Prof. dr Mihailo Nikolić

PRIRUČNIK ZA PROIZVODNJU

ŠUMSKE JAGODE

U saradnji sa

FONDOM ZA RAZVOJ POLJOPRIVREDE

OPŠTINE IVANJICA

2011.

UVOD

Šumska jagoda (Fragaria vesca) je veoma cenjena vrsta voća, izuzetnih hranljivih i

lekovitih osobina kako ploda tako i lista i korena. Proizvodi od šumske jagode su deficitarni kako

na domaćem tako i na ino tržištu.

Jedna od najkvalitetnijih i najotpornijih sorti šumske jagode je Regina koja je poreklom

sa Alpa. Više od 100 godina veliki broj selekcionera je radio na njenom usavršavanju i sada

predstavlja standard i osnovu u proizvodnji šumske jagode u Evropi. Proizvodnja je zastupljena u

Španiji, Italiji, Poljskoj, Engleskoji Francuskoj ali isključivo kao sveža za lokalno tržište. Sadi se

kao zelena kontejnerska sadnica počev od februara pa čak do novembra meseca. Spada u grupu

stalnorađajućih jagoda i daje konstantne prinose čime omogućava višemesečne prihode

proizvodjačima. Odlikuje se ranim početkom berbe odnosno od maja meseca pa sve do novembra

tj. prvih većih mrazeva i snega. Zasađene tokom leta već nakon 30 dana počinju sa

plodonošenjem i stalnim i obilnim prinosima. Poseduje veliku prirodnu otpornost na sve bolesti

ali i štetočine naročito na nadmorskim visinama preko 600 m pa zahteva minimum zaštite. Ove

karakteristike omogućavaju da se lako gaji i da podnosi različite uslove gajenja ali i da se može

odlično uzgajati u organskoj proizvodnji. Plodovi su joj atraktivnog izgleda, prijatnog slatko-

nakiselog ukusa sa veoma izraženom mirisnom aromom.

Karakteristike stalnorađajuće šumske jagode Regina čine je izuzetno perspektivnom

voćnom vrstom koju treba omasoviti u brdsko planinskim predelima koji već imaju tradiciju u

gajenju jagodstog voća kao što je Ivanjica.

AGROEKOLOŠKI USLOVI ZA PODIZANJE ZASADA

ŠUMSKE JAGODE

Presudan uticaj na rastenje, razviće i plodonošenje šumske jagode, pored njenih

naslednih osobina i primenjene agrotehnike, imaju i klimatski uslovi.

Svetlost značajno utiče na razvoj bokora, prinos i kvalitet plodova šumske jagode.

S toga je potrebno gajiti je u područjima sa velikim brojem sunčanih dana i prohladnih

noći.

Pošto je šumska jagoda biljka niskog porasta kao takva je tokom zimskog perioda

zaštićena snežnim pokrivačem. U takvim uslovima ona može da podnese i do –35oC, dok

u slučaju golomrazice izmrzava na -20 oC.

Pozni prolećni mrazevi mogu oštetiti cvetne pupoljke, otvorene cvetove,

zametnute plodove, pa čak i plodove u prvim fazama razvitka. U slučaju ovih eventualnih

mrazeva valja pripremiti agril foliju i prekriti zasad dok traju mrazevi.

Visoke temperature će uticati na smanjenje vlage u zemljištu ali i na smanjenje

obima cvetanja tokom letnjih dana ali će sa padom temperature intezivirati cvetanje a

time i plodonošenje sve do kasne jeseni.

Potreba šumske jagode za velikom količinom vode u toku vegetacije uslovljena je

relativno plitkim korenovim sistemom, velikom lisnom masom (sa velikim brojem

generacija listova) i načinom gajenja.

Za uspešnu i ekonomičnu proizvodnju šumske jagode zemljište predstavlja jedan

od primarnih činilaca i zbog toga pravilnim izboru zemljišta treba posvetiti posebnu

pažnju.

Šumska jagoda najbolje uspeva na plodnim, rastresitim, propusnim i humusnim

zemljištima (sa više od 4% humusa). Reakcija zemljišta treba da bude blago kisela, sa

optimalnom pH vrednosti od 5,0 do 6,5.

Najpovoljniji prirodni uslovi za gajenje šumske jagode su brdsko-planinska

podrucja preko 500 m n.v. odnosno područja gde prirodno vegetiraju divlji predstavnici

šumske jagode.

Za zasnivanje zasada šumske jagode potrebno je koristiti otvorene i blago nagnute

terene (2-5o) sa ciljem sprečavanja spiranja zemljišta, akumulacije hladnog vazduha i

suvišne vode.

Sa odabranih parcela potrebno je uzeti uzorke zemljišta za analize na prisustvo

humusa i najvažnijih biogenih elemenata, kao i sadržaja kreča i kiselosti zemljišta.

