PRIVREDASPECIJALNI DODATAK POVODOM IZVE[TAJA APR O POSLOVANJU PRIVREDE U 2009.

~ e t v r t a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 .

Srpska privreda napravila je za poslednje~etiri godine dva koraka napred, a zatimi dva koraka nazad. Posle uspe{ne 2006.i 2007. kada su kompanije u prosekuposlovale sa dobitkom, usledile su kri-

zne 2008. i 2009. Pre dve godine minus srpske pri-vrede iznosio je 43,5 milijardi dinara, ali je pro{le ivi{e nego dupliran. Gubitak privrednih dru{tavana{e zemlje pove}an je 120 odsto na 95,7 milijar-di dinara, pokazao je izve{taj o poslovanju privre-de u 2009. koji je napravila Agencija za privredneregistre na osnovu analize gotovo 97.000 finansij-skih izve{taja koji su podneti toj instituciji.

Pokazalo se da je neto dobitak zabele`ilo neš-to više od 51.000 privrednih društava (oko 3.800manje nego u 2008) koja su zaradila oko 278 mi-lijardi dinara, ali je gubitak više od 31.000 firmibio daleko ve}i (373 milijarde). Ono što je proble-mati~no jeste da je kumulirani gubitak srpskeprivrede sko~io na ~ak 1.607 milijardi dinara.

Jo{ problemati~nije zvu~i podatak da je u~e{}esektora nerazmenljivih dobara dodatno pove}a-no u bruto doma}em proizvodu. Kompanije ko-je posluju u tom sektoru predstavljaju ~ak tri ~e-tvrtine ukupnog broja preduze}a u na{oj zemlji.Što je još lošije, razmenljivi sektori su u 2009. go-dini poslovali sa gubitkom. Takva slika ne mo`eda ohrabri imaju}i u vidu planove kreatora srp-ske ekonomske politike da u strategiju razvoja do2020. kao klju~ni potez uvrste okretanje rastu uzpomo} izvoza. Situacija trenutno igra protiv njih,a za neki bitniji preokret bi}e neophodna znatnaulaganja i godine. Ipak, takva ulaganja mora}e dado|u spolja jer su unutra{nji investicioni kapaci-

teti skromni. Pogotovo je te{ko za one koji bi dase samostalno otisnu u proizvo|a~ke vode da po-krenu biznis, makar i mali. Ma{ine su skupe, kre-diti su skupi i ko nema sopstvenog novca, za sa-da mo`e manje-vi{e da sanjari da }e biti sam svojgazda osim ako se ne izbori za sredstva iz nekogod skromnih dr`avnih podsticajnih programa.

Na svetsku ekonomsku krizu mo`e da se sva-li veliki deo krivice za slabe rezultate srpske pri-vrede u prethodne dve godine. Dramati~no sla-bljenje dinara i visoka izlo`enost kreditima ustranoj valuti, kombinacija su koja je uni{tila bi-lanse kompanija. Spas je potra`en u dva najprak-

ti~nija izlaza - otpu{tanju radnika i novom zadu-`ivanju radi vra}anja starih dugova.

Prema podacima iz finansijskih izveštaja, u2009. bilo je zaposleno 1.058.539 radnika što jeza 65.497 radnika manje u odnosu na prethodnugodinu (1.124,036). Kada se tome doda posebnoistaknuta specifi~nost srpske privrede da u višeod ~etvrtine privrednih društava nije bilo zapo-slenih, lako se mo`e uo~iti na koje sve na~ine suse privrednici „snalazili“.

Firme su u 2009. pove}ale zadu`enost za 16,3odsto u odnosu na 2008. godinu na 2.339 milijardidinara. Me|utim, ono {to je svakako problem jestenjihovo okretanje kratkoro~nim pozajmicama.Krediti uzeti za brzo ga{enje po`ara, verovatno i samanje promi{ljanja koliku opasnost to nosi, rasli subr`e od dugoro~nih pa su se u pro{loj godini goto-vo izjedna~ili. Povrh toga, iz finansijskih izveštaja sevidi da taj novac nije iskoriš}en efikasno, jer je pri-nos bio manji od kamate koju su pla}ali i pokazujese da }e za vra}anje kratkoro~nih pozajmica predu-ze}a morati ponovo da se zadu`uju, a to posledi~-no vodi daljem nagomilavanju obaveza i generisa-

nju rasta nelikvidnosti, navodi se u analizi. [ta izatoga sledi, o tome niko ne eli ni da razmi{lja.

A kome bi trebalo pomo}i? To se mo`da naj-bolje vidi iz podataka o uspehu preduze}a u za-visnosti od njihove veli~ine. Velika preduze}a suu 2009. godini iskazala negativan neto finansijskirezultat u iznosu od 74,5 milijardi dinara {to jeviše od dve tre}ine ukupnih gubitaka privrede.Mala preduze}a zaradila su 5,9 milijardi dinara(pad od 83 odsto u odnosu na 2008), dok su sred-

nja preduze}a imala višestruki rast gubitaka kojisu iznosili 27,1 milijardu dinara. Mala preduze-}a ~ine 95 odsto ukupnog broja privrednih dru-{tava, ali zapo{ljavaju oko 100.000 ljudi manje odvelikih. Ipak, ukoliko je interes da se postigneono {to odavno va`i u ve}ini zemalja Evropskeunije da su upravo mala preduze}a tzv. pokreta~irazvoja, onda je jasno na koga bi kreatori eko-nomske politike trebalo da obrate pa`nju. Tapreduze}a danas su do{la u situaciju da su u ne-milosti velikih. Od njih ne mogu da naplate ispo-ru~enu robu, moraju da prihvate sve njihoveuslove, a moraju da vra}aju i svoje kredite. Dr`a-va je propustila da im u tom domenu pomogne,ne novcem naravno, ve} disciplinovanjem veli-kih. Bez toga, ishod je jasan - propast.

Na kraju, pitanje je i da li podaci koje su dosta-vile kompanije daju pravu sliku o stanju srpskeprivrede. Revizori ne kriju da su u brojnim situ-acijama pod pritiskom vlasnika preduze}a damalo ulep{aju cifre kako bi se od „babe napravi-la devojka“ pred odlazak u banku ili kod poslov-nog partnera. Da li iz toga mo`e da se zaklju~i daje stanje jo{ lo{ije? Da se ne la`emo.

Situacija u 2010. tako|e ne ohrabruje iako sunaznake takve da }e ukupan rezultat ipak biti bo-lji nego u pro{loj. Me|utim, ne mo`e se re}i da jeprimetno brzo povla~enje poteza koji }e omogu-}iti sna`an rast. Takozvana giljotina nepotrebnihpropisa nikako da se razmahne. Investitori se pri-vla~e dotacijama za svako otvoreno radno mesto,a ne lak{im procedurama i dobrom infrastruktu-rom. Kriza je bila dobra {kola, ali da li su lekcijenau~ene? �

Dva koraka napred dva koraka nazad

Dva koraka napred dva koraka nazad

Ne mo`e se re}i da je primetno brzo povla~enje potezakoji }e omogu}iti sna`an rast. Takozvana giljotinanepotrebnih propisa nikako da se razmahne. Investitorise privla~e dotacijama za svako otvoreno radno mesto, a ne lak{im procedurama i dobrom infrastrukturom.Kriza je bila dobra {kola, ali da li su lekcije nau~ene?

“

Foto:

FoNe

t

IIID A N A S ¦ ~ e t v r t a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 . PRIVREDAII ~ e t v r t a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 ¦ D A N A SPRIVREDA

1 NIS 37.636.1112 U.S. STEEL SERBIA 14.675.8893 VIP MOBILE 11.881.9734 HIP-PETROHEMIJA - u restr. 9.510.6675 ZASTAVA AUTOMOBILI - u restr. 9.078.1526 KOMPANIJA AGRO@IV 6.304.6507 JP @ELEZNICE SRBIJE 6.210.5668 PREDUZE]E KLUZ DP - u likvidaciji 4.152.5569 RTB BOR GRUPA RBB 2.740.194

10 EPS - JP TE KOSOVO 2.560.27111 IDEA 2.490.58912 ED JUGOISTOK 2.487.28013 JP PEU RESAVICA - u restr. 2.163.23414 LUKOIL-BEOPETROL 2.034.77415 KOLUBARA METAL 1.825.34616 AMBALA@NO STAKLO 1.778.09417 HIP-AZOTARA - u restr. 1.755.35618 SBB BEOGRAD 1.730.48019 VELEFARM 1.730.15720 NESTLÉ ICE CREAM 1.713.77221 BRITISH AMERICAN TOBACCO 1.703.85322 TENT 1.701.01523 RTB BOR Topionica i rafinacija bakra 1.651.51824 JP PUTEVI SRBIJE 1.578.36625 METANOLSKO-SIR]ETNI KOMPLEKS 1.526.81826 FUTURA PLUS - u ste~aju 1.515.14927 PKB KORPORACIJA 1.490.54428 ALMIR EXPORT-IMPORT 1.488.43529 ATB SEVER 1.482.92330 SWISS INTERMEDICAL 1.462.64831 GSP PO 1.428.02532 RTB BOR GRUPA RBM 1.327.70333 ROBNE KU]E BEOGRAD 1.303.86434 ED CENTAR 1.196.28035 ENERGETIKA - u restr. 1.165.37336 MERCURY INTERNATIONAL 1.091.07337 EKO SERBIA AD 1.034.32138 UJEDINjENE SRPSKE PIVARE 1.030.66539 YUMCO 1.009.70140 HOLDING KABLOVI JAGODINA - u restr 981.69141 TAKOVO AGRAR 953.65042 TRAYAL KORPORACIJA 947.49143 JUGOSKANDIC - u ste~aju 940.58344 ZORKA-OBOJENA METALURGIJA - u restr. 934.44345 BD AGRO 923.82046 ZASTAVA KAMIONI - u restr. 918.07747 O ZONE 915.08448 PORSCHE MOBILITY 905.77749 JAT AIRWAYS 864.12350 JKP BEOGRADSKE ELEKTRANE 835.23651 ZASTAVA ORU@JE 822.56452 ORCHESTRA FASHION GROUP 816.28153 EDB 816.07854 IKARBUS 796.23355 BIP 768.27256 14 OKTOBAR - u restr. 732.75957 TP ATAKO 719.54358 IM ZLATIBOR - u ste~aju 713.95859 RODI] M&B TRGOVINA 709.87860 PZP NI[ 707.52661 ZORKA MINERALNA \UBRIVA - u restr. 697.09562 NIBENS KORPORACIJA 696.91863 FOX TELEVIZIJA 691.01864 CA IMMO SAVA CITY 673.55765 ELEKTRO VOJVODINA 664.65966 U[]E SHOPPING CENTER 661.93367 GRUPA ZASTAVA VOZILA - u restr. 654.73668 PRVA ISKRA-BAZNA HEMIJA 652.72269 NICEFOODS 632.64570 LOLA SISTEM AD - u restr. 617.69471 KOMPANIJA GENERALEXPORT - u restr. 615.81772 GP PARTIZANSKI PUT 612.20273 GRAND CASINO 607.29174 [AMOT FABRIKA ARAN\ELOVAC - u restr. 607.02175 VETFARM 605.29876 INTER-MOST - u ste~aju 603.01177 AUTOSAOBRA]AJ 602.19878 21. MAJ-FABRIKA AUTOMOTORA 597.10879 PEVEC 596.60580 DP PIROTEX - u likvidaciji 592.63781 TV AVALA 589.48382 KONCERN SWISSLION-TAKOVO 585.52583 BIOWINE 577.09484 JTI 564.80785 METALFER STEEL MILL 560.22186 FRESH & CO 557.39187 AD JAGODINSKA PIVARA 545.99188 DSD TOBACCO 539.63889 FINAM SKIN 537.60190 K&K ELECTRONICS 537.36091 CENTROCOOP - u ste~aju 531.37092 EUROLUXPETROL-ELP 525.44193 VIP COMPANY 524.13194 UNIVERZAL-TPM 523.93795 U[]E TOWER I 522.61296 UJEDINjENE SRPSKE PIVARE ZAJE^ARSKO 509.93797 STARBEV AP 509.50698 CENTROTEXTIL AD 497.17899 TF KABLE FKZ 495.367

100 ALPE ADRIA HOTELI 493.727 <<

<<

<<

<<

<<

gubitak

/ u h

iljadam

a d

inara

100

NAJ

VE]I

H1 TELEKOM SRBIJA 15.548.7162 APA 3.956.4293 JP PTT SAOBRA}AJA 3.843.6774 HEMOFARM 3.504.6325 SINTELON 2.917.6636 TELENOR 2.663.2857 LAFARGE BFC 2.630.8218 TIGAR TYRES 2.440.0949 DELTA REAL ESTATE 2.256.349

10 DIN FABRIKA DUVANA 2.142.77711 DELTA CITY 67 2.082.615 12 TARKETT 2.078.727 13 TCK KOSJERI] 1.822.937 14 DELTA MAXI 1.820.857 15 JP AERODROM NIKOLA TESLA 1.705.61916 COCA-COLA HBC 1.666.356 17 IM MATIJEVI] 1.419.72418 TETRA PAK PRODUCTION 1.370.64119 YUGOROSGAZ 1.315.16920 BLOK 67 ASSOCIATES 1.312.97421 HOLCIM 1.279.85122 HENKEL MERIMA 1.196.76023 C MARKET 1.191.61324 MERCATOR-S 1.157.53825 HYPO ALPE-ADRIA-RENT 1.157.00726 NELT CO 1.136.18627 NAPRED 1.118.00928 RODI] M&B INVEST 1.110.56129 BUDAPEST-ENERGY TRADING 1.058.92630 RUDNAP GROUP 1.024.25531 PE[TAN 990.00132 JP SRBIJA GAS 946.79133 IMLEK 867.81534 DRENIK ND 815.04135 HEMPRO [ID - u ste~aju 799.33436 GRADSKA ^ISTO]A 798.33837 AUTORITAS INVESTMENT 762.55938 MESSER TEHNOGAS 741.09539 JKP BEOGRAD-PUT 737.87640 PEKABETA 731.36341 EUROPARK 730.62642 SHEER KORPORACIJA 729.92843 PINK INTERNATIONAL COMPANY 728.09044 JUGOIMPORT-SDPR 726.49345 NECTAR 715.76546 EUROLION 710.48947 GALENIKA 674.37448 [TARK 635.38349 DIRECT MEDIA 619.67950 RUBIN 611.36951 GALENIKA-FITOFARMACIJA 602.97352 SWISSLION 581.37053 SUNOKO 578.92454 VELETABAK 577.94855 BALL PAKOVANjA EVROPA 557.85556 AD ELEKTROPORCELAN - u restr. 554.07257 [E]ERANA CRVENKA 548.15958 A 1 S 535.63159 FRESENIUS MEDICAL CARE 533.83060 SAGA 531.82561 ADIDAS SERBIA 524.99562 PTP DIS 523.97363 BEOHEMIJA 520.89564 GEN - I 513.75965 JEDINSTVO 508.05866 BEIERSDORF 507.63267 FERTIL 490.44968 SOJA PROTEIN 488.22969 ENERGOPROJEKT HOLDING 469.13770 TIG 469.11671 GRAND PROM 461.12572 DIJAMANT 458.61073 JP ZU 457.91774 HEMOFARM 444.42075 LILLY DROGERIE 429.00576 JP EMS 419.61477 FARMAKOM M.B. 419.11678 FARMAKOM FABRIKA AKUMULATORA 417.10379 UPD STARI GRAD 411.88380 FARMAKOM- ZJA^A LOZNICA 404.80681 TDR 401.57882 AGROMARKET 399.48783 GORENjE 399.36784 CENTROPROIZVOD 398.04785 FRIKOM 384.22486 ALFA-PLAM 380.79587 VINO @UPA 376.44088 GEBI 367.51189 UNIVER EXPORT 359.00690 MARBO PRODUCT 357.26691 RINGIER 357.25392 PLANIMA FARMS 355.33393 BOROVICA-TRANSPORT 353.07894 MONTPROJEKT 347.46395 CHEMICAL AGROSAVA 346.66996 PARKING SERVIS 342.81297 KODAR IN@ENjERING 341.52198 PHARMASWISS 338.95999 BEOHEMIJA-INHEM 334.682

100 KBC SECURITIES 327.167

>>

>>

>>

>>

>>

dobitak

/ u h

iljadam

a d

inara

100

NAJ

VE]I

H

Period od druge po-lovine 2009. godinedo danas predsta-vlja najdinami~nijiperiod od nastanka

Agencije za privredne registre.U septembru 2009. godine,Agencija je vodila tri osnovnaregistra (privredne subjekte,zalogu i lizing), a danas vodiukupno 11 registara (doma}a istrana udru`enja, turizam, ste-~ajne mase, javna glasila, ko-more, regionalni razvoj, finan-sijski izve{taji i bonitet). Dokraja 2010. godine uspostavi}ese zakonski okvir za formiranjenovih registara u kojima }e sevoditi podaci koji se odnose najavne ustanove, sportska udru-`enja, fondacije, zadu`bine,sudske zabrane. Zaokru`iva-njem ovog celovitog sistema uAgenciji }emo voditi oko 20statusnih registara gotovo svihpravnih lica u Srbiji ~ime }e bitiuspostavljen sistem dr`avnogintegrisanog registra. Svake go-dine se registruje ne{to vi{e od10.000 novih privrednih dru-{tava i oko 40.000 preduzetni-ka. U periodu krize bilo je ne{tomanje novoosnovanih privred-nih subjekata, ali preteranogodstupanja od uobi~ajenog ni-voa nema - ka`e Zvonko Obra-dovi}, direktor Agencije za pri-vredne registre.�Koliko je ove godine stigloizve{taja i da li su privrednici

po~eli da koristeelektronske servi-se APR-a?

