SAVEZNI SEKRETARIJATZA NARODNUODBRANUZAMENIKNAtELNIKAGENERALSTABAORuANIH, SNAGA SFRJ tA KoVP R I R U N I KOPLANINARSTVUI ALPINIZMU1989.I. POJAMI KRATAKlSTORJJATPLANINARSTVAIALPINIZMA ..2. OSOBINEI PODELAPLANINA ..3. OBUCI I NAZM PLANINSKOGZEMLJl8TA .I ) Uzvienja .2) laravnjeni oblici .3) Udubljeni oblici , ..4) Nagnuti oblici .5) Oblici usteni .4. PODELAPLANI NAPOVISINAMA I POJASEVIMA .5. IZGLEDI OSOBENOSTI PLANI NAZIMI .l) Vrste snega .(1) Novi sneg .(2) Stari (uleani) sneg ..6. KLIMAI ATMOSFERSKEPRILI KE UPLANINI .I ) Prognoziranje vremena .7. OPASNOSTI UPLANI NI I MEREPREDOSTROZNOSTI .l) Opasnosti .Reenjem Upravepe adiie, in. br. 488-1,od28. 03. 1989. godine. ovajje odobrenza ko- uobuci planinskihi brdskihjedinica.Objavljivanjem ovog stavljase van snagePlaninarstvouJNA, Pe-120, izdanje1968. godineUDK356. 114,7963 (035)DALO, Nikola oplaninarstvu i alplnizmu/ [autor DaleNiko-la]. - ( Beograd} : i novinski centar, 1989([ Beograd: Vojnatamparija]). - 433 str. :ilustr. ; 17cm. -(Biblioteka literatura; knj. 859)Podatak oautorupreuzet sa preliminarija. - Na vrhu nasl. streSaveznisekretarijat zanarodnuodbranu. Zamenik GeneraltabaoruanihsnagaSFRJ zaKoV. - Tira7000 pri-meraka.a) Planinarstva- Oruane snage SFRJ -b) Alpinizam- Oruane snage oplaninarstvu i alpinizmuII OS sadri optepo-jmove oplaninarstvu. alpinizmu, planinskomzemljitu, klimi,atmosfers kimprilikama, opasnostima i merama predostro-nosti II planini.tl je (opi sana) osnovna, specijalna i druga planinska oprema, sredstva i oprema zaspaavanjei transport, sanitetskai intendantsko ljudstvauDetalj nije je tehnika kretanja uplanini uletnjimi zimskimusl ovimapo tra vnatim, kl izavim, kamenitim, sne-nim. strmimi drugimkarakteristikamazemljita, je namenjenzaobuku planinskihi brdskihje-dinica JNAi Teritorijalne odbrane.CIP - Katalogizacija upublikacijiCentralnabibliot ekaJNA,,lUVODSADRZAJ... .. . .. . ..... .... .. .... ... .... .... .. .. ... ... ......Glava IOPSTE ODREDBE9I I1317192020212124262727282932343452) Snene lavine 40. 3) Spasavanjeusnenimlavinama 478. ZIVOTI RADUPLANINI 54GlavaIIPLANINARSKAOPREMAI. OSNOVNAPLANINARSKAOPREMA 712. TEHNICKAPLANINARSKAOPREMA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 733. SPECIJALNAPLANINARSKAOPREMA 744. METALNEZAGLAVICE - NAPRAYEZASIROKEPUKOTI , R5. POMOCNAPLANINARSKAOPREMA 976. OPREMAZASPUSTANJE 1067. OPREMAZAPENJANJE 1098. SREDSTVAI OPREMAZASPASAVANJE I TRANSPORT 119I) Planinarskanosila..Mariner . . _. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1192) Komplet zaspaavanje 1223) Ostalasredstvai opremazaspaavanje i transport . 124GlavaInTEHNIKAKRETANJAUPLANINI3) Koritenje l piO" - .0-zaosiguranje _ _ _ .4) Kretanje grupe po otvorenoj i glatkoj srentS) Veranje uodacimai procepima .6) Veranje nagrebenima .7) veranjei veranje nateimstenama .8) Pripremazausponi ocenjivanje teine pravca . . , ..9) Silaenjei sputanjenastrmimi okomitimstenama10) Samospaavanje _ : .ll) Postupak: pri padu .12) Dizanje i sputanje opreme i naoruanja .13) Izradaodplaninarske uadi zaplaninskihrekaiklisura .6. TEHNIKAVERANJAUZIMSKIMUSLOVIMA .I) Karakteristike snegai zasneene stene .2) grupe . _ .3) kretanjaposnegui ledu .4)Tehnikaveranjauzstrme, snenei lednepadine .S} veranje .6) Osiguranje uledui snegu .7) Tehnikaveranjai sputanja usteni pokrivenojsnegom7. PRIVREMENA I STALNAOSIGURANJANAPRELAZIMAPREKOOPASNIHMESTA ." .19 0"208215217226231246261265272284284286286296310313319322I. OPSTI POJMOVI I PRINCIPI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1322. KRETANJEPOTRAVNATTht I KLIZAVIMTERENIMA . . 1373. KRETANJEPOKAMENOJ DROBINI I SNE2NICIMA 138l ) Kretanje pokamenoj drobini 1382) Kretanje posnenicima 1404. KORISTENJEPRIRODNIHI VESTACKIHOSLONACA . . 1415. TEHNIKAVERANJAULETNIIMUSLOVIMA 151I) Opti pojmovi i pravilaprilikomveranja 1512) t vorovi i vezivanja i grupe 153( I) Kontrolaslaganjauadi _..... .... . .... . . 171(2) Navezivanje i grupe 1736GlavaIVORGANIZACIJASPASAVANJAUPLANINI ULETNJIMI ZIMSKIMUSLOVIMAI. SPASAVANJETIPIZIRANIHSREDSTAVA 335l ) Spaavanje ljudi zatrpanihII snenimlavinama 3572. SPASAVANJE PRlRUCNIHSREDSTAVA 363I) Sredstvazaspaavanje 3632) Sredstvazatransport 3723. KOMPLETZASPASAVANJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3827GlavaVSANITETSKO UPLANINII. POZNAVANJE NAJKARAKTERISTI CNInH PRIRODNIHFAKTORAUPLANINI 3902. ISHRANAI ODEVANJEUUDSTVA 3953. HIGUENAPRI RAZMESTAJUJEDI NICAZAODMOR 3974. PRUZANJEPRVEPOMOCI l OBOLEU M 3985. SASTAVPRI RUCNEAPOTEKEZAPLANINU 423UVODGlavaVIORGANlZACUAPLANINARSKENASTAVBPRILoZIPrilog1 - kartonplaninars kogueta .8425433, - o planinarstvu i alp inizrnu uoruanimsnagama je na os novu literature i do-sadanjihiskustavai uoblas ti planinarstvaiaIpinizrna.U opti modredbama (glavaI) su: pojami istorijat alpinizma: oblici i nazivi planin-skog zemljita; podelapovisinamai pojasevima; izgledi osobenosti planinazimi; klimai atmosferske prilikeuplanini ; opasnosti II planini i mere predostronosti,te ivot i rad II planini. U posebnimcelinama je: planinarska oprema (glava II), tehnika kretanja uplanini (glava Ill), organizacija spaavanja u planini(glava IV), sani.e tsko (glava V), i organi-zacija planinarske nastave (glava VI). Tekst je ilustro-vanmnogobrojnimcrteima, fotografijamai tabelama. je namenjen prvenstveno stareinamaplaninskih i brdskih jedinica, stareinama Teritorijalneodbranei svim ostalimlicima koja seza iz- bor beni h dejstava u planini.Potpunopoznavanjei doslednaprimena ka uslov su za pravilnuupotrebui planinar-ske opreme i bezbednogboravkai dejstva u planina-ma, te za vojnika, stareina i jedinica II miru9i II ratu. Stoga su svestareine planinskihi brdskih je-dinicaduneda odredbeovog i daihprimenjujuu praksi. . . . 0 . .Svikorisnici duni suda svojamiljenjai primedbedokojih u tokunjegovog i primenedostave radi dogradnje i osavreme-njavanja 10G la v a IOpte odredbeI. POJAMI KRATAKISTORIJAT PLANINARSTVAIALPINIZMAPlaninarstvoi alpinizamnisufenomendananjice.Oni sejavljajuuXIV vekui intenzivnoserazvijajuunovijoj istoriji.Planinarstvai alpinizam jespartska vetinakojomsepodie spremnost pojedinca i jedinicepri sa- brds ko-planinskogzemljita; de o jeborbeneobuke specijalnih i brdsko-planinskih jedinica; del at-nost planinarstvai alpinizmausmerenaje navanjetekoprohodnog zemljita (zbog sta-za i okomit ih stena).Odavnoje postojalo interesovanjezaplanina. Prvi posetioci planina bili su pastiri i lovci.Prvi planinarski poduhvat preduzeojepesnik koPetrarka1336. godine, popevi se na vrhMont Van-teu(1920 m) uProvansi. Prvi zimski uspon izveo jel311. godineDante Aligijeri , pesnik Boanskekomedi-je, popevi senaPlatoal Soljo.planinarstvaunas bio je hrvatski pesnikPetar koji se1536.. 11godine popeona Velebit i Dinaru, i toopevaoudeluPlanine.O pravom planinarstvu - oosvajanju planinamoese govoriti teku novije doba Godine 1878. apote karLorens Vilanizer, sa lovcima MatevomKosom, LukomKorocemi Stefanom osvojiojeTriglav1864m) izpravca Bohinja.Alpinizamkaomasovnadrutvena moti vi-sanasports kimili estetskimpobudamaJavljase, tako- uXIXveku, kada seosvajajuvrhovi planinskihma-siva- Kavkaza, Hi malajai KordiljeraUsusa-vladani najtei pravci II stenama l ledu, anamnoge vrhoveodlazili supojedinci bez vodi-i pratnje. Uto vreme savladanje planinski masivDurmitora, Volujka i Otvarajusei prve kolezaobuku civila i vojnika. Bilojeto doba alpinizrna.Prvi svetski rat usporioje razvoj alpinizmai pla-ninarstva, jer suse ujednomdeluAlpa, na vrhovimaSarsko-pindskogsistemai u Karpatimavodileestokeborbe. Jedinice srpske, italijanske, aust-rougarskei vojske zauzimajuifrontnanajviimgrebenimai vrhovima. semnogaa vrhovi postaju po-sebno se poziciona odbrana l rovovski rat. Natekoprohodnomzemljit u borbepostajepro-blem, posebno kretanje, ukopavanje, snabde vanje iuopteivot i rad u tekimplaninskimprilikama.Stareine i vojnici nisuimali iskustvao vo- borbi II planini . pasumnogi nali smr:t. usne-nimlavinama, kamenimodrommal uprovalijarnaza- planinakoje jetrebalosavladati. Samoujed-noj snenoj lavini 1917. godine. prili komizgradnjevoj-nog putaprekoprevoja zatrpano Je250 zaroblje-nika. Zboguslova borbeformiranesuspecijalnealpskejedinicesaposebnomopremomiposebnim Prvi sve tski rat do-12kazaojedaseuplaninamamoguorganizovati i izvo-diti borbena dejstva razmera, bez obziranareljef i godinje doba.U drugom svetskomratu, zbog velike pokretljivost i armija, borbenadejstvanisu nave- planinskimmasivima, bar neduevremei nave- prostranstvima, semna Apeninima, Karpatima,Kavkazui na Dinari.Vojnoplan inarstva obuhvatacelokupnudelatnostjedinica na planinskomzemljitu i njihov ivot i rad(kretanje. veranje, obuka, borbenadej stva). Sa tim sesve jedinice(planinske, brdske, peadijske, iz- partizanske, TO i druge) kadautoku obukeili borbenihdej stavanaplanin-sko zemljite. Ueventualnom ratu borbenadejstva seizvoditi i na takvomzemljitu, pa se zbogtogamora razvijati vojnoplaninarstvoi alpinizam.zaosvajanje planina potrebnaje specijalna plani-narskaopremaAlpinista Fihtl konstruisao jeplaninar.ski klin dananjem.pobornik i tehnikejest ealpinist a Dilfer.U drugoj polovini XXvekaosvojeni sunajvii vr-hovi sveta- Himalaja, Karakoruma, Hindukua, TijenSena, Kordiljerai Kavkaza. NaAlpama susavladani na-jtei pravci uletnjimi zimskimuslovima. Go-dine1953. Englez EdmundHilari i erpez TanzingNor-kejosvajajuvrhsveta- Mont Everest.U osvajanju najviih vrhovasveta sudelovali su i al-pinisti iz Jugoslavije. Naeekspedicijeprvesu sepope-lepreko junihstenaHimalaja, Lhotseja iDhaulagirija,a 1979. godinenaialpinisti osvajaj uMont Everest pozapadnomgrebenu.2. OSOBINEI PODELAPLANINAPlaninezauzimajumali deozemljinepovrine. Na-stalesude lovanjemprirodnihsila, koje manje ili viedelujuidanas. Bilozbog uZemljinoj kori,l3bilozbog uticaja at mosferskih pril ika, planine nepre-kidno menjaju oblik. Zato se prema svompostankudele navulkanske, tektonske i erozivne.Vulkanske planine nastale su od uarene mase(magme), koja jepodpri tiskomizbijalauvid ulavenapovrinuZemljinekore. Zato seta vrsta planinasastojiodlave, pepelai peska. oblikvulkanskih uzvienj a jestekupa, saostatkomkrat erailibez njega, sa nejednakimnagibomst rana.Tektonske planinenastale su boranjem, dizanjemili sputanjemZemljinekore. Poduticajemtektonskihprocesanastali sumnogi planinski masivi, sa svojimvrhovima, oblinama, grebe ni ma. Dananji obliktihpla-ninamoedabude raznolik, astenesuuvidu nihslojevadebljinei oblika, zavisnoodotpor-nosti materijalai delovanja unutranjih, odnosno nihsila. .Erozivnepl aninenastalesuusledspoljnihutica-ja, vode, temperature, vetra, pai ivih pre svega, vrsteerozijetokomvekovamenjalesu spoljni oblikplanine, pa suoneizgubil ene-kadanj u nadmorsku visinu i dobile zaobljen oblik. planine, koje nisu due vreme na bil e izloen edejst vuunutranj ihi spoljanjihuticaja, relativnosui-ljatihvrhovai nisupoumljene, Najvieplaninesvetaujedno sui Poddejst vom zraka steneseutokudanazagrevaju, asebrzohlade. To je erozivnodejstvotemperature. Zagrevanj enije svuda jednako, povrinskislojzagreva seznatnobreodunutranjeg, toizazivarastezanje, dokse povrinski sloj sma-njuje, toizaziva stezanje. Timneprekidni mprocesomstvarajuse na povrini tla najpre male, a zatimsvepukotine, koje erozije, pre svegavodi,razornodejstvo.Erozivnodejstvovode, uztemperaturne prome-ne, pospeujerazaranjeplanina. Smrznuta