Uzorak se uzima na svakih 30 ari površine do dubine od 30 cm. Na bazi izvršenih analiza

u ovlašćenim ustanovama, stručna lica će dati preporuke kako pripremiti zemljište za

sadnju šumske jagode (način đubrenja i norme đubriva).

TEHNOLOGIJA PODIZANJA ZASADA ŠUMSKE JAGODE

Priprema zemljišta za sadnju

Priprema zemljišta za podizanje zasada šumske jagode sastoji se u uređenju

parcele, uništavanju korova, popravci osobina zemljišta (meliorativnom đubrenju) i

neposrednoj pripremi za sadnju.

Zemljište zakorovljeno višegodišnjim korovima (zubača, pirevina, palamida i dr.)

potrebno je pre sadnje jagode osloboditi njihovog prisustva. Korovi se mogu uništavati

unakrsnim oranjem zemljišta na dubini od 10-15 cm i detaljnim čišćenjem zemljišta od

njihovih ostataka, ili prskanjem totalnim herbicidima sa sistemičnim dejstvom: Clinic,

Raundap, Glifosav i Cidokor (6-12 l/ha) najmanje mesec dana pre oranja. Nakon

tretiranja herbicidima, tokom 15 do 20 dana nastupa njihovo sušenje i posle toga se može

pristupiti oranju.

Da bi se poboljšale fizičko-hemijske osobine zemljišta, potrebno je povećati

sadržaj humusa, a često i sadržaj važnih elemenata – fosfora i kalijuma. Količine đubriva

koje treba dodati uglavnom zavise od tipa, strukture i plodnosti zemljišta, kao i od

rezultata prethodno urađene agrohemijske analize zemljišta. Ukoliko se ustanove

odstupanja od optimalnog nivoa sadržaja humusa (3–4%), lako pristupačnog fosfora P2O5

(8–10 mg/100g vazdušno suvog zemljišta) i lako pristupačnog kalijuma K2O (18–20

mg/100g vazdušno suvog zemljišta), pre rigolovanja neophodno je unošenje organskih i

mineralnih đubriva.

U zavisnosti od osobina i plodnosti zemljišta, količine unetih organskih đubriva

kreću se od 30 do 50 t/ha zgorelog goveđeg ili ovčijeg stajnjaka. Pored organskih đubriva

u zemljište treba uneti i 800-1000 kg/ha kompleksnog mineralnog đubriva NPK

(10:12:26 + 3% MgO ili 7:14:21), odnosno 400-600 kg/ha đubriva Yara Milla Complex

(12:11:18 + MgO + mikroelementi.) koje je 100% iskoristivo i koje ne menja pH

vrednost zemljišta.

Pošto se koren šumske jagode razvija plitko dovoljno je obradu u fazi pripreme

zemljišta obaviti na dubini 20-25 cm. Nakon toga sledi fina priprema zemljišta za sadnju

tj. sitnjenje i ravnanje zemljišta pomoću freza.

Izbor sadnica

Kvalitetan, sortno čist i zdravstveno ispravan sadni materijal je jedan od osnovnih

preduslova uspešne proizvodnje jagode.

Sadnica šumske jagode proizvedena u rasdniku mora biti zdrava, sveža, dobro

razvijena sa očuvanim centralnim pupoljkom, lisnom rozetom od najmanje 3 listića i

dobro razvijenim korenom.

Kontejnerske sadnice – proizvode se u plastičnim ili stiroporskim kontejnerima

napunjenim humusnim sterilisanim supstratom. Ciklus proizvodnje ovih sadnica traje 3

do 4 meseca, nakon čega su spremne za sadnju na otvoreno polje. U prednosti su u

odnosu na ostale kategorije sadnica jer se živići ukorenjeni u hranljivom suspstratu lakše

primaju i korenov sistem im brzo postaje aktivan.

Za podizanje novih zasada treba koristiti sadnice kategorije »standardne«

(evropska oznaka CAC) što je i jedini sadni materijal koji se može naći na tržištu u ovom

momentu.

Kontejnerske sadnice

Izbor sistema gajenja

Sistem gajenja neke voćne vrste pa i šumske jagode treba da omogući

maksimalno ispoljavanje njenih genetskih kapaciteta u cilju postizanja visokih prinosa

traženog kvaliteta. Najzastupljeniji sistem gajenja jagode je gajenje na polietilenskim

folijama (PE folije) sa gredicama.

Polietilenske folije, uzdignute gredice i sistem za navodnjavanje ˝kap po kap˝ su

osnovne komponente sistema i moraju se zajedno posmatrati ukoliko se želi postići

optimalni nivo uspeha.

Za gajenje jagode na polietilenskoj foliji zemljište treba da bude ravno ili blagog

nagiba i dobro pripremljeno. Zato pre postavljanja folije zemljište treba nađubriti,

uzorati, dobro usitniti, poravnati i napraviti gredice širine 40 - 60 cm i minimalne visine

10 cm, koje se zastiru folijom.