- Ove godine jeprvi put objedi-njen prijem fi-nansijskih izve-{taja u Agenci-ji. Prethodnih

godina, privredni subjekti ipravna lica podnosili su ih naadrese Narodne banke Srbije iAPR-a. Broj~ani pokazatelji suprili~no impresivni. U 2010. go-dini primljeno je oko 155.000 fi-nansijskih izve{taja pravnih lica,od ~ega je blizu 105.000 ili 67odsto primljeno u elektronskomobliku. Ovako primljene izve{ta-je APR je primala bez naplatenaknade. Trend unapre|enja ipro{irenja elektronskih usluga uAgenciji tek sada }e dobiti svojpuni zamah. Elektronski servisisu zna~ajno efikasniji i jeftinijipo korisnike usluga, a u{tedekoje se posti`u na ovaj na~in suoko tri miliona evra na godi-{njem nivou. Podseti}u samo daje prema podacima Vladine Je-dinice za sveobuhvatnu refor-mu propisa uvo|enjem sistemajednog {altera u procesu regi-stracije privrednih subjekata po-stignuta u{teda za privredu od1,3 miliona evra. Sa druge stra-ne, princip jednog {altera u pro-cesu registracije primenili smo ina registraciju udru`enja gra|a-nja gde se, tako|e, prilikom re-gistracije dodeljuje PIB, {to do-datno doprinosi zna~ajnimu{tedama po gra|ane, u novcu ivremenu. Rezultat ovih unapre-|enja je napredak Srbije za 35pozicija na rang-listi Doing bu-

siness koju svake godine prire-|uje Svetska banka, dok suOEBS, Savet stranih investitorau Beogradu, NALED i drugeme|unarodne i doma}e organi-zacije u svojim godi{njim anali-zama rad Agencije ocenile naj-vi{im ocenama. Nastoja}emoda ovo poverenje opravdamo iuve}amo. Ovakav razvoj Agen-cije prepoznat je i od me|una-rodnih strukovnih asocijacija. Usamo dve godine, Agencija i Be-ograd su doma}ini dva najve}agodi{nja skupa - 2008. godineAgencija je bila predsedavaju}aEvropskog foruma privrednihregistara, a 28. oktobra ove go-dine bi}emo doma}ini Skup{ti-ne Evropskog privrednog regi-stra koji okuplja 25 dr`ava ~lani-ca EU.

� Kakav je standard radaAPR-a u Srbiji i va{ih kolegau Evropskoj uniji?

- APR ima veoma visok me-|unarodni rejting potvr|en ustru~nim krugovima i podlo`anme|unarodnim kriterijumimamerenja kroz broj procedura,rokove i tro{kove procedura. Uovom domenu, Srbija je danas umalom krugu evropskih dr`avakoje su primenile sistem jednog{altera i gde se pri pokretanju bi-znisa prilikom prve procedurekoja se pokre}e u roku od 48 ~a-sova obezbe|uju i registracijafirme, ali i PIB, prijava u PIOfondu i fondu zdravstvenog osi-guranja. Na{a svakodnevnapraksa ukazuje na to da smo is-punili cilj da u toku jedne radnenedelje mo`ete na jednom me-stu obaviti sve neophodne pro-

cedure, otvoriti ra-~un i krenuti sa ra-dom va{e firme upunom kapacitetu.�Agencija je ima-la veliko pove}a-nje nadle`nosti,ali ono nije pra-}eno kadrov-skim rastom.Kako to ko-mentari{ete?

- Ono {to pomalo iznena|ujena{e kolege u me|unarodnimasocijacima je pre svega okol-nost da smo za manje od godinudana uspeli da pokrenemo osamnovih registara za {ta se u ze-mljama EU utro{i neuporedivovi{e vremena. Naravno, na{ si-stem nije do kraja dovr{en i ov-de moramo biti iskreni do kraja.Bi}e nam potrebne godine daprilagodimo na{u softversku ar-hitekturu ovolikom broju razli-~itih sistema koje vodimo. Sadruge strane, broj zaposlenih uAgenciji nije uporediv sa brojemzaposlenih u registrima drugihdr`ava. Registar Velike Britanijezapo{ljava 1.150 lica, a pri tomregistruju samo DOO firme,{vedski registar broji oko 520 za-poslenih, norve{ki oko 480, ho-landski 680, Italija ima blizu 800zaposlenih. Pri tom se mora na-glasiti da u ovim dr`avama uve-liko funkcioni{e elektronska re-gistracija. Time je na{ podvig jo{ve}i. APR sa oko 350 danas an-ga`ovanih ljudi zamenjuje vi{eod 1.500 ljudi koji su ranije oba-vljali postupke registracije u tr-govinskim sudovima, lokalnimsamoupravama, biv{em SDK,organizacionim jedinicamaMUP-a (udru`enja), Ministar-stvu spoljnih poslova, NBS i dru-gim. Va`no je napomenuti da se

broj zaposlenih nijemenjao ve} vi{e

od ~etiri godinei da imamorazumeva-

nje i veliku podr{ku svih resor-nih ministarstava i Vlade. Poreddoma}ih i me|unarodnih mere-nja, kojima smo podlo`ni, o na-ma najbolje govore korisnici na-{ih usluga ~ija nam je ocena inajva`nija. Njihov stav najboljese mo`e sagledati kroz konkret-ne brojke: pro{lu godinu zavr{ilismo sa oko 450.000 obra|enihpredmeta od ~ega su se na{i ko-risnici `alili u 150 slu~ajeva, a u50 slu~ajeva smo napravili for-

malnu gre{ku koju smo moralida ispravimo. To najbolje govorio kvalitetu na{eg rada. Ovu,2010. godinu, pro ivljavamo kaoveoma te{ku s obzirom na to dasmo u prvih {est meseci imali466.000 predmeta i do kraja go-dine ima}emo verovatno i ceomilion predmeta u obradi. Si-stem i ljudski resursi veoma suoptere}eni i strate{ki je va`no dase izborimo sa svim izazovimakoji su pred nama, ali mi smo usvojoj strukturi postavljeni takoda osim uspeha ne postoje nika-kve druge opcije. Posebno zato{to su efekti na{eg rada jako vi-dljivi i donose vi{estruke koristipo dru{tvo i dr`avu.�Agencija ima isklju~ivo sop-stvene prihode i ne zavisi odbud`eta. Sa kakvim finansij-skim rezultatima ste zavr{iliprethodnu godinu?

- APR ne `ivi od administra-

tivnih taksi, ve} napla}uje na-knadu za usluge od korisnika.Visina naknada, sem neznatnihkorekcija, nije menjana od osni-vanja Agencije, a tome ima ve}punih pet godina. Uprkos tome,unutra{njim u{tedama, pre sve-ga na zaradama, uspeli smo uprethodne tri godine da u bud`etuplatimo blizu 30 miliona dina-ra. Na ovaj pozitivni rezultat po-sebno smo ponosni. Svakog da-na raspola`emo novcem vrlo ra-

cionalno svesni okolnosti da di-rektno zavisimo od korisnikana{ih usluga i njihovog zadovolj-stva, istovremeno vode}i ra~unao proporcionalnom odnosu ula-ganja u zarade i razvoj servisaAgencije. Dokle god budemoimali ovu ravnote`u bi}emo nasigurnom terenu. Tako|e je va-`no naglasiti da Agencija nastojida odr`ava i unapre|uje posto-je}e tehni~ke kapacitete. Velikupodr{ku imali smo i od VladeJu`ne Koreje koja nas je prekosvojih kompanija kao {to jeSamsung donirala u protekledve godine sa 3,2 miliona dolarau opremi i softveru. �Rekli ste da se manje predu-ze}a osniva tokom krize. Da liove godine imamo indikatorepobolj{anja ili je ista situacijakao i 2009?

- U prvih {est meseci ove go-dine osnovana su 5.544 privred-

na dru{tva, {to je oko jedan od-sto manje nego pro{le godine. Sdruge strane, bilo je oko 2,4 od-sto manje brisanih dru{tava. Usvim ovim broj~anim pokazate-ljima mora se naglasiti da bibrojke bile vrlo negativne da nijebilo aktivnosti ministra ekono-mije zahvaljuju}i kojoj je putemdodele start-ap kredita oko 9.000privrednih subjekta formirano uprotekle dve godine. Ovi podsti-caji su od esencijalnog zna~aja zaSrbiju. Ovde nagla{avam da jeod 330.000 privrednih subjekatavi{e od 50 odsto njih locirano uBeogradu i Novom Sadu. Morase nastaviti sa otklanjanjem overegionalne neravnote`e u Srbiji isiguran sam da }e ministar Din-ki} nastaviti sa ovim projektomod nacionalnog zna~aja.�Koliko je privatni sektor br`ereagovao na krizu od javnog?

- Kao i u svakoj dr`avi, zna-~ajno br`e. Pra}enjem baze po-dataka jo{ oktobra 2008. uo~ilismo da privrednici masovno re-aguju na krizu tako {to bi vi{e ce-lina jedne kompanije bilo pripa-jano ili bi „bolesni“ delovi kom-panija bili izdvajani iz drugihzdravih celina. Mada se moranaglasiti da je na{a vlada u odno-su na region relativno brzo rea-govala kombinovanom prime-nom antikriznih mera. Ulogadr`ave, uostalom, najpre morabiti u tome da ukloni prepreke istvori povoljan privredni ambi-jent. Primer na koji `elim dauka`em jeste kona~no usvajanjenovih propisa iz oblasti ste~aja.Ve} sada mo`emo konstatovatida }e se ubudu}e zna~ajno efika-snije reagovati. Privredni subje-kat koji je u blokadi nekoliko go-dina ne treba ni da postoji, a pro-cedure ste~aja moraju biti efika-snije. Ostaje nam i dalje otvoreniproblem okolnost da privatnisektor koji ~ini 99 posto firmi uregistru nije adekvatno zastu-pljen u segmentu ukupnih pri-hoda u privredi zemlje. Naime, idalje javni sektor odnosno 100najve}ih privrednih dru{tava uzemlji predstavljaju 40 odstoukupne neto dobiti privrede, alii vi{e od 50 odsto ukupnog gu-bitka. Ako ove podatke uporedi-mo sa finansijskim statusom na-{ih preduzetnika, uo~i}emo daoni ~ine jedini segment na{e eko-nomije koji nema gubitaka. Lo-gika i usmerenje ka kome bi do-nosioci ekonomskih i politi~kihodluka trebalo da te`e u budu}-nosti ovde je vi{e nego jasna. �

Zvonko Obradovi}, direktor Agencije za privredne registre

Dostigli smoevropski kvalitet rada

�Uvo|enjem elektronskih uslugaAPR u{tedeo vi{e miliona evra

�Ove godine pristiglo 155.000 finansijskih izve{taja

�Privatni sektor br`e reagovao na krizu od dr`ave

APR }e ove godine obraditi

1.000.000predmeta

U Agenciji }emo voditi oko 20 statusnih registara gotovo svihpravnih lica u Srbiji ~ime }ebiti uspostavljen sistem dr`avnog integrisanog registra

“

Registar podsticaja - Projekat na kome smo mesecima radili i od koga o~eku-jemo izuzetno zna~ajne efekte je Registar mera i podstica-ja regionalnog razvoja. Sva nov~ana sredstva koja dr`avadodeljuje preko razli~itih izvora privrednim i drugim su-bjektima bi}e prvi put evidentirana u jedinstvenoj elek-tronskoj bazi podataka. Zakonom o regionalnom razvojustvorene su neophodne pravne pretpostavke za po~etakrada ovog registra. Efekat ovakve baze podataka omogu-}i}e nam da podatke pratimo po op{tinama, regijama, nadr`avnom nivou, po vrstama kredita i podsticaja, rokovi-ma, njihovim efektima na zaposlenost i ukupan razvoj.Uredbu o registru o~ekujemo u oktobru, a po~etak radaregistra odmah potom. Tehni~ki smo ve} pripremili od-govaraju}i softver koji }e biti lako dostupan korisnicima.

VD A N A S ¦ ~ e t v r t a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 . PRIVREDAIV ~ e t v r t a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 ¦ D A N A SPRIVREDA

Privreda Srbije uprotekloj godinikretala se usuprotnom smeru od

onog koji je Vlada Srbijezacrtala kao neophodan zabr`i razvoj zemlje. Umesto dase unapre|uje izvoz razvojemonog dela privrede koji se bavirazmenljivim dobrima (poputpoljoprivrede, prera|iva~keindustrije ili snabdevanjastrujom), u Srbiji su ponovodominirali nerazmenljivisektori, ~iji se proizvodi iusluge ne daju izvesti (poputsaobra}aja, bankarstva,trgovine i gra|evinarstva).Ovakva privrednaneravnote`a, osim {to nepoma`e popravljanjuspoljnotrgovinskog bilansazemlje, u uslovima niskedoma}e tra`nje, padadirektnih stranih investicija ikreditnih aktivnosti,neminovno se negativnoodra`ava na privredni rast.Stru~njaci, me|utim,nagla{avaju da ovakav razvoju pro{loj godini uop{te nijebio neo~ekivan i da predstavljasamo nastavak trenda izranijih godina te da su zarealizaciju na~elneopredeljenosti dr`ave kamodelu rasta zasnovanom naizvozu izostale neophodnereforme.

Prema podacima Agencijeza privredne registre, ~ak tri~etvrtine preduze}a u Srbijiposluje u sektorunerazmenljivih dobara,

zapo{ljavaju}i polovinuradnika. Ovaj sektor donosi~ak 61,7 odsto ukupnihprihoda srpske privrede, ali i60,4 odsto ukupnih rashoda.Taj deo privrede pro{legodine je zabele`iokumulirane gubitke u visini41,3 odsto ukupnihkumuliranih gubitaka celeprivrede, {to zna~i da sektorrazmenljivih dobara ima jo{ve}e u~e{}e u ukupnimgubicima, od 58,7 odsto.Kumulirani gubici sudoprineli i smanjenjusopstvenog kapitala, tako da jekod razmenljivih sektorastopa izgubljenog kapitala bila~ak 36,1 odsto, {to je vi{e odproseka privrede od 31,6odsto, dok su nerazmenljivisektori opet imali boljirezultat sa stopomizgubljenog kapitala od 26,9procenata.

Razmenljivi sektori, koji bitrebalo da budu motor srpskeprivrede, u 2009. su poslovali

sa gubitkom, pri ~emu jenajlo{iji rezultat zabele`en kodrudarstva i u prera|iva~koj

industriji. Sektor va|enja rudei kamena je imao ~ak tri putave}i negativan finansijskirezultat u odnosu na 2008.godinu, dok je prera|iva~kaindustrija iz godine pozitivnogposlovanja, u 2009. pre{la ugubita{ku kategoriju, ~ine}i

~ak 40,2 odsto ukupnoggubitka srpske privrede.

