priređivač: pss bačka topola d.o.o. bačka topola..., odnosno ph vrednost zemljišta utiče na...

REPUBLIKA SRBIJA

SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO AP VOJVODINE

POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

˝Aktuelni savetnik˝

Godina 2, broj 7, Bačka Topola, Avgust, 2013.

Priređivač: PSS Bačka Topola d.o.o. Bačka Topola

2013. Novi Sad

S A D R Ž A J PREDGOVOR.............................................................................................................................................

3

dipl. ing. Dragan Kljlajić Tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta Interpretation of the results of chemical soil analysis...................................................................

4 dipl. ing. Vesna Bilić Tehnologija proizvodnje uljane repice Technology of rapseed production................................................................................................

9 dipl. ing. Marta Barčik Bela leptirasta vaš (Aleyrodes proletella) White glasshaus fly (Aleyrodes proletella)..........................................................................................

12 DVM Milan Rašeta Veterinarsko sanitarne mere dezinfekcija,dezinsekcija i deratizacija Veterinary – sanitary measures desinfection, pest and rodent control.............................................

15 dipl. ing. Milan Stojanović Koncentrovana hraniva u ishrani ovaca Concentrated feed of sheep......................................................................................................................

18 dipl. ing. Predrag Ivančević Čičoka u ishrani preživara Jerusalim artichoke in the nutrition of ruminant...........................................................................

23

Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine ˝Aktuelni savetnik˝

Priređivač: PSS Bačka Topola d.o.o. Bačka Topola Godina 2, broj 7, Bačka Toplola, avgust, 2013.

3

PREDGOVOR Sedmi broj „Aktulenog savetnika“ koji pišu savetodavci Poljoprivredne stručne službe Bačka Topola d.o.o. prezentuje šest tema za čitaoce. Teme koje su odabrane od strane savetodavaca su celina za sebe. Prilikom odabira teme uzeli smo u obzir aktuelne probleme u poljoprivredi i zahteve proizvođača. Teme obuhvataju više oblasti: ratarstvo, zaštitu bilja, stočarstvo i veterinu. Tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta je stalna tema sa kojom nam se obraćaju poljoprivredni proizvođači. Ova tema u ovom periodu godine je naročito aktuelna, jer svi znamo da uzorkovanje zemljišta na NPK analizu treba uraditi upravo sad, posle žetve strnih žita. Proizvodnja uljane repice se sve više širi na našim terenima. Kao uljana kultura daje više mogućnosti izbora u plodoredu, iz tih razloga pametno je podsetiti se na tehnologiju ove zahvalne kulture. Bela leptirasta vaš ove godine zadaje naročito velike probleme u proizvodnji kupusa, karfiola, kerelabe. Kao štetočina je značajna i kao vektor za razna virusna obolenja. Zbog učestalih i često ponovljenih grešaka u dezinfekciji u stočarskim objektima i oko njih i zbog pojave bolesti koji se pojavljuju zbog nezadovoljavajuće higijene oko stoke ova tema zaslužuje možda i više diskusije. Ovčarstvo je grana stočarstva koja je na našim prostorima manje zastupljena. Ova tema će biti od koristi proizvođačima koji se opredele za držanje i odgajivanje ovaca. Na predhodnu temu se nadovezuje zadnja tema koja govori o čičoki kao biljci izuzetnog kvaliteta za pravljenje silaže. Direktor PSS Bačka Topola dipl.ing. Radomir Šuša




4

TUMAČENJE REZULTATA HEMIJSKE ANALIZE ZEMLJIŠTA

dipl.ing. Dragan Kljajić Izvod: Jedna od mera zaštite i očuvanja zemljišta je sprovođenje Sistema kontrole plodnosti zemljišta i upotrebe đubriva, koja predstavlja jedan od najvažnijih faktora u okviru trajnog praćenja promena u poljoprivrednom zemljištu. Mineralna hraniva imaju znatan udeo u troškovima biljne proizvodnje, u zavisnosti od cene energenata i ostalih faktora, udeo može biti i do 30%. Investicija u analizu zemljišta se višestruko isplati, jer se adekvatnom primenom hraniva mogu postići značajne uštede, ali i povećanje prinosa i kvaliteta proizvoda., a racionalna primena đubriva se može izvesti isključivo na osnovu pravilnog tumačenja rezultata analize zemljišta. Tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta podrazumeva poređenje dobijenih rezultata sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta asimilatima. Ključne reči: zemljište, analiza, rezultat, tumačenje

INTERPRETATION OF THE RESULTS OF CHEMICAL SOIL ANALYSIS

BSc Dragan Kljajić

Abstract: One of the measures of protection and conservation of soil is to implement the control of soil fertility and fertilizer use, which is one of the most important factors in the continuous monitoring of changes in agricultural soil. Mineral nutrients have a significant share in the cost of crop production, depending on fuel prices and other factors, the proportion may be as high as 30%. Investment in soil analysis is beneficial in several ways, as the appropriate application of nutrients can achieve significant cost savings, but also increase the yield and product quality., And the rational application of fertilizer can be made solely on the basis of a correct interpretation of the results of soil analysis. Interpretation of the results of chemical soil analysis includes a comparison of the results with the limits in the soil assimilates. Keywords: soil, analysis, results, interpretation