Širina gredice zavisi od toga da li će se sadnja obavljati u jedan ili dva reda, kao i

od raspoložive mehanizacije. Pri jednorednoj sadnji živiće treba saditi po sredini gredice

na rastojanju 25 do 30 cm. Kada se sadnja obavlja u dva reda, rastojanje između njih

treba da iznosi 40 do 50 cm, a između živića u redu oko 35cm. Rastojanje između gredica

iznosi oko 40 cm (za ručno održavanje) ili 90 do 100 cm (za mehanizovanu obradu).

Poprečni presek gredice: jedan red (3 kom/m²) i dva reda (4 kom/m²)

Postavljanje folije se može vršiti ručno ili pomoću traktorskog priključnog

uređaja, što je brže i omogućuje bolje prijanjanje folije uz zemljište. Danas je najviše u

upotrebi polietilenska folija širine 120 cm na kojoj se buše odgovarajući otvori. Debljina

malč folije može biti različita (prosečno 25 do 30 mikrona.). Osim debljine, na trajnost

folije utiču i način postavljanja, način bušenja otvora za sadnju, klimatski uslovi, kao i

način postupanja sa njom u toku održavanja zasada.

Formiranje gredice i postavljanje folije obavlja se neposredno pred sadnju

(najviše dan-dva) najčešće uz pomoć posebne mašine koja istovremeno formira gredicu,

postavlja cevi za navodnjavanje (jednu ili dve paralelne), širi foliju i nagrće zemlju na

ivicu folije. Potrebno je voditi računa da folija bude dobro zategnuta i svuda naleže na

zemlju da nebi ostajali vazdušni čepovi koji kasnije prouzrokuju sušenje biljaka ili pak

predstavljaju mesta za sakupljanje miševa a za njima i zmija.

Crna polietilenska folija predstavlja standard među proizvođačima širom sveta, ali

je specijalizovana i primena drugih obojenih plastičnih materijala (srebrno-braon, bela,

zelena i providna folija). Prednosti primene crne polietilenske folije u gajenju jagode se

ogledaju u njenom povoljnom uticaju na toplotni i vodni režim zemljišta, sprečavanje

razvoja korova, povećanje rasta bokora i prinosa do 35%, ranije sazrevanje plodova za 3-

6 dana, kao i smanjenje truljenja i poboljšanje kvaliteta plodova.

Srebrno - braon folija takođe ne propušta svetlost zahvaljujući braon boji naličja,

dok srebrna boja lica pokazuje i repelentno dejstvo reflektujući difuznu svetlost čime

doprinosi smanjenju napada insekata. To je i iskorišćeno u sistemima integralne zaštite

jagode (IPM).

Pomenuti uticaji različito obojenih polietilenskih folija prvenstveno nastaju usled

njihovih optičkih osobina i činjenice da folija sprečava evaporaciju, reguliše temperaturu

zemljišta, doprinosi očuvanju fizičke strukture zemljišta, smanjenju razvoja korova i

sveobuhvatno poboljšanju fitosanitarnih uslova u proizvodnji jagode.

Noviji način intenziviranja proizvodnje pri gajenju šumske jagode na gredicama

prekrivenim folijom predstavlja upotreba niskih polietilenskih tunela, čime se smanjuje

rizik od izmrzavanja pod uticajem poznih prolećnih mrazeva. Ovaj način gajenja sastoji

se u postavljanju polukružnih konstrukcija (od plastike ili metala) iznad gredica, na

rastojanju od 1 do 3m. Konstrukcije se prekrivaju prozračnim belim UV stabiliziranim

folijama. Na donjoj slici se može videti da u severoistočnoj Bosni (oko Čelića) za

konstrukciju koriste pruteve od bagremca, jedne biljke koja kao žbun raste pored Save.

Folija se pričvršćuje ukopavanjem u zemlju sa jedne strane reda, dok druga strana

folije ostaje slobodna za podizanje po potrebi. Fiksiranje folije preko polukružnih

konstrukcija se postiže tako što se stavljaju pritiskivači.

Tuneli su najčešće široki 80-120 cm (ako prekrivaju gredice sa dvorednim

sistemom sadnje), a visina im je oko 60 cm. Dužina ovih tunela zavisi od dužine redova.

Rastojanje između redova treba da bude podešeno prema veličini i obliku tunela.

Kod šumske jagode folija se navlači na konstrukcije u martu i aprilu. Doprinos

niskih polietilenskih tunela se ogleda i u pozitivnom uticaju na ranije zrenje plodova za 7

do 10 dana nego na otvorenom polju, produženom jesenjem branju kao i boljem kvalitetu

plodova što se direktno odražava i na tržišnu cenu.

Sadnja šumske jagode

Najbolji period za sadnju šumske jagode je april i maj mesec i već početkom

juna se počinje sa ubiranjem plodova koje traje do kasane jeseni.

Najbolji prijem se postiže ako se sadnice odmah po dopremanju zasade na

stalnom mestu. Prethodno je potrebno izvršiti pripremu sadnica, oštećene ili suve listove

treba odstraniti, pregledati korenov vrat i centralni pupoljak, a ukoliko je korenov sistem

dobro razvijen pristupiti sadnji.