Saradnik Ekonomskoginstituta Ivan Nikoli} isti~e daje rast sektora nerazmenljivih

dobara u 2009. godini samonastavak trenda iz prethodnogperioda te da to nije bilo

neo~ekivano, uprkos ~injenicida je Srbiji potrebno upravoobratno.

- Mene je ~ak iznenadiorelativno solidan rezultatprivrede u pro{loj godini, kojije posledica fantasti~nihu{teda preduze}a iz privatnogsektora. Tokom pro{le godine,privatne firme su ostvarilezaista maksimalne u{tede gdegod su mogle {to je dovelo i dovelikog broja otpu{tanjaradnika, tako da se sada do{lodo nivoa na kojem daljeu{tede nisu mogu}e. To zna~ida }e ove godine firme moratida podi`u cene, odnosno dapove}avaju prihode kako bizabele`ile pozitivan rezultat -isti~e Nikoli}.

Prema njegovim re~ima,ako Srbija eli izvozni rast, kao{to je deklarisani cilj Vlade,ona }e morati da podsti~erazvoj razmenljivih sektora, za{ta }e biti potreban ~itav setreformi koje se sada nesprovode. Nikoli} smatra da seove godine ipak mo`eo~ekivati ne{to bolji rezultatrazmenljivih sektora, naro~itokod izvozni~kih firmi, koje }ezbog pada dinara prikazatibolje rezultate izra`ene udoma}oj valuti. Me|utim, ipored toga, nije realnoo~ekivati da bi razmenljivisektori mogli da prema{esektor usluga, u kojimadominiraju finansijskedelatnosti sa bankama na ~elui segment saobra}aja,odnosno telekomunikacija, {to

su, kako podse}a Nikoli},zapravo oblasti na kojimaSrbija bazira pretpostavku oprivrednom rastu od 1,5 odstou ovoj godini.

Ekonomista MiroslavZdravkovi} smatra da jelogi~no {to je sektor

nerazmenljivih dobarazabele`io rast u Srbiji tokompro{le godine, zato {to je istitrend zabele`en i u ve}inidrugih zemalja.

- Tokom 2009. godinesvuda u svetu je pao udeosektora razmenljivih dobara u

bruto doma}em proizvodu.Evropska unija je zabele`ilapad industrijske proizvodnjeza 10 odsto, pa ne bi trebalo da~udi {to taj pad u Srbiji iznosi13 procenata. Me|utim, nijedobro to {to sada kada svetulazi u period oporavka, Srbija

stoji na dnu lestvice. Premastopi oporavka mi vrlo lo{estojimo, i to ne zato {to smoblizu Gr~ke ili Italije, ve} zato{to imamo velike dugove kojene mo`emo da finansiramo.Mnogo bi bolje bilo da imamobarem prose~an oporavak.Dok druge zemlje regionanapreduju, Srbija i Hrvatskako~e oporavak Balkana,prevashodono zbog visokihdugova - ka`e Zdravkovi}.

Prema njegovim re~ima,podaci iz drugog kvartala ovegodine pokazuju da se na ranglisti 95 dr`ava sveta, Srbijanalazi na 71. mestu po rastuizvoza i na 79. po rastu uvoza.U periodu od aprila do junaove godine, Srbija je pove}alasvoj izvoz za samo 15,1 odsto,a uvoz za 5,6, {to, kako isti~eovaj ekonomista, pokazuje dakasnimo u izlasku iz krize. �

2.000 preduze}a“, nagla{avaRaji}. Poku{aji Vlade da razli-~itim merama ubla`e efektekrize, smatra on, nisu u velikojmeri urodili plodom i smanji-li nezaposlenost.

- Subvencionisani kreditisamo su donekle pomogli pri-vredi, me|utim, njih sada vi{egotovo da nema i izgleda kaoda je sve bilo kupovina vreme-na. Mislim da }e ove godinebiti jo{ vi{e nezaposlenih. In-vesticija nema, oni koji imajunovac biraju gde }e da poslu-ju, a izabra}e ona mesta gdenemaju problema sa birokra-tijom, tamo gde im je lak{e -napominje Raji}. Ni stimulaci-ja poslodavcima od 7.000 do10.000 evra po radnom mestunije dala velike rezultate i neisplati se, smatra Raji}.

Profesor Ekonomskog fa-kulteta u Beogradu MihailArandarenko ka`e da se Vla-da potrudila da pru`i {ansumladima kroz program Prva{ansa, da je to rezultiralo do-nekle padom nezaposlenosti,

ali i da je najbolje zapo{ljava-nje, ipak, ono koje nije sub-vencionisano, ve} ono koje jezasnovano na tr`i{nim osno-vama. To {to ~etvrtina predu-ze}a ne zapo{ljava nikog nijene{to novo i rezultat je, tvrdiArandarenko, pre svega tran-zicije u kojoj smo.

- Tranzicija je relativno br-zo smanjila broj zaposlenih uve}im preduze}ima. Velikibroj njih je uzeo otpremnine inije uspeo da se sna|e i na|eposao kod privatnika. Onda sudo{li u situaciju da sami poku-

{aju ne{to, otvore firmu {to ihne ko{ta mnogo, a dobiju od-re|eni broj povlastica, koje ko-riste na razne na~ine - napo-minje Arandarenko.

Dok se ne{to ne popravi,pove}anje nezaposlenosti kojeje pro{le godine, ka`e na{ sa-govornik, bilo najve}e u dostadugom periodu, ne}e se zau-staviti. „Ovu godinu }emo za-vr{iti sa jo{ ve}im brojem ne-zaposlenih, a prvi znaci nekogoporavka mogli bi da se o~e-kuju tek slede}e godine“, isti-~e Arandarenko. �

1 JP EPS 373.124.7452 JP @ELEZNICE SRBIJE 227.419.7393 TELEKOM SRBIJA 210.694.1144 JP PUTEVI SRBIJE 173.564.7295 NIS 144.051.3156 HE \ERDAP 123.871.2247 TENT. 107.138.9108 JP PTT SAOBRA]AJA SRBIJA 98.728.7139 RB KOLUBARA 88.154.204

10 JKP BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA 83.334.48211 VIP MOBILE 65.768.29612 JP EMS BEOGRAD 63.940.03913 TE-KO KOSTOLAC 61.079.67814 SRBIJA[UME 61.015.83015 DELTA MAXI 57.346.43816 ELEKTRO VOJVODINA 55.874.61317 JP SRBIJAGAS 54.283.97218 ELEKTROSRBIJA 51.311.85719 DRINSKO-LIMSKE HE 50.633.27920 TELENOR 47.800.37721 EDB 43.994.47322 MERCATOR-S 40.801.19723 U.S. STEEL SERBIA 40.168.55024 HEMOFARM AD 39.052.00325 ZASTAVA AUTOMOBILI - u restr. 37.865.07726 ROBNE KU]E BEOGRAD 37.419.59727 VODE VOJVODINE 36.787.77028 DELTA REAL ESTATE 35.814.89929 FIAT AUTOMOBILI SRBIJA 34.442.10430 INVEJ 31.351.04531 ED JUGOISTOK 29.909.29232 RTB BOR GRUPA-RTB BOR 29.214.36233 GALENIKA 27.136.90934 SOLAR HOLDING 26.643.53135 JKP BEOGRADSKE ELEKTRANE 25.804.09336 HIP-PETROHEMIJA - u restr. 25.032.30337 HYPO ALPE-ADRIA-RENT 24.935.81738 IDEA 22.868.01739 JUGOIMPORT-SDPR 21.202.53740 SOJA PROTEIN 20.372.69641 LUKOIL-BEOPETROL 20.370.61742 RTB BOR GRUPA RBB 20.317.27043 DIN FABRIKA DUVANA NI[ 19.966.05344 TARKETT 19.340.03445 KOMPANIJA GENERALEXPORT - u restr. 19.115.76446 SBB 19.008.51447 DELTA AGRAR 18.949.72648 SIMPO 18.430.19649 KOMPANIJA INTERNATIONAL CG - u restr 18.267.27250 HIP-AZOTARA - u restr. 18.024.53851 C MARKET 17.927.77152 ED CENTAR 17.780.42853 BLOK 67 ASSOCIATES 17.285.75754 EPS - JP TE KOSOVO SA PO 17.222.82855 VERANO-MOTORS 17.147.48756 JVP SRBIJA VODE 17.025.35857 STARBEV AP 16.917.40658 VELEFARM-VFB 16.790.03059 VELEFARM 16.608.95560 U[]E SHOPPING CENTER 16.567.16561 IMLEK 16.324.43262 JP AERODROM NIKOLA TESLA 15.859.08563 DIJAMANT 15.504.06864 NBGP PROPERTIES 15.463.24465 PKB KORPORACIJA 15.388.68066 SUNOKO 14.971.06867 APA 14.863.64268 VICTORIA LOGISTIC 14.703.55269 JAT AIRWAYS 14.242.62670 JUGOSKANDIC - u ste~aju 13.589.52271 GSP PO 13.578.30272 GRUPA ZASTAVA VOZILA - u restr. 13.535.94373 TRAYAL KORPORACIJA 13.525.59274 IRVA 13.213.85275 OMV SRBIJA 12.859.41776 VICTORIA GROUP 12.665.62977 JP MATROZ AD - u ste~aju 12.278.52378 NACIONALNI PARK [AR PLANINA 12.218.16879 FARMAKOM M.B. 12.194.77280 DELTA SPORT 12.185.02081 RTB BOR TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA 12.181.00382 ENERGOPROJEKT HOLDING 12.108.35583 TIGAR TYRES 12.079.60084 RTB BOR GRUPA RBM 12.055.48585 KOMPANIJA AGRO@IV 12.039.37586 KL BEOGRAD 11.874.63587 GRAND PROM 11.848.41488 JP PEU RESAVICA - u restr. 11.413.30589 MK GROUP 11.324.74890 VICTORIAOIL 11.142.92191 UNICREDIT RENT 11.033.39992 DELTA CITY 67 10.648.16693 PINK INTERNATIONAL COMPANY 10.534.03194 METRO CASH & CARRY 10.532.04295 PIONIR 10.442.84596 BRITISH AMERICAN TOBACCO 10.403.91797 SINTELON 10.314.31698 KRONOSPAN SRB 10.263.46899 LAFARGE BFC 10.165.428

100 LIVNICA KIKINDA 10.139.602 >>

akt

iva

/ u h

iljadam

a d

inara

100

NAJ

VE]I

H1 NIS 118.275.185 2 JP EPS 100.444.882 3 TELEKOM SRBIJA 86.037.5034 DELTA MAXI 65.601.4835 TENT 57.170.8586 JP SRBIJA GAS 53.099.9987 US STEEL SERBIA 46.812.0578 MERCATOR-S 41.349.5129 ELEKTROVOJVODINA 37.308.851

10 YUGOROSGAZ 34.379.28711 RB KOLUBARA 34.177.01412 IDEA 34.111.46113 EDB 33.269.546 14 LUKOIL-BEOPETROL 32.694.29815 TELENOR 31.545.49616 ELEKTROSRBIJA 31.054.58417 JP PUTEVI SRBIJE 30.113.24218 OMV SRBIJA 26.824.74219 JP @ELEZNICE SRBIJE 25.365.37720 VICTORIA LOGISTIC 23.487.70021 C MARKET 21.971.43522 METRO CASH & CARRY 20.290.28723 HEMOFARM 20.024.65724 NELT CO. 18.621.75325 ED JUGOISTOK 18.497.52226 TE-KO KOSTOLAC 18.015.47127 DIN FABRIKA DUVANA 18.009.85528 PTT SAOBRA]AJA SRBIJA 17.875.141 29 VELETABAK 16.562.226 30 IMLEK 16.446.57831 SOJA PROTEIN 16.441.135 32 ENERGY FINANCING TEAM 16.230.21733 JKP BEOGRADSKE ELEKTRANE 16.213.24234 COCA-COLA HBC - SRBIJA 15.636.492 35 VELEFARM-VFB 15.576.66436 PTP DIS 14.915.88337 TIGAR TYRES 14.831.06638 APA 14.825.83239 MPC HOLDING MERCATA 14.605.83540 HIP-PETROHEMIJA - u restr. 14.078.266 41 DELTA AGRAR 13.881.39942 GRAND PROM 13.464.42443 TETRA PAK PRODUCTION 13.312.46544 INVEJ 13.018.63345 RUDNAP GROUP 12.020.89546 JAT AIRWAYS 11.959.65347 DELTA DMD 11.836.09948 EKO SERBIA 11.390.23149 ED CENTAR 11.318.49950 JP EMS 11.088.15751 DIREKTNA TRGOVINA 11.080.92552 JUGOIMPORT-SDPR 10.997.68053 KNEZ PETROL 10.855.81154 JUGOHEMIJA-FARMACIJA 10.767.505 55 FIAT AUTOMOBILI SRBIJA 10.713.07856 SUNOKO 10.659.60857 HENKEL MERIMA 10.521.07158 MK COMMERCE 10.495.80959 VICTORIAOIL 10.492.13460 PHOENIX PHARMA 10.385.716 61 IM MATIJEVI] 10.280.06462 INTERKOMERC 10.245.01063 UNIVEREXPORT 10.125.95764 SWISSLION GROUP 10.053.64365 UNIHEMKOM 10.002.54766 CT COMPUTERS 9.953.96467 GALENIKA 9.567.93168 DIJAMANT 9.461.62969 TELENOR DIRECT 9.248.69970 BEOHEMIJA 9.208.78071 GSP PO 9.056.274 72 RTB BOR GRUPA-RTB BOR 8.988.239 73 CPI 8.850.367 74 JT INT. 8.686.236 75 RTB BOR - GRUPA TOPIONICA 8.675.35776 [TAMPA SISTEM 8.425.871 77 HE \ERDAP 8.385.126 78 TARKETT 8.216.668 79 BALL PAKOVANjA EVROPA 8.191.93980 GEN - I 8.118.251 81 LAFARGE BFC 8.068.347 82 INTERMOL 8.067.860 83 FARMALOGIST 8.052.827 84 VIP MOBILE 8.035.717 85 SP LASTA 7.789.349 86 FERTIL 7.728.559 87 ENERGOPROJEKT-VISOKOGRADNjA 7.627.101 88 LANUS 7.530.556 89 FUTURA PLUS D.O.O. - u ste~aju 7.484.44690 PHARMASWISS 7.427.941 91 K&K ELECTRONICS 7.415.074 92 FRIKOM 7.278.135 93 KONCERN FARMAKOM M.B. 7.262.524 94 CARLSBERG SRBIJA 7.060.015 95 JKP BEOGRADSKI VODOVOD 7.012.69796 DELVEL - PRO 6.915.037 97 VICTORIA GROUP 6.900.41498 SBB 6.879.862 99 [E]ERANA CRVENKA 6.813.642

100 GORENjE 6.778.657

>>

>>

>>

>>

>>

posl

ovn

i prihodi /

u h

iljadam

a d

inara

100

NAJ

VE]I

H

Svaka ~etvrta firma nema zaposlene

Nikoli}:Ako Srbija eliizvozni rast, mora}eda podsti~e razvojrazmenljivihsektora, za {ta }e biti potreban ~itavset reformi koje sesada ne sprovode

Zdravkovi}:Kada svet ulazi uperiod oporavka,Srbija stoji na dnu lestvice

“Sektor razmenljivih dobara gubi bitku sa sektorom nerazmenljivih {to nije u skladu sa idejom Vlade o privrednom razvoju baziranom na izvozu

Put u suprotnom smeru

^ak tri ~etvrtine preduze}a posluje u sektoru nerazmenljivih dobara. Razmenljivi sektori,koji bi trebalo da budu motorsrpske privrede, u 2009.poslovali su sa gubitkom

“

Sektor nerazmenjivihdobara donosi ~ak

61,7 odsto

ukupnih prihodasrpske privrede

Srbija je u 2010. u{la sa65.497 radnika manjenego u 2009, a trendrasta nezaposlenosti

nastavlja se i u ovoj godini i tra-ja}e sasvim sigurno jo{ nekovreme jer je privredna klimaozbiljno ugro`ena nedostat-kom investicija, a ovakva kakvaje trenutno pogoduje jedinootvaranju „virtuelnih“ predu-ze}a, onima u kojima uop{tenema zaposlenih. Takvih firmije pro{le godine, prema podaci-ma APR-a, bilo 22.862, {to bi uprevodu zna~ilo da svako ~etvr-to preduze}e u Srbiji nema ni-jednog zaposlenog.

