prirodni semenski objekti bukve u srbiji ... za izdvajañe tri visinska ekotipa bukve:...

JANUAR-JUN, 2003. 85

UDK 630*232.3:582.632.2Nau~ni rad

PRIRODNI SEMENSKI OBJEKTI BUKVE U SRBIJI – OSNOVA ZA UNAPREÆEÑE

PROIZVODÑE SEMENA I SADNICA

VASILIJE ISAJEV

VLADAN IVETIÕ

MARINA VUKIN

Izvod: Vrste iz roda Fagus - Fagus sylvatica L., Fagus moesiaca (Do min, Maly)Czec zott i Fagus orientalis su meæu najraspostrañenijim i ekonomski najvaÿnijimliåõarskim vrstama Evroazije. Bukove åume u Evropi i delu Azije se prostiru naoko 17 – 20 miliona hektara, åto je 10% od ukupnog åumskog fonda Evrope. USrbiji bukva Fagus moesiaca (Do min, Maly) Czec zott je jedna od najkomercijal-nijih liåõarskih vrsta. Bukva se uglavnom podmlaæuje prirodnim putem, meæutimza razliøite uzgojne potrebe i poåumçavañe, neophodno je obezbediti kvalitetansadni materijal. U ciçu obezbeæeña kvalitenog semenskog materijala i kao oblikoøuvaña genofonda bukve in situ, u Srbiji je izdvojeno 19 semenskih sastojina ovevrste. Izdvojenim semenskim objektima obuhvaõene su sve znaøajne zajedice bukve –øiste ili meåovite sa drugim vrstama. U radu su predstavçene ñihove karakteri-stike, znaøaj i pravci daçeg oplemeñivaña vrste za potrebe semenske i rasad-niøke proizvodñe.

Kçuøne reøi: Bukva, semenski objekti, genetski potencijal

BEECH SEED SOURCES IN SERBIA – BASE FOR FURTHER ENHANCMENTS OF SEED AND SEEDLING PRODUCTION

Abstract: The species in the genus Fagus – Fagus sylvatica L., Fagus moesiaca (Do min ,Maly) Czec zot t and Fagus orientalis are among the most widely distributed and economi-cal the most important broadleaf species in Euroasia. In Serbia beech Fagus moesiaca is oneof the most comercial broadleaf species. Beech is mainly regenerated naturally, however fordifferent silvicultural demands and afforestation it is nesessary to provide the good qualityplanting material. To supply good quality seed and as a form of beech gene pool conservationin situ, in Serbia 19 seed stands of this species were designated. Selected seed stends aredistrubuted trought all types of beech comunites in Serbia. This paper presents their characte-ristic, significance and direction of further beech seed an sedling production.

Key words: beech, seed stands genetically potential

1. UVOD

U zemçama sa razvijenom åumarskom privredom i savremenim seme-narstvom, osnivañu i ureæivañu semenskih objekata posveõuje se velikapaÿña. Tako, na primer, u zemçama Severne Evrope, za proizvodñu kva-litetnog semenskog materijala, ne odabiraju se samo plus sastojine veõ i

Dr Vasilije Isajev, redovni profesor; Vladan Ivetiõ, dipl.inÿ.,asistent-pripravnik; Marina Vukin, dipl.inÿ., Åumarski fakul-tet, Univerziteta u Beogradu.

86 „[UMARSTVO” 1-2

semenska i plus stabla. Najboçi predstavnici fenotipske plus varijan-te proveravaju se i izdvajaju kao elitna stabla i predstavçaju osnovni ma-terijal za daçe oplemeñivañe vrsta i osnivañe semenskih plantaÿa.Zahvaçujuõi ovim aktivnostima i razvoju åumarske genetike, razjaåñe-na su mnoga pitaña u pogledu odreæivaña kvaliteta stabala nekih vrsta(smrøe, crnog bora, omorike, luÿñaka, bagrema i dr.) prema fenotipskimkarakteristikama, kao åto su duÿina debla, tip kroåñe, insercija gra-na, optimalni broj grana u pråçenu i sl. Kompleks faktora, kao i ñiho-ve interakcije, posebno one koja utiøu na obilnost, redovnost i kvaliteturoda, nisu joå u dovoçnoj meri upoznati.

Problemima izdvajaña semenskih sastojina, selekciji i proceni kva-liteta fenotipskih karakteristika stabala bavilo se kod nas viåe auto-ra (Bri nar 1961, Øer ñav ski et all. 1965, Gli åiõ 1960, Isa jev et all.1994, Jo va no viõ M. 1961, Jo van øe viõ 1965, Ma riõ 1962, Ma riõ etall. 1961, Tu co viõ 1970 i 1976, Vi da ko viõ 1970). Ovim radovima odre-æene su osnovne smernice za procenu, izdvajañe i ureæivañe semenskihobjekata. Ovoj aktivnosti, kao jednoj od najbitnijih za organizaciju sa-vremenog semenarstva, treba detaçnije pristupiti sa aspekta specifiø-nosti pojedinih vrsta i provenijencija i tako operativi pruÿiti uput-stva za primenu selekcije pri izdvajañu i ureæivañu semenskih objekata.Broj semenskih sastojina jedne vrste koji treba izdvojiti zavisi od ñenogznaøaja za åumarsku struku i genetske izdiferenciranosti ñenih popu-lacija. Kod vrsta velikog areala, koji je pri tome i disjunktivan, veõa jegenetiøka izdiferenciranost populacija koje se spontano javçaju na raz-liøitim staniåtima. U takvim sluøajevima potreban je i veõi broj se-menskih sastojina, posebno za vrste øiji varijabilitet nije dovoçno pro-uøen.