Najbolje je saditi kada je vreme oblačno, a pripremljeno zemljište umereno

vlažno. Sadnja se obavlja ručno u prethodno napravljenim otvorima na foliji i pri sadnji

treba voditi računa da se živići posade na pravoj dubini (do nivoa korenovog vrata) i da

im se žile ravnomerno rasporede u zemljištu.. Zatim se obema rukama zemljište oko

biljke dobro sabije čime se obezbeđuje dobar kontakt žila sa zemljištem. Posle obavljene

sadnje živiće treba redovno zalivati.

Ukoliko je u momentu letnje sadnje zemljište suvo a spoljne temperature visoke

potrebno je uključiti sistem za navodnjavanje dan ranije i natopiti zemljište vodom

kako bi prijem sadnica bio bolji.

Letnja sadnja jagode na gredicama prekrivenim polietilenskom folijom

podrazumeva obavezno postavljanje sistema za navodnjavanje ˝kap po kap˝. U gajenju

šumske jagode na foliji ovo je jedino prihvatljiv sistem navodnjavanja i instalira se ispod

folije, pa su gubici vlage skoro zanemarljivi.

Nega zasada šumske jagode

Nega jagode gajene na polietilenskoj foliji sastoji se u održavanju zemljišnog

prostora između gredica, đubrenju fertigacijom (kroz sistem za navodnjavanje) i

dodatnom ishranom preko lišća (folijarno), navodnjavanju, zaštiti od prouzrokovača

bolesti i štetočina, uklanjanju korova i starog lišća.

Održavanje zemljišta

Održavanje zemljišta u zasadu jagode sa folijom obavlja se na nekoliko načina:

obradom, malčiranjem i ređe, u izuzetnim situacijama, uz pomoć herbicida.

Obrada prostora između dve gredice sa folijom obavlja se uglavnom ručno

(motikom ili plevljenjem), vrlo oprezno da se folija ne ošteti. Male ručne freze koriste se

kada je veće rastojanje između folija i sa dodatnim oprezom, mada je najjednostavniji

nacin košenje rotacionim kosačicama za košenje dvorišta

Herbicidi se u ovoj proizvodnji koriste isključivo u međurednom prostoru kada je

zemljište raskvašeno i ne može se ručno obrađivati. U praksi se uglavnom koriste

herbicidi protiv nicanja korova (Simazin, Devrinol i dr. u količini 3 -8 kg/ha) uglavnom

krajem zime po otapanju snega, zatim kontaktni herbicidi Reglon, Gramokson, Basta i dr

u količini 4-6 l/ha uz pažljivu primenu kako ne bi bilo većih oštećenja na listovima

šumske jagode.

U zasadima šumske jagode na polietilenskoj foliji uspešno se mogu koristiti

selektivni herbicidi za uništavanje uskolisnih korova Fusilade forte, Galant super, Select

super i dr. u količini 0,8 – 2,4 l/ha uz strogo poštovanje preporučenih mera opreza i

vremena primene.

Pri gajenju šumske jagode na gredicama, pored redovne obrade zemljišnog

prostora između folija, preporučuje se i zastiranje organskim malčevima. Kao materijal

za zastiranje može se upotrebiti pšenična i ražena slama, seno slabijeg kvaliteta,

usitnjena kukuruzovina, pleva, strugotina od četinara ili drugi podesan materijal. Koji

materijal će se upotrebiti zavisi od mogućnosti njegove nabavke i cene. Debljina sloja za

zastiranje treba da bude oko 5 cm. Jedna bala pšenične slame može da zastre oko 15 do

20 meara dužnih međurednog prostora jagode širine oko 40 do 50 cm.

Svrha zastiranja se ogleda u tome da se spreči porast korova, stvaranje pokorice

na površini i gubitak vlage iz zemljišta isparavanjem, da se spreči prljanje i truljenje

plodova za vreme pljuskovitih padavina – kako bi se dobili čisti i intenzivno obojeni

plodovi. Malčiranje međuprostora se obavlja u toku samog cvetanja ili po precvetavanju

šumske jagode, a kasnije po završetku berbe truljenjem malč materijala obezbeđuje se

unošenje organske materije u zemljište.

Đubrenje šumske jagode

Za postizanje visokih i redovnih prinosa šumska jagoda zahteva dodatno đubrenje

organskim i mineralnim đubrivima. Osnovni principi pri izboru đubriva i određivanju

režima đubrenja odnose se na plodnost zemljišta i pristupačnost hraniva, zahteve jagode

za hranljivim elementima, balansiranu ishranu, kvalitet i zdravstvenu bezbednost

proizvedenih plodova.

Tri ključna faktora u definisanju optimalnog programa đubrenja šumske jagode

su: sadržaj humusa i pH vrednost zemljišta, kao i kvalitet vode za navodnjavanje.