UVOD

Optimalna primena mineralnih hraniva dovodi do stabilizacije i povećanje prinosa poljoprivrednog bilja. S obzirom da mineralna hraniva imaju znatan udeo u troškovima biljne proizvodnje (u zavisnosti od prilika na tržištu, ceni energenata i ostalim faktorima, udeo može biti i do 30%) svaki poljoprivredni proizvođač mora da racionalno koristi hraniva, a posebno u situaciji kada je njihova cena visoka. Zadatak stručnih i naučnih radnika iz oblasti poljoprivrede je postizanje visokih i stabilnih prinosa dobrog kvaliteta, uz minimalno ulaganje materijala, energije i rada i uz njihovu maksimalnu efikasnost, kao i uz zaštitu životne

o Uvod o Uzimanje uzoraka zemljišta o Hemijska analiza zemljišta o Tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta o Zaključak o Literatura




5

sredine, agroekosistema i biosfere uopšte od štetnih uticaja i zagađenja. Jedna od mera za postizanje ovih ciljeva je i uzimanje uzoraka poljoprivrednog zemljišta, hemijska analiza i primena đubriva na osnovu analize.

UZIMANJE UZORAKA ZEMLJIŠTA

Uzimanje uzoraka zemljišta za analizu mora da se izvrši na pravilan način, jer od toga da li je uzorak uzet pravilno ili nepravilno zavise i rezultati analize, ispravnost zaklučaka i mera koje se predlažu. Postoji više načina uzimanja uzoraka (oni se u većoj ili manjoj meri razlikuju među sobom) a svima su zajednički određeni principi koji se moraju poštovati.

- Prosečan uzorak zemljišta predstavlja proizvodnu parcelu površine do 5 ha., ujednačenu po kvalitetu zemljišta. - Pod proizvodnom parcelom se podrazumeva zemljište koje je u proteklih nekoliko godina koriščeno na

istovetan način. - Prosečan uzorak se sastoji od 20-25 pojedinačnih uzoraka zemljišta. - Pojedinačni uzorak se uzima (sondom ili ašovom) sa dubine od 0-30 cm za ratarske kulture.

Nakon uzimanja poslednjeg pojedinačnog uzorka, zemljište se dobro izmeša, usitne veće grudve i odstrane biljni delovi. Zatim se u polietilensku vrećicu stavi oko 0,5-1 kg zemljišta, a uzrak treba da prati i etiketa sa podacima vezanim za uzorak zemljišta (ime i prezime, adresa, katastarska opština, katastarski broj, veličina parcele i planirane biljne vrste u naredne četiri godine).

HEMIJSKA ANALIZA ZEMLJIŠTA

Kontrola plodnosti zemljišta obuhvata sledeće hemijske analize: određivanje pH vrednosti u vodi i KCl -potenciometrijski, određivanje sadržaja kalcijum karbonata (%) - volumetrijski, određivanje sadržaja humusa (%) - metoda po Tjurin-u, određivanje sadržaja ukupnog azota (%) - metodom po Kjeldahl-u, određivanje sadržaja lakopristupačnog fosfora i kalijuma (mg/100g) - AL metodom po Egner-Riehm-u. Metode u ovoj oblasti po našim standardima su: Određivanje pH-vrednosti (SRPS ISO 10390:2007), Određiva-nje ukupnog azota - modifikovana metoda po Kjeldalu (SRPS ISO 11261:2005), Određivanje sadržaja karbonata -volu-metrijska metoda (SRPS ISO 10693:2005). Metode i standardi priznati međunarodnim ISO standardima u ovoj oblasti mogu se naći na internet adresi http://www.iso.org/iso/home/store/catalogue_tc/catalogue_tc_browse.htm?commid= 54346. Pored ovih metoda u zemljama EU za određivanje fosfora i kalijum se koristi i AA-EDTA metoda (Lakänen and Ervio, 1971.). Preporuka je da se izabere Laboratorija koja je akreditovana od strane ATS prema standardu SRPS ISO/IEC 17025:2006 (većina laboratorija PSS u Vojvodini u kojima se vrši kontrola plodnosti zemljišta ima akreditovane metode za ispitivanje zemljišta).

TUMAČENJE REZULTATA HEMIJSKE ANALIZE ZEMLJIŠTA

Tumačenje rezultata hemijske analize zemljišta je složen i odgovoran posao, jer određuje količinu, vrstu, vreme i način primene đubriva. Da bi ona bila stručno izvedena, potrebno je poznavanje tipova zemljišta i klimatskih uslova tog proizvodnog rejona, kao i zahteva pojedinih biljnih vrsta za hranljivim elementima i planirani prinos. Da bi se mogle dati preporuke za primenu i pravovremenu upotrebu đubriva u biljnoj proizvodnji potrebno je rezultate hemijskih analiza zemljišta uporediti sa graničnim vrednostima obezbeđenosti zemljišta datih za pojedine elemente. Kalcijum-karbonat ima značajnu ulogu kod primene organskih i mineralnih đubriva. On utiče na dejstvo unetih đubriva, i direktno i indirektno, jer svojim prisustvom utiče i na promenu pH-vrednosti, koja je od velike važnosti za mnoge procese koji se odvijaju u zemljištu i imaju značaja za ishranu biljaka. Njegovo prisustvo u zemljištu ima poseban značaj u primeni fosfornih đubriva i nekih mikroelemenata. [1] Prema sadržaju kalcijum-karbonata, zemljišta su klasifikovana kako je dato u tabeli br. 1.