Orijentacija na poÿeçna svojstva semena i sadnog materijala za pro-grame veåtaøke obnove åuma, poåumçavaña i melioracije degradiranihstaniåta podrazumeva napuåtañe tehnologije proizvodñe semenskog isadnog materijala na nivou vrste, jer se pokazalo da je ñegov kvalitetteåko garantovati. Proizvodñu semena treba organizovati na nivou pro-venijencije, odnosno semenskih sastojina. Revizija postojeõih i kandido-vañe novih semenskih sastojina su aktivnosti permanentnog karaktera iøine jedan od primarnih i prioritenih zadataka åumarske struke. Ovedelatnosti treba obavçati sinhronizovano radom åumskih gazdinstava inauønih institucija, jer dok neke sastojine prestarevaju ili stradaju odelementarnih nepogoda i insekata, bolesti i antropogenih faktora, no-vim mladim sastojinama, koje ispuñavaju propisane kriterijume, trebadati status semenskog objekta.

Obiøna bukva (Fagus sylvatica) dolazi prirodno u velikom delu Evro-pe. Ñena severna granica je u juÿnoj Åvedskoj do 60o severne geografskeåirine. Istoøna granica joj je Kaliningrad u Rusiji, Poçska, Karpati iBesarabija. Zapadna granica bukve je zapadna Francuska i juÿna Engle-ska. U juÿnoj Evropi se javça u planinskim predelima. Najjuÿnije se jav-ça na Balkanu na planinama Atosu, Olimpu i Pindu, u Italiji je ima umasivima Apenina, u planinskim predelima severne Sicilije i na Kor-zici. Iz Mediteranskih Apla rasprostire se u Pirineje.


Øerñavski je na osnovu nekih karakteristika lista i kupule plodadoåao do zakçuøka da na prostoru Jugoistoønoig Balkana pored Fagussylvatica dolazi i balkanska bukva, tzv. Fagus moesiaca (Do min, Maly)Czec zot t . Studija koju je objavio Mi åiõ (1957) o balkanskoj bukvi po-kazuje da je ona u morfoloåkim karakteristikama lista jako polimorf-na. Razlikuju se listovi fertilnih i sterilnih izbojaka istog stabla. Poobliku lista i kupule Miåiõ je ustanovio da je balkanska bukva sliønakavkaskoj bukvi i obiønoj bukvi iz severozapadne i severne Evrope. Da-çim istraÿivañima ustanovçeno je da balkanska bukva nije homogena ida se u okviru ñe diferenciraju posebne mikrojedinice, åto je bilaosnova za izdvajañe tri visinska ekotipa bukve: brevipedunculata (bukvasredogorja i brdskog pojasa), macrocarpa (bukva doñeg planinskog pojasa)i longipedunculata (bukva na gorñoj vegetacijskoj granici). Osim toga iz-dvojena su i dva varijeteta, i to: rotundicarpa – bukva iz klisure i micro-carpa. Rezultati istraÿivaña obavçenih u Srbiji u drugoj polovini HHveka, M. Jo va no viõa (1971), ukazuju na to da se evropska bukva divereg-ntnom evolucijom prestrojila u novu vrstu – balkansku bukvu. Kod bal-kanske bukve opisana su dva varijeteta: quercoides (bukva sa hrastolikomkorom) i foliodentata (varijetet sa nazubçenim liåõem). Bukvu sa hrasto-likom korom u Srbiji prvi su opisali Tu co viõ i Jo va no viõ (1965).

Iz svih dosadaåñih istraÿivaña obavçenih na Balkanskom poluo-strvu, moÿe se zakçuøiti da se Fagus moesiaca karakteriåe velikom in-dividualnom i grupnom varijabilnosåõu i da poseduje brojne unutarvrsnetaksone – varijete, biotipove i ekotipove. Tako je evidentirana i opisa-na velika varijabilnost u morfoloåkim karakteristikama, kao åto suoblik kroåñe, tip granaña, oblik debla, kora, liåõe itd. Gustoõa grana,a naroøito ugao grana u signifikantnoj je korelaciji sa prirastom i kva-litetom drveta. Viåe autora je izuøavalo naslednost pravosti debla ioblika kroåñe. Meæu prvima u Danskoj je Op per mann (1908) ispitivaokakvo õe potomstvo dati pojedinaøna stabla bukve: ona s loåim habitu-som i ona s dobrim habitusom. Individue dobrog fenotipa dali su u veõi-ni sluøajeva dobro potomstvo, dok je od loåijih fenotipova dobijeno ug-lavnom loåe potomstvo.