Visok nivo organske materije jedan je od najvažnijih preduslova za uspešno

gajenje šumske jagode, pošto prisustvo organskog kompleksa, pored obezbeđivanja

biljaka hranivima (tesno korelira sa sadržajem ukupnog azota), omogućava i poboljšanje

vodno-vazdušnog režima zemljišta. Ukoliko je pri zasnivanju zasada šumske jagode

obavljeno meliorativno đubrenje stajnjakom, njegova aktivnost se održava do 3 godine

što je i maksimalna dužina eksploatacionog perioda zasada jagode. Sa druge strane,

otežana je primena organskih đubriva u savremenoj tehnologiji gajenja šumske jagode na

foliji.

Kvalitet vode takođe je presudno bitan za uspeh proizvodnje, tako da bez fizičko

hemijske analize vode koja se koristi za navodnjavanje nije moguće napraviti potpuno

ispravan i precizan program ishrane.

Redovna mera pri gajenju šumske jagode na foliji postaje prihrana vodotopivim

đubrivima kroz sistem za navodnjavanje “kap po kap” (tzv. fertigacija), jer obezbeđuje

potpunu iskoristivost đubriva uz lako programiranje doza. Pri izboru mineralnih đubriva

treba birati renomirane proizvođače (,,Yara Milla”, “Haifa”, “Kemira”, “Valagro” i dr.), a

formulacije podešavati u skladu sa fenološkim fazama razvoja biljke. Potrebne količine

hranljivih elemenata rastvaraju se u vodi u posebnom sudu, i uz pomoć specijalnih

uređaja – dozatora, na principu vakuuma ubacuju se u vodu u sistemu za navodnjavanje.

Pri definisanju orjentacionog programa đubrenja treba imati u vidu potrebe jagode

za pojedinim mineralnim elementima u različitim etapama razvoja biljke. Naime, 7-10

dana posle sadnje ili na početku vegetacije jagode treba koristiti đubriva sa naglašenim

sadržajem fofora, tzv. startere, sa formulacijama od 44 % do 52 % fosfora. Osnovna

namena ovih đubriva je da pospeše ukorenjavanje jagode posle sadnje, kao i obnavljanje

aktivnosti korenovog sistema na početku vegetacije. Preporučena primena je 1-2 puta na

7-10 dana.

U fazi intenzivnog porasta bokora šumske jagode (formiranja novih listova i

pojave cvetnih pupoljaka) kao stimulans vegetativnog porasta u redovnoj ishrani jagode

fertigacijom treba koristiti kompleksna mineralna đubriva sa nešto većim sadržajem azota

(24:8:16 ili 20:20:20 + me) u preporučenoj koncentraciji od 0,10 do 0,15 %.

U fenofazi cvetanja, zametanja i intenzivnog porasta plodova povećavaju se

potrebe za kalijumom. Pri tom je važno znati da jagoda ispoljava osetljivost prema jonu

hlora, te je potrebno birati formulacije đubriva koje ne sadrže hlor (16:8:32 + 2% MgO +

me ili 17:10:27 + me). Naglašen sadržaj kalijuma doprinosi boljem kvalitetu plodova

šumske jagode u smislu povećanja sadržaja rastvorljive suve materije i šećera, kao i

boljeg izgleda ploda (obojenosti i sjaja). Sa ciljem povećanja čvrstoće i transportabilnosti

razvijenih plodova preporučuje se i redovna primena đubriva Multi K Mg (12:0:43 +

2%MgO) u kombinaciji sa Multi Cal đubrivom (15,5:0:0 + 26,5 %CaO).

Na zemljištima sa velikim deficitom kalcijuma, aplikacija Multi Cal đubriva se

preporučuje svakih 7 do 10 dana u količini do 50 kg/ha. Broj tretiranja zavisi od

obezbeđenosti zemljišta Ca, sadržaja Ca u vodi za navodnjavanje i režima vlažnosti. Ne

preporučuje se mešanje sa drugim đubrivima.

Primer ishrane šumske jagode:

Prvo prihranjivanje starterom - 15-ti dan po sadnji sa NPK (10:52:10) u količini 1

g/biljci;

Drugo prihranjivanje - posle 10 dana sa CaNO3 u količini 1,5 g/biljka;

Treće prihranjivanje – 35-ti dan po sadnji sa Polyfeed 13:10:34 u količini 1 g/biljci

(Carpocare N2);

Četvrto prihranjivanje - 45-ti dan po sadnji sa NPK 20:20:20 u količini 1 g/biljci;

Peto prihranjivanje – 55-ti dan po sadnji (oko 10 oktobra) sa NPK 13:10:34 u količini 0,5

g/biljci.