vodauste-14IInamadelujena pukotine,daihproiri i slo-mi . Zbog togasestenelomei odvelikihkamenihbio-kova nast ajemanje kamenje kojese polakodrobi. Naviimvisinama, zbog promenatemperaturei padavina, delovanjevode jerazornije pa jei ras-padanje stena jejako. ?ejstvobujica, potoka, reka, tenanosasnenihlavmailira, to proiruj e planinske, doline, prevoje, grebene ivrhove. Snenalavinamoe prouzrokovati velikoraz-aranjeuumi, naseljima i podnojuplanina. Oblikdo-linazavisi odtogadali je nast aodejstvom ilireke. Prve imaju oblikslova U, adruge slova V .Promcnomhemijskestruktureod kamenja nastajeglinai odnosnoodneplodnazemljacrvenica, pa se takvimmestima stvaraju kr i golet.Voda otapa i odnosi kameni materijal, aos-tajuotpaci silicijurna, aluminijumai sl.Vetarsvojimstalnimstrujanjem, naobli kovanje planine. su tojvrsti erozije izloe-ni vrhovi grebena i presedline, sakojihvetarodnosimanje kamenj e, amoedarui i kameneblokovei da izazovesnene lavine. Kada sevetru pridrue i pa-davine, njegovorazornodelovanjese svojimdel ovanjem naoblikovanjeplaninanataj toputeve, hidrocentrale i naseljenamesta, regulieplaninskerekei jezera, otvararudnikei sl.Pl anine tri glavnevrstestena: sedi-mentne, eruptivne i stene kristalnihkriljaca.Sedimentnestene nastale suod nekadanjih na-slaga otopljenog materijala, koljki i pueva sa dnamorai jezera. Takosustvoreni vodoravni slojevi, kojisuse tektonski uzdigli i obrazovali 'je-dandeo, uglavnom, podnoje plani na. Prilikompo diz-anj a, slojevi su menjali poloaj, od paralelno-hori zontalnihi blagonagnutih dookomiti hi pr evisnih.Sedimentnesteneprepoznajusepoparalelnonaslaga-15nimslojevima, pokojima se nalazesve vrste so, kreda i drugo).Eruptivne stene nastale su,nekada-njihrastopljenihmaterijalanaZemljinoj kori. Toje, ustvari, prvobitnamasamagme izunutranjosti zemlje.Razlikuju sedubinske(intruzivne) stene, nast al eutiski-vanjem magme upukotine Zemljine kore, i iz-livne(efuzivne), nastaleizbijanjemmagme naZemljinupovrinu. Te stene sumasivne, zrnaste i kompaktnestrukture, a ihgranit, kvarc, sijenit, porfit,bazalit i dr.Stene kristalnih kriljaca su nastale odrastopljenihmaterijala, aglavnaimjekarakteristikat otosuizrazito sloeneII vidu Cestosu veomaiz-lomljene. ihgnajs, mikai st , laporidr. Ste-ne kri stalnih kr iljaca se nalaze u podnojuplanine. stene, koje suznatnimdel omsastav-ljene od gvozdenih i aluminijevih oksida, veoma sutronei podloneraspadanju. Veoma suopas neza ve-ranje, jer zbogkamenjakojeseveomalakoodronjavane pruaju sigurne oslonce. Obilujukamenimodroni-ma. II podnojustene i ulebovima, Prepo-znaj u se po boji. Najlake se brazdama, procepimai vezama po-jedi ni hslojevaVertikalno stena prekose-dimentnih naslaga vrloje teko, pa zato treba traitipojedineveze, pukoti ne. lebovei sl. je otea-nosilaenje. Zbogtoga, kadgodje trebasila-ziti pravcempenjanja Tavrstasteneunaojzemlji jenajrasprostranjenija.Stene od veoma su i glatke,sa retkim ali osloncima, jer vodasa njih odno-si savneotporni materijal. Raspoznajuse po izrazitobeloj boji.Granitnestenesu najpogodnije za veranje. Granit-ni masivi supootrimgrebenima. tor-16Injevimai zubima. U stenamaimasolidnihoslonacai pukotina za pobijanjeklinova. Znatno sumanjepodlone i hemijskomraspadanj u. Mno-gobrojnebrazdekojese premavrhujasnoob-eleavaju pravceveranja. U naimplaninama granitnihstenaimavrlomalo.kriljastestenevrlosukratkeislojevit e: iziskuj u opreznost prilikomveranja. pasunepodesneza obuku. Kada godje takve stenetreba sa- po grebenima. Treba voditi kako su sloene i kakoseslojevi zavravaju. Akosu slo-jevi sloeni jedan na drugi (kao cre pnakrovu), veranjeje teko, jer nepostoji dobaroslonac za noge i ruke,aako slojevi zavravajuuvidustepenica, veranje jeznatnolake. Pri tometrebaimati uvidudase poje-dini delovipri najmanjempritiskulome.Vrloje vanopoznavati otpornosti karakteristikepojedinih vrsta stena. Usled tektonskih zemljotresai stalnog erozivnogdelovanja stenepostajutrone. lakoselomei odronjavaju. Poto su slojevi raz-otporni na troenje. planine se neravnomernorazaraju. Namestimagdeje stena najmanje otpornastvarajusedoline, sedlai kr bine, dokse najotpornijamestauzdiukaovrhovi, tornjevi i grebeni. Spoljni iz-gledplaninezavisi odvrstekamenja, stanjatla, ispuca-lost i, geografskog poloajai klime. planine, imajujednu blau i drugu strmiju stranu, nakojimasejasnoraspoznajuslojevi sedimentnihstena.3. OBLICI I NAZIVI PLANINSKOGZEMUISTA, .Pojedini oblici planinskog zemljitanoseime-na (sl. l i 2).17II 12 13 8 9 l o 4 5 6 7 l 2 3Planinskilanac Dolinal

VisoravanKlisurrSl. I- Oblici i nazivi planinskogzemljitaI _brda, 2- J - kik, 4 - vrh, 5- sedlo. 6 - 7- hrid, 8- padina, 9- supadina, 10- venac, II - kosa, 12 - dubodol ina, 13 -prag. skok, stopa.Breulja k jenajmanjeuzvienje (nevieod 50m). je kupast ogoblika, sa blago nagnutimstrana-ma i jasno izraenimpodnojem.Brdoje ir e i due uzvienje, do500IDvisine, amoe imati vie Planinajevie i prostranije uzvienje, sastavljenood mnogih visova i udublj enja. Uzdie se vie stotinametaraiznad okolnogzemljit a. pl aninajeobla i povijena uvidu lukasapredgorjemi zagorj em.Gromadnapl aninaje kratkai ir oka, sa strmimstranama, razbacanim vrhovima i prostranimter enima.Pl aninski splet je od nekoliko planinaporedanih ujednompravcu.l ) UzvienjaSl 2. - Osnovnioblici U reljefuzemljital - Ion-nj,. 2- greda. J - lkrbina, _lIjeb, S - travnata povriina, 6- sipar. 7 - seena.8 - padma, 9- rebro, 10- prelaz, II - tensa. 12 - 13 - prag. skok, stopa.414I II II II II

IIf rI tII13;II- , " :4

fIJ..l, ,l.,, , _.!l 9,'t10I I I IIlI II I I II, ,,18 19Planinski lanac predstavljaplanine kojesupore-jednaza drugom.Planinskisistemnekolikopl aninskihmasiva sastava i oblika.Vr h je najvie uzvienje na planini koj e se otrouzdie iznadokoline.Grebenjeotra, duguljasta kojaimajed-nuotru i stenovitu stranu. On je sa abc strane ode1jendolinama, kanj onimai klisurama. spaja vrhovei na sebi ima obod i sl.).Biloje bl aggreben podjednake visine.Bridje ota r grebenkojise proteevertikalnouzstenu.Kamen, stena, nos, kuk, rog, zub, iljak. jesuna-jotrije forme pojedinih st enovitih uzvienjanose nekuoznaku, kao: crni kuk, babinzub i sl.Rameje vodoravni deo grebena ispod vrha.Sedl ojenajniemestonagrebenu. Ono prelaz.Kosaje izdvojeni ogra nak planine.krbinaje otar i duboko razmak u gre-benu.2) Zaravnjeni obliciVisoravan jeprostrana. zaravnjenai raznolikota-lasasti predeo nagromadnirnplaninama.Podje manjazaravan, bogata krakirn oblici ma3) Udublj eni obliciDolinaje prostranoudubijenj e, krozkoje potokili reka. Ona jesadveili tri strane okruenagre-benimaili vrhovima.Kotlinaje zatvoreno udubljenje u obliku kazana.20Klisura je sueni deo doline, sa veoma strmimstranama, ponekadi okomitimliticama.jecevkastoudubljenj enakrakimvisorav-nima.Kra ko polje povezane uvalekojeimajuzaravnjencdno.4) Nagnuti obliciPadinajedeoplani ne vrhai podnoja je nagib Sipar (dro bina)jeste kamenje koje padasa stenai rui se II njihovopodnoje.Ivicastene jekrajnji njen deo. se nalazi navrhuplanine ili nagrebenu.5) Oblici tl steniPojedini detalji i oblici II steni noseimena(sl. 3).Stenaje ka me na padina, nagiba od70ste-peni.Liticaje visokaglat ka stena velikognagiba.Previ snastena jesvaka usteni nagibprelazi 90 stepeni.Ni ajeplitkarupausteni, poli comiplafonom.Poli cajevodoravni pojasstene koji ide uporedosanjom, aje irine.Stubjeveoma deostenekoji seproteeod njenogpodnojadovrha. Onje sa obestrane og- jarugama.Procep je irapukotina u koju se moe stavitinogaili ruka.21Kamin - odakje procep usteni, dovoljnoi-rokdaII njegastane koji seprilikomveranjaos-lanja oobe strane.lebje veomasuenajarugapokojoj se sliva at-mosferska voda.Rebrojemal ot alasasto u steni.Terasaje vodoravna zaravan na kojumoestati nekoliko ljudi.6-- -Sl. 3- Nazivi j oblici deta/ja usteni1 - previsnaprevi s, 2-3 - polica, 4- stub, 5- procep, 6- kamin-odak, 7- Ujeb, B - rebro 9_teras a10- jaru ga. ' .22,Jaruga je koritast o udubljenj e koje brazdastenu povertikali. NjenodnosepretvaraII levak ispodkojegse nalazi sipar .Toranj jevelika okomitauzvisina koja jesamoIIpodnoju spojena sa ste nama. .Skok, pragill stopajesuokomi ti delovi stenenapadinama. Najmanja je stopa, zatimprag, askok jena-jvii deo.Grebenjeduguljastauzvisinakojasesaa bestra-ne strmo obruava.Gradina je iroka po lica koja je obraslatravomi grmljem. je viaili manja vertikalnazaravan sa ret-kimosloncima,Ljuska je veliki kameni blok pljosnatog oblika,jednimdelomodvojen od stene.Trbuhje horizontalna trbuastogoblika,sa svi h stranazaobljena.Plafon(svod) jeuskovodoravnousteni.Igla (zub) je iljasta kamenatvorevina od-vojena od stene.Pukotinajeproce pII steni II kojuse moezabitiklin.(pilja)jeili dublja udubina ust eni.Kuloar (hodnik)jestrmi procep dveoko-mitestene, koji senaglorui udolinui ukomeseletimoe zadrati sneg.Prozorje prolazkrozstenuili greben.Okrajakje mala duguljasta koja izgledakaoos tatakpolice.Bridje izrazitootar deogrebenakojisevertikal-no protee poste ni.Opalo kamenjeje palo i lei napolicama.Hvatl teje mesto u steni u obliku udublj enj aili kojeslui zahvatanjerukamai opiranjeno-gama prilikomveranja.234. PODELAPLANINAPOVISINI I POJASEVIMAPl aninesepr emavisini delenaniske - do1.000m, srednje - od1.000 do2.000 mi visoke - preko2.000IDnadmorskevisine.Naplaninskomzemljitur azlikujuse pojasevi granice zavise od visine. Na tu granicugeografskipoloaj, sastavtla, izloenost suncu i vazdunomstru-janju, vodeni talozi, nagib, padine, klimatske prilike i Na planinskomzemljitupostojepojasevi:Obradivi poj as obrazujudolinei kotline, a upo-jedi nimpredelima dosee i dosrednjihplanina. Grani-capojasapoklapase pri blinosagranicomstalnihna-selja, kojaunaimkrajevimadostiui do1.200 mnad-morske visine. prua najpovoljnije uslove za ivot i rad,jerima razvijenu mreukomunikacija, poljoprivredu, industriju. II tom pojasu jedinice mogu sve potrebe za ivot, rad i borbenadejst va.Poj as umaprostireseiznadobradivogpojasa. Unjegovimniim delovima listopadna uma,zatimraznevrstecrnogorice, anagornjoj granici i za-krljala vegetacija-bunje. Gornjugr anicu za pojedinevrste nijeodrediti, jer jeona II velikimplaninskimmas ivimamnogovianegoII niimi nase-ljenimplaninama. Tagranica u Sloveniji idedo 2.000m, a u Makedoniji do2.500m. Gr anicapojasa zavravase navisini 1.800IDnadmorskevisine. Utompojasu ima puteva namenjenih zaeksploatacijuume,koji mogu sluiti i za najteihmotornihvo-zila. U umamapostoje umski prostori sanaseljima koja mogu posluiti za smetaj jedi nica.Suma prua za maskiranje. nadejstvo zrna,mina, napalm-bornbi i sl. Onosvojimkorenjempovezujetlo ,i eroziju. Zimi24zadrava sneg i pokretanja lavina, a reguli e otapanje snegai poplave.Poj as panjakanastavljaseiznadpojasauma. Unjemu supovoljni uslovi za razvoj biljnog svetaveomakratkogvegetacijskogperioda, zbogniskihtemperatu-ra, velikihsnega i i snanih vetrova. Pre-laz umai panjaka, te granice drugihpojaseva. nisu Prelazni pojaszauzima100do200 m, a nekad i vie. Padine obrasletravom nisustrme, ali zimi suopasnezbogodronja-vanjasnenih lavina. Upojasu panjaka supastirske koli be i obori za sklanjanje ljudstva i stoke.Ti objekti moguposluit i zasmet aj jedinica. Ima bo-ljihkonjskihstaza, a vodedopast ir-skih koli ba.Poj as stenja I ka menj a nal aziseiznadpojasapa-njakau kojem goleti,kamenedrobine, steneilitice. Padinesu veomastrine. U