Znaøaj bukovih åuma jugoistoøne Evrope, zbog kvaliteta i visokogprirodnog biodiverziteta je viåestruk – kako sa opåteg bioloåkog iekoloåkog, tako i sa privrednog aspekta. Opåte ekoloåke odlike po-druøja u Srbiji, gde se spontano javçaju øiste i (ili) meåovite popula-cije bukve uslovile su pojavu izraÿenog varijabiliteta veõeg broja ñe-nih morfoloåkih i genetsko-fiziloåkih svojstava.

Zaåtita i usmereno koriåõeñe najvrednijih genetiøkih åumskih re-sursa bukve realizovaõe se, najveõim delom, putem selekcije najboçihprirodnih populacija bukve kao i revizijom postojeõih i izdvajañem iliosnivañem novih semenskih objekata.

Izdvojeni semenski objekti, na osnovu bonitiranih fenotipskih ka-rakteristika, predstavçaju najboçe populacije na odreæenim lokalite-tima razliøitih nadmorskih visina i geoloåkih podloga.


2. MATERIJAL I METOD RADA

U Srbiji, izdvajañe semenskih sastojina, selekcija, procena i ispiti-vañe kvaliteta fenotipskih karakteristika stabala, bilo je predmetistraÿivaña viåe autora, Gli åiõ 1960., Jo va no viõ M. 1961., Ma riõet all. 1961., Ma riõ 1962., Øer ñav ski et all. 1965.,Tu co viõ 1970. i1976., Isa jev et all. 1996, Ovim radovima unapreæene su osnovne smerniceza procenu, izdvajañe i ureæivañe semenskih objekata. Ovoj aktivnosti,kao jednoj od najbitnijih za organizaciju savremenog semenarstva, detaç-no treba pristupiti sa aspekta specifiønosti pojedinih vrsta i prove-nijencija. Broj semenskih sastojina jedne vrste, koji se izdvaja, zavisi odgenetske izdiferenciranosti populacija i ñenog zanaøaja za åumarskustruku. Kod vrsta velikog areala, koji je pri tome i disjunktivan, veõa jegenetiøka izdiferenciranost populacija koje se spontano javaçaju narazliøitim staniåtima. U takvim sluøajevima potreban je i veõi broj se-menskih sastojina, posebno za vrste koje odlikuje izraÿeni varijabi-litet kontinuiranih i diskontinuiranih svojstava.

Za svaku vrstu drveõa broj semenskih sastojina treba da bude odreæenna bazi proraøuna stvarnih potreba i to: rasadniøke proizvodñe kojaproizilazi iz planiranih obima svih vidova poumçavaña, melioracija ipodizaña namenskih kultura za minimum petogodiåñi period, smeåtaj-ni kapacitet i uslova øuvaña u skladiåtima i konaøno potrebama izvoza.

Broj izdvojenih semenskih sastojina bukve, pored toga åto obezbeæujedovoçne koliøine kvalitetnog selekcionisanog semena, ove vrste, zaproizvodñu sadnog materijala, istovremno je i semenski izvor za potrebei drugih zemaça Evrope i Sveta.

Uloga semenske sluÿbe u Srbiji je da kroz efikasnu organizacijuobezbedi dovoçne koliøine visoko kvalitenog semena. U sinhronizovanirad sluÿbe ukçuøeni su: Ministarstvo za poçoprivredu, åumarstvo i vo-doprivredu Republike Srbije, Åumarski fakultet u Beogradu, JP ''Srbi-jaåume'' i Institut za åumarstvo.

3. REZULTATI RADA

U Srbiji je za potrebe unapreæeña proizvodñe kvalitetnog repro-duktivnog materijala, tj. obezbeæeña dovoçnih koliøina zdravog i selek-cionisanog semena i sadnog materijala, i kao jedan od oblika oøuvaña ge-nofonda bukovih populacija in-situ iz najboçih prirodnih populacijabukve, izdvojeno 19 semenskih objekata. Lokacije i povråine izdvojenih iregistrovanih semenskih objekata bukve u Srbiji prikazani su u tabeli 1.

Izdvojeni semenski objekti, na osnovu bonitiranih fenotipskih ka-rakteristika predstavçaju najboçe populacije na odreæenim lokalite-tima razliøitih nadmorskih visina i geoloåkih podloga. Prostorni ra-spored lokacija na kojima su izdvojene semenske sastojine obuhvataju sko-ro u potpunosti, cenoloåku, ekoloåku i populacionu raznolikost bukveu Srbiji. Na osnovu ovoga moÿe se oøekivati da õe sakupçeno seme i pro-izvedeni sadni materijal obuhvatati genetski potencijal bukve u Srbiji.U ciçu adekvatnog koriåõeña potencijala reproduktivnog materijala


bukve, ñegovo sakupçañe, dorada i promet treba da budu organizovani nalokalnom nivou.