Tabela br. 1 Klasifikacija zemljišta prema sadržaju CaCO3 (%) Sadržaj CaCO3 (%) Klasa zemljišta

0 beskarbonatno 0,01-2,00 slabo karbonatno 2,01-5,00 srednje karbonatno

5,01-10,00 karbonatno > 10,01 jako karbonatno




6

Na području opštine Bačka Topola u 2012 godini na osnovu 712 uzoraka zemljišta prema sadržaju kalcijumkarbonata na ispitanim parcelama u 18,4 % uzoraka je srednje karbonatno, 65,2 % uzoraka je karbonatno i 16,3 % uzoraka je jako karbonatno zemljište. Reakcija zemljišta, odnosno pH vrednost zemljišta utiče na biljke: direktno (uticaj na pH vrednost ćelijskog soka) i indirektno (uticaj na pristupačnost hranljivih materija za biljke, aktivnost i sastav mikroorganizama u zemljištu). Reakcija zemljišta ima velikog značaja za preporuke primene đubriva. Ona utiče i na izbor đubriva, njihove doze i dr. Za potrebe kontrole plodnosti zemljišta i primene đubriva koristi se pH-vrednost u M KCL. Na osnovu pH vrednosti, zemljišta su klasifikovana kako je dato u tabeli br. 2. Na području opštine Bačka Topola u 2012 godini analizom stanja plodnosti poljoprivrednog zemljišta uzetog sa oranica konstatovano je da zemljište ima slabo alkalnu reakciju (71,5 % uzoraka) i neutralnu reakciju (28,5 % uzoraka).

Tabela br. 2 Klasifikacija zemljišta prema pH vrednosti (po Thun-u) Reakcija u 1 M KCl Klasa zemljišta

< 4,5 jako kiselo 4,51-5,50 kiselo 5,51-6,50 slabo kisela 6,51-7,20 neutralna 7,21-8,20 slabo alklalna

> 8,20 alkalna Humus je značajan sastojak zemljišta, jer predstavlja izvor hranljivih materija i faktor za očuvanje plodnosti zemljišta. Njegovom mineralizacijom u zemljišni rastvor prelaze hranljivi elementi. Koloidi humusa adsorbuju većinu hranljivih elemenata i postepeno ih stavljaju biljkama na raspolaganje. Humus ima višestruko pozitivnih funkcija u zemljištu: u obliku Ca-humata povoljno utiče na strukturu zemljišta, a time i na njegove fizičke i hemijske osobine, izvor je neophodnih elemenata za ishranu biljaka, učestvuje u stavaranju helatnih kompleksa čime se brže razlažu teško rastvorljiva jedinjenja, povećava adsorptivnu i pufernu sposobnost zemljišta. Zemljišta bogata u humusu su po pravilu plodnija.[1] Prema njegovom sadržaju, u oraničnom sloju, zemljišta su klasifikovana kako je dato u tabeli br. 3:

Tabela br. 3 Klasifikacija zemljišta prema obezbeđenosti u humusu (po Gračanin/Škorić 1961) (%) Sadržaj humusa (%) Klasa zemljišta

< 1,00 vrlo slabo humozna 1,01-3,00 slabo humozna 3,01-5,00 humozna

5,01-10,00 jako humozna > 10,1 vrlo jako humozna

Na području opštine Bačka Topola u 2012 godini prema sadržaju humusa 25,1 % uzorka su u klasi slabo humozno zemljište, a 74,6 % uzorka je u klasi humozno zemljište. Fosfor spada u grupu neophodnih makrohranljivih, konstitucionih elemenata. Bitno utiče na cvetanje i oplodnju biljaka. Posredno ili neposredno utiče na fiziološke procese u biljkama: sintezu sekundarnih anabolita, promet energije, izgradnju nukleinskih kiselina, nukleotida, koenzima, lipida itd. [1] Kalijum spada u grupu neophodnih makrohranljivih elemenata, a fiziološka uloga mu je: neutralizaciji organskih kiselina nastalih u procesu metabolizma, učestvije u sintezi, razgradnji i premeštanju ugljenih hidrata iz lista u koren (š.repa) ili plod (voće), deluje na osmotski pritisak smanjujući transpiraciju – bitno u sušnom periodu itd. [1] Grupisanje zemljišta na osnovu sadržaja biljkama pristupačnog fosfora i kalijuma je od neprocenjivog značaja za primenu fosfornih i kalijumovih dubriva. Optimalni nivoi se ne mogu dati jednom brojkom. Oni zavise od niza činilaca (mehaničkog sastava i pH vrednosti, sadržaja CaCO3, te ostalih hemijskih i fizičkih osobina zemljišta, što se pri njihovom tumačenju mora uzeti u obzir. [2]




7

Tabela br.4 Klasifikacija zemljišta prema obezbeđenosti u lakopristupačnom fosforu i kalijumu (klasifikacija po Manojloviću i sar. 1988) (mg/100 g)

Sadržaj AL-P2O5 i AL-K2O (mg/100g)