najniemdelunal azi se odvaljeno i razdrobljeno kamenje, a u gor-njempadineprelaze u veoma izbrazdane i kreviteste-ne. Stazesuvrloretke. U predelimakulti visanihplani-naonesuobeleenei osiguraneza kretanja,a urejonimanajviihvrhova.Jedina naseobina su planinskei i me-teoroloke stanice, r azmeteneII blizinivrho-va, vanihprevojai puteva. Kapaciteti tihobjekatasu do60ljudi. Leti su planinske snabdeve ne svim potrebama za ivot dok su zimi mno-.gezatvorene. Trebada uratubiti unite-ne. Upojasustenjai kamenjanalaze se nmogobrojne ukojimaje, uzizvesnuadaptaciju. raz-metaj manjihjedinica.Poj as snegaIledajest enaj vii planinskipojas. Unaimplaninamanepostoji , semmalihizuz-etakauAlpi rna, Prokletijamai Durmitoru, gdesesneg. zadravapreko cele godine.25S. IZGLEDI OSOBENOSTI PLANINAZIMIZbog snenogzimise menjaizglediob-lik planinskogzemlj ita. Orijentacijaje vrlo teka, jermnoge objekte pokrije sneg. Pokriveni velikim namasnega. teeserazlikujuplaninski pojasevi, naro-pojas panjaka, stena i kamenja.SnegII tesnacima moezavejati stazei puteve, po-tokei jezera, pajetekoutvrditi gdesenalaze. Sneninanosi stvarajuse II usecima, udubljenjimai napadi-nama visova, na strani suprotnoj pravcu duvanja vetra.Visina snenih nanosa zavisi odvetra, vrste iko-snega i oblikazemlji taZavejanidelovi zemljitamorajusezaobilaziti iliihtrebaazemljitesakojeg jesnegodnesenpruadobreuslove za brzi po-kr et.Snene mase moguznatno izmeniti nagibpojedi-nihpadina Na tonajvievetar koji sagrebenaivrhovadonosi snegnapadinei zaravnavaih. Naglat-kim i strmim padinama rue sesnene lavine, a na gre-benimai vrhovimastvarajusnenestrehe, prekokojihje kretanje opasno. Visinasnenog je II odnosunanadmorskuvisinu.Maskiranjui kr etanjuprekopadinazimi trebapo-svetiti velikupanju. Jaki vetrovi i mrazevi zahtevajuvelikuizdrlji vost jedinica Sneg deblji od30 cmznatno nakretanjepeadijskihvisinesnega smanjujesei brzina kretanja: na sneguvisine30cm- 3km/h; SO cm- 2km/h; 70cm- l km/ h. Nasnegupreko70cmpri kretanju se stavljajukrpljeili Tovarna grlaudubokomsnegukori ste puteveili izgaenestaze. Motomavozilausneguvisinepreko100 cmvezana su zaputevekojima mogudasetekposle prel a-.enja r eka i pot okazavisi od debljine leda,se stanje moraispitati pre svakogprelaska.26Sneg nudi izvesnu zatitu oddejstva vatrenogoru-ja. Onsmanjujerasprskavanjebombi, granatai mina,ali zato osmatranje pogodaka.l ) Vrste snega(I) Novi snegnije pretrpeonikakve promene, me-kan je, a zavisnoodtemperaturemoe dabudesuvilimokar, napadinamaje nestabilani klizav. Novi snegmoedabudepr anjast, perj ast, vlaan, sadr ailisolika i povrinski sre.Pranjasti snegsastoji se odsitnih - ig-licai padapriveomaniskimtemperaturamaI nave-likimvisinama. Noenevetrom, iglicepranjastogsne-ga udaraju u lice, izazivaju bol i osmatranje.NatomsnegunosePerjast sneg, pada pri veomaniskimmai kadanema vetra Kristali suveomadugi,paperju, pa ihdignedaakvet ra Odnjega senemoenapravitigrudva. Kubni metarsnega t eak Je10 k.g. pada na temperaturi ispod nulastepeni. Pahuljicesu male, lakei odnjega nemozenapraviti grudva. Kubni metar snegateak Jeod30do60kg.Vlaannovi s negpadakadajetemperaturaokoOCuvidu sneni hkristalaspojenihupahuljice.a nekad i krpice. Od njega se mogu pravi ti grudve.Moe da nastane i kada posle padanja suvog snegatemperaturanaglo porast e.zakretanjeje vrlo teak,jer selepi zasaonice, i krplje, a brzonakvasi. Izaziva snenelavine. Kubni metar snegateak jedo150kg. Akoposlepadanja snega sm-rzavati, vlaannovi snegse pretvarau Sadraill sollkanastaje kadasnegpadakrozvla-anvazduh, pa senanjegovekri staleskupljajuvodene27kapljice koje se u hladnijemvazdunomprost oruza-r;>rzavaJu. Sod ra pada uobliku belih nepravilnihkug-lica,. Povr inskis re(kor a)zapravoi nijesneg. Onna-staje na veoma snenoj povrini. smrzava-njemvodenihpara koje dolaze iztoplijih donjihslojevaTako se na povrini stvaraju razni kristali po ko.JIma klize,umkao da se ide posit noizdrobijenomstaklu.(2)(ule ani) snegpoduticajemtemperaturei . i prekristalizacije post ajezbijen, aspoljnisloj Jeuviduzrnaca Tosedeava ug-lavnom25posleprest ankapadanja snega. Moedabudekrupnozmasti, finozrnasti, srenec (fim) srensnegi ' Krupnozrnasti sneg nalazi se, II niimslojevimasnega.zrna je od 2mm, zatose ne slepljuju, a obrazuju klizavupovrinu.Finozrnastl sneg sneni krist ali ncprelazl 2mm. Najvie gaimaII sredini snenepo-vrsme.Srnec (firn) se tokomtoplogdela dana raskvasi;vlaga smrznei takonastajupovrine pogodneza U dubinama. akasnijei napovrinisnegostajemokar, kada je dandui i topliji, akada su on se nesmrzava- ostajemokari nazivase truli sneg,SrensepojavljujeII oblicimai zbog raz- uzroka. Nastaje kad a se povr ina snega, zbogtoploteili kie, navlai, paponovosmrzne i stvrdneIIkoru, koja pon ekad izdri i masu Nastaje izbog vetrakoji sneg sabijautvrdukoru, ka- mutnobeleboje. Takav sneg jenepogodanzakretanje. jeopasanzajerizaziva28povrede nogui lomovepuca?j a korepo-kretjedi nicase lako otkriva, nocu.snegnastaje II unutranjosti snene povr-ine, aposebnona dnu, kadase starime-njai oblikujekristale. sneg mjemogu-stisnuti u grudvu, jerje .zrnacamnogovazduha Iako je suv, on kao vod:, I Idealnaje podlogazalavine. Ako nastane vazduhkoji izlaziiz snegaprouzrokovalepiskavzvuk,koji upozoravanaopasnost odlavine,Sneg jeveomadobar toplotni izolator. Temperatu-rasnega na povrini jednakajedokje na d ubini od 80do 120cmoko Oe ihod-3do- IOC. Nadubini od20cmtemperatur a Je priblinavrednosti spoljne temperature.6. KLIMAI ATMOSFERSKEPRILIKEUPLANINIUspeh zadatakaupl anini zavisiodvremenskihI?ri-lika, u visokimplani nama. OlUJa. vetar, kia.magla, snena vejavica i druge vremenske nepogodemoguznatnooteati izvrenje zadatka.Pl aninskaklimaodlikuje se vo-denogtaloga, kratkimi sveimletima, a dugim. hlad-nimi snenimzimamaZimase uplaninskimkotlm.a-ma nagomi lava hladan vazduh koji struji sa okolmhplani na. Onsedugo zadrava, akosupokri venemaglom, pa su dolinehladnijenegoobroncii vrhovi. zavreme letakotlinese zagrevaju negosusedni vii predeli, pa su zatotoplij e.Planine kojesu poduticaj emprimorske klime i.z-loene sujakimvetrovima(burama), kOJI .n.ecele zime, aponekadsusnegomIhkiom.29- .Juni vetrovi u Alpima i irokona Pr imorju)izazivajunaglotopljenjesnega, a kodljudst vazamor inervozu. &:vern.i vetrovi suhladnii vrlo jaki, naPrimorju, vetar donosi lepo, ajuni loevreme. Ceste1 Jake su snene vejavicei onji-mase moravoditi Razlike dnevnih i temperatura uplarunamaveomasuvelike, navisinamapre-ko2.000m, pase moravoditi omrazevimaIItoku i smetaju jedinica.StanjeII atmosferi semerenjempritiskatemperature, vlagei st rujanjavazduha. zamerenje pri:tiskaslui nambarometar. Za upotrebukorist ese . barometri (aneoridi), Vazdu ni pritisak je namorskoj povrini gdepritemperaturi O'Ciz-nosi 1013,08 !"ilibara (mb). Taj pritisakna svakih10 mvisinske razlike padaza 1,33 mb. Promenompritiskamenjase igustinavazduhaRedakvazduhna visok implamnamaoteavakretanjei kod izazivavisin- bolest. Kod zdravogorganizmasimptomi sejav-ljajunaoko 3.000mnadmor ske visin e.Odpritiskazavisi i vreme. Nizakprit isakje pred-znak vremena. Cikloni anticiklon jesuvazdunemasek.oJe,sestalnoiz visokogprema niskogvazd unogpritiska. Nakonciklona do-landorazvedravanjai Kada kazaljkaba-rometra brzo to jeznakpogoranjavre-mena, a kada brzo I raste, tojeznakdo-brog. vremena. (dolazi anticiklon). Blagpor ast kazaljkeill njeno zadravanje u Ist ompoloaju znakje lep ogvremena.zagrevanja vazduhazavisi oduglazraka, oblika i Zemljine povrine. Za zagrevanjevazduha Je vreme. Najvia ternpe-raturavazduhaje oko 14sati, a najniaposle 30Zbog zagrevanja vazduhaII planinamasestalno stvarajulokalne struje. Dnevni i vetroviredovnisuudoli nama. U tokudana, od10 sati,vetarduvaizdoli nenavie(dolinski),au sesmiruje, dabi oko 10 sati daduvaka dolini(planinski). Tapojava jeskororedovna, panjenizosta-nakupozoravanapromenuvremena.Oblaci sunajvidljiviji meteoroloki elemenat. De-limaihnavisoke: ciruse, cirostratuse i cirokumulusekoji se nalazena visinama od10.000 do6.000modtla;srednje: altokumuluse i altostratuse na VISInama od5.000 do2.000modtla; niske: kumuluse,luse, nimbostratuse, stratusei kumulonimbusekOJI senal aze na visinamaod 2.000do200 mod tla.Cirusi sesastoj eodledenih jer jetem-peratura okoline nia od OC. Videse kao tankeI svetleprugekoj eizgledaj uvisokei daleke. Kaddolazesaza-pada donose kiu.Clrostratusl izgledaju kao koprena, kaotanki list ovi. Slabesjaj Sunca, akadase unjegagledavidi se prsten. Znaksuskorogpogoranjavremena.Cirokumulusi (nastaju na rebrima cirusnog sloja),pojavljujuse uobliku belihpahulj ica ili kuglicap danihII grupe. Ukazujunavelikubrzinuvetra" .VISO-kimslojevima. odnosno na vetraII pnzem-nimslojevi ma atmosfere.Pojava visinskih oblaka najavljuje skoro pogora-nje vremena.Altokumulusi izgledajukaogrupapravilnoraspo- grudvi. Sivobele suboje i sucirokumu-lusima, ali suraireni. Sastojese izkapljicavode".Isp-red Sunca i Meseca vide se kao dvaprstena. Ukazuj una vetarusrednjimslo-jevima.31Altostratusiizgled ajukaokoprena sive ili plavkas-te boje., Sastavljeni suod vode ili snega. Kroznjihse Suncevidi kaosvetla asenke nazemljisuoslabljene. Veoma retkodonose padavine, koje ve- ne stignudozemlje. .Kumul onimbusi sugigantski oblaci prouzrokova-ni ulaznimi silazni m strujanjima vazduha Kada sespustedonose jakepljuskove, snegili grad, uz jakugr-mljavinu. Odkumul usaserazlikujepotometoimjevrhvlaknastog izgleda, teseugornjemslojuproirujuuobliknakovnja. Pljuskovi iz kumulonimbusazahvata-jusamouska Kumulusi izgledajukaoveliki bregovi ili tornjevi.Kada jevedropojavljujuse ujutro (oko 10 sati), najiz-razitiji suoko1&-18 sati, a nestaju. Znaksulepogvremena, aako ihje mnogo, znaksune vremenaStr atokumulusI se sastoje iz tamnih kuglast ihgrudvi izgleda ljunka, don ose izmaglicu i vrlo sitnukiu.NImbos trat usi predstavljaju prave kine oblake,belosive boje ugornjemdelu, au donj em.Dajutrajnukiuili sneg. seprekieispodtihoblakastvarasloj niskihrastrganihoblaka, u a kasnije spojenih.Stratusi su sloj oblaka, magli,koji donosi vrlo sitnu kiu.Nimbusi susivocrni oblaci koji u leti iliujesenkadase spuste uzrokujuplj uskove.1) Progniziranje vremenaVreme dasepogoravakada jenebotam-no sazapadne strane, pritisakpada, aoko Sunca sevidi nekavrstapr stena, Mali kumulusi naglose razvi-jaj uu velike, uzdiu se, a krajevi izgledajuka o32II obliku ci sa Jutarnji kumulusi donosekiu ili vetar.a up zoravajunapogoranje. Cirusi koji postajusve ':lsledeih nii oblaci , ukazujunaloevreme.p oljanjevremena nastupiti kadasukumu-lus a nebuupopodnevnimletnjimsatima. Jutarnjamaglakojaser azvijaili nestajeznak jeda jeiznadnjelepovreme. Lepo vreme potrajati kada sekumulusiformiraju u tokudana.nevremenaII planini se moe pue-ketanje gvozdenih klinova i u steni, a umrakusevidi kakoiz njihvarnice. Tosemoeprimet iti i na cepinui metalnimdel ovima.nastaje zbogtogatooblaksvojimelektricitetompri- elektr icitetsuprotn ogpredznaka, kojim jenabije-napovrinazemlje.Stenei kamenje na povr ini tla prenevremena po-stajuvlani i na njima sekapljice. Promenuvremenanajavljujetreperenjezvezdai intenzivnijedo-piranje zvuka izdalj ine (voz, zvono, automobili). Akoseublizini izvorazvukanalazi vieudaljenihstena, jekamoebiti i vie struka. Ona smetapridozivanjui sporazumevanjuuplanini. Ponekad bititekoodrediti odakledolazi poziv u ili