pristup projektovanju organizacije zasnovan na merenju

of 42/42
Projektovanje organizacije 4. nedelja

Post on 07-Nov-2021

0 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

Pristup projektovanju organizacije zasnovan na merenju usklaenosti elemenata organizacije4. nedelja
Veba sa prošlog asa
Opšte zamerke: 1. Definisanje radnih mesta za zadatak (npr. Magacioner, Radnik na istovaru robe,
Referent nabavke i sl.), 2. Definisanje organizacionih celina za svaki zadatak (npr. Sektor za marketing,
Sektor za finansije, Sektor za nabavku...), 3. Mali broj zadataka dodeljenih jednom RM (npr. Referentu za nabavku
dodeljivanje samo jednog zadatka – kontaktiranje i naruivanje od dobavljaa), 4. Definisanje rukovodee pozicije sa samo jednom podreenom pozicijom (npr.
Šef nabavke i Referent za nabavku), 5. Pozicije bez podreenih ne bi trebalo nazivati šefovim
• Šef za marketing; • Marketing menader, ve moe...
Veba sa prošlog asa
Kako je sve poelo? • 1971. Otvoren prvi restoran u Londonu.
(Isaac i Peter su dobili lokal na 6 meseci.)
• 1979. Uveli „memorabilia“ koncept.
• 1982. Prvi restoran u Americi. (Los Angeles. Sada ih ima 181.)
• 1985. Napravljen prvi pin.
General Manager
Kitchen Manager
Rocker
Server
Bartender
Barback
Retail Assistant
Pr Host
Vibe Host
3. Opšti podaci o poslu (radnom mestu)
4. Svrha posla
5. Opis zadataka
1. Osnovni pojmovi
Ono mora da ima ulaze, zadatke koji se na njemu obavljaju i izlaze, odnosno rezultate.
Radno mesto je potpuno nezavisno od zaposlenih koji se na njemu nalaze i tako ga treba dizajnirati i analizirati.
Moe imati više pozicija.
Definicija: Radno mesto je najmanja tehnološki i organizaciono zaokruena celina u okviru koje se odvija jedan tano odreeni deo procesa rada.
1. Osnovni pojmovi
Definisanjem zadataka definišu se zaduenja, ovlašenja i odgovornosti zaposlenih na radnom mestu.
Definicija: Zadatak je struktuiran i merljiv skup aktivnosti koje se obavljaju na radnom mestu sa ciljem da se ostvari odreeni rezultat.
1. Osnovni pojmovi
Zadatak se razlikuje od rezultata u tome što predstavlja skup operacija, a time i odreenu radnju koju treba obaviti.
Rezultat je po pravilu neko stanje koje se postie obavljanjem odreenog zadatka.
Definicija: Rezultat je proizvod, informacija ili usluga koja nastaje kao posledica uspešnog obavljanja zadataka na radnom mestu.
2. Struktura opisa radnog mesta
Opis radnog mesta moe sadrati sledee celine:
- opšte podatke za identifikaciju radnog mesta i njegovog poloaja u organizacionoj strukturi preduzea,
- saet opis svrhe postojanja radnog mesta (svrha radnog mesta),
- opis zadataka koji se obavljaju na radnom mestu i njihovo ueše (opis zadataka),
- opis minimalnih zahteva - potrebnih znanja, veština i sposobnosti potrebnih za rad na radnom mestu.
3. Opšti podaci o radnom mestu
Prilikom popunjavanja ovog dela posebnu panju treba posvetiti nazivu radnog mesta.
Opšti podaci o radnom mestu su osnovni podaci pomou kojih utvrujemo identitet i poloaj radnog mesta u organizaciji.
3. Opšti podaci o radnom mestu
Prilikom definisanja naziva potrebno je pridravati se sledeih preporuka:
- Naziv radnog mesta treba da bude saet ali i konkretan tako da opisuje suštinu radnog mesta. Opšte nazive radnih mesta, kao što je na primer "Referent raunovodstva", treba izbegavati kad god je to mogue.
- Naziv radnog mesta treba da bude izabran tako da odraava suštinu zadataka koji se na njemu obavljaju. Na primer: "arhivar", "blagajnik", ili "dispeer". Naravno, naziv radnog mesta moe da sadri više od jedne rei.
Svrha radnog mesta sadri kratak popis glavnih zadataka koji se na radnom mestu obavljaju, kao i rezultata koji se postiu i daje odgovor na pitanje: "Zašto radno mesto postoji?"