Važnu dopunu u zadovoljavanju ishrane šumske jagode pojedinim mineralnim

elementima predstavlja folijarna prihrana (preko lista), čija primena je olakšana

zahvaljujući niskom porastu jagode i gustini sklopa aktivnog lišća. Glavni cilj primene

ovog načina prihrane je otklanjanje nedostataka usvajanja mikroelemenata iz zemljišta,

tako da su efekti vrlo brzo uočljivi. Za tu svrhu se koriste različita folijarna đubriva, kao

što su: “Ferticare”, “Micro-E-mix”, “Fertigal”, “Sequestren”, “Murtonik”, “Brexil Mg”,

“Biter Mag” i dr. Prskanja se izvode u vremenskim intervalima od 7 do 10 dana, sa

koncentracijama od 0,5 do 0,7 %.

Često se folijarna prihrana kombinuje sa zaštitom od prouzrokovača bolesti i

štetočina, i u tom slučaju suspenziju treba praviti sledećim redom: voda + folijarno

đubrivo + insekticid + fungicid. Optimalne temperature za primenu đubriva preko lista su

oko 20oC, a poželjno je i da nakon tretiranja ne bude padavina 48 sati.

Navodnjavanje šumske jagode

Savremena proizvodnja šumske jagode se ne može realizovati bez sistema za

navodnjavanje, obzirom da su za razvoj i plodonošenje jagode potrebne velike količine

vode u toku vegetacije. Naročito su potrebe za vodom izražene u vreme cvetanja i

oplođenja, razvoja, porasta i sazrevanja plodova, porasta novog lišća i diferenciranja

cvetnih pupoljaka.

Kao najbolji i najracionalniji način navodnjavanja pri gajenju šumske jagode na

polietilenskoj foliji, pokazao se sistem “kap po kap”. Instalira se ispod folije, pa su gubici

vlage skoro zanemarljivi. Princip rada ovog sistema zasniva se na ravnomernom

ispuštanju vode kapanjem u željenom vremenskom intervalu. Pri gajenju šumske jagode

na gredicama u dvorednom sistemu sadnje preporučuje se postavljanje plastičnih cevi u

središnjem delu gredice za svaki red zasebno. Cevi za navodnjavanje su perforirane na

rastojanju od oko 30 cm, a kao optimalni protok smatra se 3,6 l vode po dužnom metru

reda, odnosno 1,2 l/kapaljci za jedan sat. Na taj način se obezbeđuje ravnomerna

distribucija vode u zonu korenovog sistema šumske jagode, a usavršena tehnologija

omogućava ravnomernost isticanja vode na početku i na kraju reda, bez obzira na

konfiguraciju terena.

Zaštita šumske jagode od prouzrokovača bolesti i štetočina

Šumsku jagodu najčešće napadaju i pričinjavaju joj velike štete prouzrokovači

gljivičnih i virusnih bolesti, kao i štetočine. Suzbijanje patogena mora da se obavi

blagovremeno, što pored preventivnih mera (pravilan izbor terena, rotacija useva,

upotreba bezvirusnog sadnog materijala, uklanjanje starog lišća i korova), uključuje i

direktne mere zaštite protiv ekonomski najštetnijih prouzrokovača bolesti i štetočina.

Time se suzbijaju bolesti i populacije štetočina svode na nivo koji ne izaziva značajne

ekonomske štete, uz istovremenu proizvodnju visokokvalitetnih i zdravstveno bezbednih

plodova na način koji je ekonomski prihvatljiv.

Među najštetnije gljivične bolesti šumske jagode spadaju: ljubičasta pegavost

lišća (Mycosphaerella fragariae), smeđa pegavost lišća (Phomopsis obscurans), crvenilo

srži i trulež korena (Phytophthora fragariae) i siva trulež ploda (Botrytis cinerea).

Virusne bolesti su posebno opasne u proizvodnji jagode. One izazivaju

degeneraciju, kržljavost i slabljenje biljaka jagode značajno utičući na manji prinos (25 –

75 %) i slabiji kvalitet plodova. Njihovo suzbijanje nije moguće hemijskim putem, već se

mere borbe isključivo odnose na preventivne mere koje u osnovi podrazumevaju

upotrebu bezvirusnog sadnog materijala i brzo uklanjanje biljaka na kojima je primećena

zaraza.

Među štetočinama koje napadaju jagodu ekonomski su najznačajnije: jagodin

cvetojed (Anthonomus rubi), jagodin surlaš (Rhynchites germanicus), lisne vaši jagode,

jagodina grinja (Tarsonemus pallidus) i običan paučinar (Tetranychus urticae).

Zaštitu šumske jagode od pomenutih prouzrokovača bolesti i štetočina treba

sprovesti tako da bude efikasna i u saglasnosti sa standardima kvaliteta, čime će se

proizvesti zdravstveno bezbedni plodovi i očuvati životna sredina.