odreditimesto i pucnja.Vremenske promene u planini sukratkotraj-ne i nastaju na vrlo prostoru. Pre polaskauplaninuzavremenske prilikesetrebaraspitati kodmesnogstanovnitva. kojenaosnovuviegodi njihza-paanja poznaje atmosferske pojave na prostoru.Vreme se moe prognozirati i naosnovi lokalnihznakova i pojava, ali zarazdoblje 1- 2dana.Znaci lepog vremena jesu: rast barometarskogpritiska; visoka vlagai njeno lagano opadanje;vedroneboi svedi oblaci; severni33vetar; jutarnj.!maglekojesilazeu dolinu; oblaci koji si-laze? vrha;4Zmena lokalnih vetrovaduvaju ud9linu, a danjuiz dolinepremaru:rpenilo' velike temperaturne r azlike l razlike u temperaturi u viim (visoka) i niimrniska}slojevima; dnevna kasno(oko' 10 sati) i pol akose pojavljuje na nebu.Znakovi loegvremenaJesu: pojava niskogpri-tiska (ispod 1013,08mb); postepen i pritiska. uzvisoku1pad pritiska; duvanj ezapad.mh, Jugozal'admh l . juni hvetrova: brzokretanjevisokihoblaka(cirusa I crrostra-tusa)odistoka; kretanjeoblakana "!sinama_visoki oblaci od severozapada, a niski oblaci odJU-gozapada; visoka relativnavlanost tikaI ne (leti je predznakgrmljavina I pljus-kova); itamnosivi oblaci rajnukiu; prsten oko Suncal Meseca; Jako r.u-menila; naglodizanjemaglei njenopretvaranjeII ms-ku 7. OPASNOSTI U PLANINI I MERE PREDOSTRO-NOSTI .l)OpasnostiPlanina, makolikobilalepai moebitii opasnaOpasnosti kojeprate II planini sui zaviseod oblika zemljita, sastava tla i kli-matskih prili ka. Opasnosti u planini mogu da subjektivne- predvidive i obj ektivne - nepredvidive.Subjektivne opasnosti jesu:. loa i kondicija, nepoznavanjeplanina1 uslovakOJI vladaj u njima, neuvebanost, nepanja, lakomislenost, prece,nJI-34,,,vanje saps enih nepotpuna materijalnapriprema valisavost i sl.Ob tivneopasnosti javljaju sen eovisnood veko g delovanja, pase mogu Tosu: at-mj) ers kepojave(oluja, vetar, poledica, sneg), kamenei snene lavine, visina.Prema vremenskimperiodi ma. opasnosti II planinimogu biti letnje i zimske.Letnj e opasnosti jesuatmosferske poj ave (oluja,kia, sneg, magla), ka meni odroni, klizanje zemljita, zraci, ujedzmija i korpija i razna oboljenja.Olujase pojavljujeiznenadai je grmljavinom. Opasnostodgromaje na vrhovi-mai grebenima, pa ihza vremeolujetrebaizbegavati,a jediniceskloni ti sa puteva, staza i prolaza koji su osi-gurani gvozdenimuadimai klinovima Najboljasklo-nita su duboke pukotine, mesta ispod stena. AkoII blizini nemasklonita, asituacijatodo-zvoljavapredmete odmetalatreba odloiti i odnjihseudalj iti. Oruj eseodlaenazemlju, takodacevi buduokrenute suprotno od vojnika i predmetaod metala.Ljudi seII steni morajudobropridravatiili vezati, daih vetar ilinapon strujenebiodbacio.sestav sakol enimapriljubljenimispodbrade. Do-dirna tela i podlogetrebada bude tomanja. Netreba dozvoliti nagomilavanjeljudst vai sto-ke, alogorsku prost orijuobezbediti poljskimgromob-ranimaPad avinesujakeII planini, pa potoci na-rastu, abujicerue i nosesve predsobom. Posle ve-likihkiapotocisepretvarajuurekekojesetekosa- astenesuklizave, tooteavakretanjeivera-nje. Nagle promene temperature, kia i mokra izazivaju nazebe i oboljenja. Planinska' uad postajuvlana, paje njimatee rukovati.35Magla se uplanini javljavrlo i iznenadno,to moe izazvati lutanje. Padine u magli izgledajust -onije, a odstojanja i visinenemoguse .o?rediti.Nailazak maglemoesepravovremenoprimenusa po-jedinihuzvienja. Zbog toga. uz karte. busol: .visinomeraili barometrai unapredpripremljenogazi-muta kretanja. treba koristiti i Kameni odronnastaje odvajanjemi padanjem ka-menja ili delovastene. akamenalavina nastajepada-njemkamenedrobine(sipara). Odronisu opasni napl anmama Odronjavanj emoe izazvati stokai vetar. za neke stenese. pocrvenoj. utoj i boji. moeiz dalj ineoce-niti da li su podlone kamenimodronima. Kamenadrobinaispodste neznak jeopasnosti ododronjavanja.Mere predostronosti protiv odronjavanja jesu:neprekidno osmatranje stena du . kretanja i,pravca odakleje odron; obilaenje mest a IZlo-enihkamenimodronima, aakosemoraju kre-tatisena odstojanjima vojnika; pri kre-tanjuuzbrdotovarna grlas,: vode naa na kolone; ispod opasmhstenakretati senjihovimpodnojemi tobliest eni; da seprilikomkre-tanja i veranja odvalj uje kamenje: se osumnjivimmestima; lj udi II kolom na SIgur-nommestudokoni isprednjihopasnomesto;obratiti panjuna todapl aninskouei drugaopremane zapinje za stenu ili kamen i prouzrokuje odron;stavljanje tabliupozorenja na opasnost i da ranije upu-patrol eizvetavajuoopasnimmestimaKlizanj etIa nastajeuvremetopljenj asnegaili ve-likihkiai je Uzrokzatrpavanja puteva. logorskihprostorijai poloaja. Znaci tIa jesupukotine .napadi nama, a sepodizanjembraneodnabij e-nogkolja sa popletomi vode.36 i zraci svojimtoplotnimi svetlosnimdej-stvomfi gudaizazovutoplotni udar visoki planinama i na predel,ima g.denema i . JUi opekot ine na kOI. a se sanadmorskomvisinom.U planinivrebaju i mnoge opasne ivotinje: vukovi,medvedi. divlje svinje, zmije i korpije,Vukovaima II svim naimplaninama, osimu Slo-veniji. Leti ive vrlosuplaljivii izbegavajususret saljudima. Opasni su jedino kadpo-besne i kad imje ugroen brlogi zimi. u nas iveurogu, Gorskomkotaru i crnogorskimplani-nama. 'Coveka ne napadaju semusamoodbrani.Divlj esvinj eopasnesusamokadasebr ane ili suranj ene,izbegavaju susret saljudima.Vukovi, medvedi i divljesvinjeopasni susamozapojedinca.Zmij eI kor plj eunaimplaninamadosta suret-ke i nisu opasne.Zmije sezadravajui uniimpredelima, ublizininaselja ili pastirskih stanova. Opasnesu prilikomvera-njaiYpuzanjakrozniskorastinje. . .Skorpij ese na lazeutrulomI li-suboje, 3-5cm, saizrazitokrivimrepom, kojimubadajurtvu. Opasnesuprilikom naga-za, sedenjaili dodira rukom.Zmij e mogudabudu otrovne ineotrovne. Neot-ravne su i vitke sauskomglavom.Otrovnicesui zdepas te, saizrazitimtamnima-rama glavaimjeiroka uoblikusrca) sajakoizraeni mtankimvratom, Zenice neotrovni hzmijasuokrugle, a zeniceotrovnicasuuske, uviduOt:ravnice naihplaninajesu poskok, I bosanskiargan.37Poskok ivi ukr evitimdelovima ij e i na-jopasnijaotrovnazmija. Debela jei bei od Naglavi ima mali a repjoj je crvenkast. (brka) voli vlanu i ot ruklimu. Glavajoj jeuoblikusrca, ali bez U alpskirnpredeli-ma se nailazi na potpuno crne Bosanski ar ganjevrsta kojaivi ucen-tralnomdelunaezemlje. Najvie sena padi-namavisokihplanina.Zimskeopasnosti jesu: magla,vetrovi.zraci, snenestrehe(krovovi )i snenelavine.je letnjoj oluji, s timto umestokie pada sneg i to jevelikom orijentaciju, osmatranje, kretanje, pa j disa-nje. Izaziva brzuiznemoglost i pospanost, pa moebitiuzroksmrzavanjai zavejavanja.Ljudstvotrebadrati prikupljeno i podkontrolom,a ukoli kosituacijadozvoljavatreba gasmesti ti na za-klonjenamesta. Prilikomkretanjanamestimakojasuizloena (grebeni, prevoji), poj edinedelove kolone treba povezati planinskimuetom, dasenebi razdvoj ili i bili uprovaliju.Pre maratrebapredvideti pogodnamestazasklanjanjeljudst vaodvejavice. U ako jenai maglom, moe da se zaluta. Zbog toga se trebasnabdeti rezervnomhranomi potrebnimbrojemsig-nalnih metaka.Zamorena i iznemogla lica treba evakuisati, jermogudabudu zavejanaUkoliko jeevakuacijaoteana,trebaihsmes ti ti uneki zaklon kolibu, umu)i signalomtraiti Ako se na ugovoreni signalnikone odazove, treba II nie predeleipo-godnasklonita. Kada jepoziv naugovor eni signal po- ondase naloi vatra, neprekidno se 38rukei noge ' spasioci. Na mraz suoset-ljivi prsti nogamai rukama, nos, ui i lice. Prozebledelove t a treba lagano tr ljati, a smrznute zat iti oddaljnj smrzavanja.zraci zi mi, vienegoleti, izazivajusne-no slepilo i opekotine na koi. zrakanasvakih 1.000mnadmorske visinezbogodbi-janja tih zrakaodmagle i snega, se zaoko15%. Opasni suzbogtoga to se nedadeluju.Snene strehe (sl. 4) stvaraju se na grebenima irubovimastena. Nastaju pod uticajemvetra i mogut- i ponekolikometaranadpadinom. Pod.teinommogu se odlomiti , pa treba biti vrl o opre zanprilikomkr etanjapogrebenima, umagli. Akose prilikomkretanjamorapribliiti rubu, trebagado-broosigurati. Mestasnenihstr ehaprekokojih jeopa-san prelaz mogu se ograditi uetomili zabraniti kreta-njevanstaze. Velikestrehe trebazaobilaziti. odnosnobirati pravcegdesustrehenajmanjei prelaziti ihpo-Strehese moguprelaziti uz grupekojaprethodno stazui post avljapri vre-SL 4. - Stvaranjeopasnihstrehauplanini39menaosiguranja, pase posle toga, preko strehe, pre-vodi jedinica. grupaprelazi poslednja i skidaprivremena osiguranja. Vrlovelikestrehe kojeoteava-ju pokret najboljeje odroniti eksplozivom, pri trebapaziti dasnenalavinane ugrozijedinicu.2) Snene lavineSnene lavine predstavljajuopasnost.Mestogdesesneni prekinuozovese puko-tina, air aokolina - pukotine. Put pokoj emlavina klizi nazivasekorito ilipovrina. Krajla-vine, mestogdesezaustavesnenemase, jesulavinskiostaci. Skorodanemamestagde nepostoji opas nostod njih, izuzev na grebenima i veomapoumljenomzemljitu. Uzroci snenih lavina jesuvelikemasesnegakojepadnuza relativnokratkovremei tempera-ture koje trajunekolikodana. Uzroklavina moe bitikia, jer vetar koji prenosi sneg sa jednog na drugomesto, te nagibi otkrivenost padine.Opasnost od lavine zimi sa prvimsnenimpad avinama. U visokimplaninama i leti moebitimanjihlavina. Posledice lavinasu te ke: od 100ljudizatrpanihulavini dubine l m, koji subez povreda, jedva 16 ostaneuivotu. Broj rtava je velikizbogstraha, telesnihpovreda, udara, prelomai tekogsnega. Zbog togaseljudiispodlavinemorajuspaavatinajkasnije dvasataposleNanastajanj e lavinanagibzemljita, stranasveta nakojujeokrenuta, reljef i pokrivenost.Nagibzemljitado 10 stepeni imamaloverovat-daprouzrokujelavine. Nazemljitunagiba 10 do22 stepenaretkonastaju. Nagibod22 do 45 stepeni po-voljanjezanastajanjelavina, anagibod45do60ste-peni jo je opas niji (ali lavine ni su posebno velike).40Ako je nagib iznad 60stepen' ionapadali sneg od-mahsklizne. 7 '.'u,Poloaj zemljitapremastranan,'asvetai 'prav-cuduvanjavetra, uslovljavabitne razlike. OJ?asnIJe susevernei strane, a june i zapadneoive tekna kadaotopli.Reljef zemljita i njegova pokrivenost nastajanje lavina. Strmine pokrivene travom, izlizanikanali, i sitno kamenje opasniji su od predela nakojimaima grmlja, i velikihstena. Opasnost po-previsi koji od napraveopasneprnelavine.Na pokretanje lavina i sneniStogaprenegotoseizvri pokret treba procenom, raspitivanjemkodstanovnitva) kolikoImasnega, posebno novog, na pojedinim delovima puta. Naopasnostodlavinai debljinasnega, takoto: 10-30 cm imaopasnostI; 30-50 cm roes- opasnost; 5G-80cmopasnost; BG-120cmvelikuopasnost .(ugr?ene usam-ljene zgrade) i vie od 120cmpostoji opstaopasnostkojaugroava celanaselja . . . slojeva snenogI njena poveza-nost, vlanost, masa, vrstai temperatura snega"':lstano-se ako se napravi preseksnegado zemlje. Istot ako jepraviti te st klizanj apo-jedinihslojevausnegu. Tose na kojaseeliispitati radi sigurnosti na zemlji tucekretati (toseradi norvekommetodomI snezrumkli-nom). .Test ponorvekoj metodi (sl. 5)izvodi senatere-nukoji setakotosenanizbrdici dotla is-kopa stajalite irine 90-100cm. . .Zatimse na irini 80 cm usecan klin kavrhuduine 50cm, anavrhuirine 40cm. Klinse41I ,III ,,,r--".