Tabela 1. Izdvojeni semenski objekti bukve u SrbijiTable 1. Selected beech seed sorces in Serbia

Broj semenskih sastojina bukve, kao i ñihov prostorni raspored u Sr-biji, treba da bude odreæen na bazi proraøuna stvarnih potreba i to: ra-sadniøke proizvodñe koja proizilazi iz planiranih obima veåtaøkogobnavçaña degradiranih sastojina, svih vidova poåumçavaña, meliora-cija i podizaña namenskih kultura za minimum petogodiåñi period. Po-red navedenih biotehniøkih radova ovaj proraøun treba da obuhvati broji odlike smeåtajnih kapaciteta kao i uslove øuvaña u skladiåtima i ko-naøno potrebe izvoza.

U svakoj semenskoj sastojini bukve, organizovane su i sprovode se: 1) kratkoroøne i 2) dugoroøne aktivnosti koje podrazumevaju i planirañe adekvatne

strukture zaposlenog osobça, opreme i materijala.Neposredni zadaci kratkoroønih aktivnosti su:

VRSTA(E)Species

LOKACIJA SEMENSKOGOBJEKTA

Localities of seed sources

POVRÅINA u ha

Total area in ha1. Fagus silvatica GJ ”Lomniøka reka” od. 73a, Kruåevac 4,00

2. Fagus silvatica GJ “Dajiõke planine” od. 23a, Ivañica 2,89

3. Fagus silvatica GJ “Rudnik” od. 62a, Kragujevac 19,35

4. Fagus silvatica GJ ”Crna reka”, Debeli Lug 4,00

5. Fagus moesiaca, Abies alba

GJ “Goø-Gvozdac” od. 11a, Goø 5,16


GJ “Goø-Gvozdac” od. 43a, Goø 12,56


GJ “Goø-Gvozdac” od. 34/1a Goø 9,62


GJ “Goø-Gvozdac” od. 18a, 19a Goø 17,23

9. Fagus silvatica GJ “548 Ravne”, od 18a, Fruåka Gora 4,0

10. Fagus moesiaca GJ “Kameniøka reka I”, 34a Boçevac 2,5

11. Fagus moesiaca GJ “ Zlotske åume” od. 36a, 35c, Boçevac 3,6

12. Fagus moesiaca GJ “Jelova Gora”, 35a, Uÿice 15,00

13. Fagus moesiaca GJ “ Majdan-Kuøajna“ 22a, Kuøevo 4,61

14. Fagus moesiaca GJ ”Istoøna Boraña“, 149a, Loznica 6,30

15. Fagus moesiaca GJ ”Istoøna Boraña“, 119a, Loznica 8,35

16. Fagus moesiaca GJ “Gobeçska reka“ 44a, Kopaonik 13,95

17. Fagus moesiaca GJ ”Crni vrh-Kupinovo“25a, Boçevac 1,20

18. Fagus moesiaca GJ ”Juÿni Kuøaj 3 “, 68d, 71f,Boçevac 2,00

19. Fagus moesiaca GJ ”Troglan bare“76a, Despotovac 1,20

Ukupna povråina semenskih sastojinaTotal areas of beech seed sources

137,57


• uklañañe inferiornih semenskih stabala oko i u semenskim sastoji-nama;

• izdvajañe i obeleÿavañe semenskih stabala;• evidentirañe obilnosti cvetaña i uroda;• stimulisañe prinosa semena putem proreda i æubreña;• zaåtita semenskih sastojina od åtetoøina i bolesti;• struøna kontrola nad pravilnostima berbe i zdravstvenog staña

åiåarica, plodova i semena;• kontrola kvaliteta semena i sadnog materijala u skladu sa propisa-

nim normativima.Dugoroøne aktivnosti koje se odvijaju uz istovremeno koriåõeñe re-

gistrovanih semenskih sastojina obuhvataju:• analize individualne promençivosti;• analize generativnog sistema razmnoÿavaña;• utvræivañe kriterijuma za izdvajañe semenskih stabala;• razradu metoda masovne i individualne selekcije;• prouøavañe uticaja veliøine semenske sastojine na kvalitet semena;• obavçañe kategorizacije semena prema kvalitetu matiønih stabala;• eksperimentalno rejonirañe koriåõeña semena putem testova

potomstva.Na osnovu individualnog i grupnog varijabiliteta, pri izboru plus

stabala u semenskim sastojinama bukve treba obratiti paÿñu na ove ka-rakteristike:

- rano ili kasno listañe;- rano ili kasno opadañe lista;- dobar prirast;- dobar oblik debla ili kroåñe;- ne sme biti usukanosti debla;- ravno i monopodijalno deblo;- mala sklonost ka obrazovañu vodenih izbojaka;- otpornost na mraz i- drvo ne sme pokazivati znakove crvenog srca.Upisom u registar, koji vodi nadleÿno Ministarstvo, ne zavråava se

postupak oko izdvajaña i daçeg koriåõeña semenskih sastojina. Sprovo-æeñe permanentnih aktivnosti koje imaju za ciç poboçåañe genetiøkogsastava izdvojenih objekata, poveõañe uroda, kao i organizovañe viåego-diåñih osmatraña na osnovu kojih õe se dobiti parametri o intenzitetui periodicitetu uroda, zdravstvenom stañu sastojina i drugim znaøajniminformacijama, obezbediõe kvalitenu proizvodñu semena. U ciçu spro-voæeña navedenih aktivnosti, neophodno je angaÿovati struøñake izprakse, koji su u stalnom kontaktu sa objektima, i koji õe, prema uput-stvima odgovarajuõih struøñaka, sprovoditi istovremeno genetiøku me-lioraciju semenskog objekta, oøuvañe stabilnosti sastojina i obezbedi-ti poveõanu proizvodñu semena.

Jedna od najøeåõe koriåõenih mera, øijom veåtom manipulacijommoÿe da se utiøe i na kvalitet i na veõi urod semena jesu prorede (Sto ja-no viõ i dr., 2000). Opåte je poznato da je urod, uz ostale faktore, u ve-likoj meri uslovçen koliøinom sunøevog svetla, koja dopire do kruna


åumskog drveõa. Putem proreda postiÿe se veõa fenotipska ujednaønostsemenskih stabala, odnosno sastojina, boçe oblikovañe kruna, slobodnafluktacija polena, øime se postiÿe poveõana genetska dobit u narednimgeneracijama. Pored proreda, u ciçu poveõaña kvantiteta i kvalitetauroda, u zemçama Evropske Unije primeñuje se i æubreñe, åto je u naåimuslovima trenutno malo i sporadiøno koriåõeno, uglavnom za potrebaeksperimentalnog rada u nauønim projektima. Prema autorima Ba u le iFric ker, 1978., primenom æubriva direktnim delovañem na zemçiåte upravcu poveõaña ñegove proizvodne sposobnosti, tj. ovaj tretman imaefekta na vegetativni rast stabala, dok se pozitivni efekti æubreña nafruktifikaciju javçaju tek posle izvesnog broja godina i samo u sluøaje-vima kada su stabla dostigla kulminaciju visinskog prirasta.

Kako su semenske sastojine po pravilu raznodobne, mere koje u ñimatreba sprovoditi razliøito se moraju planirati i po obimu i po vremenurealizacije, u skladu sa genetskim specifiønostima vrste. Sve semenskesastojine prema starosti stabala dele se u tri kategorije: mlade, sredñe-dobne i zrele semenske sastojine. Na osnovu do sada postignutih rezulta-ta u radu na sprovoæeñu uzgojnih radova u semenskim sastojinima razli-øite starosti, u ciçu ñihove genetske melioracije primeñuju se razli-øite uzgojne mere.

Obnovu åuma, melioracije sastojina ili staniåta, poåumçavaña iosnivañe kulturnih zajedica, treba vråiti sa åto kvalitenijom bukvi-com, stabilnih svojstava. Trenutno raspoloÿiva znaña iz genetike drve-õa u potpunosti ne daju siguran oslonac za brzo determinisañe dobrog ge-notipa pa je neophodno da se kroz stacionarna istraÿivaña i postavça-ñem testova sa polusrodnicima i potomstvom iz kontrolisanog ukråta-ña, upotpune informacije o kvalitetu semenskih objekata iselekcionisanih stabala bukve. Izbor i koriåõeñe semenskih stabalapredstavça kontinuiranu i neophodnu aktivnost u sistemu unapreæi-vaña proizvodñe åumskog semena. U sklopu realizacije programa una-preæeña kvaliteta proizvodñe semena neophodno je intenzivirati pri-preme i realizaciju osnivaña generativnih i vegetativnih semenskihplantaÿa bukve.

3.1 Organizacija sakupçaña uroda u semenskim objektima bukve

Sakupçañe bukvice sa zemçe je najlakåi i najekonomiøniji naøin sa-kupçaña uroda, iz kog razloga treba teÿiti da se u åto viåe sluøajevaprimeñuje. Pored navedenih prednosti – ekonomiønost i lakoõa, posebnoje bitno åto se prilikom sakupçaña uroda sa tla na ravnim terenima mo-ÿe sa pouzdanoåõu organizovati ñegovo sakupçañe na nivou izabranihtest ili “plus” stabala. U rodnim godinama i kod vrsta koje nemaju teåkoseme, ako je urod obilan, a razvejava se vetrom na odreæena mesta u mikrodepresije - kao sneÿni nanos, moÿe se organizovati ñegovo sakupçañe sazemçe.

Sakupçañe posle prirodnog opadaña semena je jeftino i ne zahtevaposebno obuøenu radnu snagu kao åto je to u sluøaju sa peñañem. U ovusvrhu mogu se koristiti organizovane grupe uøenika, gorani ili pak po-


vremena radna snaga u kom sluøaju je vrlo vaÿno kontrolisati kvalitetsakupçenog semena.