- Statistika zna da bude {a-renolika i da ne zna~i mnogo,ali zadnjih godina u Srbiji seotvaraju firme bez zaposlenih,njihova poslovanja su sumnji-va, a stepen korupcije je veliki.Samo u procesu javnih nabav-ki dr`ava je izgubila milioneevra koji bi pokrili veliki deobud`etskog deficita - ka`eDragoljub Raji} iz Unije po-slodavaca Srbije.

On napominje da se ~estode{ava da firme upadaju u du-gove, da vlasnici ne mogu dase re{e tih problema i da ondaodlu~uju da otvore novu fir-mu. Firme se gomilaju, kao idugovi, porezi se ne pla}aju ina kraju dr`ava je na gubitku.U takvoj nezdravoj atmosferiu kojoj vi{e od 19.000 privred-nih dru{tava ima samo jed-nog, a vi{e od 27.000 najvi{epet zaposlenih malo je prosto-ra za nova radna mesta. Situa-cija je najte`a u malim i sred-njim preduze}ima, a najve}ibroj otpu{tenih tokom pro{legodine bio je zaposlen u ne-kom od njih. Raji} ka`e da jeto logi~no jer MSP ~ine goto-vo 99 odsto svih privrednihdru{tava. „Zbog lo{ih uslovaposlovanja mala i srednjapreduze}a, koja bi trebalo dabudu okosnica privrede i dapune i do 80 odsto bud`eta,kako je to u razvijenim ze-mljama na Zapadu, kod naspune tek negde oko 50 odstokase. Jo{ uvek smo tr`i{te jef-

tine radne snage i ne bi me iz-nedailo da za dve-tri godinedo|emo u situaciju u kojoj jesada Gr~ka“, isti~e Raji}.

Pravi znak da se privredaoporavlja je realni porast bro-ja zaposlenih, a to se jo{ nekovreme, napominje Raji}, ne}edesiti. Broj otvorenih firmi ni-je dobar pokazatelj oporavka,

ali da bismo mogli da se po-hvalimo nekim dobrim rezul-tatom i to je ne{to na ~emu }emorati ozbiljno da se radi. „Dabismo bili srednje razvijenazemlja, poput e{ke, moramodo 2015. da se potrudimo daimamo 10.000 vi{e otvorenihpreduze}a svake godine, a mismo pro{le bili u minusu od

Gra|evincima bilo najte`eOko tri ~etvrtine privrednih dru{tava je pro{le godine poslovalo u nerazme-njivim sektorima i zapo{ljavalo oko polovine ukupnog broja radnika(1.058.539). Najvi{e njih bavilo se trgovinom, prera|iva~kom industrijom inekretninama, dok je vi{e od tre}ine zaposlenih radilo upravo u trgovini iprera|iva~koj industriji, kao i u sektoru saobra}aja. Najte`a situacija bila je ugra|evinskom sektoru, koji je tokom 2009. ostao bez oko 8.000 radnika.

Bolji od HrvatskeAko se uporedi sa Hrvatskom, Srbija je u ne{to boljoj situaciji jer firme bezzaposlenih u toj zemlji ~ine ~ak 50,7 odsto ukupnog broja preduze}a. U Hr-vatskoj je 2009. broj privrednih dru{tava porastao na 140.284, ali je ne{to vi-{e od polovine onih koje nemaju nijednog zaposlenog (skok sa 46,1 odsto).

Firme upadaju udugove, vlasnici ne mogu da se re{e problema i odlu~uju da otvorenovu firmu. Firmese gomilaju, kao idugovi, porezi se ne pla}aju i na kraju dr`ava je na gubitku

“2008 2009

Bez zaposlenih 24.461 22.862Samo 1 zaposleni 19.285 19.593Od 2 do 5 zaposlenih 27.460 27.078Od 6 do 10 zaposlenih 8.805 8.399Od 51 do 250 zaposlenih 2.645 2.424Vi{e od 250 zaposlenih 571 532Ukupno privrednih dru{tava 92.577 89.658

Ukupan broj zaposlenih 1.124.036 1.058.539

Zaposleni u preduze}ima u Srbiji

nost Srbije. Revizori takve po-slove uglavnom odbijaju i takvapreduze}a ostaju bez izve{tajarevizora - na`alost ne uvek.Moram da ka`em da ni u revi-ziji nije sve idealno. Mi smo po-~eli sa kontrolom kvaliteta revi-zora i o~ekujemo da }emo krozdugotrajnu obuku otklonitimnoge probleme koji su se ja-vljali u na{oj bran{i. Ali, to suizolovani slu~ajevi, a ne praksa.�Kakav je sada standard revi-zije kod nas? Postoji li velikarazlika u kvalitetu izme|u ve-likih revizorskih ku}a i osta-lih koji ovde posluju?

- To je tako svuda u svetu.Na globalnom nivou postoje~etiri velika preduze}a za revi-ziju, zatim ima dosta manjih ionda idu lokalna preduze}a.Taj odnos postoji u svakoj ze-mlji, pa ~ak i u EU. I tamo po-stoji zna~ajna razlika izme|u„velike ~etvorke“ i svih ostalih.Naravno, i ovde postoje nekapreduze}a za reviziju koja nerade po pravilima profesije, alitako je i u inostranstvu.� Koliko su male revizorskeku}e prinu|ene da izlaze u su-sret eljama klijenata za pozi-tivnim izve{tajem kako ne biizgubile posao, po{to }e onefirme koje zaista tra`e visokkvalitet revizije uvek mo}i daodaberu nekog od renomira-nijih revizora?

- Raditi veliko preduze}e jemnogo zahtevniji posao negoraditi srednje preduze}e. Zaveliko preduze}e potrebni suve}i revizorski resursi po kvan-titetu i kvalitetu koje po pravilumala preduze}a za reviziju ne

poseduju. Od toga zavisi icena, ali i to koja }e revizor-ska ku}a biti ponu|a~. Na-ravno da }e „velika ~etvor-ka“ i}i na velike me|una-rodne kompanije i na ~itaveindustrijske blokove, na far-maceutsku industriju, nagra|evinsku, na duvansku.Tako|e, de fakto postoji po-

treba za revizijom i za drugimuslugama i u srednjim predu-ze}ima, koja ~ak i nemaju nov-ca da plate velike revizorskeku}e i koja }e za svoj novac do-biti adekvatnu uslugu od malihpreduze}a za reviziju. Sad, pi-tanje je da li male ku}e rade tajposao dobro. Tu je te{ko datiop{tu ocenu, ali mislim da onerade dosta solidno i da stanjeuop{te nije, kako mnogi govo-re, katastrofalno. Ta~no je dapostoje odre|eni slu~ajevi ukojima se javljaju i propusti igre{ke, ali kada god mi nai|e-

mo na to mi im obja{njavamokako bi trebalo da se radi, aplaniramo da posle {est mese-ci po~nemo da idemo u kon-trolu da proverimo {ta je ura-|eno kako se gre{ke ne bi po-navljale.

�U Srbiji i dalje nisu uskla|e-ni me|unarodni ra~unovod-stveni standardi i na{ zakon.Kako to komentari{ete?

- To jeste problem, ali to jeproblem tehni~ke prirode, alinije karakteristi~an samo zaSrbiju. Ne mogu da ka`em da

Komora i Ministarstvo finan-sija, dr`ava ili preduze}a za re-viziju snose odgovornost zato. To je problem tranzicije,SFRJ, nerazumevanja i tako

dalje. Ali, s druge strane, da-nas u Srbiji mo`e da se na|esva adekvatna literatura, nasrpskom, na engleskom, „hr-vatskom“ ili „bosanskom“ je-ziku, tako onaj ko `eli da nau-~i, mo`e.

� Ali bi sva dokumentacijatrebalo da postoji na srpskom.

- Sla`em se, ali ne mo`etesvu tu problematiku svaliti nadr`avu. To nije zadatak dr`ave.Ona mora da tra`i od nekogada joj proda tu literaturu i morada bude spremna da to i plati,ali onda nastaju mnogi proble-mi, i to se sve odugovla~i.�Koje su glavne aktivnosti Ko-more na edukaciji kadrova?

- U Komori ovla{}enih revi-zora pola`u se ispiti za sticanjeprofesionalnih zvanja, organi-zuje se odgovaraju}a kontinui-rana edukacija za postoje}e ibudu}e ovla{}ene revizore, vo-de se registri ~lanova i vr{imokontrolu kvaliteta rada revizor-skih ku}a. Komora poku{avada pravi spoj izme|u malih,srednjih i velikih revizorskihku}a upravo na edukativnimskupovima, na koje dolaze svi,tako da se tu vr{i najve}a raz-mena informacija.� Koji prose~an broj bodovakandidati posti`u na ispitu zazvanje ovla{}enog revizora?

- Kod nas postoji samo ocenapolo`io ili nije polo`io i prola-znost na ispitu kre}e se oko 50odsto, {to nije naro~ito pohval-no, ali to mo`e da bude i posle-dica dugogodi{nje nemogu}no-sti da se pola`e ispit, tako da jesada velika navala. Da biste po-lo`ili ispit, morate da osvojitebar 60 poena od mogu}ih 100 ioko polovine kandidata koji iza-|u na ispit postignu bar tih 60poena. Prose~na ocena svihkandidata koji iza|u na ispit, da-kle i onih koji su polo`ili i onihkoji nisu iznosi 57,5. To zna~i dau proseku kandidati nisu polo-`ili. Ina~e, interesantno je da jeuglavnom potrebno oko godinudana da se polo`i ispit za ovla-{}enog revizora. Ovla{}eni revi-zori jednom u dve godine mora-ju da obnove licencu dokaziva-njem da su prisustvovali progra-mima kontinuirane edukacijekoje organizuje Komora. �

VIIPRIVREDAVI ~ e t v r t a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 ¦ D A N A SPRIVREDA

1 JP EPS 275.276.1272 JP @ELEZNICE SRBIJE 141.612.7713 HE \ERDAP 114.136.7404 TELEKOM SRBIJA 113.169.3255 JP PTT SAOBRA]AJA SRBIJA 89.073.1676 JP PUTEVI SRBIJE 84.196.0007 JKP BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA 80.486.9248 TENT 76.688.2439 SRBIJA[UME 59.052.783

10 RB KOLUBARA 51.666.20111 DRINSKO-LIMSKE HE 45.655.95912 JP EMS 45.383.26113 ELEKTROVOJVODINA 44.664.79314 TELENOR 42.022.38515 TE-KO KOSTOLAC 39.540.71416 ELEKTROSRBIJA 38.479.61217 EDB BEOGRAD 35.349.71918 VODE VOJVODINE 34.839.33919 NIS 32.283.16720 FIAT AUTOMOBILI SRBIJA 28.989.65321 SOLAR HOLDING 26.643.52422 MERCATOR-S 21.479.49023 HEMOFARM 20.813.81924 GALENIKA 18.398.82925 JVP SRBIJA VODE 15.967.13426 ED JUGOISTOK 15.114.74927 DELTA REAL ESTATE 14.985.83328 KOMPANIJA INT. CG - u restr. 14.396.86429 JP AERODROM NIKOLA TESLA 13.535.62530 TARKETT 12.852.03631 DELTA MAXI 12.726.97632 NACIONALNI PARK [AR PLANINA 12.192.49033 DIN FABRIKA DUVANA NI[ 12.019.60934 ED CENTAR 10.740.22035 JP SRBIJA GAS 10.472.92936 GSP PO 10.435.05037 SINTELON 10.271.94238 SOJAPROTEIN 9.340.87139 IMLEK 9.337.32740 GRADSKE PIJACE 9.306.53441 JP VOJVODINA [UME 8.650.03242 RTB BOR GRUPA-RTB BOR 8.403.40643 RODI] M&B HOLDING 8.376.23744 MESSER TEHNOGAS 8.264.84045 NACIONALNI PARK TARA 8.004.92146 VALY 7.969.13347 KL BEOGRAD 7.943.44948 APA 7.895.42949 JAVNO PREDUZE]E ZA SKLONI[TA 7.814.41250 KONCERN SWISSLION-TAKOVO 7.669.16951 GRAND PROM 7.604.97352 HENKEL MERIMA 7.430.76353 DELTA AGRAR 7.163.51254 PKB KORPORACIJA 7.028.19655 COCA-COLA HBC 6.900.55356 METRO CASH & CARRY 6.778.62057 TIGAR TYRES 6.777.58658 LIVNICA KIKINDA AI 6.766.97959 SIMPO 6.683.64760 DIJAMANT 6.620.94961 NELT CO. 6.356.64862 ENERGOWIND 6.337.93063 NCA INVESTMENT GROUP 6.293.59664 ENERGOPROJEKT HOLDING 6.274.19565 LAFARGE BFC 6.206.93366 IM MATIJEVI] 6.127.37367 C MARKET 5.985.83068 SFS PARA]IN 5.943.24769 ROBNE KU]E BEOGRAD 5.912.58870 AOFI 5.907.09671 VICTORIA GROUP AD 5.887.98072 KOLUBARA 5.771.55073 VODOVOD I KANALIZACIJA 5.520.60274 HOLCIM (SRBIJA) 5.477.03575 DP PIK ZEMUN - u restr. 5.445.45476 HEMOFARM 5.430.83377 MERKUR-INTERNATIONAL 5.410.46178 METANOLSKO-SIR]ETNI KOMPLEKS 5.372.41979 JKP BEOGRADSKE ELEKTRANE 5.302.71680 VODOVOD 5.280.68981 RUBIN 5.236.77482 BEKO - u stge~aju 5.154.90683 INVEJ 5.138.97784 PROGRES 5.021.07485 AMASIS 4.958.97386 TCK 4.800.64787 SUNOKO 4.737.56188 NECTAR 4.723.70589 JP SKIJALI[TA SRBIJE 4.698.66490 CARNEX 4.685.06191 PEKABETA 4.652.33492 VALjAONICA BAKRA SEVOJNO 4.606.84693 IRVA 4.599.40094 HIP-AZOTARA PAN^EVO - u restr 4.588.78995 YUGOROSGAZ 4.564.29596 PANONSKE TE-TO 4.488.43597 FRIKOM 4.466.66298 DELTA CITY 67 4.445.61399 PIK-BE^EJ AD 4.440.347

100 NACIONALNI PARK \ERDAP 4.324.397

>>

>>

>>

>>

>>

kapital /

u h

iljadam

a d

inara

100

NAJ

VE]I

H 1 JP @ELEZNICE SRBIJE 116.323.4962 NIS 55.836.3913 JP EPS 47.543.2944 TENT 40.846.7045 ZASTAVA AUTOMOBILI 37.144.2936 VIP MOBILE 30.131.0007 TE-KO KOSTOLAC 28.096.7078 EPS - JP TE KOSOVO SA PO 19.280.7739 HE \ERDAP KLADOVO 19.255.616