-T SOanSEPOv'LACI PARALELNO SA-J-,ItWil80HSlOJ ZASlDJEH,,---aacm ,,IRINA SNEtNOGPROF ILA 90'00 cm,I-ISl. s. - Norvekametoda\III'"eSl. Sa. - Sn-etni klin42preseca dotla, pa sezatimspecijalno opatompovla-sloj za slojemparalelno sa nagi ID.Akosepojedinisloj pokrenepri lopatomsilomodOdo10kg, opasnost dasepokrenelavina jevelika, od 10 do20kg - srednjai od20vie-opasnost zapokretanj ela-vina jemal a. Dabi seusekaosneni klin(sl. Sa)otko-pavase snegirine 300cmdotlasadonjestrane,za-timse na duini od 200cmpobije tapprema komese usecajustranice trouglado tla. Prvi test se izvoditako to napopreko prekoklina. Akosepokrenepojedini sloj, opasnost jevelika.Drugi testseizvodi takotonizbrdopoklinu ide jednaosoba. Akose pri tome pokrene sneg, opasnost jesred-nja.testizvodedveosobekojesenizbrdopo klinu. Akose snegpokrene, opasnost je mala.Zavisnoodkvali tetasnega, lavinemogubiti odneslepljenogsuvog snega, neslepljenogvlanogsnega,slepljenogsuvogsnega i slepljenogvlanogsnega.Snenelavine, premavrsti pukotine, mogubitislep1jene (kloaste)lavine i neslepljenelavine -te) (sl. 6a) .snega koje skoro stalno pratizvuk, ukazujena todastrmina nijeII ravnotei i da je-dinicutopretrebaskloniti sa togKodtihlavinajepravougaonouodnosunapodlo-gu. ili manjepokrenu seniz strminu i lomesena manjekomadetako da na kraju postaju potpunositni Takonastajulavine slepljenogsnega.Nagomilannestvrdnut snegmoe dapokrene ka-menjeili drugi predmeti. Takve lavinese izire se uoblikulevkai nose sve predsobom.Koritopokoj emsespus tilalavinaizgledakaokruka.Premap ovr ini kli zanj a lavinesedelena: po-vrinske i temeljnelavine. Kod povrinskihlavina (sl.6b) jedanili vie slojevasnegakliziposlojusneganazemlji. Pojavljuju se zimi, kadanapada sneg, a43ne se ni urano Temeljnelavinena-staju ukada otopli. paoslabi vezivna snenog Onseotcepi oddnai saso-bompon ekadnosi gornji sloj kamenja i zemlje.Premapomeranjapost oj e: lavinei prnelavin e(sl. 6c) . lavinesastojeseodmok-rog snega, koji pri kretanjudajeposeba nzvuk.Neraz-vijuveliku brzinu.Prnelavine(sl. 6e, i 7) stvarajuseodnovog suvogsnega- koji padne na smrznutu podlogu. Na- suu januarui februaru, akoseposledugotrajnih padavina vreme razvedri i temperaturaopadne. Mogu sepojavitiusvakodoba dana(opas nostod njihtraj e2-3danaposle razvedravanja, anapadi-nama koje su potpuno zaklonjene od Sunca i posle8-10dana). Prne lavine imajuvelikubrzinu survava-nja (30D-SOOkm/h), zbog se stvaravazduni pri-tisak koji u obliku snenog oblaka rui sve pred so-born. Taj pritisak uzrokuje iteteumama i na-seljima - lako obara ljude, vozila, manje planinske i tako da sve onotose ispredlavinetekomoedaseskloni. Vazduni. pritisakjeopasan, jerje vazduhpunsnenih to izazivaguenje ljudi.Prnelavinenanose ljudstvui tee telesnepovrede.Stareine moraju poznavati vrste snenih lavina,uzrokenjihovog nastajanjai kakodasejedinicenajsi-gurnijepreveduprekozemljitanakomepostoji opas-nost odnjih. Pravcekretanjatrebabiratiprekoplanin-skihgrebena, du poumljenihrejona i ispresecanogzemljita, jerse natimmestima ne mogustvarati ve-like lavine. panju treba posvetiti kretanjui uuslovima vidljivosti. Trebanasto-jati dasekretanjeizvedeuranimjutarnjimsatimailikasno kada jesneg smrznut, pa jei opasnost ododronjavanja i stvaranjalavinamanja.222Lavine mokrogsnegaNeslepljene lovinelavineaj1Lavine suvogsnegaSl. 6. - Sematski prikaz sne nih lavinaal Vrstapukotine. bl Povriijnakli1.anja. e) pomeranjaSlepljene (klocste)lavinePovrinske lovinePrnelavine'-::-'''-'..._'-- ----l cl444546Lavina od suvog snegaSl.7. - Prna la vina ,Opasna mestane smejuse prelaziti (sl.8) jer se timepresecaoslonac II snegu. Takvamestaseprelaze ukoloni po jedan - upravnonadolinu, za- seopasnomestoi opetseII pravoj linijepopnenapotrebnuvisinu i produi kretanje. Uprotivnom,takvamestatrebaII koloni po jedan, save- odstojanjem, uzupotrebulavinskogueta. Ako jepotrebnodase padinasavladaucik-cakliniji, toura-diti namestimanakojimaimabunja, kamenjai retkog Padinuuvektrebatoblievrhu, gde ne postoji opasnost od lavina. Kodopasnih mesta postavlja se koji upozoravavojnikedazalavinskuuad, otka p-vezovena i krpljama. Na jakoopasnimmestima vojnicima se da skinukr-pljeidereze. grupenatakvimmestimatrebadaseodveu, sklonei daopasnost. Namestimakojase ne mogusnenelavinetrebaodroniti eksplozivomili vatrom. Pone-kad lavinu moe odroniti i koji pri vrhu padinekosinom njenoslonac.3) Spaavanje u s nenl mlavinamaUkoli ko i pored preduzetih mera zahvatilavinaonse moraboriti dane budezatrpani daos-tanenapovrini. Tosepostiepokretimarukui nogukao pri plivanju. Pre svega, trebaprisustvoduha i volje i to pre se os loboditapova idrugeopreme. Akojelavinaodmokrogsnega, netre-badozvoliti da dosavijanjatel a, aakoje prna,paziti dasnene neulazeII organezadisanje.Svi oni koji nisulavinom, duni sudanep-rekidnoosmatrajupravacnjenogsputanja, a daprate kojelavina nosi. Trebadobroza-47pamtiti mestagdesuposlednji l utni i delovi njihove opreme, jer to olaka$' pronalae-nje i spaavanje. Nadubini od 1msnegje porozan i disanje. a njegova masa izazvati lomove. na toj dubini postoji opasnost odsmrzavanja, pazatrpanogtopretrebai uka-zati mu I nadubini snega 1- 2mpostoji mo-opstankaII ivotu,ukoli kozatrpaninijezado-bio povrede ili seonesvestio. Natoj dubini manjajeopasnost odsmrzavanja, jer sneni imaiz-vesnusposobnost toplotneizolacije. Odtr aenj azatrpa-lih pod lavinomnikad ne treba odustati, jer postoji daseivi.Posl e odr onjavanja lavine postavlja sekoji prati pojavunovihlavinai otome obave tavaljud-stvo koje se na lazi naodronjenoj lavini (sl. 9). Poredtoga, moguseuputit i 1-2vojnika dogrebenaiznadla-vineradi kvalitetai snega,te mo-za ponovno odronjavanje. Oni se kadaje oteanoosmatranje, kada uslovi odronj avanjajopost ojei kada sespa avaju zatrpani uvelikoj lavini,paje potrebno angaovanj e brojaljudi.U istovremenalavinuseprvagr upa, posalavinskimpsom, kojapregleda povrins-ki sloj snegai otkriva tragove oonima koj ejelavinazahvatila i odnela. Pretrauje se cela povrina lavine.Mesta na kojima seneki predmet (cepin, tapovi, ranac) treba obeleiti .Dokgrupa pregledapovrinski sloj snega, starei-nasaiskusnimvojnicimapretraujelavinu, ceni doklesuzatrpani mogli biti i obeleavaglavni toklavinei najosetljivijamesta(u se moepozvatii gorskaslubaspasavanja). Prostorija koja se son-dirati obeleava se granjem, zastavicama,tapovima ili uadi ma. Mestanakojimasena-I,IISl. 8d. - prelaenia- izborpravilnogpravca nastrminiA - Pravacopasansamosa levest ra ne , B -pravac opasansaobestraneSl. Sb. - prelaska strminepeke i uz; k rpliil. 2 i ] _ mesta prilikomprel askasumine-Sl. Sc. - prelaskalavineSL Sa. - prelaska strminenaA_ polama latU prelaska st rmi ne Da B- mestogdese zavriavakosispust, e - mest oedese ostalideo"",.48 49Sigurno mestogde vojni citekaju dok ceta gruponeprede stnmnu,)lazezatrpani vrl oje tekoodrediti. jer ihlavinaodneti. Tamestasu uglavnomtoku!na krajulavine. tamogdese zaustavljaIZa kamenja. bunjem, u U ValI pa .nJlhprvotrebapretraivati, kadanemadovoljnoradnesnage i kadaje ostalo malovidnogvremena.50;Ukolikose povrinskogslojaotkr ijunikakvi tragovi. pristupasesondiranju(sl. 10).Prvose grubo sondiraju najverovatnija mest a.pa akosena njimanita neotkrije, pristupa sesistematskom(fi-nom) sondiranjucele povrine lavine.Ljudstvokojeizvodi sondiranjepostrojavaseII vr-stunadnulavine, takodasevojnici dodirujurameni-ma. Posletogarad takotosesondaprvopo-hadapri vrhu leve, azatimpri vrhu desnenoge, apo-tomII sredinu nogu, koje surazmaknute 50cm. Nakontoga na komandu stareinekoraknapred,vojnici koraki ponovoubadajusondukaoi prethodni put. Ukoli ko se pod sondomoseti kakavpredmet. otomese izvetava, ostavlja sondausnegu,a drugom se produava rad. Na sondom obeleenomest odolazi gmpazaotkopavanje. koja du sondetra-i predmet ili Nataj pretraujesepovrina. Ukoliko se raspolaesadovoljnorad-ne snagei sondi moeseobrazovativie radnihgrupa.za sondiranje moeposlui ti itapsa kogaseskidakrplja. Pr isondiranjupretrai sesvaki deola-vine. Sondese pobijajuoprezno dabi seizbeglepovre-dezatrpanihi po takodaulavini ostanuupljine. koje zatrpanima mogu posluiti kao dovodvazduha Komandirgrupe zasondiranje nalazi se nasredini i nekolikometara imad vrste, takoda vidi celugrupu. Ukoliko najavi opasnost odlavine, usnegu se ostavljaju krajnje sonde, a vojnici sebrzo skla-njaju u unapred zaklone.Ukoliko nema dresiranih planins kih pasa. u po- sepoziva gorska sluba spasavanja. U tom trebato manje hodati po lavi ni, kakobi pas mogaolakeotkriti zatrpanog. Akot oneuspe. ulavini seko-paju rovovi. Prvosekopajuuzdunirovovi irine jedanmetar, adubine 'premadubini lavine. zaradljudstvo51sepostrojavaII vrstu, narastojanju od3m. Moguse kopati i rovovi, odnosnorovoviodozgo. Izuzdunih irovova naknadno semoesondirati levoi desnoodnjih.Prilikom zat rpanih treba raditi oprezno,jerse mogudubokenesvestice, teki lomovinogu i rukui druge povrede.Subjektivne opasnosti mogu biti One su:- loa i kondicija.vaan jeele-menatpri kretanju II planini, a pri veranjuIIteimstenamai zimi. Opta iscrpljenostpojav-ljujeseredovno, touzrokujenedostatakvoljeiborbe-"nosti. Samo svestrano pripremljeno ljudstvo moe daotkrije tuopasnosti daizdri napreza-njaupl anini. St areinatrebadapoznaje ke i druge sposobnos ti vojnika i ukupne svojejedinice;- nepoznavanjeplaninai uslovakoji vladajuunjima;- lakomislenost, precenjivanje sopstvenihmo-i hvalisavost pojedinaca moe predstavljativelikuopasnost. Tomoenavestipojedinceda sepre-napregnus ciljemdaprvi na vrhi dasebrevrate, dasesaned ovoljnimosiguranjemspu-taj unizstenei sl, toje neretkouzrok TojeizraenoII grupama, paako starei naneupozori nato, moe i do povreda;- nepotpunematerijalnepriprememoguuticatina broja Nezailjene dereze ili ce-pin, slabo vezane cipele u kojima noga nije sigurna,odelokoje proputa i vlagumogudoprin etida se dogodi-l padovi sunamokromtlu,poledici ili snegu, kamenjuisl. Zbogtoga:,,,r25cmal25cm 25cmSI. 10. - Sondiranje. ) Grubo. bl Fino'15 cmb)\.1.' 1.,I..1, l. :r. ' ._L5253seuplanini hoda paljivo, prilikomprelaskasneni hpovrina. Prilikomveranjamoe cl ?zbogodronjavanjaoslonca, pa ga trebadobro Ispitatipre upotrebe. J edini.cu nikada ne treba voditi po kr-tomkamenjuIhlavinskorn _ lutanjeje uzrok II i magli.8. ZIVOTI RADUPLANINITeka prolaznost , nerazvijenekomunikacije, nedos-tatak ivotnih potreba i klimatske nepogode znatnooteavaju ivot II planini.Prilikezasmetaj i odmor, jedinica,II planini nisupovoljne. Uni impredelima nal aze seselaili zaseoci. su odvojene. paje tea kon-trolajedinica. Navisinamapreko 1.500m. moese, ra:samo na usamljene umarke, plamnske kuce lplanins ke kolibe. Dabisepoboljaliuslovi zasmetaj,se zemunice i drogi objekti za smet a] ljud-stva, stoke i materijala.U predelima viimod1.500ID morase nadotur, i za najmanj ejedinice. Zbogt oga, prilikom borbenihdejst avauplanini, treba predvideti snabdevanja. U predelima IIkojimaje snabdevanjet ovarnimgrlima, zadaturseupotreblj ava-ju odeljenja, aponekad ili improvi-zovane Regulisanje organizujesena prevojima, usponima, suenjima naputui o t-rimkrivinama. Pri kretanjuvozilapoputevima sa ve-likimusponimamotori sepregrevaju, t ouzrokujeza-stoje i znatno smanjenjebrzine kretanja.54U planinskimpredelima, kadasituacijatodozvolja-va, trebasekretati obeleenim- markiranimstazama(si. 11). Markacijese sastojeodcrvenogkruga koji jeII sredini ispunjenbelombojom. Oznake se nalaze na / kamenmbl okovima i st enama,neposrednouz planinskustazu. Osim znakova, koristesecrvenestrelice kojepoka zujupravceili tablesan a-tpisima koji u kojempravcu staza vodi ikolikoje vremenapotrebnoda se stignedopojedineplaninske ili vrha. Pojedini planinski pravci ob-eleeni sukaopravci zakretanj e Oznakesupost avljenenamotkevisine3 m. Ovestaze redovnoza-obilazerejoneukojima preti opasnost dase pokr enelavina. Tu sui osiguranjaII vidu stepenicaukle sanihustenuili od uadi igvozdeni hkli-nova. Na pojedinimmestimapostavljene su lest vice i Letnji perioduplaninamatrajeod majadokraja septembra. Utomperi oduklimatske prilikesu blae, pasuivot i olakani.li umskompojasumoesedovoljna mat erijala za izradubaraka i sklonita. li pojasu pa-njakaret kosenalazi slamaiseno, sezaprostirkukoristi granje, i suvatrava, a zaogrevzakrljalo li pojasu stenjai kamenjamanj e jedinicemogudakoris tei planinske (u moedasesmestido150, aumanje do30 ljudi). jedinice se razmetajupobi vacima. Ogrev sedonosi iz oblinjihumskih predela,Prilikomizrada mest a za bi vakovanje, pored po-znati h uslova, tr ebaimati u vidu da: mest o bude nablagoj padini sakoj evodamoelakoda danijeuzst ene ili kamene dr obine, gde postoji opasnost ododronjavanja kamenja i kamenihusova, te da nije iz-o55---N,I,OoSl. 11a - M ld. ar ranjestaza I o o up amm5756 . ..' .'