Prilikom sakupçaña semena koje je opalo na zemçu treba posebno vo-diti raøuna o sledeõem:

- postoji rizik od sakupçaña plodova ili semena slabog kvaliteta:nedozrelo, prazno ili nezdravo seme, prvi plodovi koji opadnu prirodnosu øesto loåeg kvaliteta. Iz navedenih razloga, mora se obaviti proverañegovog kvaliteta na sluøajnom uzorku pre odreæivaña mera za ñegovuduÿe ili kraõe øuvañe;

- opali plodovi i seme su podloÿni napadu insekata i patogena, tj.izloÿeni su infekcijama sa zemçiånim mikroorganizmima;

- pravilno vremenski odreæeno sakupçañe je vrlo vaÿno jer se u tak-vim sluøajevima sakupça zrelo seme uz istovremeno spreøavañe ñegovogpropadaña ili prevremnog klijaña.

- neke vrste gube vitalnost u vrlo kratkom periodu vremena posleopadaña – zbog toga zdravo seme treba sakupçati, po moguõstvu odmah poopadañu, kako bi se izbegli gubici.

Postoje razliøite metode koje se primeñuju prilikom sakupçañauroda sa zemçe, posebno kod bukve, kod koje sazrevañe i opadañe semenatraje duÿe vremena. U takvim sluøajevima, oko osnove stabla, po povråi-ni zemçe rasprostru se veliki øaråavi, plastiøne folije, platna, mre-ÿe ili sliøni materijali, slika br. 1. U ciçu prevencije od åteta kojemogu izazvati ÿivotiñe, navedeni materijali se postavçaju na ramove,pravouganog oblika, ili se prave konstrukcije koje podseõaju na levkoveod metala, platna ili polietilenskih folija. Ovi materijali se prikaøeza ivicu levka, a u centru su priøvråõene za stablo.

Slika 1. Mreÿa postavçena za sakupçaña semena sa zemçeFigure 1. Colecting beech nuts from ground using nets


Naøin øuvaña bukvice mora biti prilagoæen duÿini trajaña øuvaña.Tako, ako se ona øuva do dve godine, odnosno dva prezimçavaña, tempera-turu øuvaña treba prilagoditi sadrÿaju vlage u ñoj. Ukoliko je saœajvlage od 25 – 30 %, bukvica se øuva u jutanim vreõama, a pri sadrÿaju vlageod 20 – 25 %, u plastiønim vreõama na stalnoj temperaturi izmeæu - 4º Si 5º S, uz napomenu da pri ovom sadrÿaju vlage temperature ne smeju bitiniÿe. Kada se bukvica øuva tri godine, ona se mora oprezno i postepenoprosuåiti do sadrÿaja vlage ispod 11%, smestiti u zapeøaõene sudove iøuvati na stalnoj temperaturi od - 10º S ili joå boçe i do - 20º S (Sti-li no viõ , 1985).

Posude u kojima se øuva seme moraju biti øiste i suve. Po pravilu sedezinfikuju vrelom vodom. Pred puñeñe ne smeju se prenositi iz hladneu toplu prostoriju ili obratno, kako se ne bi vodena para kondenzovalana ñihovim zidovima. Pune se semenom u suvoj prostoriji. Prilikom pu-ñeña, seme se ne nabija, jer to otaÿava vråeñe povremenih kontrola se-mena, a oteÿava i vaæeñe proseønog uzorka iz partije semena. Po obavçe-nom puñeñu posuda semenom, posude se odmah zatim moraju dobro zatvori-ti, po moguõstvu poklopcima sa gumenom trakom po øitavom obimu ili øe-pom od plute, koji se zalije parafinom. Neophodno je posvetiti posebnupaÿñu izboru prikladnog prostora za smeåtaj hermetiøki zatvorenihposuda sa semenom. U ove svrhe najprikladniji su veliki hladñaci, aliimajuõi u vidu da je vrlo malo takvih aparata kod naåih prozvoæaøa seme-na, u ove svrhe mogu dobro posluÿiti stari vinski ili pivarski podrumi,uz uslov da u ñima temperaturna aplituda nije veõa od 3 do 5º S. Prvihpola godine seme treba pregledati jednom u mesecu u ciçu provere odsu-stva pojave plesni. U ovim pregledima staklene posude imaju prednostijer se ne moraju otvarati, dok se metalne posude ili one od neprozirneplastike moraju otvoriti bar po jedna iz svake partije semena.

Posle åest meseci øuvaña uzima se proseøan uzorak semena i u semen-skoj laboratoriji se ispituje ñegov kvalitet. Iz partije semena smeåte-ne u tri posude uzima se jednaka koliøina semena s dna, sredine i vrha sva-ke posude. Ukoliko je partija semena smeåtena u viåe od tri posude semese uzima iz svake druge posude, ali opet najmañe iz tri posude. Uzorke se-mena po moguõstvu uvek vaditi sondom, u protivnom to se mora obavitirukom sa gumenom rukavicom. Ukoliko rezultati laboratorijskih anali-za potvrde odrÿani kvalitet semena posle ñegovog åestomeseønog øuva-ña, moÿe se smatrati da se ono moÿe i daçe uspeåno pod takvim uslovimaøuvati i viåe godina, uz oøuvañe kvaliteta. Prilikom duÿeg øuvaña se-mena, preko dve godine, ñegov kvalitet se mora jednom godiåñe provera-vati na uzorku i po metodi predviæenom standardom za svaku vrstu.