Klasa zemljišta

< 5 vrlo siromašna 5,01-10,00 siromašna

10,01-15,00 srednja 15,01-25,00 optimalna 25,01-50,00 visoka

50,01-100,00 vrlo visok do štetan sadržaj > 100,00 toksičan sadržaj

Na području opštine Bačka Topola u 2012. godini prema sadržaju lakopristupačnog fosfora 1,5 % uzoraka je siromašno i vrlo siromašno, 13,1 % uzoraka ima srednji sadržaj fosfora, 50,7 % uzoraka ima optimalan sadržaj fosfora, 27,4 % uzoraka ima visok i 4,8 % uzoraka vrlo visok do štetan sadržaj fosfora. Prema sadržaju lakopristupačnog kalijuma 2,1 % uzoraka ima srednji sadržaj kalijuma, 48,6 % uzoraka ima optimalan sadržaj kalijuma a 45,1 % uzoraka ima visok i 3,5 % uzoraka vrlo visok do štetan sadržaj kalijuma. Azot je nosilac prinosa. On je vrlo značajan gradivni elemenat za biljku, jer ulazi u sastav nukleinskih kiselina, proteina, hlorofila, amina, amida, alkaloida i drugih bitnih jedinjenja koja učestvuju u izgradnji ćelija, organela, tkiva i organa biljaka. [2] Kod primene azotnih đubriva trebno imati u vidu količinu ukupnog i mineralnog azota u zemljištu, pored toga, za racionalnu primenu azota potrebno je znati i zahteve biljaka prema azotu i njegovu dinamiku u zemljištu. Za pravilnu primenu azotnih đubriva i za određivanje potrebne količine azota jedna od metoda koja se primenjuje u ratarstvu je N-min metoda, Prednost ove metode je u tome što omoućava racionalnu primenu azotnih đubriva čime se izbegava opasnost od upotrebe visokih doza azota, jer veće količine azota se nepovoljno odražavaju, na kvalitet ploda, životnu sredinu i konačno na ekonomski efekat proizvodnje. Pri određivanju doza azotu na prvom mestu uzima se u obzir sadržaj azota u zemljištu, potreba gajenih kultura i planirana visina prinosa. Uticaj vremenskih prilika (temperature i vlage) je velik na dinamiku nitratnog azota u zemljištu i usvajanja azota od strane biljaka. Zato se godišnje doze azotnih đubriva najčešće dele na dva ili tri dela. Prema sadržaju ukupnog azota zemlišta su podeljena u klase obezbeđenosti kako je dato u tabeli: Tabela br. 6 Klasifikacija zemljišta prema obezbeđenosti u ukupnom azotu (klasifikacija Wohtlmanna – JDPZ 1966) (%)

Sadržaj uk. N % Klasa obezdeđenosti > 0,3 vrlo bogato

0,30-0,20 bogato 0,20-0,10 dobro obezbeđena 0,10-0,06 srednje obezbeđena 0,06-0,03 siromašna 0,03-0,02 vrlo siromašna

< 0,02 ogran. sposob. za gaje. biljaka Na području opštine Bačka Topola u 2012. godini prema sadržaju ukupnog azota 1,4 % uzoraka je u klasi srednje obezbeđeno 61,4 % uzoraka je u klasi dobre obezbeđenosti , 37,1 % uzoraka je u klasi bogate obezbeđenosti.

ZAKLJUČAK

Na osnovu rezultata analiza 712 uzoraka zemljišta sa područja opštine B.Topola može se zaključiti da je plodnost zemljišta različita, što je posledica razlišizih tipova zemljišta, ali i različitog načina korišćenja, a posebno đubrenja, u poslednjih desetak godina. Zemljišta su dominantno slabo alkalne i neutralne reakcije, i pažnju treba posvetiti sprečavanju dalje alkalizacije zemljišta, izborom fiziološki kiselih azotnih đubriva (urea i AN). Sadržaj humusa je dominantno iznad 3 %, ali ga i dalje treba održavati i povećavati zaoravanjem žetvenih ostataka i organskim đubrenjem. Sadržaj pristupačnog fosfora je zadovoljavajući (u odnosu na period 90-ih godina znatno je povećan) , a analiza zemljišta omogućava da se racionalizuje njegova primena jer su evidentirane parcele sa vrlo visokim do štetnim sadržajem fosfora, na kojima ne treba primenjivati fosforna đubriva u periodu od 1-3 godine, ali i pojavu manjeg broja parcela sa vrlo siromašnim i siromašnim sadržajem ovog elementa na kojima je potrebno veoma povećano đubrenje fosforom. Sadržaj kalijuma je dominantno u rasponu od optimalnog, do visokog i omogućava značajnu racionalizaciju đubrenja ovim elementom. Na osnovu rezultata ispitivanja može se zaključiti da bi ubuduće trebalo više koristit đubriva




8

sa povišenim sadržajem fosfora (8:24:16, 11:52:0 (MAP) ili 18:46:0 (DAP), a manje đubriva tipa 15:15:15 ili đubriva sa naglašenim kalijumom, osim u slučajvima gajenja kalofitnih biljaka (šećerna repa, duvan, krompir i dr.). Literatura: [1] Ubavić, M., Kastori, R.R., Peić, A. (1991) Đubrenje ratarskih i povrtarskih biljaka. Subotica: DPH. I. „Zorka” [2] Milošević, R., Manojlović, S., Jankulovski, Ž. (1989) Optimizacija đubrenja šećerne repe gajene na černozemu i sličnim zemljištima. Novi Sad: Poljoprivredni fakultet - Institut za ratarstvo i povrtarstvo