. .':\1\ll'itfi..' .. _ J I,J1 III, , . ' , "-t J,(I, " " .. : -. ".:::: ;. ' . ' .- ; _.: :. . .-, "' - , J' _ ".: I..:;.: .,' : . Ul \ \ \\\ \\1 - ' ' .- . ',.... . ... ..... ,\ , ,II, 1\\,1 \. ' ' . ' .: . . ' .'' i ;,.: i' . : ,. ,. . " .' . , ',' :.':.: :: '..". :. ", -. "". , " .-- .' '... ........' ; ,: : , ' . . .. .. '' -' ' . ', .:.,,' ":' .' . " ", " -. " .' ., -- . - .,Sl. 12. - Bivaku vidubUl1arakomplaninskomzemljitu, bivaci nesmejubiti suvieizloeni zracima, jer se snegtopi, paje po-treb nosta lno obj ekata.Bivaci usnegusu:bi vakuvidubunara, rupa. partizans ki bi vak, bivaknaslonjen nastablo, bi-vak naslonjenna "lgloi bivakza broj vojni-ka.Bivak u vidu bunara (sl. 12) se kadanema dovoljnovremenaili kadakvalitet sneganedo-zvoljavaizradu drugih vrst abivaka. Podesan jekadaje- (dinkuuhvati ili kada u snenoj ljudstvotreba brzozakloniti. Visinasnenogzaizra-dubivka treba da bude najmanje 7G-80cm. bunaraza2- 3vojnikatrebadabude I m. adubinaza-jedn osa snegom130:-150 cmto sedenje. Bunarse pokriva (motka ma) i a-...loeno jakimvetrovima i kii. upljine na objekti matreba zap uiti mahovinom, travomi sl.Zimase uplanini ispoljava Prema traja-nju i svojstvima zapaaju se tri perioda: .- prvi. odoktobra do kraj adecemb ra, jesteperiodpadanja snega. Akopadne natemperaturi odOC. onseslepljuje sa zemljomi stvara solidn upodloguzaslojeve. Ukoli kosneg padananis-koj t emperaturi , on postajepranjav i nelepisenasm-rznutu zemlju, pa muje stabilnost slaba;- drugi, odjanuara dokrajafebruara, kadauviimpredelima nema padavina. Vreme je stabilno i lepo,bez promen a. Taj periodjenajpogodniji zaivoti radjedinica, i- odmartadokrajaaprila. jeste promenIjivisneni periodII kojemtemperaturestalnorastu. Sredi-nommartasnegmenja postajemekani mo-kar. to dovodi do snenih lavina. U najviimplanin-skimpredelima zasme ta]se mogukoristiti usamljeneplaninske i pojedine koje se prethodno Uprotivnom, jedinice se sklanjaju II snenebivakeili podatorekoji sepraveoddvaatorskakri -la, kojihse stavlja seno. slama i sl.Ljudstvo se moe zatiti od i ukopava-njempodsnegi izradom snenihbivaka, za-visnoodzemljitai kvaliteta 'snega, Sneni bi vaci po-trebni su, prvenst veno. nai viso-koplaninskomzemljitui svudatamo gdenemadrugihzaklona (uma, planinskih Prili komizboraprostorijezabivaktrebatrai ti dana izabranom mestu ima dovoljno snega, materijala za unutranj edrva za ogrev, danijeizloenojakimvetrovima, da mesto nije ugroenosnenimlavinama, dajedovoljnoprostranoi da jeza-klonj eno od osmatr anj a. U na viso-5859prilikomkopanja ne rui. zadvado vojnika iz-se ili repom takotosenapogodnommestuiskopaulazuoblikukrugaili rougla(60-70 cm), a' unutranjost sekasnijeprodublju-jedodimenzijakojezaviseodbrojavojnikai stava ukojemse nalazitiili Ulaz treba dabudehorizontalan, Utakvombivakumoguse izdrati rnrazevi (temperatura je za 15- 20stepeni viaodspoljnje). Podesanjezavojnikena u blizini putevagdese lakomaskira. Vremesaunutranjim zadvavojnika je30do40min,Partizanski bivak (sl. 14a) se od stabla granjedoseudozemlje. zaizra-du bivakapotrebno jenekoli ko donjih grana no povezati i ispreplesti drugimgranjem, azatimnanjih nabaciti sneg debljine 30-35cm. Uunutranjostibivaka, okodonjih delova stabla, okree sesuvino gra-njedovisine180 cmi sneg odzeml je. Ako se us-led spoljne ili unutranje temperature sneg topi, saunutranjestrane, granjamoguserazapeti a-torska krila. Takvi bivaci dobrosuizolovani i seII njimamoenaloiti i manjavatraVojnici se sme-taju oko stabla, a kad ima dovoljno mesta mogu seurediti i leita. Temperatura u unutranjostimoebiti15- 20' Cvia od spoljne temperature. bivak (sl.14b)moeseizraditii ispodsruenogstablai totakotoseprekogranjanabacasneg. Izunutranjosti biva-ka snegse i nabaca ispred ulaza, a granje kojesmeta seokree (sl. 14b). Grupa od est vojnikaizra-bivak zajedansat.' . '. . '"0' ' ' o'', ' /"'':--.:.bi'tQkauSlleZI"Klf padinirupa). ' ' . o tarskimkrilom, prekokojegse, radi boljetoplotneiz-olacije, moe nabaciti tanji sloj snegajeda seutaj bivak, na jakim smes-SI. 13. - Medvedarupaza2-4 vojnikaULAZti vie vojnika (3-4) radi odravanja toplotei predost-ronosti odsmrzavanjaTrebateiti dase brojtakvihbivakaizradi namanjemprostoru, radi lakekontroleljudstvaVremepotrebnozaizradubivakazadvavojnika je30minuta rupa(sl. 13) se ut vrdomsnegu(sneni nanos, streha. ostaci snenih lavina) koji se6061.,.;.... - .=::;...- . . -Bivaknaslonjennastablo(sl. ISi ISa)podieseu umi kada kvalitet snega neizradu snenihkocki, takoto se saizabr anog drvetaokreugrane(3 miznadtla), aokostablaopiekrug 3 misneg. U obodupisanogkrugana rastojanju od25 cmpo-bodu se motke duine 3-5 m, se vrhovi na-Sl. 15.- Bivaknaslonjennastabloi Sl. 14. - Partizanski bivakal Bivaklodgranjemstablab) Bivak po polomljenimstablom6263,SLI5a. - Bivale naslonjennastablo-skelaslanjaju na stablo. Naslonjene motkese konopcemili kajevimapri samomvrhuveuzastablo,pasedobijeniskeletisprepletegranjem. azati msena-baci snegdebljine 25 cm. Unutranjost sklonitamoeseurediti za ili stav. Ukolikosepodeavaza stav, sedite treba postaviti u vid u kr uga,tako dasuvojnici licemokrenuti kastablu. Dobra stra-natakvihsklonitaje utometosezanjihovu izradumoekoristiti bilokakavsnegi moesepodizati kadajesneni nizak. Radna podizanjubi vakaor-ganizuje se po grupama, pri jednagrupa motke, drugaih post avlj a. agranje mi nabacujesneg. Vreme bivaka za stav zadeset vojnika iznosi oko45min.64Sl. 16. - BivaknaslonjennascenuBivaknaslonjennastenu(sl. 16) setakoto se zajednu stranu bivaka koristi st ena, dok sespoljne strane zatvaraju snenimkockama (60 > "lab>=;P4De)Spojl!rlQ oba kraja ueta

strnno -

zadnja dlzategroti stranaSl.77. - izradeproJuinog alSpajanje jednogueto===:::@E::=:::m=4bl Spajanje drugog krojauzeta dobijutri paralelnapramena), pase pramenomdvaputa omota oko preostaladva pramena. Isti kraj krozobe napravljenei zategne. ToIsto senapravi i sa drugimkrajemueta, pase do-bro zategne. Krajevi uetakojiviseiz moraju bitidugi najmanje 20cm. Posl ejakih jeteko razvezati, ponekad i . . Kadase spajaj uuad raz- debljine. odnosje 5:3.. (sl. 78) upotrebljavasezaosigura-Oje pri usponu zapravljenje tog potre-banjesiguran klinili sidrite i garabin(samaticom). Garabinsa donjeunutranje stranemora160161-Pt.,; obl.ikDrugi obl ikSI. 80. - Prusikav mediiicirani -0-.".";- bl Zategnut -'- al omle nauei nagorobincJZategnut al duplog kroja b)slobodnog el Izgled ZQt egnutogzamkekroz osmieu krajazamke SI. 79. - izradedupleosmicebiti iroknajmanje3 cm. Taj os iguranja dovoljnojepouzdani ne zahtevanikakavnaporprilikomruko-vanja.Pali se zaustavlja poputanjemoko l mueta kroz da ne bi pr evie opteretio klin, ue,podlogu i . Dupla osmica (sl. 79) upotreblj ava se: prilikom. .pravljenj a seditaodueta, u kombinaciji sa grudnim,: ; navezivanjem; prilikomsput anja po uetu; prilikomupot rebeimprovizovanog seditazapovre- -i spasioca. se prema slici 79.' 162 .:,. .163dl Dupla garobinska b)Sl. 82. - Garabinska al krajevauetaugarobine) GarObinska sa Pruslkovmodificirani (sl. 80)upotrebljavaseumestoPrusikovogako jeuemokro, klizavoodblata, vode i leda. Pravi se takotosespojeni deo ueta omota na-jmanje dvaputaokoglavnog uetausuprotnomprav-cu Kroz seprovukuslobodni kra-jevi uet ai seoptereti, sestegnei hvataglavnoue, dokse moeslo-bodno kretati po uetu. Ako klizi, oko glavnoguetatrebanapravit i vieomota. Taj jenajjednos-tavniji zaizradui se veoma tekorazlabavii pomeri pouetu.Garabinski (sl. 81) upotrebljava se pri diza-njupalogili pri samospaavanjui prikr etanjupo snenoj padini uz ueta. Pravi setakotoseuzglavno uenakomese pravi stavigarabin sa maticom. Ugarabin se stavi spojeni deo ueta. pasezatimnajmanjedvaputaomota okouet ai garabinaII pravcu Op-dobrodri, dokkroz aJNezateglJt blAko garabinski aor clAko garabinski garabinski ne dri dobro ne dri dobroSl. 81. - isradegarabinskog 164165b)Pravtjenjeosigurova- dISpuManjei evoraclNo.metanjeosmiceigarobinaaJ PravljenjezamkeposlezaustavljanjaSl. 83. - Pravtieniegarabinske osmice i duplog osigu-ranja glavnoueslobodnoklizi, akoseonosloni oneku pre-preku(klin, garabin). pri uet agarabinski se stee i zahvataglavno ue.Garabinska (sl. 82) upotrebljava se zasputanje teretailiPravi se tako to seuekroz garabin i napravi za-mka. Drugimgarabinomse za ue,drugi kraj ueta u napravljenoj zamci iuekojeizlazi izgarabinakateretu. Kadseuezat egne, drugi garabinstoji takoda muje ma-ticasazadnj estrane. zapravljenj egarabinske upotr ebljavajuse samo garabini sa mat icom. Kadasesputatei teret, zakoji nijedovoljna jednostruka .nica, pravi sejojedna(dupla), paseobe spoje gara-binom.Garabinskom rukujesamojedan semenjanj emugla nagiba krajaue-ta. zabranjenojesistemomrukovati samojednomru-kom.zasputanje se moe kor istiti osmica (sl. 83).- provizorni (sl. 84) upotrebljavaseza ueta, prilikomprekida sputanjaili podizanja, radi produavanja uetai pri fiksiranjupalog prilikompr ekidasputanjailidizanja te-retaili palog Pravi se takoto sejednomru-komuhvat e oba kraja ueta ispod garabina, pa se pramenomnapravi priblino 60 cmduga koja se omotava oko pramenai sazadnjestrane i neop- pramena. Ostatkom okoobapramenanapravi se sigurnosni i II radi sigurnosti,garabin, akoje teret nauetu.Pletenica- kita (sl. 85) upotrebljava se za palog ili teretapresputanjaili diza-nja. Pravi setakotose vrpca, za-166167,,Sl. 85. - izradepleteniceI/ /I //I /\ /,"".... ",/ /--- ----------Sl. 86. - Kravatni timse na glavnomuetu napravi Prusikov Obaslobodna kraja vrpce cl va puta se omotaj uokogarabinaIIklinu. Zati msepravipletenicatakotose ide kraj evima vrpce sa jed-nogpramena na drugi, najmanje deset puta oko obapramena vrpce Prusikovog igarabina. Pletenicase toli kodokne budesigur-noda izdrati teret. Moeserasplesti i podoptere-Kravatnl (sl. 86) upotreblj avasezavezivanjebeskr ajnetrake. Na rastojanjuodkr aja tra-ke napravi se kroz koji se uplete drugikraj trake. sezati mjakozategne. Krajevitrakeiz morajuviriti najmanje 20cm.