Prema sadaåñem stañu bukovih åuma, u Srbiji, oplemeñivañe trebada se realizuje u dva smera. Jedan je u smeru poboçåaña naåih buduõihprirodnih populacija, a drugi u smeru dobijaña novih tipova (rasa, geno-tipova) i hibrida bukve koji õe biti boçi u nekim karakteristikama odsada postojeõih tipova i koji õe se favorizovati sadñom biçaka (ilieventualno u mañoj meri setvom semena). Buduõi da je dosadaåñim istra-ÿivañima utvræeno da meæu subpopulacijama bukve u Evropi postoje ge-notipske razlike, i u naåim bi uslovima trebalo naøiniti program


istraÿivaña genetske varijabilnosti bukve. Subpopulacije, odnosnoprovenijencije s podruøja Jugoslavije testirale bi se u mreÿi terenskiheksperimenata. Na taj naøin bi se dobio boçi uvid u tip adaptivnosti,produktivnost i kvalitet pojedinih subpopulacija bukve, åto bi onda re-zultovalo rejonizacijom semenskih objekata, odnosno definisañem poje-dinih podruøja unutar kojih je moguõa cirkulacija reproduktivnog mate-rijala (seme i sadnice) odreæene provenijencije.

4. ZAKÇUØCI

Orijentacija na poÿeçna svojstva semena i sadnog materijala za pro-grame poåumçavaña zahteva napuåtañe tehnologije proizvodñe semen-skog i sadnog materijala na nivou vrste, jer je ñegov kvalitet teåko ga-rantovati. Proizvodñu semena treba organizovati na nivou provenijen-cije, odnosno semenskih sastojina bukve. Revizija postojeõih, kandido-vañe i izdvajañe novih semenskih sastojina bukve su aktivnostipermanentnog karaktera i øine jedan od primarnih i prioritenih zadata-ka åumarske struke. Ove delatnosti treba obavçati sinhronizovano ra-dom åumskih gazdinstava i nauønih institucija, jer dok neke sastojineprestarevaju ili stradaju od elementarnih nepogoda i insekata, bolesti iantropogenih faktora, novim mladim sastojima koje ispuñavaju propisa-ne kriterijume, treba dati status semenskog objekta.

Poznavañe potencijalne i spontane varijabilnosti svojstava koje ma-ñe-viåe utiøu na generativno razmnoÿavañe i urod bukve, neophodno jeza organizaciju proizvodñe i kontrolu prometa semenskog materijala.Proizvodñu, promet i upotrebu semena bukve, koja je sada uglavnom na ni-vou vrste treba preorijentisati na nivo semenskih sastoijina, semenskihstabala odnosno provenijencija. Uspeh ovih aktivnosti podrazumeva iz-dvajañe i ograniøavañe podruøja u kojima õe se moõi upotrebçavati od-govarajuõe nove selekcije ili provenijencije.

U daçem radu na unapreæeñu proizvodñe repromaterijala bukve, uprirodnim populacijama treba odabrati za semenska stabla najboça in-dividue, a postepenom seøom odstraniti negativna stabla. Na taj naøinõe se usmeriti selekcija u pozitivnom smeru i moÿe se oøekivati u nared-noj generaciji genetsko poboçåañe. Veliøina genetske dobiti zavisi õeod genetskog kvaliteta roditeçske populacije i intenziteta selekcije uñoj. Ako je roditeçska populacija fenotipski loåa, tj. kada je visoka za-stupçenost minus stabala, a mala ili nikakva zastupçenost plus stabala,onda unapreæeñe proizvodñe ovom metodom ne moÿe dati pozitivne re-zultate, veõ u ovakvim sluøajevima treba preduzeti druge uzgojne zahvate(sadña bukovih biçaka, introdukcija drugih vrsta i sl.).

LITERATURA

Ashton, P.M.S. and Du cey, J.M. 1996: The Development of Mixed Species Plantations assuccess ional Analogues to natural Forests: National Proceedings Forest and Conservation,Nursery Associations: US Department of Agriculture Forest Service. U.S.A.


Gli åiõ , M. (1960):Åumska semenska podruøja NR Srbije, Beograd.

Isa jev V. , Øo miõ M., Man øiõ A . i Ma ta ru ga M. (1998): Priruønik za proiz-vodñu åumskog semena u prirodnim semenskim objektima, Baña Luka. str. 1-65

Isa jev V. , Man øiõ A . (2001): Åumsko semenarstvo.Baña Luka –Beograd. Str.30-63

Jo va no viõ , M. (1961): Izdvajañe semenskih sastojina - prva faza rada na opleme-ñivañu i selekciji åumskog drveõa, Åumarstvo 5-6, Beograd.