10 JP PUTEVI SRBIJE 17.860.09811 HIP-PETROHEMIJA - u restr. 17.624.44212 JAT AIRWAYS 16.501.06613 RTB BOR GRUPA RBB 16.253.35814 U.S. STEEL SERBIA 16.096.72415 JP PEU RESAVICA - u restr. 13.562.61116 PANONSKE TE-TO 13.292.95317 MOBTEL- PTT 13.267.12418 JUGOSKANDIC - u ste~aju 13.186.23119 GSP PO 12.829.80020 RB KOLUBARA 12.490.91721 MAGNOHROM 12.126.54222 RTB BOR GRUPA RBM 12.118.61923 ED JUGOISTOK 12.048.39724 EPS -JPPK KOSOVO SA PO OBILI] 11.405.64625 JP MATROZ - u ste~aju 11.353.07726 KOMPANIJA AGRO@IV 11.099.55627 JKP BEOGRADSKI VODOVOD I KANALIZACIJA 10.559.71528 LOLA SISTEM - u restr. 10.428.67029 ELEKTROVOJVODINA 9.330.77730 21. MAJ - FABRIKA AUTOMOTORA 7.431.89231 KOMPANIJA GENERALEXPORT DP - u restr. 7.304.81032 JKP BEOGRADSKE ELEKTRANE 6.986.55233 IHP PRAHOVO-\UBRIVA 6.708.70234 BRITISH AMERICAN TOBACCO 6.344.93035 EDB BEOGRAD 6.260.09636 PRVA ISKRA-BAZNA HEMIJA 6.222.97037 FRESH & CO 6.196.57238 HOLDING KABLOVI - u restr. 6.051.41939 IMT AD - u restr. 5.970.33840 C MARKET 5.791.92941 DRINSKO-LIMSKE HE 5.621.75342 NOVKABEL 5.612.38643 ZASTAVA ORU@JE 5.545.69044 HIP-AZOTARA - u restr. 5.540.39845 ZORKA-OBOJENA METALURGIJA 5.294.61646 HOLDING PRVA ISKRA - u restr. 5.264.95447 ROBNE KU]E BEOGRAD 5.136.43748 IDEA BEOGRAD 5.070.59549 ZORKA MINERALNA \UBRIVA - u restr. 5.066.01950 RTB BOR TOPIONICA I RAFINACIJA BAKRA 5.003.12951 ATB SEVER 4.985.49252 TREP^A 4.869.12653 ED CENTAR 4.855.10754 LUKOIL-BEOPETROL 4.799.76755 AD BIP BEOGRAD 4.611.06356 SBB 4.441.40257 JP SRBIJA GAS 4.296.24258 14 OKTOBAR - u restr. 4.183.81159 PREDUZE]E KLUZ - u likvidaciji 4.152.55660 AMBALA@NO STAKLO 4.118.05561 IMR - u restr. 4.080.09262 PREDUZE]E IVAN MILUTINOVI]-PIM 4.061.16863 UJEDINjENE SRPSKE PIVARE WEIFERT 3.779.69064 ENERGETIKA - u restr. 3.654.91665 HIPOL 3.545.22466 POLITIKA NOVINE I MAGAZINI 3.528.02167 FUTURA PLUS - u ste~aju 3.510.64368 KOLUBARA METAL 3.485.97269 ASTRA SIMIT - u ste~aju 3.415.74870 VELEFARM 3.412.14671 KMG TRUDBENIK AD - u restr. 3.407.09772 [AMOT FABRIKA ARAN\ELOVAC 3.371.56973 ZASTAVA KAMIONI - u restr. 3.360.06974 JTI 3.259.49075 DP INDUSTRIJA STAKLA - u restr. 3.193.38976 FABRIKA [E]ERA - u likvidaciji 3.189.31377 EKO SERBIA 3.178.04278 YES-KORPORACIJA - u ste~aju 3.150.44879 NCA INVESTMENT GROUP 3.131.98280 KOMPANIJA SLOBODA 3.037.74881 YUMCO 3.025.52082 PKB KORPORACIJA 3.016.51883 RODI] M&B TRGOVINA 3.010.35284 GP MOSTOGRADNjA 2.959.17585 O ZONE 2.922.26086 JAGODINSKA PIVARA 2.872.81187 DUGA 2.657.97588 UJEDINjENE SRPSKE PIVARE EUC 2.501.73389 NESTLÉ ICE CREAM SRBIJA AD 2.478.77490 TF KABLE FKZ 2.468.01691 GRAND CASINO 2.465.86892 DUNDEE PLEMENITI METALI 2.443.14993 GRUPA ZASTAVA VOZILA - u restr. 2.439.43094 DP SRBIJANKA VALjEVO - u ste~aju 2.172.99895 UTVA AI PAN^EVO - u restr. 2.143.55196 AGRO@IV - YUKO @ITI[TE - u ste~aju 2.127.57097 UDRU@ENjE OSIGURAVA^A SRBIJE 2.110.83998 ZRENjANIN - u ste~aju 2.097.34299 JAVOR 2.075.921

100 NBGP PROPERTIES 2.031.300 <<

<<

<<

<<

<<

kum

ulir

ani gubitak

/ u h

iljadam

a d

inara

100

NAJ

VE]I

H

Revizorske ku}e uSrbiji izlo`ene supritiscima vlasni-ka preduze}a ko-jima ne odgovara

revizorski izve{taj u kome ne bibilo izra`eno pozitivno mi{ljenjeo njihovim finansijskim izve{ta-jima. Me|utim, revizori uspeva-ju da odole tim pritiscima i dasvoj posao rade kvalitetno uskladu sa me|unarodnim stan-dardima revizije. Najve}i brojvlasnika preduze}a u Srbiji i da-lje ne shvata zna~aj revizije i ko-rist koju ona mo`e da donese,{to predstavlja i najve}i problemu razvoju ove delatnosti u na{ojzemlji - ka`e Bo{ko Vidakovi},generalni sekretar Komore ovla-{}enih revizora Srbije.�Koliko je visok standard sa-stavljanja finansijskih izve-{taja u Srbiji?

- Generalno, dosta visok.Prema informacijama koje do-bijamo od kolega iz zemalja ko-je su poslednje u{le u Evropskuuniju, njihovi problemi su istikao i na{i. Ne postoji ogromanjaz. Standard finansijskog izve-{tavanja u Srbiji je solidan, takoda se investitori u dobroj meri

mogu osloniti na izve{taje kojeobjavljuju preduze}a na ovomtr`i{tu. Naravno, to je prosek, asvako pravno lice mora se gle-dati pojedina~no. Mnogo sepri~alo o brojnim preduze}imau privatizaciji koja su zatvore-na, ali se pokazalo da je njihovofinansijsko izve{tavanje bilo

dobro. Mogu}e je da preduze}elo{e radi, ali da u izve{taju to iprika`e, odnosno obelodani.� Postoji li razlika u kvalitetuizve{tavanja izme|u malih i ve-likih preduze}a ili izme|u lo-kalnih kompanija i kompanijakoje su do{le iz inostranstva?

- Me|unarodne kompanijesvoje izve{taje rade u skladu same|unarodnim ra~unovod-stvenim standardima, dok se sdruge strane, kod doma}ihkompanija javljaju ve}i ili ma-nji problemi u zavisnosti od to-ga da li je kompanija velika ilimala, kojom se vrstom poslo-vanja bavi i koliko znanje pose-duju njeni radnici. Ali general-no posmatrano, na nivou Srbi-je, kvalitet je dosta dobar.�Koliki je interes vlasnika fir-mi za kvalitetnu reviziju?

- To je su{tinski problem.Na jednoj strani imamo velikeme|unarodne kompanije kojeta~no znaju {ta je revizija i ~e-mu slu`i, zatim imamo manjestrane investitore i na kraju kaotre}u stranu imamo doma}evlasnike kod kojih ima najvi{eproblema, naro~ito ako su u pi-tanju jedno~lana ili dvo~lanadru{tva. Kod njih jo{ uvek ne-ma svesti o tome ~emu slu`i re-vizija. Velika ve}ina njih nemo`e da shvati da }e se njihovopreduze}e {iriti i da oni vi{e ne-}e mo}i sve da kontroli{u i is-prate. Vremenom, vlasnici po~-nu da se bave op{tim menad`-mentom i vi{e ne znaju {ta imrade direktori sektora. Kako }ebiti sigurni da je dobit koju imuprava predstavlja zapravo ta~-na? Da li njihovi direktori pra-ve neke kriminalne radnje ilijednostavno lo{e posluju, pa tokriju kroz finansijske izve{taje?Nije svaki vlasnik preduze}aekonomista i ~esto takve stvarine mo`e sam da primeti, a u to-me mu mo`e pomo}i upravokvalitetna revizija.�Koliko se u praksi ~esto do-ga|a da je kvalitetna revizijazapravo konfliktna interesi-ma vlasnika, koji `eli da uzpozitivan finansijski izve{tajdobije, recimo, bolje uslovekredita, {to ne}e mo}i ako re-vizor prona|e da rezultati fir-me nisu onakvi kakvi su pri-kazani u izve{taju? Koliko surevizori izlo`eni takvoj vrstipritiska?

- Naravno, to se de{ava i re-vizori trpe ogroman pritisak.Ali ogroman pritisak je svuda usvetu, tako da to nije specifi~-

D A N A S ¦ ~ e t v r t a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 .

Bo{ko Vidakovi}, generalni sekretar Komore ovla{}enih revizora Srbije

Doma}e firme jo{ ne shvataju zna~aj revizije

57,5prose~an broj

osvojenih bodova narevizorskom ispitu,od mogu}ih 100

�Revizori pod ogromnim pritiskom vlasnika preduze}a da daju pozitivne izve{taje

�Kvalitet revizije u Srbiji solidan, ali ima puno mesta za pobolj{anja

�Tek svaki drugi kandidat uspe dapolo`i ispit za ovla{}enog revizora

Nema vi{ka �Da li je problem {to Srbija ima previ{e preduze}a zareviziju? Koliko su male revizorske ku}e voljne i kolikomogu uop{te da ula`u u edukaciju svojih kadrova?

- Imamo 42 preduze}a. Mislim da nije klju~an brojpreduze}a, ve} vi{e broj ovla{}enih revizora, kojih u Srbi-ji trenutno ima 150. Ako govorimo o malim preduze}ima,moj utisak je da velika ve}ina ho}e da napreduje i da me-nja stvari. Mislim da ovo nije veliki broj za Srbiju, jer }e sanapretkom privrede biti i vi{e posla za revizore, kao i za ra-zne vrste konsultantskih usluga koje oni nude. U perioduod po~etka 2007. do kraja 2009. broj ovla{}enih revizoraje pove}an tri puta, a broj preduze}a je pove}an za 46 od-sto. Male revizorske ku}e mora}e da ula`u u ljude i edu-kaciju ili }e nestati sa tr`i{ta.

Sankcije �Da li ste do sada sankci-onisali nekog od ~lanovaKomore zbog neprofesi-onalnog rada?

- Nismo dr`avni organ inemamo represivne mere,tako da zapravo sankcio-ni{emo kroz obuku i edu-kaciju. Me|utim, ako unekom preduze}u vidimoda je do{lo do kr{enja za-kona, mi }emo u skladu saregulativom to preneti Mi-nistarstvu finansija i dru-gim organima.

Velika ve}inavlasnika ne mo`eda shvati da }e senjihovo preduze}e{iriti i da oni vi{ene}e mo}i sve dakontroli{u i isprate

“

Foto: Stefana Savi}

IXD A N A S ¦ ~ e t v r t a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 . PRIVREDAVIII ~ e t v r t a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 ¦ D A N A SPRIVREDA

2008 2009

DNEVNICI

Poslovni prihod 200.777.000 157.399.000 Neto dobitak 541.000 320.000Broj zaposlenih 74 74

(PNM)Poslovni prihod 2.486.048.000 2.052.409.000Neto gubitak 451.309.000 306.631.000Broj zaposlenih 694 629

NEDELJNICI

Poslovni prihod 124.578.000 104.998.000Neto gubitak 1.721.000 19.013.000Broj zaposlenih 34 34

Poslovni prihod 73.706.000 67.740.000Neto dobitak 234.000 227.000Broj zaposlenih 45 45

Poslovni prihod 38.255.000 46.273.000Neto dobitak 204.000 423.000 Broj zaposlenih 11 8

VE^ERNJACI

Poslovni prihodi 3.852.163.000 4.029.448.000Neto dobitak 203.372.000 357.253.000Broj zaposlenih 177 176

Poslovni prihodi 2.472.969.000 2.229.090.000Neto gubitak 503.935.000 62.390.000Broj zaposlenih 454 446

Poslovni prihodi 1.272.561.000 1.282.174.000Neto gubitak 88.231.000 52.305.000Broj zaposlenih 106 110

TABLOIDI

Poslovni prihodi 270.967.000 370.830.000Neto gubitak 160.448.000 0Neto dobitak 0 30.653.000Broj zaposlenih 46 44

Poslovni prihodi 3.365.000 53.014.000Neto gubitak 0 22.472.000Broj zaposlenih 6 12

Ako 2007. godinu uzmemokao poslednju pretkriznugodinu, sude}i prema fi-nansijskim izve{tajima,

svetska ekonomska kriza nije izazvalatektonske poreme}aje na fonu doma-}ih medija. Ko je bio gubita{, gubita{ jei ostao, ko je zara|ivao, nastavio je dazara|uje. Sa tri izuzetka koji bodu o~i:tabloid Alo je, verovatno i zahvaljuju}idisciplinovanju Kurira, iz dru{tva gu-bita{a 2009. godine pre{ao u dru{tvodobitnika, profitera {to bi se reklo, aVe~ernje novosti, pa i nedeljnik NINsu ve} 2008. godine pre{li obrnut put -iz dru{tva onih koji zara|uju pre{li suu dru{tvo gubita{a. S tim {to su Novo-sti tokom 2009. godine svoj gubitak nagodi{njem nivou znatno smanjile, aNIN je svoj vi{e nego udesetostru~io.Ostali posmatrani mediji nisu tokomkrize promenili stranu, mada se kodnekih mo`e uo~iti drasti~an pad ili po-slovnih prihoda ili neto dobiti, ili i jed-nog i drugog.

Me|u komercijalnim televizijama,dobit ima jedino Televizija Pink, sveostale su u gubicima, me|u dnevnimlistovima dobit ima list Danas, me|unedeljnicima Vreme i Pe~at, me|u ve-~ernjacima Blic i me|u tabloidimaAlo. Dnevni list Politika, NIN, Ve~er-nje novosti, Pres, Kurir okon~ali su2009. godinu sa gubitkom.

Iz finansijskih izve{taja dostupnihjavnosti, ne mo`e se sasvim pouzdanozaklju~iti koliko su vlasnici medija te-ret krize prebacili na zaposlene. Kreta-nje plata potpuna je nepoznanica, a {tose ti~e broja zaposlenih sem kod Ve-~ernjih novosti i Politike do drasti~ni-jeg pada ukupnog broja zaposlenih ni-je do{lo. Treba imati u vidu da su sezna~ajnije promene broja zaposlenih,naro~ito u nekim televizijama, dogo-dile tokom 2010. godine, {to izve{taji-ma dostupnim javnosti jo{ nije obu-hva}eno.

Kad je krajem januara, a po{to je is-crpeo svoju sposobnost za zadu`ivanjekod banaka, B92 emitovao svoju kor-porativnu kuponsku obveznicu s na-merom da se na otvorenom tr`i{tu za-du`i za 465 miliona dinara, uzroci gu-bitaka ove ku}e tra`eni su u sukobu iz-me|u direktora javnog servisa Alek-sandra Tijani}a i vlasnika Pinka @elj-ka Mitrovi}a ~iji je B92 navodno rtva.Milutin Nikoli} iz Citadel securities,korporativnog agenta te televizije, ta-da je tako|e tvrdio da „postoji suvi{etelevizija, a imamo i javni servis kojiprodaje reklame i tako konkuri{e timionako brojnim komercijalnim televi-zijama“. [to se broja komercijalnih te-levizija ti~e, sa Nikoli}em se istim po-vodom slagao i zamenik predsednikaRadiodifuzne agencije Goran Kne`e-vi}. Iznose}i svoje li~no mi{ljenje,Kne`evi} je obja{njavao da je ispalo daje dodeljeni broj frekvencija preveliki,a marketin{ki kola~ od koga bi trebaloda `ive nije dovoljno krupan da bi svimogli da budu siti. Karad`i} je podse-tio da se do broja od pet nacionalnihfrekvencija za komercijalne televizijedo{lo nakon {ire diskusije, a zakon oradiodifuziji nije dozvoljavao da se pr-vo dodele ~etiri frekvencije, a da se sajednom sa~eka. Problem prekobrojno-

sti komercijalnih televizija izgleda ne-re{iv, po{to }e planom prelaska na di-gitalnu televiziju do 4. aprila 2012. go-dine biti stvoreni uslovi da Srbija nasvaku svoju sada{nju frekvenciju imaosam odnosno ukupno ~etrdesetakkomercijalnih televizija.