(sl. 87) upot r ebljava se za dizanje te-reta iliumest o garabins kog Pravise tako to se u uho klin a (garabina, postavecJPravtjenje,bl Zatezanje Cl) PravJjenje zamki za 'Sl. 84. - izrade , ,168 169(1)Kontrola slaganjauadiUadse kontroliu pr ei posleupotrebe, i tota koto se provuku kroz ake i ut vrdi da nisu Onase mogukont roli satii pravljenjemod20-30cm. Ako imapravilanpolukruguejedobro, aKrstasti (sl. 89) u potrebljavaseprili komza-vravanjavezivanjapriizradi improvizovanihsreds tavai zaspajanj edvazavojapri pruanju prve pase zato zove i ambulantni lJfQd : 2.;. neop1erec!enoJ cl usidrite_j go.rabinQ bl PrQvil no!ilQrabini i Sl. 87, - Garda- dvajednakagarabina, koja se otvaraj usprednjestra-ne. Uese stavi hori zontaln o, iza obagarabina, pasekr aj ueta ubaci u jedan, a deo kroz oba garabina. Za t aj se kori sti tonovijeue 11 nimili 12 mm, jer setakomoedi zatiteret, a doproklizavanj a.Kada se deoueta, di eset er etili pali klizanj ete r etaunazad, prili komprestanka di zanja tereta ili Devetka (sl. 88) upotreblj ava se prilikomizrademostovakod *)zbog t ogato jeiz njejedna-ko svaki pramen ueta, zarazlikuodostalihTaj selakorazvezujei posle op-Pravi seistokaoi osmicasaduplim uetom,samotose onanezavravanaonojstrani sakojesekrenulonegosenapravi jo polakrugai zavri sa sup-rotnestrane.\Sl. 88. - Devetka\*) kripacje sistemzadizanjeopre me od uadi iplaninarskeopreme.ISl. 89. - Krstasti 170171ukolikojeslomljena(nemapravilanpolukrug), uesene srne upotrebljavati.Glavnoplaninarskauemotasetakodase nei da imaju oblik slova0. Nakraju seostavi1,5 mueta, presavijeseprvi kraj, paseokocelog ue-ta omota njegov ostatak" odkraja prvogueta prema Kroz sekraj ueta, kojom je onoceloovijeno, odozgoprema dole, pa se kr aj ko-jim jenapravljena i stegne(sl. 90). Lakesemoenamot ati akosetouradi prekostopala i kol enaili pr e-koramena. Zavrava seuvekisto.Sl. 90. - Shganjeu etaUesesavijadvostrukosamokadasenosi nale.Prvose sredinaueta, pasenamotava pre-makraju, najlake je preko ramena. Treba ostaviti krao172jeve, duine oko3m, paih 2- 5puta uviti ok,: ce log "ueta ikroz Sa preostalimkrajevimasa-vijeno ueveesena ramenai ok? te zavri ispreds osmicom). Ako imamestauese nosi II rancu, na rancu, a kad sepenjebez ranca, ue senosi kaora-nac na (2) Navezivan je i grupei grupe obavezno se navezujunatekoprohodnomplaninskomzemljitui nagde nogenisuvie sigurne kaosemoeokopojasa, okoprsai u pojas, aIzvodega grupe od dvado tri vojnikai grupenavezujusenaglavno pla-ninarsko ue pri liko mkretanja po opasnom , pl anin-skomzemljitunakojemsupadovi Grupajeob- sastavljenaoddvadotri vojnikai predstavljace-linu od pa do kraja zadat ka. . ...Komandir grupeuvek jenajsposobniji ve- bez obzirana Prilikomveranjai silaenja, onsena anajbolji na Ko-mandirne srne ni jedanpoduhvat zakoji nije dagacelagrupane moe sa ura-diti.sevezuju nauestandardnim a vezivanja zavezivanjemogubiti najlon ski . osmica III duplasapojasemi grudnirn vezivanje!? biti do-voljnozategnuta i Na krajuseve-zuje najlonski (ako nema pojas),Preupot rebeuetrebarazmotati t akodase po pagaposlet ogaobaveznopre!fledal1.Zavezivanje napojas upotrebljava se najlonski upletenaosmica i173e-rupa 0spasiocol ,l . ,U poj as Sl. 201. - l mprovizovono sedite napravljeno od pojasamesh> poj oSQspasiocaSl. 202. - l mprovizovanosediteoddvauieta364365Sl. 203. - ImprovizovanosediteA,ko seradi dvaueta, jednoodnjih sepust i 2,5fi duzmezaspasioca, adrugo2 fiza i natom.napravi se osmica sa oba ueta (sl. 202).Kraj uzetaod '2,5 fi veeseII pojasspasiocapletenomosmicom, anet oiznadnjepravi se koji seII garabin, aonII pojas. U visini glavespasioca na pravi sePrusikovod vrpce, sekraj pletenomosmicom IIpojas. iPrusikov sluezaregulisanjevisine spasioca II od-n?suna i on nasredinu Na krajuuzet aod ID se osmicaII pojas. I IItom se moraprivezati zaspasioca.Akose neraspolae pojasom(sl. 203), araspolae uet omi vitlom, ondase naoko10284.2,5m- oemcc@ -dcctcosmicaifiodkrajauetapravi osmica, zati msena2,5 mpraviduplaosmicapaponovo na2,5mosmica- tedveos micespajajusegarabinomkojise uvr tlj ivigarabin na uetu. Posl e t oga nadelu uetakoji je os tao (duine oko3,5m) napravi se dupla os-micakojatrebadabudeudaljena odosmiceoko2m.Pot osenapravi donji deopojasa, pravi sei gornjideo - prsno vezivanje(sl. 204). Radi seod vr-pceduine5 m. Vrpcaseuzimaulevuruku, aslobod-nikraj odoko 0,5 mostavislobodan, dok seduikraj uzima desnom rukomi obavij advaputa oko grud-nogkoa. Zatimse naonomkrajuod kogase obavijati okogrudi pravi najlonski tako da gornjazamka ostaj e slobodna, jer se pravi samo sa jednimpramenom. Dui kraj vrpce pr enosi se preko desnogramena. Nasredini seispod oba kraja vr-pce i vrati napred preko levogramena. Na sevrpca moe zasukati iispodobakraja vrpce.Kraj vrpcekoj i se prekolevog r amenaprovla-sekroz najlonski naprsima izavravasesigur-nosnimkoji obuhvataobakraja vrpce. Moguse napravit i jedan, dvaili tri sigurnos na toza-visi od ost atkavrpce. Slobodankraj duineoko0,5mpriveeseza uz pleteneosmiceili vrpca za regulisanjevisine usedit una-vezujesezaglavnoue PrusikovogaIIprsno vezivanje uvezuje se pletene osmice.Prusikov sekod postavljatolikoviso-kodaga onne moe dohvatiti rukom,dok kodspasiocamora biti nadohvat ruke - da bi semogla re-guli sati visina II odnosu na Pored improvizovanog Gramingerovog sedit a,moesepraviti improvizovani Mari ner, koj i moeza-roeniti pr avi Marine r, samo ako se ne radi oteim366[367povredama (kada se mora Marinerorn ilikanadkama(nosila Marineru ),Improvizirani Ma r iner seod nogili glavnog ueta duine 40m(sl. 205). Na krajuuetanapraviseosmica, pa sezmijastopoloinazem-lju. Na mestugde senalaziti nogezamkesuue, asvet ose ide blieramenima, onesuire. Uvezivanje odstopala, potose prethodnopo-legne na ue i t otakot osekraj sa osmicomstavljaprekostopalanaprednjustr anu, zatimse uzimaprvazamkasalevestranei kroz zamkuosmice. Nakraju se uzme zamka sa desne strane,krozlevui takonastavi doramena. Tusekraj uetaprovu-krozzadnjuzamkuipletenomosmicomunjoj vr sti obaramena. Oko glave se st avlja trouglastama-rama,od pelerineili neki drugi deo kojimse moeglava.Ovakopripremljen,se navezuje na ueili ue takot omuse zajedno sa vrpcomveu prsti nogei pojas, kolena i prsai nakrajuglavasama zasebe. Tetri zamke rovaisaglaveosmicommogusespojiti ujedangara-bin, za uekojimseili za ue. Zbogpre-velikogbroja (tri od Mariner ai jednogod ueta) oni se moguraspo delit i utri garabina,akoihimamodovoljno. Spaj anj eutri garabinavri setakotosena vrpcu odprstiju nogei pojasapost avi jedangarabin, ana vrpcuodkolena,prsa i glavedrugi garabin. Kasnijese tadva garabinaspojesaukoji jevezanoueili ue. Posle navezivanja drugovi savrhastene, u zkripca, garda ili garabinske -sputaju U dasei spasilacsputajusavi-sine od 40m, u ad se morajunastaviti, a to seIIzadnji deo1.prednji deo/fdolazakvrpcere,,,"o \prednjid"Sl. 204. - Prsnovezivanjec) lzgled gotovogprsnog a ujedno i improvizovanogverackog pojasablPoCetakizrade najlonskog evoraalPoietak prsnogvUMm;a368369Oobl pletenicea) Zaustavljanje sputanjai pravljenje i sigurnosnog radi tako to se zaustavi sputanje i sakrajem, ispodgarabina, napravi se i sigurnos -ni (sL 206). Tosenapr avitakoda jemestobudu- spajanjaudaljenooko5modgarabinske Posletogana uetunapravi se Prusikov od vrpce. augarabinodkojegpraviti pletenicu. Kadaseustanovi daple-tenicadri ue, spajasenovoue, zatimse razveusigurnosni i vori postepenimproputanjemkrozPrusikov na-stavljeni deouet a trebada naoko15 cmodga-rabinske cl Navezivanje zaueil i ueal Pravljenje zamkibl Uvezivanje 'Sl.205. - Improvisovoni . MarinerSl. 206. - Produia vanieui eta; 370 371d)Ranac itapovibl Uvijenoi c)Ranac i cepinalSmatana ueSl. 208. - l mprovixovananosilanosila: smotanoue, od platna sa omotanim ta-povima, ranacsacepinomi ranacsa ta-povima(sl. 208). Odmotkeduine2,5--3 .mi at orskogkrila, ili moguse napraviti nosila. Po-stojei nosilaod vrpci i motki, teimprovi-zovananosila- vlake.Vojniku spasiocu nije potrebna da bi po- postaviosebi na i preneona mesto (sl. 209).Nosilaod bluzeili koulje pravese tako 'toserukaviuvuku unutra, kroz njihsemot-kaduine2,5IDi na irini se motke.2) Sredstva za transpo rtPosle (sputanja), trebatransportovati. Tose, uzformacijska, moe obaviti uz improvizovanihsredstava, kojase naterenu. Radi toga unapr ed se odredi dajedna grupabudeuzdrugaga apripremaSL207. - Prebacivanj enastavljenoguetaprekogarabinsk.e Posletogapustiseda Prusikov uhvati ue aspojpre"baci sekrozgarabine i ponovogarabmska stimda je tobliigarabini-ma(sl. 207). Kadse proveri da dri, uesepro-puta Prusikov dok sene optereti garabin-ska a zatim se pletenica, Prilikomr asplitanja, vrpcapolakosepoputa dabise trzaJI.' vrpca morabi ti dovoljnodugada, lse garabinska opt ereti u potpunostiu ru ci otane njen deo koji ide pr emaNako ntogarazyee Prusikov i skida vrpcasanoseceguzeta.372373o- osmica- bl IJZdunogvezivanja motkedlzavretaku:zduinog veziYar1ac) zatezanjauzdunogvezivanjaalVezivanje na motkuSl. 21Oa, b. e, d.- h it nogvezivanja zaimprovizovana nosilaa)Ue nametenaspasiocuna postavljen u ueSl. 209. - nametania nasavijenoueNosilaod vrpci i motki se takotoseprvo motke, premaslici 210,azatimsepleteunutranjamrea(sl. 211). Kad jeisp-letena mrea, II zavisnosti od povrede, podglavusemoeranac, aisto tako podkolenazavisno od raspoloivog materijalamoguse pravitiinosila. U zimskimuslovimanosilasepraveod samreomili bez nje.Da bi senapravila improvizovana nosila - vlake oddvaparabezmree, potrebanjegarabin, tiri vrpce(dveod5mi dve neod3m), dvapara i tapova. Prvose postavevanjske i navrhuspojeujednu zatimsrednj e,kojese, spajajuuistoj (sl. 212).sespajaj ugarabina koji se na vrhli po-stavlja sa maticom okrenutomnagore. Za garabin se sa374375Prvi oplet nvee rodi se:lavinskimuetomillporno6w:lmvrpeom@w krini vez@> - uPletenaosmica izrodenosio -prvog mreie postavlja sesamokoda suUZCkJnt motkeslobe. pobi ;" ...;010--plpamrdafl Zatezanje krinog vezag) zavravanjakrinogvezivanja(V-osmi ca- ej vezivanjaSI. 2IOe, f g. - krinogvezivanjazaimprovizovananosila Sl.211a. - ti radaimprovizovanihnosila. 376377378bll'lXelok I l Cl\ll'etokdrugog oplelo ""tleUzd,#niopletmreu l ovr,ioVQ $euplf.t enim nopre&:i@l - up\t tenbiUYevorcllh:dutni t reBoplet mrtieSI. 211b e. - IzradaimprovizovanihnosilaIj.0-osmicaDijQgonale se zategnu istovremenolkripcom I zavrllsa dvo. l:tora.Na nosila sepostavi zamko.lcoja sestavljaprekarumenal VfQta, Qiza vrataIp3drnetacda ne tuljci pri noJenju.dllzgteddonjestrQne nosilaSL 211d. - ti radaimprovizovanih nosila379Sl. 212. _l mprovaovonanosila - vlakesadvaparasei ostali vezovi. Sasvih vezova preC?stali krajvrpce spaja sena sred ini - dabi iste ir ine. Nagarabinse tapovi sa krajem ueta koji je ost ao od pleteneGarablnSwka smueka zatee se posebnookooutomDta $l sodvaMfa. zavriaYCI .bl Zatezanje vrpclGarabinsa ,....... vrpeeo \l--el b:gled rnpn,viz:OV'CIIlih nosila od jednogparuSl. 211ei f.