tu su u tv rđ en je i čaršija, k o ja ima o rijen talske crte i č iji je jedan deo pokriven; m ahale ,su zapadno od čaršije , po nižim terasam a. Iz ovog jezg ra B anja L uka se širila oko puteva, tako da sada im a k a­rak te r drum skog naselja. O na se p rostire više u p ravcu Vrba- sove doline, tj. od jugozapada k a severoistoku a m anje u d in a r­skom pravcu. Sem toga, u prvom pravcu B anja L uka je sužena na jugozapadu, gde se sastoji od jedne duge ulice, dok je p ro­s tran ija u kotlini na severoistoku: ovde je nekoliko dužih ulica, parale ln ih s Vrbasom i znatno više kraćih , upravnih na Vrbas. N ajg lavn ija i najduža ulica ide p rem a SSI i od njenog donjeg k ra ja polaze dva pu ta : jed an niz Vrbas, k a severoistoku, i d rug i p rem a dolini Sane, k a severozapadu. O va glavna ulica, kao i druge oko n je , široka je . T ako je B anja L uka dvojakog tipa: u središnom, s tarijem delu više orijen talskog , a u i vičnim, novijim k ra jev im a više panonskog.

S t a r e t v r đ a v e . — Sem u tv rđ en ja za zaštitu Ja jca i Bamja Luke, u svakoj v rbasko j k lisu ri bila je podignuta po jedna tvrđava, k o ja je im ala d a sprečava p rod iran je ovom do­linom. P rolaz klisurom izm eđu ja ja č k e i skopljanske kotline b ran ila je tv rđava Vinac. Ulaz u bočačku k lisu ru izm eđu bo- čačke i ja ja č k e kotline, za tvarala je sa severa tv rđava Bočac, k o ja leži na grebenu visokom 343 m, u severnom delu k lisu re; od G rebena p rem a istoku do ko rita Vrbasa spuštaju se ku le i platno. Ulaz u grebensku k lisuru , izm eđu krupske i bočačke kotline, š titila je sa severa tv rđava G reben. I najzad, prolaz zvečajskom klisurom , između ban ja lučke i k rupske kotline, b ran jen je iz tv rđave Zvečaja. Jedino n ije bilo u tv rđ en ja u širokoj lak taško j k lisuri, k o ja spaja panonsku ravan sa b an ja ­lučkom kotlinom .

PRIVREDA I NASELJA U DOLINI VRBASA. 3 5

Résumé.

Economie et habitats de la vallée du Vrbas.

Les différences lithologiques, qu’on constate dans la vallée du Vrbas, influent sur la répartition du monde végétal. Les régions composées de roches imperméables avec une argile superficielle assez épaisse et humide, sont couvertes d’une végétation dense, tandis que les calcaires nus et secs possèdent un monde végétal clairsemé. Mais, le relief intervient aussi pour faire la couverture végétale plus diversifiée: c’est ainsi que les parois cal­caires sont presque nues et les versants composés de roches imperméables et ayant une pente raide boisés, tandis que les terrasses et les plate­formes, ainsi que les versants à pente douce sont couvertes de champs d’orge, d’avoine et de blé, de pruniers, de près etc. Le monde végétal sous l’influence des conditions climatiques et hydrographiques est réparti en étages. C’est ainsi que dans les plaines alluviales on voit les champs de maïs et les près, irrigés pendant la sécheresse d’été, sur les versants plus bas les champs de froment et les pruniers et sur les hauteurs la forêt de feuillus et les co­nifères. Dans le cours supérieur du Vrbas, ayant la direction NE—SO le côté en ubac est couvert de conifères et le côté opposé, en adret, de forêts de feuillus.

Les villages sont nombreux dans les bassins d’éffondrement. Ils sont situés dans les plaines, sur les points de contact des plaines et des versants, sur les versants à pente douce et sur les terrasses, sur les versants des vallées secondaires et sur les lignes de contact entre les crêtes, représen­tant les fonds lacustres et les versants des bassins composés des roches plus anciennes. Les fonds et les versants des défilés sont cependant inhabités, tan­dis qu’on voit des villages au-dessus des défilés sur les plate-formes vastes et cultivées. Les villages sont à maisons dispersées et les maisons sont en torchis avec les toits de bois ou en briques avec les toits en tuiles.

Dans le cours supérieur du Vrbas au-dessus des villages on voit des cabanes où les pasteurs passent l’été avec leur bétail.

La nouvelle route conduisant par les bassins et les défilés est con­struite à la fin du 19 siècle, tandis que l’ancienne route menait à l’ouest du Vrbas, en évitant les défilés.

Dans le vaste bassin d’Uskoplje il y a trois petites villes: Gornji Va­kuf, Bugojno et Donji Vakuf. Bugojno est située au centre, Gornji Vakuf au bord supérieur et Donji Vakuf au bord inférieur du bassin. La vieille ville de Jajce possède une position favorisée par la nature pour la défense, mais elle est située aussi sur le croisement des routes. La ville de Banja Luka représente le centre d’un bassin vaste et fertile et en même temps le carrefour de routes. Son ancienne partie garde toujours le caractère oriental et ses nouvelles rues se sont développées sous l’influence venant du côté panonnien.

Dans tous les défilés du Vrbas on voit les ruines de forteresses quiétaient destinées à défendre la pénétration. . . .

Borivoje Z. Muojevic.