J .B.Bal l et all. (1995): Experience with mixed and single species plantations CommonwealthForestry Review 74 (4),Oxford ,U.K.

Jo va no viõ , M., Ma riõ , B . , Mar ko viõ , Ç . (1969): Selekcija åumskog drveõaøetinara u Srbiji.Zbornik Instituta za åumarstvo IX, Beograd

Jo va no viõ , B . , Ma riõ , B . , Tu co viõ , A . , Jo va no viõ , M. (1967): Masovna iindividualna selekcija bukve u SR Srbiji. Zbornik Iinstituta za åumarstvo idrvnu industriju,Kñ. VI. Beograd.

Jo va no viõ , M. (1971): Oplemeñivañe bukve (Fagus moesiaca/D.M./ Czeczott.) u SRSrbiji. Doktorska disretacija/rukopis/. Beograd.

La va di no viõ , V., Isa jev, V. (2001): Genetic potential of seed sources in Serbia. ThirdBalkan Scientific Conference.Proceedings, Volume II, Sofia.

Mar ko viõ , Ç . , La va di no viõ , V. (1988): Neki aktuelni problemi åumskogsemenarstva u uÿoj Srbiji. Referat na Savetovañu Sekcije genetiøara Jugosla-vije, Baña Luka.

Ma riõ , B . , Jo va no viõ , M. (1961): Uputstva za izdvajañe i registraciju semenskihobjekata øetinara. Jugos. Savet. centar za poçop. i åumarstvo, Beograd.

Ma riõ , M. (1962): Izdvajañe semenskih sastojina øetinara u SR Srbiji, Topola 25-26, Beograd.

Mi åiõ , V. (1957):Varijabilitet i ekologija bukve u Jugoslaviji. Izdañe Bioloå-kog Instituta Srbije. Beograd.

Schol tes , J . R . (1995): Nurseries and Reforestation in Russia: National Proceedings Forestand Conservation,Nursery Associations: US Department of Agriculture Forest Service.U.S.A.

Sto ja no viõ , Ç . , Kr stiõ , M. (2000): Gajeñe åuma III.Beograd. str. 69-197.

Tu co viõ , A . , Isa jev, V. (1989): Izveåtaj o nauøno-istraÿivaøkom radu na ureæ-eñu ikoriåõeñu postojeõih i izdvajañu novih semenskih sastojina i pripremiproizvodñe materijala za semenske plantaÿe u titovouÿiøkom regionu, str. 23-38, 40-41, Beograd.

Tu co viõ , A . , Æu kiõ , M., Isa jev, V. (1991): Kombinaciona promençivost u semen-skim sastojinama drveõa i ñen znaøaj. Glasnik Åumarskog fakulteta, br. 73, Beograd.

Tu co viõ , A . (1970): Sprovodjæeñe uzgojno meliorativnih i drugih mera u semen-skim objektima - vaÿan zadatak u åumarstvu Srbije, Savetovañe o znaøaju i pri-meni selekcije u åumskoj proizvodñi, Goø.

Tu co viõ , A . (1976): Znaøaj i uloga semenskih objekata åumskog drveõa u svetlostineposrednih zadataka planiraña i razvoja åumarstva, Poslovno udruÿeñe drvneindustrije i åumarstva, posebno izdañe,Beograd.

Vi da ko viõ, M. i Kr s ti n iõ, A. (1985): Genetika i oplemeñivañe åumskog drveõa. Sveu-øiliåte u zagrebu, Åumarski Fakultet, Zagreb. Str. 436 – 441.


BEECH SEED SOURCES IN SERBIA – BASE FOR FURTHER ENHANCMENTS OF SEED AND SEEDLING PRODUCTION

Vasilije Isajev, Vladan Ivetiõ, Marina Vukin

Summary

The quality of seed is the key of succesfull natural regeneratin of forest and afforestation. In Ser-bia beech Fagus moesiaca (Domin,Maly) Czeczott is one of the most importante and commercialbroadleaf species. Beech is mainly regenerated naturally, however for different silvicultural demandsand afforestation, it is necessary to provide good quality planting material. To supply good qualityseed and as a form of beech gene pool conservation in situ, in Serbia 19 seed stands of this specieswere designated. Selected seed stends are distrubuted trought all types of beech comunites in Serbia.In the modern selection research the key part is held by the study of production potential of seedstands, which are best recorded in the level of seed, seedling, and nursery stock. One of the effectivecontributions to the enhansements of natural and artifiction regeneration of beech comunities is theelaboration of the method of practical application of combing variablity at the levels of seed, seedlingsand nursery stock.

This paper presents characteristic, significance and direction of beech seed stands in Serbia, forfurther beech seed an sedling production.

prirodni semenski objekti bukve u srbiji ... za izdvajañe tri visinska ekotipa bukve:...

Documents