4. Svrha radnog mesta
Pisanje ovog dela opisa se moe formalizovati primenom sledeih pitanja i odgovora:
Šta se radi?
• Na radnom mestu se izvršavaju zadaci i odgovor na ovo pitanje se dobija objedinjavanjem i saimanjem zadataka radnog mesta.
Zašto se radi?
• Razlog za izvršavanje zadataka je postizanje rezultata, pa se odgovor dobija na osnovu rezultata koje treba postii.
4. Svrha radnog mesta
Kako se radi?
• Radi se tako što radnik koristi svoja znanja, veštine, sposobnosti i ulae napor da bi izvršio zadatke. Odgovor na ovo pitanje se dobija na osnovu opisa potrebnih znanja, veština i sposobnosti i specifikacije zahteva rada.
4. Svrha radnog mesta
Trebalo bi da obim ovog dela opisa bude trideset do pedest rei i zbog toga je veoma vano da se identifikuje i opiše ono što je najbitnije za to radno mesto.
Ovaj deo opisa bi trebalo pisati u bezlinom obliku, u sadašnjem vremenu.
4. Svrha radnog mesta
Knjienje dokumenata iz magacina materijala, kancelarijskog materijala, sitnog inventara i trgovinske robe, izraunavanje ulaznih cena faktura dobavljaa i kontrola popisnih lista radi obezbeivanja aurnosti knjigovodstvenih isprava materijalnog knjigovodstva, korišenjem ueg skupa raunovodstvenih znanja - dvojnog knjigovodstva, za koja je potrebna srednja struna sprema i poznavanje rada na raunaru.
4. Svrha radnog mesta
Pitanje Odgovor
Zašto se radi? radi obezbeivanja aurnosti knjigovodstvenih isprava materijalnog knjigovodstva,
Kako se radi? korišenjem ueg skupa raunovodstvenih znanja - dvojnog knjigovodstva, za koja je potrebna srednja struna sprema, na raunaru.
4. Svrha radnog mesta
Primer – Svrha radnog mesta “Transportni radnik”
Manipulacija i transport svih vrsta materijala i obavljanje fizikih poslova za potrebe proizvodnje radi snabdevanja radnih mesta potrebnim materijalom i uklanjanja materijala sa radnih mesta, korišenjem fizike snage i ueg skupa znanja za koja je potreban prvi stepen strune spreme, runo, kolicima ili runim viljuškarom.
4. Svrha radnog mesta
Pitanje Odgovor
Šta se radi? Manipulacija i transport svih vrsta materijala i obavljanje fizikih poslova za potrebe proizvodnje,
Zašto se radi? radi snabdevanja radnih mesta potrebnim materijalom i uklanjanja materijala sa radnih mesta,
Kako se radi? korišenjem fizike snage i ueg skupa znanja za koja je potreban prvi stepen strune spreme, runo, kolicima ili runim viljuškarom.
5. Opis zadatka
Opis zadataka sadri zadatke koji se obavljaju na radnom mestu. Zaposleni je duan da zadatke obavlja savesno i odgovorno, a da bi to mogao uraditi potrebno je da oni budu definisani.
Na radnom mestu se esto obavlja više od jednog zadatka.
Podaci iz prakse ukazuju da se broj razliitih zadataka koje zaposleni obavlja na radnom mestu kree u rasponu od 5 do 9.
5. Opis zadatka
Prilikom opisivanja zadataka treba se pridravati sledeih pravila:
• Opis svakog zadatka treba da odgovori na pitanja šta treba da se uradi i zbog toga opis zadatka poinje glagolom koji govori šta treba uraditi.
• Opis treba da bude napisan u sadašnjem vremenu, kao da zaposleni ovog trenutka obavlja zadatak.
• Opis zadatka treba da bude takav da se vidi rezultat njegovog obavljanja (šta zaposleni radi, a šta je uradio).
5. Opis zadatka
Prilikom opisivanja zadataka treba se pridravati sledeih pravila:
• Zadatke treba navesti po loginom redosledu (naješe se koristi nabrajanje po znaajnosti zadataka ili nabrajanje po redosledu izvršavanja zadataka).
• Opis zadataka ne predstavlja uputstvo po kome se zadatak izvršava. Zbog toga u opisu radnog mesta ne treba opisivati metod rada po kome se realizuje zadatak.