9

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ULJANE REPICE

dipl.ing. Vesna Bilić

Izvod: Uljana repica ( Brassica napus L.) spada među tri najvažnije uljane kulture u svetu. Polja pod uljanom repicom privlače svojom lepotom. Uljana repica se gaji zbog semena, koje sadrži 40 - 45% ulja i 18 – 25% belančevina. Ulje se koristi u ishrani rafinirano i u tehničke svrhe – u industriji sapuna, boja, tekstila, kože, u štamparstvu i kao dodatak mazivima. U poslednje vreme se ulje uljane repice sve više upotrebljava za proizvodnju biodizela i bioetanola. Pogodna je za ishranu životinja u svežem stanju jer u fazi cvetanja sadrži dva puta manje teško svarljive celuloze nego lucerka. Korisna je medonosna biljka. Gajenjem uljane repice preusmerava se poljoprivredna proizvodnja sa prevelike proizvodje žitarica na nove industrijske i energetske kulture. Ključne reči: uljana repica, plodored, setva, đubrenje, žetva

TECHNOLOGY OF RAPSEED PRODUCTION

BSc Vesna Bilić Abstract: Rapeseed is one of the three most important oil crops in the world. Rapeseed is grown for its seeds, wich contain 40-45% oil and 18-25% protein. Refined oil is used in food and industrial use-the industry of soap, paint, textile, leather, printing and in addition as a lubricant. Lately rapeseed oil used increasingly for biodiesel and bioethanol. It is suitable for feeding animals as fresh as in flowering contains twice less difficult to digest cellulose then alfalfa. It is useful honey plant. Introduction of rapeseed into agricultural production with excessive production of new industrial crops and energy crops. Keywords: rapeseed, crop rotation, sowing, fertilization, harvest

UVOD

Uljana repica (Brassica napus L.) spada među tri najvažnije uljane kulture u svetu. Nove sorte i hibridi omogućili su brže širenje proizvodnje repice, kako u svetu tako i u nas. Polja pod uljanom repicom privlače pažnju svojom lepotom. Uljana repica se gaji zbog semena, koje sadrži 40 - 45% ulja i 18 – 25% belančevina. [1] Uljana repica se gaji u plodoredu, ne podnosi monokulturu i na istu parcelu se može ponovo sejati tek posle 4 – 5 godina. U slučaju gajenja u monokulturi ili čestog vraćanja na istu površinu postoji opasnost od povećanja brojnosti štetočina, kao i pojave bolesti. Najbolji predusevi za uljanu repicu su oni koji ostavljaju dovoljno vremena za kvalitetnu obradu zemljišta. Ne treba je gajiti iza suncokreta i soje. U našim uslovima najčešći predusev je pšenica. Uljana repica je dobar predusev za sva ozima žita. [1]

o Uvod o Obrada zemljišta o Đubrenje o Setva o Nega o Žetva o Literatura




10

OBRADA ZEMLJIŠTA Obradom zemljišta se moraju stvoriti uslovi da se uljana repica u što je moguće kraćem roku dobro ukoreni. Vreme i način izvođenja obrade zemljišta ima veliki uticaj na prinos semena. Pošto su najčešći predusevi strna žita obrada zemljišta počinje odmah posle žetve – ljuštenjem strništa. [2] Ovom operacijom se postiže uništavanje korova i čuvanje vlage u zemljištu, takođe se i isprovocira klijanje semena korova, koji će se kasnije uništiti oranjem. Ljuštenje strništa se obavlja na dubinu 15 cm. Duboko oranje se izvodi krajem avgusta, zemljište se ore na dubinu 30 cm, uz istovremeno drljanje i ravnanje površine. Posle toga se pristupa predsetvenoj pripremi zemljišta, koja ima za cilj da se stvori ravan, usitnjen, rastresit i vlažan površinski sloj, koji će omogućiti kvalitetnu setvu sitnog semena, a sa tim ujednačeno i brzo nicanje. Treba izbegavati setvu u tek poorano i pripremljeno zemljište. Setva u takvo zemljište je otežana i nekvalitetna pa je nicanje biljaka neujednačeno. [2]

Slika 1.Uljana repica ( Brassica napus L. )

ĐUBRENJE

Blagovremena, pravilna i optimalna primena đubriva (na osnovu hemijskih analiza zemljišta) su osnovni preduslovi za postizanje visokih prinosa. Potrebe repice (prinos od 3t/ha) su: azota (N) 210kg, fosfora (P2O5) 75kg, kalijuma (K2O) 300kg. Količina đubriva se određuje na osnovu potreba biljke i obezbeđenosti zemljišta hranivima. Potrebe repice za azotom u vreme prolećnog porasta su najveće i iznose oko 100kg/ha. Ukupnu količinu fosfora i kalijuma potrebno je primeniti pre setve i to pola pod duboko oranje, a pola u predsetvenoj pripremi. Od ukupne količine azota 1/3 treba primeniti predsetveno, a ostatak use primenjuje za prihranjivanje (kraj februara). Primena prevelike količine azota u jesen utiče na prebujan rast, biljno tkivo je u tom slučaju veoma nežno i pri jačim i dugotrajnijim golomrazicama strada. [2]