- Ieradaimprovizovanihnosiladesne strane pletenomosmicomdruga po- vrpca Onasedalj evodi kaglavivezaokokojese pravi krug, pazatee uz kripca i nakraju sigurnosnim Posle toga na isti 380381osmi ce, aako je jo jeboljeda set apovipro-vuku kroz zamku osmice, pa Nakon togasekrst astim(ambulantnim) zateg-nutadvatapa jedankadrugom- oni namslue kaoograda, auz njih priveudrugadvatapa koji sluitiza nosila. Nakrajutapovakoji idu prekopostavi se ranac i privee zatapove vr-pcom. Tomvrpcomnapravljena je ogradai naslonza za izraduimprovizovani hnosila - vlake od jednogparasamreomIIsredini potrebnojejednolavinskoue, est ijednadua vrpca,par i par tapova. Mrea se istokaoikodnosila, stimtosetu spajaju i tapovi. Po-sle toga oddue vrpce napravi se zamka,kojase zatapove na repuaslui zalake Zamka se post avlja natelospasioca tako to onu taj po lukrug i prebacujesredinuzamkepr eko glavenavrat, takodaiduodtapaispodpazuha, prekogrudi, prema vratui pre-kovrata(desni kraj sadesne, alevi sa levest rane). Urukamasedri slobodni deot apakojimseregulie vi-sinaglave na nosilimapri likomnoenja - 3. KOMPLETZASPASAVANJEU kompletuzaspaavanje(sl. 213)postoji vitlo, ga-rabini, ueduine65m, ue, bloker i koturod.kojihse mogunapraviti razne vrste kri paca, kao tosu: kripacza palogili tereta; kri paczadizanjelakeg ter etai kripacza teretanapolovini ueta. '382-I (] [)Sl. 213. - Komplet zaspaavanierolg1isVitlozaspaavanj e(sl. 214) jestenajsigurniji spa-Ne trai posebno odravanje, jer suunutranji delovi zatvoreni i trajnopodmazani. Delovisu mu sigurnos nimmaticama i dodatnoosigurani hemijskim Radi na principuuetaomotanogokobubnja. koji se II jednomsmeru. Ue prolazi kroz zatvorene vodilicekoje vaju ukrtanje ili spadanj e ueta sa bubnja. Vitlo semoeopte retitisilomod2.000 kg, astandardnaduinauetarazne manevre.Spasavanje vit la (sl. 215)izvodi se tako to se onogarabi-383I7 1---1'SL214. - Komplet vitlazaspaa-vanjeI- ue , 2 - sidreni garabi n, 3 - f Uzadizanj e, 4 - zaue, 5 - 6- gara-bin, 7- poliami dna ue, 8-kolot ur , 9- ovalni garabin8 ;---- -11.OMESTOGOE SE9 ;---- -1.1 384nai uetaza i sigurnosidr ite. Osobukojase spaavatreba za pojasuzpo- garabina. Prilikomspaavanja, spasilac dodatnoosigurava, takotoproputa uekrozsigurnosnuspu-talicuili nonu penjalicu, jednomrukom, adrugomre-guliebrzinusputanja. Osiguranje jeneophodno uslu-dase spasiocudogodi neto jer utomsputalicaili penj alicaautomatski zaustav-ljaspu tanje. Pri osiguranjunonompenjalicombloki-rana odmakne se samotolikoda do-dirne telo penj alice. Postupakje potpuno isti kad jevojnik-spasilac nazemljiili nasteni (spasavanjeod oz-do ili odozgo).duploguetavisina sputanjaje polovina duine ueta)se spaava takotospasilac namest i vitlousidri t ei uezave- pojas, anaslobodnomdelu uetanamesti sigur-nosnusputalicu ili nonupenjalicu, koja jevezanapo-vrpcomnanjegov pojas(sl. 216). Jed-nomrukomregulie brzinu sput anja na slobodnomuetu, adrugom dri sputalice ili palcemodmi-blokiranu na nonoj penjalici .Spaavanjej ednim uetomkorite-nje cele duineueta(sl. 217). Pri spaavanju na ovaj vitloidesaspasiocem, zbog semoraokre-nuti za 180' , kraj uetavelikogga-rabina (150x20cm) zasidrite, a vitlogarabinomza pojas. Rukomsedri slobodni deoueta.No-na penjalicanekoristi sekaoosiguranje, jerbi semog-lazaplesti uvitlo, pasenebi moglaotpustiti. Obavez-no jeosiguranjespu talicom, kojajepovezana vrpcomza pojas, sti mto jeuenamotanonasputa-licu na poseban samo oko vretena.385slobodnideouetc---Sl. 218. - Podizanjesamogsebe vitlaSl.217. - SpaavanjeSajednimuetom-,-stobodni deouzetaII\,slobodni deo-uetaSl. 215. - Spaavanje Sl. 216. - Sputanje do povrede.sputanjem nog duplogueta386387Sl. 219. - Dizanje vitlaDizanje vitla (sl. 219) olakavaspaavanje. seza vitlotakotoseok-rene na a onapostavi na vitloi otpusti Pri tomdizanja za teretse koturkoji smanjujetrenje, aujednoi snagukoja jepotrebnada se teret. U spaavanjusudeluju dva spasioc a:prvi zaslobodni deoueta, drugi pomaeokreta-njemkoja se uobasmer a(delujena pri.ncipu Osimnavedenihtehnikaza spaavanjeitereta, mogu se koristiti razne kombinacije, tamogde seradi sa uadima, bilo dasu t o ilirazni kripci. Koritenje improvi zovanih sredstavamorase stalno uvebavati.oBolje jeakoseosigurava odozgo, odnosnoakoga os i-guravadrugaosoba, koja dri slobodnideouetai r e-gulie brzinusputanja.Podizanje samog sebevitla najlake je uzupotrebu (sl.218). Za ve pojasrsti se kotur . Na slobodnideo ueta namesti se nonapenjalica koj aje vrpcompo-vezanasa pojasom.Die se na t aj t o sejednom rukom gura nonapenj alicanagore, dokse dru-gom rukom slobodnideo ueta . (tu se vlastite mase). Diza-nje seolakavatakotoseunoDU penjalicupo- vrpca i pusti zamkana nogukojomse die.Naisti jedi zanje ili tereta.Oni se diu do visine jedne ueta. Spasil ac kojist oji na tlu jednomrukomgurapenjalicunagor e, adru-gom slobodni deo ue-ta. Penjalica je vezana vr-pcomza pojas. Istokao i pri di zanjusamog se-be, dizanje se moe olakativrpcomnanozi.388389Glava VSanitetsko UplaniniI. POZNAVANJENAJKARAKTERISUCNIllHPRIRODNIHFAKTORAPLANINEPlaninskozemljite sasvojimklimatskimkarakte-ristikama zahteva posebno znanje o higijenii prvoj po-II planini. Zbog nadmorskihvisina, ispre; e-canosti reljefa, mnogobrojnihprepreka, atmos-ferskihpromena idrugihprirodnih pojava, tezbog ve- ljudstvoje izloenomnogove-i naprezanju. Zbogtogaonomora biti dobropripremljenozaizvravanje raznovr-snih isloenihzadataka uplanini, a onihkojise izvravaju podnajnepovoljnijimuslovima.Zbog samostalnosti jedinica, oteanogkreta-nja i oskudnihkomunikacija, sanitetsko ucelini, a posebnopruanje lekarske i prinajbo-ljoj organizaciji sanitetskeslubevrloje sloenoi ote-ano se sprovodi. Zbogtoga svaki vojnik i stareinamora da poznaje mere za i 390zdravlja, aposebnomereza odravanje higijene, pruanja prve i evakuacije II planini.Na ljudski organizam II planiniuglavnom svegeografsko-meteoroloke karakteristike i planinskogrejona, zavisno, prvenstveno, odnadmorskevisine (temperatura, vlanost i stanje vaz-duha, obliki karakteristike zemljita, hidrografija, po-umljenost, trajanjegodinjihdoba, atmosferskepada-vine).Koliko i nakoji se planinski uslovi od-raavati na zdravstvenostanje umnogome zavisi odpo-znavanjaprirodnihuslova planinskogrejo-na, preventivno-medicinskih i drugihmeraza i zdravlja higije-na, ishrana, vodosnabdevanje, smetaj, reimrada i od-mora), aposebnood pripremljenostiljud-stvazaivot i raduplanini.Na ivoti radaklimatizovanog i dobropripremljenog ljudstva II planinama, nadmorska visina,od1.000 do2.000 metara, delujepozitivnonaorganizam. Pozitivno dejstvo ispoljava se upobolja-nomradudinogi sistema, stvaranju krvnih elemenata (eritrocita), poboljanojrazmeni hranljivihmaterijalai boljem ras-poloenju.Osimpozitivnogdejstva, planinskiprirodni faktoriprouzrokujukodnedovoljnoaklimatizovanog(prilago-i ljudstvazaplaninu oboljenja, kao to su: prehlade, planinska bolest(1.000-2.000m), visinska bolest(preko 3.000 m), snenoslepilo, smrzotine,opekotine, top-lotne oboljenjakojaprenoseglodari, ivotinje,insekti, krpelji, trovanjabiljem, gljivamai upotrebommesa zaraenih ivotinja, te drugaoboljenjakoja nasta-ju upotrebom neispravnehranei vode(zarazna obolje-391(IInja, guavos t), Pored pojave nihoboljenja, II planini su rizici odraznovr-snih povreda i ujeda zmija.Radi preuzimanjapreventivnomedicinskihidrugihmera za zdravlja treba poznavati prirodne eleme nte pl anine i osposobljenosti ljuds tva,koji neposrednonazdravstveno stanje organiz-ma, ato su: nadmorskavisina, vazduh,svet-lost, oblikzemljita, temperatura, at mosferskepojavei priprema.Sa nadmorskom visinom vazduh postajesve asadrajkiseoni kasesveviesmanju-je. Istovremenosebarometarski pritisakvazduhaiga-sova II njemu. a timei kiseonika, smanjuje, to nafizioloke funkcije organizmaSvaki ljudski organizam reagujenatak-vastanjavazduha i, zavisnood nadmorskevisine, uglavnom na visinama od1.000 do 2.000metara,kod neaklimatizovanogljudstvajavljaju se ma-nifestacije, kaoznak odbraneorganizma nanovonasta-leusloveII vezi sasmanjenjemkiseonika i ba-rametarskog pritiska. Tose ubrza nimi nimdisanjem. ubrzanimradomsrca, ubrzanjempul sa,lakimbledilomi plavilomsluzoko e, zamaranjem, ne-sanciom, gubitkomapetita i Adaptacijaorgani zma ut oku1-2nedelje uzrokujegubitaksimptomai organizamsenjemcrvenihkrvn ihzrnaca, koli -crvenogpigmenta (hemoglobina) i sposob- vezivanjaki seonikaizvazduha II novimuslovi-ma.Na visinama preko3.000mjavljaju se tei znaci organizma koji karakteriu visinskubolest , aispoljavaju se uviduned ostatkakiseonikauorganizmu, lupanjasrca, glavobolje, bezrazlonogsrne-392ha, op teslabosti ipromena. Tabolest jeka- za alpiniste, planinske i ljudekoji stalnoneborave natimvisinama. Ukolikose navisinama obavljajutei radovi, simptomiuzrokovani nestaicom kiseonika javljaju se mnogobre i su naglaeni. .Mere zatite sastoje se II postepenomp kom na pojedine nadmorske visine ikontroli ljud stva sa tee ispoljenimmanifestacijama.Vazduhu planinama je hladnijii suvlji nego urav- predelimai kotlinamai stalnojeuoptemilokalnomstrujanju, topovoljnodeluje naljudski or-ganizam. telesna sa povrine koemnogo bre se isparava. pri teimna-porima, to pojedincadovodi na pogre an da se pri naporimamanjeili uoptene znoje,Ubrzanoisparavanje znoja pri teimnapo-rima uzrokuj e gubljenje soli idrugihmineralaizorganizma, toizaziva gubitak toplotei II Kaomerezatiteodpreteranogisparava-nja znojabitanjepravilanreimnaprezanjaiodmora, pravilnanadoknada i soli uorganiz-mu, teine rada konkretnimuslovima. zraci na visinama, usled neposred.nog dejstva zraka i njihovog manj egupijanjai prelamanjau i razre vazduhu,delujunaljudski organizam. Dejst vo zra-ka sei zbog njihovog odbijanja odkamenitogreljevaplanine i snenog dejstvo zraka na ljudstvoizaziva cu, opekotine, zapaljenje i slablje-nje vida i sneno slepilo.Mere zatite sastojese od: noenja ra ili improvizovanihodtkanineili hartije, no-393enjakape, lemasamaskiranommreom, rukavicaipravilne upotrebedrugeformacijskei upotrebezatitnihkrema, uljai masti.Strmi nagibi, teko prolaznekomunikacije isavla- raznovrsnih planinskih prepreka izazivajupoja- naprezanjeorganizma, anaprezanjuje posebno izloen i sis-tem, te kodnetreniranogi neaklimatizovanogljudstvaveoma brzo dolazi dozamora i klonulosti.Mere zatitejesuspecijalnotreniranje, aklimatizacijaiupotrebaformacijske opremeza nihprepreka.Temperatura vazduha u planinama ne zavisi di-rektnood od zagrejanezemljinepovrine. Zemlja neprekidno, azimi i utoku dana, gubi toplotu Deotop-lote zemlja gubi i isparavanjem.Planinsku klimu karakteriu brze i velike promeneu temperaturi vazduha. Posebno su velike razlike dnev-nihi temperatura(lO-I2'C). nagle i ve-likepromenetemperatura uslovljavajupojavuprehlad-nih oboljenja. Temperatura vazduha smanjuje se nasvakih150-170mvisinezaoko jedan stepenCelzijuso-ve skale.Mere zatite sastoje se odpravilne upotrebe isp-ravnei i pravilnogreimaishrane,zavisnood visineletnjihi zimskih temperatura, pravil-nogreimaupotrebe higijenski ispravnevodeza higijenei smetajaljudstvai rei-manaprezanja i odmora.Atmosferske pojaveuvidu vetrova i raznih pada-vina(kia, sneg, grad) moguveomanepovoljnodade-luju na ljudski organizam, promrzlinei prehladnaoboljenja, avlaani topaove-tar - toplotni udar. Merezatite sumerama394I\lkojesepreduaimajuprotiv nepovoljnog dejstva tempe-rature.Psiholoko vojnika posebno jevanopogotovo za ljudekoji nisuiveli na planinskomzemljitu. Oni moguimati otetnom de-lovanju velikihvisina na ljudski organizam, pa zbogtoga svako oboljenje proglasiti planinskom Ljudstvo iz predela neugodno senaotrimgrebenimai iznadokomitihvisokihstena, prise kodnekihjavljanesvesticai vrtoglavica, tomoeprouzrokovati Zato vojniketrebaposte-penoupoznavati saosobinama planinskogzemljita, anjihovopoverenje razvijati sve dokne buduII stanjudaprelazprekopreprekaizvedusa i lako- sposobnostse svakodnvnimte-lesnimvebanjem, marevimai veranjem, se izdrljivost, a uporedostim sei