[to se prihoda od ogla{avanja ti~e,@ozef Lon~ar, stru~njak za tr`i{te re-klama, tvrdi da ukupna ulaganja pri-vrede u tr`i{ne aktivnosti nisu smanje-na, ali da u onaj deo koji interesuje{tampane i elektronske medije - jesu.Do{lo je do ozbiljne preraspodele tognovca na {tetu medija. Lon~ar tvrdi daod 2000. godine privreda svuda u sve-tu sve manje ula`e u klasi~no ogla{a-vanje preko {tampanih medija, radija,televizije, bilborda i bioskopske mre-`e, a sve vi{e u aktivnosti unapre|enjatr`i{ta na mestima prodaje, propa-gandne materijale, sajmove, zidne ka-lendare, novogodi{nje ~estitke, pro-spekte, kataloge i druge oblike nepo-

srednog uticaja na kupce jer je zaklju-~eno da se tako posti`e daleko ve}a efi-kasnost. Zato od 2000. pada ukupnoulaganje u ogla{avanje preko medija, afantasti~no raste u neposredne oblikemarketinga. U Srbiji je, ka`e Lon~ar,ovaj proces malo zakasnio, pa je sve do2008. godine ulaganje privrede u ogla-{avanje preko medija intenzivno rasloda bi prvi put 2009. godine do{lo dopada od 20 odsto. Ukupni marketin{kikola~, me|utim, nije smanjen, ali je iz-vr{ena preraspodela na napred nave-deni na~in. I u Srbiji. Lon~ar tvrdi daje 2008. godine tr`i{te reklama prviput dostiglo (zvani~nu) vrednost odmilijardu evra ili 3,42 procenta bruto

doma}eg proizvoda. On, me|utim,priznaje da je pravu vrednost tr`i{tareklama kod nas te{ko utvrditi jer ni-ko ne zna da li se poslovi ugovaraju pozvani~nim cenovnicima ili po ni`imcenama. „Kod nas je bitka da se doogla{iva~a do|e po{to-poto takva daveliki ogla{iva~i za oglasni prostor ~e-sto pla}aju 10 do 15 odsto od njegovezvani~ne cene, koja je i sama formira-na vi{e kao ve~ernja revija `elja negona realnoj osnovi“, ka`e Lon~ar i do-daje da krivice ima i na strani medija

jer „nijedna televizijska stanica nemapravi uvid u snagu svoga medija istrukturu svojih gledalaca“.

Vlasni~ka struktura doma}ih medi-ja ostaje i dalje nedovoljno transparent-na i vrlo dinami~na. Neka su vlasni~kare{enja vi{e nego zanimljiva. Recimo,osniva~ lista Pe~at je preduze}e Na{ pe-~at, a vlasnik preduze}e BAAM-TRA-DE doo iz Beograda. Vlasnici preduze-}a BAAM-TRADE su Branislav Vu~e-li} (10,14 odsto) i preduze}e Na{ pe~at(79,72 odsto). A vlasnik preduze}a Na{pe~at je preduze}e BAMM-TRADEdoo 100 odsto. Ili, sude}i po krajnjimvlasnicima, komercijalna Fox televizijaje sada u 100 postotnom vlasni{tvu ka-

pitala sa Kipra, dakle stranog. Vlasnicite televizije su : Warraner Limited, Ni-kozija, Kipar (49 odsto) i Nova broad-casting doo Beograd (51odsto), a vla-snik Nove broadcasting doo je Anten-na Stream TV Limited, Nikozija, Kipar.Smatra se da je televizija Ko{ava u vla-sni{tvu Predraga Rankovi}a Peconija.Njena zvani~na vlasni~ka struktura jetako|e mal~ice zamr{ena. lanovi dru-{tva Ko{ava doo su: Kanal 1 doo Beo-grad (37,24 odsto) i Ideogram doo Beo-grad (62,76 odsto). Stopostotni vlasnik

Kanala-1 je isti Ideogram, a stopostot-ni vlasnik Ideograma je Petar Ratkovi}.

Pojedina~no najve}i udeo i u B92sada ima vlasnik sa Kipra. Tako da jevlasni~ka struktura te televizije sa 71akcionarom slede}a: 39,57 odsto Sa-link LTD, Nikozija, Kipar, 28,09 odstoPreduze}e za menad`ment i konsal-ting B92 Trust doo Bgd (u ovom pre-duze}u 63,38 odsto pripada VeranuMati}u, a 30,09 odsto Sa{i Mirkovi}u),19,63 odsto NCA Media doo za radio itelevizijske aktivnosti BGD (krajnjivlasnici su Slobodan Vu~i}evi} 93,90odsto i Rathson Investment LTD saDevi~anskih ostrava sa 6,1 odsto), 6,75odsto u B92 ima NYC-10059270 Me-dia development Loan Fund SAD.

Vlasnika sa Kipra ima i list Press.Krajnji vlasnici tog lista su: AmberPress Limited Kipar (50 odsto), 10 od-sto Media vox doo Bgd (vlasnik Sa{aPetrovi} 100 odsto), Biljana Kralj (22odsto) i po {est odsto \oko Kesi}, Sve-tomir Marjanovi} i Dragan Vu~i}evi}.

Dosta dobro u doma}im medijimastoje i vlasnici registrovani u Austriji.Tako se kao suvlasnik firme Politikanovine i magazini vi{e ne vodi WAZ izEsena nego Ost Holding GmbH, FN1772525 Austrija. U tom smislu vla-sni~ku strukturu promenila je i TVAvala: Green Invest GmbH, Be~, Au-strija (48,41 odsto), Danko \uni}(45,65 odsto), @eljko Mitovi} (4,95 od-sto) i Ekonomski institut (0,99 odsto).

Stopostotni vlasnik lista Blic je Rin-gier Axel Springer Media iz Ciriha, vla-snik 99,68 odsto NIN-a je Izdava~kodru{tvo Ringier doo Beograd, a stopo-stotni vlasnik tabloida Alo je Blic mar-keting doo Beograd.

Isklju~ivo doma}a fizi~ka lica vla-snici su Televizije Pink, dnevnog listaDanas, nedeljnika Vreme i Kurira. �

Nije KRIZA, onda {ta je?Poslovanje medija u 2009. godini

Ko je bio gubita{, gubita{je i ostao, ko je zara|ivao,nastavio je da zara|uje

“

Iz finansijskih izve{taja dostupnih javnosti, ne mo`e sesasvim pouzdano zaklju~iti koliko su vlasnici medijateret krize prebacili na zaposlene. Kretanje plata potpuna je nepoznanica, a {to se ti~e broja zaposlenihsem kod Ve~ernjih novosti i Politike do drasti~nijegpada ukupnog broja zaposlenih nije do{lo

“2005, neto dobit: 380.019.000 2006, neto dobit: 548.778.000 2007, neto dobit: 311.566.0002008, neto dobit: 293.757.0002009, neto dobit: 728.090.000

2006, neto gubitak: 111.816.0002007, neto gubitak: 602.358.0002008, neto gubitak: 554.602.0002009, neto gubitak: 589.483.000

2006, neto gubitak: 149.157.0002007, neto gubitak: 494.513.0002008, neto gubitak: 441.330.0002009, neto gubitak: 691.018.000

2005, neto gubitak: 72.774.0002006, neto gubitak: 158.821.0002007, neto gubitak: 196.598.0002008, neto gubitak: 248.329.0002009, neto gubitak: 356.006.000

2005, neto gubitak: 8.019.0002006, neto gubitak:.83.025.0002007, neto gubitak: 289.600.0002008, neto gubitak: 213.887.0002009, neto gubitak: 317.989.000

2005, neto dobitak: 62.0002006, neto dobitak:.519.0002007, neto dobitak: 143.0002008, neto gubitak: 10.070.0002009, neto gubitak: 26.980.000

(u dinarima)

@eljko u pink,ostali u crvenom Ako ~ovek zna ko su glavni vlasnici doma}ih ko-mercijalnih televizija sa nacionalnom frekvenci-jom, mora sa krajnjim ~u|enjem i upitano{}u daposmatra njihove poslovne rezultate. Sem PINKinternational company @eljka Mitrovi}a, ostaletelevizije svojim \uni}ima, Rankovi}ima, Mati-}ima, Vu~i}evi}ima proizvode samo kontinuira-ne gubitke. I to znatne.

Velika dr`avna preduze}a uSrbiji su tokom 2009. zabe-le`ila negativan neto finan-sijski rezultat u iznosu od

7,34 milijarde dinara, {to je u pore|e-nju sa godinom pre manje za ~ak 74,3odsto. Ona koja su zaradila, zaradila su11,5 milijardi dinara (skok od 38 od-sto), ali su gubita{i napravili minus od18,9 milijardi. Ono {to je tako|e va`no,kumulirani gubici dostigli su 287,8 mi-lijardi dinara ili skoro tri milijarde evra.

Najve}i gubita{ tokom pro{le godine,prema podacima iz izve{taja koji je obja-vila Agencija za privredne registre, bilesu @eleznice Srbije. Sedmo mesto na li-sti najve}ih gubitnika u konkurencijisvih privrednih dru{tava u Srbiji ovopreduze}e je zauzelo zahvaljuju}i minu-su od 6,21 milijarde dinara. Na listi 10

firmi sa najlo{ijim bilansom u 2009. je iTE Obili} koja radi u sklopu EPS-a, a ko-ja je imala gubitak od 2,56 milijardi di-nara, dok su Putevi Srbije poslovali sagubitkom od 1,57 milijardi dinara.

- Da je dr`ava, kao garant po ino-kreditima u 2008. izvr{ila otplatu kre-dita u iznosu od 1,97 milijardi dinara ida su ova sredstva iskazana kao prihodod bud`eta u 2008, a da je u 2009. ovaotplata iznosila 2,96 milijardi dinara ida su ta sredstva iskazana ne kao pri-hod, nego kao obaveza prema bud`e-tu, Putevi Srbije bi pro{le godine ima-li dobit od oko 1,38 milijardi dinara“,ka`u u pres slu`bi ovog preduze}a.

Takvom rezultatu Puteva najvi{e jekumovalo smanjenje prihoda od puta-rina, ali i prihoda od donacija. U presslu`bi isti~u da je smanjenje delimi~nokompenzovano pove}anjem prihodaod akciza na promet naftnih derivata{to opet nije bilo dovoljno da se nado-meste neki drugi gubici. „Me|utim,va`no je i to da kod nas tokom te godi-ne nije otpu{ten niko od zaposlenih naneodre|eno, uprkos restriktivnim me-rama Vlade“, isti~u u Putevima Srbije.

U Srbiji je pro{le godine poslovalo455 javnih preduze}a (ona koja su finan-sijski izve{taj predavala APR) u kojimaje bilo zaposleno 116.104 radnika, {to je11 odsto ukupnog broja zaposlenih u

privrednim dru{tvima. Broj javnih pre-duze}a u odnosu na godinu dana ranijesmanjen je za 3,6 odsto, a broj zaposle-nih u njima za 0,4 odsto. Najve}i broj ve-likih dr`avnih preduze}a radi u sektoruproizvodnje elektri~ne energije, gasa ivode (188 ili 41,3 odsto), komunalnim iuslu`nim delatnostima (134 ili 29,5 od-sto). Ne{to vi{e od polovine ~ine malajavna preduze}a (235 ili 51,6 odsto). Naj-

ve}i broj radnika zaposlen je u sektorusaobra}aja i skladi{tenja (40,9), i to na-ro~ito u velikim preduze}ima koja su to-kom 2009. zapo{ljavala vi{e od 73 odstoradnika od ukupnog broja zaposlenih ujavnim preduze}ima.

Pa iako je sektor saobra}aja bio naj-a`urniji prilikom zapo{ljavanja, predu-ze}a koja se nalaze u ovoj sferi bele`ilasu najlo{ije poslovne rezultate. Uz @ele-znice i Puteve, na listi od 50 najve}ihgubitnika pro{le godine su i Jat ervejz sagubitkom od 0,86 milijardi dinara iGSP Beograd koji je 2009. zavr{io saminusom od 1,46 milijardi dinara. Nadnu liste sa gubitkom od 0,83 milijardedinara su i Beogradske elektrane. Me-|utim, u Elektranama ka`u da je upr-kos tome {to je zabele`en gubitak u2009. godini, u odnosu na 2008. ovopreduze}e ipak pozitivno poslovalo izabele`ilo dobit od 1,9 milijardi dinara.

Generalni direktor Beogradskihelektrana Zoran Predi} ranije je pred-stavljaju}i rezultate ovog preduze}a zapro{lu godinu istakao da su postignuti„impozantni rezultati“ jer se sve de{a-valo u periodu ekonomske krize to-kom kog dr`ava nije subvencionisala

energente koji su poskupeli za oko 30odsto. Do smanjenja gubitka u odnosuna 2008. do{lo je, napominju u ovompreduze}u, zahvaljuju}i internim u{te-

dama na odr`avanju vozila, potro{njivode, slu`benim automobilima, telefo-nima, sitnom alatu. Ono na {ta u Elek-tranama ne mogu da uti~u u stvari ~inive}i deo njihovih tro{kova poslovanja,a to je da se vi{e od 65 odsto tro{kovaodnosi upravo na energente. „To je ne-{to na {ta mi ne mo`emo da uti~emo“,napominju u informativnoj slu`bi Be-ogardskih elektrana. Tokom 2009. ipakje u{te|eno, napominju u ovom pre-duze}u, i na energentima, potro{eno jeoko {est odsto manje nego u 2008, {toje sa~uvalo oko {est miliona evra. �

Velika dr`avna preduze}a i pro{lu godinu zavr{ila sa negativnim finansijskim rezultatom, ali znatno manjim nego godinu dana ranije

Minus i minus jednom }e dati plus

POSLOVANJE Ukupni prihodi 440.535Ukupni rashodi 446.975Neto dobitak 11.553Neto gubitak 18.901Negativan neto rezultat 7.348Kapital 1.051.850Dugoro~ne obaveze 199.801Kratkoro~ne obaveze 302.681

*Iznosi su u milionima dinara

Najbolji Me|utim, uprkos tome {to je 2009. bilaizuzetno te{ka za poslovanje veliki deovelikih dr`avnih preduze}a je godinu za-vr{io u plusu. Me|u deset najuspe{nijihprivrednih dru{tava pro{le godine naprvom mestu je Telekom sa ostvarenomzaradom od 15,5 milijardi dinara, dok jeodmah iz Apatinske pivare na tre}emmestu PTT Srbija sa 3,84 milijarde dina-ra. Dobitak ve}i od milijarde dinara za-bele`io je i Aerodrom Nikola Tesla (1,7),dok su godinu sa pozitivnim rezultatom(manjim od milijarde dinara) zavr{ili Sr-bijagas, Gradska ~isto}a, Beograd put,Elektromre`a Srbije i Parking servis.

Dugovi Dugoro~ne obaveze velikih dr`avnihpreduze}a pove}ane su za 24,1 odsto isada iznose 199,8 milijardi dinara, doksu kratkoro~ne (u koje ulaze i zaostalidugovi za poreze) ve}i za ~ak 70,9 odstoi iznose 302,6 milijardi dinara.