SETVA

Za setvu se mora primeniti kvalitetno seme. Vremenom setve se određuje optimalna razvijenost biljke za prezimljavanje (kraj avgusta- početak septembra). Optimalni rok za setvu u našim uslovima je od 01. do 20. septembra. Seje se plitko na 2-3 cm, jer je uljana repica sitnosemena kultura. Repica se seje u redove sa razmakom od 20-30 cm a najčešće 25cm, jer se za setvu koriste sejačice za pšenicu gde se svaka druga lula zatvara. Prosečno 70% zasejanih semena iznikne, a u toku zime propadne do 30% biljaka. Sklop biljaka ima značajnu ulogu u postizanju prinosa. U retkom sklopu biljke su sklone jačem grananju i na taj način se donekle kompenzuje nedostatak biljaka. Kod preguste setve stabljike se izdužuju i takve biljke su sklone poleganju, ali ih je lakše kombajnirati nego jake biljke u ređem sklopu. [2]




11

NEGA

Uljana repica je osetljiva na pojavu širokolisnih korova, zato je važno izvršiti njihovo pravilno suzbijanje. Uljanu repicu napada veliki broj štetočina. Među njima najvažnije su sledeće: repičina lisna osa, repičin sjajnik, repičin crvenoglavi buvač, velika repičina pipa, mala repičina pipa... One u zavisnosti od vrste mogu u velikoj meri oštetiti usev i smanjiti prinos i do 80%. Stoga je od velike važnosti izvršiti pravovremen i adekvatan tretman insekticidima. Suzbijanju štetočina uljane repice doprinosi i poštovanje plodoreda, kao i prostorna izolacija, primena optimalne količine azota, izbor sorti i hibrida sa kraćim periodom cvetanja...Na biljkama uljane repice mogu da se jave sledeće bolesti: plamenjača, mrka pegavost lišća, suva trulež, bela trulež... U zavisnosti od pojave bolesti potrebno je primeniti odgovarajući hemijski tretman. [2]

ŽETVA

Žetva predstavlja veoma odgovoran posao. Od momenta žetve u velikoj meri zavisi visina prinosa i kvalitet zrna.Ukoliko se žetva obavi kasno dolazi do pucanja mahuna , osipanja zrna i velikih gubitaka. Često je ekonomičnije požnjeti vlažniju uljanu repicu (12%) sa manje gubitaka, nego suvlju sa velikim gubicima. Žetva uljane repice se obavlja žitnim kombajnom uz određene adaptacije, za smanjenje gubitaka u žetvi. [2] Literatura: [1] Stevan Jevtić (1992 ): Posebno ratarstvo [2] dr Radovan Marinković, dr.Ana Marjanović-Jeromela, dr.Radoslav Sekulić, mr. Petar Mitrović ( 2006 ): Tehnologija proizvodnje ozime uljane repice Slika 1., http://www.swcoloradowildflovers.com/blue%20purple%20enlarged%20photo%20pages?medicago%20sativa.htm




12

BELA LEPTIRASTA VAŠ – TRIALEURODES VAPORARIORUM

dipl.ing. Marta Barčik

Izvod: Bela leptirasta vaš je parazit većeg broja povrća. Najčešće se nalazi u stklenicima i plastenicima. Pored direktnih šteta značajnu ulogu igra i u prenošenju biljnih patogena(virusa, bakterije) i grinja. Ključne reči: bela leptirasta vaš, suzbijanje

GLASSHOUSE WHITEFLY – TRIALEURODES VAPORARIORUM

BSc Marta Barčik

Abstract: Glasshouse whitefly, Trialeurodes vaporariorum (Westwood) is one of the most important pests in protrected cultivation. It is most common in greenhouses. In addition to causing direct damage, and plays an important role in the transmission of plant pathogens and dust mites. Keywords: glasshouse whitefly , protection

UVOD

Bela leptirasta vaš je mali, beli insekt oko 2 mm dužine, čije je telo i oba para krila prekriveno sa finim belim voskom nalik na puder. Jaje je malo ovalno pričvršćeno filamentom za podlogu. [1] Od piljenja do prvog presvlačenja razviće traje samo nekoliko časova. Nakon toga, gubi noge, spljošti se poput ljuske i pričvrsti na list. Larve trećeg uzrasta i lutka, takođe su bez nogu, beličaste, spljoštene, pričvršćene za list. Svi razvojni stadijumi nalaze se na naličju lista. Imaga i jaja, pretežno se nalaze vrhovima listova, dok se larve i lutke nalaze na listovima donjih spratova. Na našem području ova štetočina napada veći broj biljaka iz različitih porodica, kako gajenih tako i korovskih vrsta. U zaštićenom prostoru tokom cele godine je prisutna. Direktne štete prouzrokuje sisanjem biljnih sokova. Napadnute biljke zaostaju u porastu. Jedna generacija se razvija za 3-4 nedelje. [2] Povoljne uslove za razvoj pružaju biljke domaćini, umereno visoke temperature i visoka relativna vlažnost. Optimalna temperatura leži između 25-30 °C. Niska relativna vlažnost usporava razvoj štetočine. [1]