5. Opis zadatka
Prilikom opisivanja zadataka treba se pridravati sledeih pravila:
• Stil treba da bude jezgrovit, jasan, jednostavan, bez nepotrebnih rei. Potrebno je koristiti što manje rei i opisivati zadatke što jednostavnije. Na primer: umesto "vrši pregled... ", moe da se napiše "pregleda...", ili umesto "vrši unos podataka...", moe da stoji "unosi podatke...“,
• Prilikom opisivanja zadataka moe se koristiti re "pomae" u obavljanju zadatka da bi se istaklo da zaposleni ne radi samostalno ve prua podršku i radi pod nadzorom drugog radnog mesta.
5. Opis zadatka
• Prilikom opisivanja zadataka ne treba koristiti re "uestvuje". Upotreba nepreciznih formulacija, kao što je, na primer, upotreba rei "uestvuje" oteava definisanje odgovornosti za uspešnu realizaciju zadatka.
• U opisu zadataka ne treba koristiti prideve kao što su: uredno, tano, struno, pravovremeno, itd, jer se to podrazumeva.
• Za svaki zadatak na radnom mestu treba upisati procenat ukupnog radnog vremena zaposlenog koji on regularno troši na njegovo ostvarivanje u toku jedne godine.
5. Opis zadatka
Opis zadatka Ueše
35%
35%
- izraunava izlazne cena faktura dobavljaa; 10%
- kontroliše popis materijala i dostavlja podatke za izradu završnog rauna; 5%
- razvrstava, slae i uva dokumentaciju; 5%
- obavlja druge zadatke po nalogu Šefa raunovodstva. 5%
5. Opis zadatka
Opis zadatka Ueše
- utovara materijal potreban za proizvodnju na paletu ili runa kolica, prema trebovanju; 10%
- transportuje materijal izmeu magacina materijala i proizvodnje kolicima ili runim viljuškarom;
20%
- istovara materijal na radna mesta, prema trebovanju; 10%
- skuplja ambalau i otpadni materijal i transportuje ih do magacina ili mesta za deponovanje; 10%
- obavlja fizike poslove u proizvodnji; 25%
- obavlja druge zadatke po nalogu poslovoe. 5%
6. Potrebna znanja, veštine i sposobnosti
Znanje, veštine i sposobnosti treba da objasne šta se od zaposlenog oekuje da zna, ume i moe da bi uspešno obavljao zadatke na radnom mestu.
Znanje se stie kroz:
1. Redovno obrazovanje podrazumeva završetak škole odgovarajue struke i stepena strune spreme o emu postoji formalni dokument - diploma.
2. Dopunsko obrazovanje podrazumeva završetak raznih kurseva, seminara ili obuka koje zahtevaju odreeno vreme i o kojima postoji zvanini dokument (npr. vozaka dozvola, sertifikat, uverenje, licenca, ...).
3. Treu grupu znanja predstavljaju znanja koja je zaposleni stekao kroz praktini rad, i mogu se iskazati godinama radnog staa potrebnim da se ta znanja steknu.
6. Potrebna znanja, veštine i sposobnosti
Prilikom identifikacije znanja, savet je da se postavi pitanje:
- "Šta je to osnovno što zaposleni na ovom radnom mestu mora da zna da bi uspešno obavljao poslove na njemu"?
- Školska sprema je nešto što se podrazumeva (to je neophodan, ali ne i dovoljan uslov za rad).
- Dovoljan uslov za rad predstavljaju konkretna znanja koja su primerena za odgovarajue radno mesto.
16.3.2018 40
Stepeni strune spreme u Srbiji
I stepen — nii razredi osnovne škole (4 godina za stepen; 4 godine ukupno)
II stepen — viši razredi osnovne škole (4 godina za stepen; 8 godina ukupno)
III stepen — trogodišnja zanatska škola (3 godina za stepen; 11 godina ukupno)
IV stepen — etvorogodišnja struna škola (4 godina za stepen; 12 godina ukupno)
V stepen — etvorogodišnja zanatska škola (4 godina za stepen; 12 godina ukupno)
Stepen strune
Specijalizacija u medicini Specijalistike akademske studije (60 ili 120 ESPB)
II nivo VII-1b Master (300 ESPB)
I nivo
VI-1 Osnovne trogodišnje akademske studije (180 ESPB)
Osnovne trogodišnje strukovne studije (180 ESPB)
Veba Opisi radnih mesta u restoranu