Foto:

Miro

slav D

ragoje

vi}

POSLOVANJE PREDUZETNIKAUkupni prihodi . . . . . . . . . . . 179.163

Ukupni rashodi . . . . . . . . . . . 175.584

Neto dobitak . . . . . . . . . . . . . . . . 4.113

Neto gubitak . . . . . . . . . . . . . . . . 2.191

Pozitivan neto rezultat . . . . . . . 1.922

Kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21.866

POSLOVANJE FIRMI U STE^AJU I LIKVIDACIJIUkupni prihodi . . . . . . . . . . . . . 24.073

Ukupni rashodi . . . . . . . . . . . . 46.979

Neto dobitak . . . . . . . . . . . . . . . . 1.791

Neto gubitak . . . . . . . . . . . . . . 24.738

Negativan neto rezultat . . . . . 22.946

Kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31.693

Dugoro~ne obaveze . . . . . . . . 25.079

Kratkoro~ne obaveze . . . . . 154.035

POSLOVANJE PRIVATIZOVANIH FIRMIUkupni prihodi . . . . . . . . . . . 443.183

Ukupni rashodi . . . . . . . . . . . 449.339

Neto dobitak . . . . . . . . . . . . . . 23.591

Neto gubitak . . . . . . . . . . . . . . 31.071

Negativan neto rezultat . . . . . . 7.550

Kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . 292.138

Dugoro~ne obaveze . . . . . . 121.659

Kratkoro~ne obaveze . . . . . 278.567

POSLOVANJE ZADRUGAUkupni prihodi . . . . . . . . . . . . . 52.776

Ukupni rashodi . . . . . . . . . . . . 53.658

Neto dobitak . . . . . . . . . . . . . . . . . . 934

Neto gubitak . . . . . . . . . . . . . . . . 1.835

Negativan neto rezultat . . . . . . . . 901

Kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19.274

Dugoro~ne obaveze . . . . . . . . . 4.486

Kratkoro~ne obaveze . . . . . . . 33.746

POSLOVANJE DRU[TVENIH FIRMIUkupni prihodi . . . . . . . . . . . . . 21.001

Ukupni rashodi . . . . . . . . . . . . 32.438

Neto dobitak . . . . . . . . . . . . . . . . . . 534

Neto gubitak . . . . . . . . . . . . . . 12.011

Negativan neto rezultat . . . . . 11.477

Kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37.671

Dugoro~ne obaveze . . . . . . . . 15.848

Kratkoro~ne obaveze . . . . . . . 74.977

POSLOVANJE NOVOOSNOVANIH FIRMIUkupni prihodi . . . . . . . . . . . . . 57.277

Ukupni rashodi . . . . . . . . . . . . 58.445

Neto dobitak . . . . . . . . . . . . . . . . 2.987

Neto gubitak . . . . . . . . . . . . . . . . 4.402

Negativan neto rezultat . . . . . . 1.415

Kapital . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58.546

Dugoro~ne obaveze . . . . . . . . 43.989

Kratkoro~ne obaveze . . . . . . . 40.983

XID A N A S ¦ ~ e t v r t a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 . PRIVREDAX ~ e t v r t a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 ¦ D A N A SPRIVREDA

Kriza u Srbiji jo{ nije pro{la. I porednaznaka oporavka u ovoj godinite{ko}e su i dalje prisutne u radukompletne privrede. Potvrdaovakvog stanja su ~injenice da su

ukupna zadu`enja na kraju 2008. godine bila 35milijardi evra, a krajem pro{le godine bila su triputa ve}a. Visina rate za uzete krediteindeksirane u evrima je danas u proseku ve}a zaoko 30 odsto u odnosu na 2008. godinu zbog

kursa dinara, ivotni standard je manji, a brojnezaposlenih ve}i. Dakle, jasno je da kriza jo{nije pro{la i da i ova godina ne}e biti laka. Sapostoje}om privrednom strukturom, sa niskominvesticionom potro{njom, sa postoje}imnivoom tehnolo{kog razvoja i znanja, sanepovoljnim izvorima finansiranja i lo{imukupnim poslovnim performansama privredeu jo{ uvek neizgra|enom kvalitetnomambijentu poslovanja potencijal rasta privrede

je mali, a to zna~i da }e i izlazak iz krizepotrajati. Iz krize ne mo`emo iza}i

isti kakvi smo u{li u krizu i zatoje neophodna potpuno novaofanzivna odr`iva strategijaekonomskog rasta - ka`epredsednik Privredne komore

Srbije Milo{ Bugarin.�Kako komentari{etepodatak iz izve{taja

Agencije za privredneregistre da su gubiciprivrede u 2009.

iznosili 95,7 milijardi dinara i da su u odnosuna 2008. pove}ani ~ak 120 odsto?

- Privredni rast je zaustavljen jo{ u 2008.godini i privredna dru{tva su poslovala sagubitkom od 37 milijardi dinara. U 2009. godinije usled ekonomske krize do{lo do zna~ajnogpada poslovnih aktivnosti za vi{e od 16 odsto,zbog smanjene tra`nje, smanjene industrijskeproizvodnje, smanjenog priliva stranihinvesticija, usporavanja kreditnih aktivnosti. Toje dovelo do zna~ajnog pove}anja gubitaka uprivredi. Pored toga, rastu}a nelikvidnost iprethodna visoka zadu`enost privrede, kao i sveo{triji uslovi za novo zadu`ivanje poja~ali suosetljivost na{e privrede na nove izazove izokru`enja.�Kurs se kona~no stabilizovao. Da li je todovoljno za privrednike ili o~ekuju jo{ nekumeru NBS?

- Ne, nije dovoljno, jer se radi o kratkoro~nojstabilizaciji. Stabilizacija kursa na dugi rok nijemogu}a bez br`eg i kontinuiranog privrednograsta. O~ekivana ve}a ponuda deviza po osnovuprodaje Telekoma trebalo bi da dovede dosmanjenja depresijacijskih pritisaka i daljestabilizacije kursa dinara. Ali, to je kratkoro~nore{enje. Pri tom ne bi trebalo zaboraviti da sukrajem pro{le godine izostali efekti pove}anedevizne likvidnosti. Zato Komora smatra da sedugoro~na stabilnost mo`e obezbediti samokroz mnogo ve}i i kontinuirani priliv deviza poosnovu izvoza. Dakle, klju~ne mere dr`ave, ne

samo NBS, moraju podsticati rast izvoza ipromenu privredne strukture ka

izvozno orijentisanoj. Naravno i podsticanjeinvesticija, jer samo rast investicija ikontinuiran priliv investicionog kapitala mo`edovesti do promene privredne strukture iizgradnje konkurentne privrede, koja izvozirobu i usluge visoke dodatne vrednosti. To vodidugoro~noj stabilnosti kursa. A, to je izazovpred novom decenijom razvoja Srbije. Dok sene uspostavi dugoro~na stabilnost kursa dinara,privreda }e imati probleme u poslovanju, sobzirom na to da su cene velikog brojaproizvoda i krediti vezani za evro. Rast evrakombinovan sa ostalim rizicima poslovanjadirektno dovodi do pove}anja tro{kovaposlovanja. U krajnjoj instanci imamo pritisakna rast cena i inflaciju, a privreda u uslovimamakroekonomske nestabilnosti ne mo`e daplanira razvoj i bude konkurentna.�Kako biste ocenili uspeh dosada{njih meraVlade za pomo} privredi i da li je potrebno daponudi neka nova re{enja?

- Dosada{nje mere su bile usmereneprevashodno na prevazila`enje posledica krize ievidentno je da su dale pozitivan rezultat nanjihovo ubla`avanje. Na`alost, nema ni brzih nilakih re{enja koja mogu dati efekte na dugi rok.Kratkoro~no, neophodno je i}i na kreiranjenovog programa mera koji bi dominantno biofokusiran na re{avanje problema likvidnosti,kojim su posebno pogo|ena mala i srednjapreduze}a. Sistemskim (zakonskim) meramamora se urediti finansijska disciplina svihu~esnika na tr`i{tu, obezbediti razvoj tr`i{ta iza{tita poverilaca, {to zahteva da svakiprivredni subjekt mora da ima odgovaraju}icenzus za osnivanje i adekvatnost kapitala zarizike kojima je izlo`en. Primera radi, zaosnivanje privrednog dru{tva dovoljan vam jecenzus od 500 evra, a preuzimate rizik pla}anjapet ili 50 miliona evra. Da li je to mogu}e? Kodnas se pokazalo kao mogu}e, ali nije efikasno,posebno u nerazvijenim tr`i{tima, uslovima

neefikasne za{tite poverilaca i u vremenu krize.Pored toga, svaki privredni subjekt mora dapla}a svoje ugovorene obaveze, odnosno dapo{tuje ugovore privrednog prava, bez ~eganema tr`i{ne privrede. Ta pravila moraju dava`e i za dr`avu i sve bud`etske korisnike. Idr`ava i same kompanije moraju da prihvate irazvijaju eti~ke kodekse poslovanja i u~estvujuu izgradnji poverenja i razvoja tr`i{ta.�Kako o~ekujete da }e privreda poslovati u2010?

- I pored odr`anja trenda rasta industrijskeproizvodnje i izvoza, zapo~etih infrastrukturnihprojekata, u privredi, generalno, jo{ nije do{lodo zna~ajnijeg oporavka. Jo{ postoje rizicidaljeg slabljenja nacionalne valute, padatra`nje, rasta nelikvidnosti, skupih i za mnogenedostupnih izvora finansiranja, kao i rizikambijenta poslovanja koji generi{e visoketro{kove, posebno uvo|enjem novihparafiskalnih optere}enja. I dalje je prisutanrizik rasta nezaposlenosti i socijalnih tenzija kaoposledica velikog broja nelikvidnih inesolventnih preduze}a. Privreda je jo{ uveksuo~ena sa mnogobrojnim opasnostima. Ovo jete{ka godina u kojoj smo tek zaustavili padprivredne aktivnosti i nadamo se da }emo dokraja godine uspeti da zadr`imo nivo poslovneaktivnosti iz prve polovine godine. Tako|e,nadamo se da }e kroz intenziviranjeinfrastrukturnih projekata, u koje }e bitiuklju~ena doma}a gra|evinska industrija, do}ido pove}anja privrednih aktivnosti. Bezpove}anja proizvodnje i izvoza nemazna~ajnijeg oporavka privrede, a bez oporavkaprivrede i njenog strukturnog prilago|avanja,nema izlaska iz krize. Klju~na ograni~enja zapove}anje ekonomske aktivnosti u prvih {estmeseci su bila: odr`anje likvidnosti,kontinuirano slabljenje dinara i rast kreditnogrizika. Poslovni rizik u Srbiji je i dalje pove}an iposledica je i dalje niske doma}e tra`nje,smanjenja kreditne sposobnosti usled stalnorastu}eg problema nelikvidnosti, visokekreditne zadu`enosti i kontinuiranog slabljenjanacionalne valute. Na pove}an poslovni rizik uSrbiji dodatno uti~e: usporeni oporavak zemaljaregiona, centralne i jugoisto~ne Evrope, kao ipogor{anje uslova poslovanja i nestabilnost uevrozoni. �

1 EURO MEDIC-DIAGNOSTIC NENAD ZLATARI] 70.489

2 ESKOM SA[A PAJKI] 52.106

3 AGRO-MIL STANKOVI] DRAGANA 48.603

4 ^O^E SIMOVI] ZORAN 45.705

5 ADV. KANCELARIJA KOJOVI] TIJANA 42.311

6 NEDELjKOVI] RADOSLAV NEDELjKOVI] 38.336

7 MALI PODRUM MIODRAG RADOVANOVI] 30.377

8 VI MEDICUS VIDOJKO \OR\EVI] 30.375

9 BIFTEK RADOJEVI] MILO[ 27.190

10 RADUN LjUBICA RADUN 26.909

11 AUTOPREVOZNIK ZORAN JANKOVI] PR 25.301

12 FILIP LjUBI[A TRIVKOVI] 25.230

13 MABER DU[AN RADANOVI] I ILIJA RADANOVI] 24.168

14 SANTOS ZORAN STEFANOVI] 21.134

15 BOJADEX DENI] DEJAN I DIM^I] DEJAN 20.732

16 PANTER ZORAN RISTI] 20.652

17 PONS IVAN MATIJEVI] 18.320

18 WEIFERT VLADAN KR^ADINAC 17.457

19 ADVOKATSKA KANCELARIJA 16.730

20 MAT-PRODUKT MILO[ MATEJI] 16.526

21 TEATAR HAMDIJA MANI] 16.354

22 VRA^AR BRANISLAV VRA^AR 16.146

23 LAV ZORAN RATKOV 16.053

24 JUPITER-BG MIRA STEPANI] 14.792

25 LjUBA-INVEST BOGOLjUB MILENOVI] 14.070

26 RAD BORISLAV BERANOVI] 13.663

27 IN PROJEKT ZORICA STEPANOVI] 13.507

28 MILINPEK SINI[A GROZDANOVI] 13.367

29 PHOENIX PLUS VLADAN MARINKOVI] 12.710

30 ^EKOVI] MILIJAN ^EKOVI] 12.705

31 ONE 4 ALL BOJAN MILOJEVI] 12.622

32 MARKONIS SLOBODAN MITI] 11.797

33 DRVO-STIL LjUBOJEVI] MILAN 11.792

34 HIJEROGLIF FILIPOVI] MILAN 11.755

35 PROTOKOL BOJAN TOMI] 11.450

36 ADVOKATSKA KANCELARIJA VU^KOVI] MILO[ 11.151

37 NIKSAN STOJANKA BOSNI] 11.133

38 EKONOMSKI CENTAR MILORAD DOSTANI] 11.033

39 DRA[KO DRAGOLjUB IVANOVI] 11.011

40 PROMETAL VLADIMIR IVKOVI] 10.439

41 DRVO LUKS NENAD PETROVI] 10.324

42 ABC IVAN BRANKOVI] 10.238

43 JOV^I] FARMACIJA DU[AN JOV^I] 10.129

44 TOP-AUTO IVAN OBU]INA 9.854

45 GUMOTEHNA NADICA SAVI] 9.726

46 ADVOKAT LjUBISAV D. \URI^I] 9.401

47 FRIGO AD ALEKSANDAR DRA@I] 8.924

48 ADVOKAT SINI[A NIKOLI] 8.884

49 TOPLICA IN@ENjERING DRAGAN GAVRILOVI] 8.388

50 ^UTURA BOBAN PETROVI] 8.251

* u hiljadama dinara

Milo{ Bugarin, predsednik Privredne komore Srbije

Kriza nije pro{laPotencijal rasta privrede je mali, a to zna~i da }e i izlazak iz krize potrajati �Dok se ne uspostavi dugoro~na stabilnost kursa, privreda }e imati probleme u poslovanju

Nestala svaka druga mala firma Kriza najvi{e poga|a one ~iji su potencijali i resursi najmanji, a to je upravosektor malih preduze}a. U Srbiji ne postoji posebna regulativa za olak{anjeposlovanja za mala preduze}a, zna~i da visoki tro{kovi poslovanja iproblem nepla}anja ili produ`eno vreme naplate potra`ivanja od 90 do 120

dana direktno doprinose ga{enju malih preduze}a. S drugestrane, mala preduze}a su direktno pogo|ena pove}anjemkomunalnih taksi koje su ~esto kap koja preliva ~a{u. Zatojedan broj njih odlazi i u zonu sive ekonomije ~iji se obim

{iri {to je kriza ve}a. Tamo ih niko ne kontroli{e, kazne zaprekr{aje su niske, a i izbegavaju stalne inspekcijske kontrole

i rizik od pla}anja visokih kazni za kr{enje propisa za ~ijuprimenu nemaju dovoljno resursa. Praksa je pokazala da dr`avu

interesuju samo oni koji legalno privre|uju jer se svi inspekcijski iporeski organi bave onima koji posluju legalno. Zato je neophodnouspostaviti sistemske mere po preporukama EU kojima }e se omogu}itiopstanak i razvoj malih preduze}a, ali i prelazak iz sive ekonomije u legalnuekonomiju, to je bolje i za preduzetnike i za dr`avu. Pored toga nemarazvoja malih bez razvoja velikih preduze}a. Klju~na re~ i re{enje je razvoj.