Slika br.1. Bela leptirasta vaš Slika br.2. Napadnut list

o Uvod o Biljke hraniteljke i štete o Suzbijanje o Literatura




13

BILJKE HRANITELJKE I ŠTETE Polifagna je štetočina ishranjujući se napreko 100 biljnih vrsta, kako korovskih tako i kulturnih. Najradije naseljava i oštećuje biljke iz familije Solanaceae i Cucucrbitaceae. Među povrćem najveće štete nanosi na krastavcima, paradajzu, paprici, nekim sortama pasulja, kupusnjačama, dinjama, lubenicama i dr. Od mnogobrojnih vrsta cveća posebno su ugrožene: Gerbera, Ageratum, Fuchsia, Pelargonija, Hibiscus, Salvia, Azalea, Abutilon itd. Štete nanosi sisanjem biljnih sokova, usled čega biljke fiziološki slabe i postaju više podložne napadu raznih štetnih mikroorganizama. [1] Pored direktnih šteta koje nanosi isisavanjembiljnih sokovai stvaranjem uslova za razvoj saprofitnih gljiva lučenjem „medne rose“, bela leptirasta vaš je značajan i kao virusa paradajza , salate i Cucurbita ( Wisler i sar., 1998; Albajes i sar., 1999; Martin i sar., 2000). Takođe, T.vaporariorum je i vektor grinje Polyphagotarsonemus latus, polifagne tarsonemide tropskog porekla, štetočine povrća i ukrasnog bilja gajenog u staklenicima i plastenicima, koja je poslednjih godina registrovana i u Srbiji na paprici (Palevsky i sar.,2001; Petanović i sar.,2010.). [3]

Slika br.3. Ciklus razvoja Trialeurodes vaporariorum

Slika br.4. Faze razvoja T.vaporariorum

SUZBIJANJE S obzirom na rasprostranjenost ove štetočine jako je važno održavanje higiijene parcele i zaštićenog prostora, takođe su važni momenti intervencija. Da bi napad otkrili na vreme najbolje da koristiti žute lepljive ploče koje se okače na visinu biljke i na određenom razmaku. Čim se uoči prisustvo ove štetne vrste treba pristupiti suzbijanju. Oslanjanje na sintetske insekticide kao osnovni način za suzbijanje T.vaporariorum pokazalo se kao dugoročno neodrživo rešenje, bilo da je reč o konvencionalnim jedinjenjima, ili o novijim aktivnim materijama, kao što su neonikotionidi ili pimetrozin (Wardlow i saar., 1976; Gorman i sar., 2001, 2007; Karatolos i sar., 2010). Suzbijanje korišćenjem parazitoida Encarsia formosa raširena je praksa i jedna od najuspešnijih primera biološke kontrole uopšte. U poređenju sa sintetskim jedinjenjima, prednosti bioinsekticida su znatno povoljniji toksikološki i ekotoksikološki




14

profili nizak za razvoj rezistentnosti ciljanih štetnih vrsta, minimalne ili nulte karence, kompatibilnost sa drugim biološkim agensima. U našoj zemlji za suzbijanje bele leptiraste vaši su registrovani sledeći preparati: Chess 50-WG, Actara 25 WG, Talstar 10 EC, Futocid–EC, Fobos-EC, Pinto, Elisa, Fastac 10-EC,Fastac 10-SC, Dihin E-50, Dihin, Ogriol. Većinu ovih insekticida treba koristiti kad se pojave imaga. [2] Literatura: [1] Kolektiv autora(1983): Priručnik izveštajne i prognozne službe zaštite poljoprivrednih kultura. Savez društava za zaštitu bilja Jugoslavije, Beograd, 442-444 str. [2] http://www.syngenta.com/country/rs/sr/cp/Pests/Pages/Bela-leptirasta-va%C5%A1.asp [3] Pestic.Phytomed.(Belgrade), 26(4), 2011, 363-369 Slika 1., www.hydro-gardens.com/whitefly.htm Slika 2., http://agspsrv34.agricwa.gov.au/ento/pestweb/images/greenhauseswfly2.jpg Slika 3., http://ucanr.edu/blogs/blogcore/postdetail.cfm?postnum=10824 Slika 4., http://bugs.osu.edu/bugdoc/shetlar/462/462-GreenH08/GHP02.htm

http://www.syngenta.com/country/rs/sr/cp/Pests/Pages/Bela-leptirasta-va%C5%A1.asp

http://www.hydro-gardens.com/whitefly.htm

http://agspsrv34.agricwa.gov.au/ento/pestweb/images/greenhauseswfly2.jpg

http://ucanr.edu/blogs/blogcore/postdetail.cfm?postnum=10824

http://bugs.osu.edu/bugdoc/shetlar/462/462-GreenH08/GHP02.htm




15

VETERINARSKO - SANITARNE MERE DEZINFEKCIJA, DEZINSEKCIJA I DERATIZACIJA

DVM Milan Rašeta

Izvod: U savremenim uslovima življenja sve više postajemo svesni značaja očuvanja zdrave životne sredine. Pod borbom za zaštitu životne sredine podrazumeva se između ostalog i regulisanje populacije mikroorganizama, artropoda i glodara. Dezinfekcija, dezinsekcija i deratizacija predstavljaju vrlo značajne veterinarsko – sanitarne mere, ne samo u sprovođenju profilakse i suzbijanju infektivnih oboljenja, već i u realizaciji opštih sanitarnih programa. U ovom radu će biti reči o regulisanju populacije mikroorganizama ili dezinfekciji. Ključne reči: dezinfekcija, dezinfekciono sredstvo, faze, metode, mikroorganizmi

VETERINARY - SANITARY MEASURES DISINFECTION, PEST AND RODENT CONTROL

DVM Milan Raseta

Abstrakt: In modern life we are becoming more aware of the importance of preserving a healthy environment.