Orjentacioni program zaštite šumske jagode:

R.br. Vreme tretiranja Bolesti i štetočine Preparat Koncentracija

1. Pre kretanja

vegetacije

ljubičasta pegavost,

jagodine grinje

Bakrocid S 50*

Neoron*

0,5 %

0,1 %

2. Listanje i pojava

cvetnih pupoljaka

jagodin cvetojed,

lisne vaši i grinje,

bolesti bokora

Zolone

Omite

Quadris

0,25 %

0,1 %

0,07%

3. Početak cvetanja trulež plodova

Swich WG ili

Mythos

0,1%

0,25%

4. Puno cvetanje trulež plodova Swich WG ili

Teldor

0,15 %

0,1 %

5. Posle berbe**

ljubičasta pegavost,

Othiorrhynchus

vrste

Bakrocid S 50

Talstar ili

Ultracid*

0,5%

0,05%

0,1%

* Odvojeno tretiranje

** Prethodno izvršiti uklanjanje lisne rozete, iznošenje i spaljivanje starog lišća

Navedeni program je orjentacione prirode i sa blagovremenim preventivnim

tretiranjima u pojedinim fenološkim fazama razvoja jagode, garantuje kvalitetnu zaštitu.

Ukoliko se i pored poštovanja gore pomenutog programa uoče neki problemi, potrebno je

obratiti se stručnim službama (licima) za adekvatnu pomoć.

Prilikom pripreme preparata treba imati u vidu da se sredstva moraju precizno

odmeriti u srazmeri sa količinom vode. Praškasta sredstva treba najpre sipati sa malo

vode u manju posudu, rastvoriti ih, pa tek potom sipati u prskalicu. Ako je u pitanju

smeša dva ili više preparata, potrebno je tretiranje izvršiti odmah po spravljanju rastvora,

a neutrošenu tečnost prosuti i ne ostavljati za drugi dan. Posle svakog prskanja prskalicu

treba dobro isprati i ne koristiti istu prskalicu po mogućstvu za herbicide i pesticide.

Uklanjanje korova i starog lišća

Pri gajenju šumske jagode na polietilenskoj foliji stepen zakorovljenosti zasada je

znatno manji, ali se ipak mora izvoditi ručno plevljenje po potrebi oko samih biljaka u

redu. S obzirom da je jagoda niskog porasta, korovi je zasenjuju, oduzimaju vodu i

mineralne materije, usporavaju njen razvoj i stvaraju povoljne uslove za razvoj bolesti i

štetočina.

Uklanjanje sasušenih i bolesnih listova je redovna mera koja se izvodi u

kombinaciji sa plevljenjem, obzirom da listovi jagode prosečno žive 50 do 60 dana nakon

čega se suše i zamenjuju novim, mladim listovima. Time se obezbeđuje bolja prozračnost

bokora, a potencijal zaraze sa bolesnih listova u znatnoj meri smanjuje.

BERBA, KLASIRANJE, PAKOVANjE I TRANSPORT

PLODOVA ŠUMSKE JAGODE

Berba

Plodovi šumske jagode ne sazrevaju istovremeno što nameće potrebu višekratne

berbe u dužem vremenskom periodu (150/200dana). Određivanje optimalnog momenta

berbe plodova uslovljeno je stepenom zrelosti ploda, dužinom transporta i vidom

upotrebe.

Optimalni stepen zrelosti plodova za berbu se određuje na osnovu boje pokožice,

čvrstoće i ukusa ploda. Pri tome treba imati u vidu da plodovi jagode ne dozrevaju posle

berbe, pa ih treba brati neposredno pred punu zrelost (ako su namenjeni za svežu

potrošnju) ili u punoj zrelosti (ako su namenjeni preradi). U zavisnosti od dužine

transporta često se berba mora obavljati ranije 1 do 2 dana u odnosu na punu zrelost,

posebno kada se plodovi transportuju na udaljenija tržišta.

Dobra praksa kod proizvodnje šumske jagode za svežu upotrebu jeste obuka

berača da na pravi način i u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe

nije neophodno. Plodovi se ručno beru uz jednostavnu tehniku: plod se hvata kažiprstom i

otkida a zatim se pažljivo stavlja u ambalažu da se ne bi oštetio.

Prema normativima jedan radnik za desetočasovno radno vreme može da ubere,

klasira i upakuje od 10 do 15 kg plodova.

Berba se izvodi u jutarnjim satima posle rose (kada se plodovi prosuše) i

poslepodnevnim, tako da se izbegne štetan uticaj visokih podnevnih temperatura.

Istovremeno sa berbom plodova namenjenih za tržište potrebno je brati i trule plodove,

jer se njihovom berbom i iznošenjem iz zasada smanjuje potencijal zaraze u narednim

berbama.

Ubrani plodovi se iznose iz zasada i odlažu u hladovinu gde treba da provedu što

kraći vremenski period. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja postaje

imperativ tokom berbe, jer odlaganje hlađenja ubranih plodova značajno može uticati na

njihovu trajnost.

Klasiranje i pakovanje

Klasiranje plodova jagode se uglavnom obavlja u toku berbe, kako bi se sprečilo

suvišno manipulisanje plodovima.

Prema pravilniku o kvalitetu voća, povrća i pečurki i proizvoda od voća,

predviđene su 3 kvalitetne kategorije: extra kvalitet, kvalitet I i kvalitet II.