5 0 N A J V E ] I H P R E D U Z E T N I K A P O D O B I T K U

1 TANjA VELE ANTI] 51.842

2 MARKET-NENA SNE@ANA IVANOVI] 23.575

3 FORMA NATUR JOVICA S. VUJANAC 20.940

4 MEGA-M JELENA MILOVANOVI] 17.127

5 BE^EJ ALEKSANDAR STOJKOVI] 16.101

6 PS SLA\ANA PANTOVI] 16.055

7 PEKARA MARKOVI]-MLIN DRAGAN MARKOVI] 15.051

8 BEO-LAB IVANA TADI] 14.877

9 DRAGSTOR KOKTEL OLIVERA TOMANOVI] 14.424

10 MS PROJEKT MILAN @IVKOVI] 13.696

11 NIGRISCO NENAD BJEKOVI] 13.034

12 BOSS-PLAST BLAGOJEVI] ZORAN 12.663

13 D&D FANTAZIJA DU[KO DELI] 11.967

14 SALON LOLI BOB-ROBERT KOVA^EVI] 11.403

15 [UMADIJA-PUT RADOSAV PAVLOVI] 9.618

16 AUTOPREVOZNIK SINI[A KRSTI] 8.891

17 EUROPLAST DINI] LjUBI[A 8.808

18 ANTAMEDICA DR GOJKO PERI] 8.403

19 DRVOSAN MUNIR [A]IROVI] 8.191

20 DRVOPROMET BORIVOJE KOJI] 7.811

21 DU-KO DU[AN KOLAREVI] 7.577

22 038 RED TAXI LjUBI[A BAN\UR 7.456

23 HOME COLOR ILIJA BOGOJEVI] 6.983

24 DRVOPRODUKT JOVAN ^I]EVI] PREDRAG 6.871

25 MOKRIN-MLEK BOJKA PLAV[I] 6.400

26 STIL PROJEKT VOJISLAV \OR\EVI] 6.115

27 RIMS RADOJICA I JOVI] 6.053

28 SRNA OLIVERA OKOPOVI] 5.977

29 NZ ZORAN SIMANI] 5.844

30 ZDRAVLjAK PETROVARADIN 5.811

31 KROV \ULA RAFAI 5.764

32 MILENA TRNINI] 5.549

33 JOA VARADI BELA 5.474

34 MORAVA ZORAN SPASI] 5.407

35 ADVOKAT GORAN STANIVUKOVI] 5.380

36 ICE FACXION RADIVOJEVI] DRAGAN 5.349

37 DR SCI MED BRANISLAV BA[KOT 5.236

38 PROTEHNIKA MIODRAG ZDRAVKOVI] 5.228

39 FIPEST ZORAN PJEVI] 5.187

40 SZR RUPI] MILIVOJE TANASKOVI] 5.186

41 KOL-GIPS GORAN KOLUNIJA 5.058

42 SR MI[A MILANOVI] 4.997

43 AUTOPREVOZNIK NIKOLA SIN\ELI] 4.996

44 ^EPSI MIROSLAV ^EMAN 4.988

45 RACA MILORAD MITI] 4.982

46 AVANTI BORA MARJANOVI] 4.978

47 GRADNjA RADOVANOVI] DRAGAN 4.929

48 ROBOT DARKO DRAKUL 4.768

49 BOGDANOVI] MARIJA 4.757

50 KAMIOND@IJA 2 LjUBI[A MILISAVLjEVI] 4.717

* u hiljadama dinara

5 0 N A J V E ] I H P R E D U Z E T N I K A P O G U B I T K U

Za osnivanje privrednogdru{tva dovoljan vam jecenzus od 500 evra, apreuzimate rizik pla}anja petili 50 miliona evra. Da li je tomogu}e? Kod nas se pokazalokao mogu}e, ali nije efikasno

“Fo

tograf

ije: S

tefan

a Sav

i}

* u milionima dinara

XII ~ e t v r t a k , 7 . o k t o b a r 2 0 1 0 ¦ D A N A SPRIVREDA

Nema novca za pod-sticanje razvoja pri-vrede, a zna se izbog ~ega. Na{e ne-re{ene rak-rane su -

prekomerna javna potro{nja od-nosno preskupa i preglomaznadr`ava, velika javna preduze}a ipreostali tzv. „veliki sistemi“ kojidodatno jedu dr`avne pare, kao iFond penzijsko-invalidskog osi-guranja koji se sa vi{e od 40 odstofinansira iz dr`avnog bud`eta.Dok se ova pitanja ne re{e, ne}ebiti novca za podsticaj privrede iizvoza, kao i smanjivanje porezai doprinosa na zarade koji su da-leko najve}i u Evropi i iznose vi-{e od 70 odsto na neto zarade -ka`e generalni direktor Valjaoni-ce bakra Sevojno Dragan Suboti}.�Metalska industrija je jedna odonih koje su najvi{e pogo|enekrizom. Kakva je situacija ovegodine u pore|enju sa 2009?

- U sferi metalske industrije do-{lo je do odre|enih pozitivnih pro-mena, i to pre svega na svetskomtr`i{tu, u meri jenjavanja eko-nomske krize u najrazvijenijimsvetskim ekonomijama. Porasla jetra`nja za na{im proizvodima, kaoi cene bakra i cinka koje su, posleenormnog pada u vreme krize,ponovo dostigle pretkrizne nivoe.[to se ti~e tra`nje na doma}em tr-`i{tu, primetan je veliki pad aktiv-nosti u gra|evinarstvu, {to je vrlonepovoljno imaju}i u vidu da jegra|evinarstvo najve}i ekonomskimultiplikator koji pokre}e ~itavuprivredu. Sre}om, fabrike namen-ske industrije rade punim kapaci-tetom, {to je za nas vrlo bitno. Ma-

kroekonomski uslovi su doneklepopravljeni {to se ti~e izvoznika,pre svega u pogledu kursa dinarakoji je depresirao vi{e od 20 odsto,{to je najve}i podsticaj za neto iz-voznike odnosno one koji imajuve}e devizne prilive od odliva. Ti-me je dr`ava „priznala“, na`alostsuvi{e kasno, da je dinar vi{e godi-na bio precenjen i o tome sam vi-{e puta pisao Vladi i Narodnojbanci. To je u najnezavidniji polo-`aj dovelo ba{ one koji bi moralida imaju najpovla{}eniji polo`aj.Polo`aj izvoznika i dalje bi trebaloubrzano popravljati jer }e ina~eposledice za ~itavu ekonomiju bi-ti pogubne. � Kakve rezultate o~ekujete u2010. godini?

- O~ekujem ispunjenje i preba-~aj fizi~kog plana proizvodnje za2010. godinu. Za prva tri kvartalaostvarena proizvodnja je ve}a odplanirane za dva odsto, a u odno-su na pro{lu godinu pet odsto pri~emu bi trebalo imati u vidu dasmo jedna od retkih firmi koja je iu 2009. imala ve}u proizvodnju uodnosu na godi{nji plan za 2009.i u odnosu na 2008. godinu, zarazliku od mnogih preduze}a udelatnosti koji su imali pad od 20do 30 odsto, kao i ispunjenje fi-nansijskog plana, ~ime bi Valjao-nica, posle niza godina „grani~-nog“ rezultata gde su prihodi bli-ski rashodima, ostvarila profit oddva do tri miliona evra. Mada i tuima formalnih problema. Zbognegativnih kursnih razlika, ve}inafirmi koje rade sa inostranstvomi imaju devizne obaveze bi}e u zo-ni fiktivnih gubitaka, iako su za

njih u su{tinskom smislu devizneobaveze neutralne jer ih pla}ajudeviznim prihodima. Tako se ja-vlja svojevrstan paradoks - {to bo-lje, to gore. [to je ve}i deviznikurs, poslovni prihodi i rentabil-nost su ve}i, ali je zbog negativnihkursnih razlika, finansijski podbi-lans, a posledi~no i ukupan rezul-tat, sve lo{iji. Vi{e godina ukazu-jemo na ovaj paradoks, dr`avasvake godine donosi palijativnepropise o razgrani~enju kursnihrazlika, ali pravi lek je da veliki ne-to izvoznici koji ostvaruju prihodu evrima ili dolarima mogu rezul-tat poslovanja da izra`avaju i uevrima, za banke i akcionare, ilida se u platni promet uvede evro�Da li je dr`ava dovoljno u~ini-la na stimulaciji izvoza i {ta bitrebalo uraditi da i druge granepostanu izvozno orijentisane?

- Malo je u~inila i posledice suvi{e nego vidljive. Ne samo da suizvoznici bili na margini ekonom-skog `ivota jer je izvoz bio „ka-zna“, dok su na drugoj strani na-stali mnogi trgovinski „sitiji“ sauvoznom robom, nego je ovompolitikom dovedena u pitanje ma-kroekonomska stabilnost. Spolj-notrgovinski deficit i deficit teku-}ih pla}anja dostigli su krajnjekriti~ne nivoe. Dr`ava bi ubudu-}e sve mere makroekonomskepolitike, kao {to su politika kursa,preferencijalni krediti, poreskeolak{ice i drugo, morala da usme-ri ka pove}anju izvoza, ali su zbogsvetske ekonomske krize i unu-tra{njih strukturnih poreme}aja,ove mogu}nosti jako ograni~ene.

Trebalo bi ista}i da je jedna odpravih mera, koja je bila odgovorna krizu od strane dr`ave u ovoj ipro{loj godini, podr{ka kroz sub-vencionisane kredite koju bi tre-balo nastaviti i u narednom perio-du, kao i zapo{ljavanje mladih ka-drova preko Nacionalne slu`bezapo{ljavanja u okviru programa„Prva {ansa“ i drugih projekata.�Vidite li u doglednom perio-du mogu}nost da do|e do rastadoma}e tra`nje za bakrom idrugim metalima, odnosno dadoma}a industrija oja~a?

- Mi smo i ovu {ansu propusti-li. Da je pre nekoliko godina RTBBor prodat suvlasniku Valjaonicei Novkabela iz Novog Sada, najve-}im prera|iva~ima bakra u Srbijikoji godi{nje tro{e oko 60.000 to-na bakra, sada bismo imali stabi-lan vertikalni repro-lanac bakrakao najve}i i najperspektivniji iz-vozni brend Srbije, sa godi{njimbruto produktom od preko mili-jardu dolara, koji bi sna`no „povu-kao“ i doma}u tra`nju. Ovako,RTB Bor i dalje tro{i dr`avne parekoje dobija putem subvencija i ra-znih benefita i svoju malu produk-ciju izvozi, a doma}i prera|iva~iistovremeno uvoze bakar. Para-

doks, ali smo ve} navikli i na ve}enelogi~nosti. Pored iznetog, sma-tram da kada bi se pobolj{ala li-kvidnost, moglo bi do}i do porastatra`nje za 12 do 15 odsto. Tako|e,namenska industrija, kao {to je Pr-vi partizan U`ice, sa relativnoskromnim investicijama, mogla bida duplira proizvodnju, a samimtim i tra`nju za na{im poluproi-zvodima. Dodatni problem za po-ve}anje tra`nje u delu instalacio-nih cevi je slaba kupovna mo} na-{eg stanovni{tva u uslovima viso-ke cene bakarnih poluproizvoda,tako da je potrebno kroz povoljnepotro{a~ke kredite pospe{iti ovupotrebu i tra`nju. Tako|e, o~eku-jem da u narednom periodu do|edo velikih investicija kao {to sugradnja i remonti termoelektrana,hidroelektrana, a samim tim dado|e do dodatne tra`nje za na{impoluproizvodima.�Koji su planovi Valjaonice?

- Oni i dalje ostaju isti - pove}a-nje proizvodnje na 45.000 tona,dalji rast produktivnosti, zaokru-`ivanje investicionog ciklusa odoko 15 miliona evra, racionaliza-cija broja zaposlenih za dodatnihpet do sedam procenata, prosekzarade najmanje na nivou privre-de Srbije, podmla|ivanje kadrov-ske strukture, ostvarivanje profitai porast vrednosti akcija i drugo.Mislim da je Valjaonica, kroz nizuzastopnih organizacionih pro-mena, stigla sasvim blizu do opti-malne organizacije i sistematizaci-je prilago|ene sada{njem vreme-nu i ciljevima poslovanja i razvo-ja. U planu je smanjivanje brojazaposlenih u VBS i ~etiri zavisnapreduze}a za nekoliko procenataodnosno do 80 zaposlenih, ali ipodmla|ivanje kadrovske struk-ture, posebno u delu majstorskih ivisokostru~nih zanimanja.�Plate zaposlenih ~ini se da neprate pove}anu produktivnost iuspeh poslovanja. [ta je uzrokte nesrazmere?

- Nema nesrazmere. Plate pra-te rentabilnost i ja se nadam da }ekontinuirani porast rentabilnostiu ovoj godini dovesti i do stabiliza-cije nivoa zarada, uklju~uju}i i bla-gi porast. Trebalo bi da budemonajmanje na nivou proseka u pri-vredi Srbije, a ja se iskreno nadamda }emo ve} od idu}e godine bitiiznad proseka jer na{i zaposleni toi zaslu`uju. Jer biti prisutan 90 od-sto na svetskom tr`i{tu, od toga 60odsto u Zapadnoj Evropi, sigurnozaslu`uje jednu pravedniju prera-spodelu zarada u korist realnogsektora. �

Dragan Suboti}, generalni direktor Valjaonice bakra Sevojno

Dok se namiri dr`ava ni{ta ne ostane za privreduDr`ava je „priznala“, na`alost suvi{e kasno, da je dinar vi{e godina bio precenjen � Lek je da izvoznici mogu rezultat poslovanja da izra`avaju i u evrima ili da se u platni promet uvede evro

Javlja se svojevrstan paradoks - {to bolje, to gore. [to je ve}i devizni kurs,poslovni prihodi i rentabilnost su ve}i,ali je zbog negativnih kursnih razlika,finansijski podbilans, a posledi~no iukupan rezultat, sve lo{iji

“

Evropski fudbal- VBS, kao dru{tveno odgovorno preduze}e, pored toga {to jenosilac razvoja na{eg kraja, uvek je ulagala i podr`avala mno-ge projekte lokalne samouprave, infrastrukturu, sport, umet-nost i kulturu, zdravstvo, obrazovanje i drugo. Na`alost, da-nas dosta skromnije zbog ambijenta i uslova u kojima poslu-je. Prepoznatljiv projekat, nakon privatizacije, iza koga je staovlasnik VBS je finansiranje Fudbalskog kluba sa 30 odsto nje-govog bud`eta, i to ne samo prvog tima ve} i svih selekcija ko-je ~ini preko 300 de~aka. Kao FK Sevojno „poklonili“ smoU`icu i Zlatiborskom okrugu prvoliga{a u fudbalu, nastavi}e-mo i dalje da participiramo u finansiranju kluba kao general-ni sponzor, ali ovaj projekat je sada regionalnog zna~aja i izanjega je stao Grad U`ice i privreda Zlatiborskog okruga. Idu-}e godine dobi}emo moderan evropski stadion u U`icu ~ijurekonstrukciju po 50 odsto finansiraju Grad i Republika, i to}e biti najlep{i poklon U`i~anima, Sevojni~anima, gra|animazapadne Srbije. Uvek sam bio optimista, kako u fabrici tako iu klubu, i verujem da }e klub uskoro ponovo u}i u Evropu gde}e biti trajno prisutan, kao i VBS, i da }emo na na{em novomstadionu u U`icu gledati ne samo Partizan i Zvezdu nego i re-nomirane evropske ekipe.

Kurs - Politika jakog dinara na{tetila je iz-vozu mnogo i te{ko nadoknadivo.Podatak da Valjaonica sa najve}omproduktivnosti u svojoj istoriji ve} go-dinama bele`i „pozitivnu nulu“ i jedvapo platama susti`e prosek u privredi,dovoljno govori kakve su ekonomskeprilike pratile u poslednjih pet-{estgodina izvoznu privredu. Ono {to bihposebno naglasio jeste ~injenica da jeValjaonica tokom vi{egodi{nje ve{ta~-ke apresijacije dinara izgubila oko 10miliona evra, ~ime je dr`ava devasti-rala izvoznike umesto da ih postavi ufokus makroekonomske politike.

Brojke- Valjaonica bakra u Se-vojnu je me|u 10 najve-}ih izvoznika, a ove godi-ne obele`ila je 60 godinaod osnivanja i 55 godinaredovne proizvodnje. Od2004. ve}inski vlasnik jeIst point, kompanija Zo-rana Drakuli}a, koja jestrateški partner fabrikejoš od 1997. godine. De-vedeset odsto proizvod-nje plasira na inostranotr`ište, od ~ega najve}ideo na veoma konku-rentnom tr`ištu zapad-ne Evrope - ka`e Suboti},koji je na mestu general-nog direktora Valjaonicebakra 15 godina.

PRIVREDA SPECIJALNI DODATAK LISTA DANAS. Urednik: Ivan Radak. Novinari: Aleksandar Milo{evi}, Ljiljana Bukvi}, Nenad Kova~evi}. Korektura: Nada Ka~ar. Prelom: Zoran Spahi}