Plodovi jagode extra kvaliteta moraju pripadati istoj sorti i biti uniformni u

pogledu krupnoće, boje i oblika. Dozvoljeno odstupanje po boji i masi ploda je 5%.

Prezrelih i oštećenih plodova može da bude do 2%, a ukupna tolerancija kvaliteta za ovu

kvalitetnu kategoriju iznosi do 10%.

Plodovi kvaliteta I su slični po veličini, boji i obliku plodovima extra klase, s tim

da je prečnik plodova manji i kreće se u rasponu od 7 mm do 15 mm. U jedinici

pakovanja može biti do 10 % odstupanja od uslova predviđenih za I kvalitet, uključujući i

do 2 % prezrelih i oštećenih plodova.

Plodovi kvaliteta II su znatno sitniji (prečnika manjeg od 7 mm), a dozvoljeno

učešće plodova bez čašice i peteljke u jedinici pakovanja iznosi do 20 %. Istovremeno,

prezrelih plodova može biti do 10 %. Plodovi ove klase se prevashodno koriste za

preradu.

Klasirani plodovi se pakuju u ambalažu u kojoj će biti izneti na tržište. Evropski

standardi ambalaže nalažu da to budu male plastične kutijice zapremine do 200 g,

različitih oblika i dimenzija, pogodnih za pakovanje u paletnom sistemu.

U novije vreme kupci uglavnom diktiraju načine pakovanja, tako da ambalaža za

sveže plodove jagode osim dizajna, treba da zaštiti kvalitet i svežinu proizvoda i da ukaže

na neke njegove pozitivne odlike, kao što su sorta i poreklo. Sva ambalaža koja se koristi

mora biti neškodljiva za zdravlje ljudi i biorazgradljiva. Takođe, ona treba da obezbedi

siguran transport i dobru zaštitu u toku prevoza i prometa.

Transport plodova šumske jagode

Zbog velike osetljivosti zrelih plodova šumske jagode posebnu pažnju treba

obratiti na uslove transporta. Dužina transporta, naročito u našim uslovima (loša putna

mreža i neadekvatna transportna sredstva), ima ključnu ulogu u održanju kvaliteta

ubranih plodova. Takođe, smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku, tako i

kao upakovanog proizvoda, smanjiće se i procentualni gubitak kvaliteta proizvoda.

Ubrani plodovi jagode bi trebali da se drže u hladnim uslovima, upakovani u

svakoj fazi transporta.

Transport treba obavljati u ambalaži u kojoj je šumske jagoda ubrana, u

odgovarajućim prevoznim sredstvima, po putevima sa asfaltnom podlogom. Izbor

transportnih sredstava zavisi od dužine transporta i kvaliteta puta, spoljnih temperaturnih

uslova, zrelosti plodova i njihove namene. U tom pogledu mogu se koristiti različita

prevozna sredstva kao što su: kamioni hladnjače, otvoreni ili zatvoreni kamioni sa

ventilacijom, kombi vozila i dr.

Za transport do udaljenijih tržišta koriste se kamion hladanjače. Vrlo je važno da

se pre unošenja plodova u hladnjaču, gde je temperatura oko 0oC, izvrši rashlađivanje

plodova na 3oC. Samo na taj način se može očuvati kvalitet i trajnost svežih plodova

tokom transporta. Zamrznuti plodovi šumske jagode se transportuju na mnogo nižim

temperaturama od –18oC do –20

oC.

Čuvanje plodova šumske jagode

Dužina čuvanja plodova šumske jagode zavisi od stepena zrelosti ubranih

plodova, njihovog zdravstvenog stanja, osobina sorte, načina i režima čuvanja (obično

rashlađeno skladište, ili ULO komore), standardnog ili MAP načina pakovanja i dr. U

običnim rashlađenim skladištima jagoda se čuva svega par dana, a sa MAP pakovanjem

ili u hladnjačama sa ULO režimom oko jedne nedelje. Nažalost, za takva skladišta

potrebna su velika ulaganja. Stoga je najbolje ubrane šumske jagode odmah plasirati bilo

za potrošnju u svežem stanju bilo za zamrzavanje. Tada se najmanje gubi na kvalitetu.

Ekonomska opravdanost gajenja šumske jagode na polietilenskoj foliji

Gajenje sumske šumske jagode na polietilenskoj foliji je veoma unosan i

profitabilan posao. Ukupna ulaganja po hektaru su od 10.000 do 20.000 Evra zavisno od

gustine sklopa, cene živića, instaliranih sistema za navodnjavanje, vrste folije, vrste

korišćenog malča i dr. Sa prinosom od 15 do 30.000 kg /ha, odnosno 0,5 do 1 kg po

bokoru, i prodajnom minimalnom cenom šumske jagode od 3,0 Eur/kg za zamrznutu

potrošnju, ostatak dohodka može biti od 20.000 do 25.000 Evra po hektaru godišnje što

je sasvim solidna zarada.