And fighting for the protection of the environment involves, among other things, the regulation of populations of microorganisms, arthropods and rodents. Disinfecting, fumigation and pest control are very important veterinary - sanitary measures, not only in the implementation of prophylaxis and prevention of infectious diseases, but also in the implementation of the general sanitation program. In this paper we will discuss the regulation of arthropod populations or disinfiction. Keywords: disinfection, disinfectant, stages, methods, microorganisms

DEZINFEKCIJA

Dezinfekcija predstavlja postupak uništavanja mikroorganizama koji se mogu naći na predmetima, površinama i vazduhu, koji u lošim higijenskim uslovima mogu dovesti do oboljenja ljudi i životinja, kao i kvara namirnica.

Može se podeliti na preventivnu (profilaktičnu), tekuću i završnu (zaključnu, pooštrenu). Preventivna dezinfekcija mora biti ugrađena u tehnološki proces u objektima prehrambene industrije i stočarskoj

proizvodnji. Veoma je važno da se primeni pravilna koncetracija radnih rastvora dezinfekcionih sredstava. Kod preventivne dezinfekcije, dezinfekciono sredstvo mora imati što širi spektar delovanja. Kod dugotrajne primene jednog dezinfekcionog sredstva može doći rezistencije mikroorganizama, pa se preporučuje promena dezinfekcionog sredstva nakon određenog vremena.

Tekuća dezinfekcija se sprovodi kad se pojave bolesti i u suštini predstavlja ciljanu sterilizaciju, odnosno uništavanje onih mikroorganizama zbog kojih se dezinfekcija i izvodi. Tekuća dezinfekcija se sprovodi sve dok bolest traje.

Završna dezinfekcija je vid dezinfekcije koji se sprovodi posle prestanka bolesti, odnosno pošto prođu jedan do dva inkubaciona perioda, a da se u tom periodu nije pojavio ni jedan slučaj oboljenja odnosno uginuća, ako je to karakteristika bolesti.

Tekuća i završna dezinfekcija su regulisane pravilnicima. [3]

o Dezinfekcija o Faze dezinfekcije o Metode dezinfekcije o Zaključak o Literatura




16

FAZE DEZINFEKCIJE

1. Mehaničko čišćenje ima za cilj da se mehaničkim sredstvima otkloni što je moguće više prisutnih organskih i neorganskih materija. Na mehaničko čišćenje se nadovezuje sanitarno pranje. [1]

2. Sanitarno pranje predstavlja otklanjanje okom nevidljivih nečistoća organske materije i stvaranje boljih

uslova za kontakt dezinfekcionog sredstva i mikroorganizama. Temperatura vode za pranje mora da bude niža od 50 ºC. Da bi se postigao što veći stepen čistoće površina koje treba d se dezinfikuju, vodi se dodaju sredstva za pranje (deterdženti). Efikasan rastvor deterdženta koji deluje brzo mora da ima određen broj hemijskih i fizičkih osobina. Najvažnije osobine uptrebljenog deterdženta su: - sposobnost potiskivanja organskih materija sa površina koje treba dezinfikovati. - visok efekat kvašenja, radi omogućavanja deterdžentu da prođe kroz naslagu nečistoće i tako bolje i brže

deluje, - da ima sposobnost da rastvara naslage u male čestice uz sposobnost dispergovanja tako da se ponovo ne

hvataju za površine, - da ima sposobnost rastvaranja naslaga kalcijumovih soli sa površina, - da onemogućava stvaranje kamenca posle pranja, - da ima umereno penušanje – deterdženti u crkulaciji sistema za pranje ne smeju jako da pene, - da nemaju korozivna svojstva, - da su jeftina.

3. Dezinfekcija kao faza se sprovodi neposredno posle pripremanja površina za dezinfekciju. Posebna pažnja

se poklanja pripremanju radnih rastvora dezinfekcionih sredstava, kod kojih nije dozvoljeno pripremanje koncentracija od oka. [1]

4. 5. Uzimanje briseva sa tretiranih površina radi se neposredno posle isteka delovanja dezinfekcionog sredstva i

predstavlja kontrolu uspeha dezinfekcije.

6. Ispiranje dezinfikovanih površina posle isteklog vremena ekspozicije (30 – 60 minuta) je obavezno zbog toksičnosti nekih dezinficijenasa i onemogućivanja pojave rezidua dezinficijenasa u namirnicama ili pojave alergija kod ljudi koji dolaze u dodir sa tim površinama.

7. Kontrola obavljene dezinfekcije se izvodi posle ispiranja dezinfikovanih površina, uzimanjem briseva i

uzimanjem otisaka. Posle sprovedene dezinfekcije neophodno je da se imaju sledeći podaci:

- kojim preparatom i kojom koncentracijom je obavljena dezinfekcija, - veličina objekta izražena u m² ili m³, - koja je količina dezinfikcionog sredstva utrošena (1 l na 1m² hrapave površine, odnosno 0,5 l na 1m² glatke

poršine), - o kom vidu dezinfekcije se radi, - vreme ekspozicije, - kako se čuvaju i kada je spremljen radni rastvor dezinfekcionog sredstva, - kojim aparatima je obavljena dezinfekcija, - način pripreme objekta za dezinfekciju i - prva pomoć kod eventualnog trovanja dezinfekcionim sredstvom. [1]

METODE DEZINFEKCIJE

1. Fizička metoda

– suva i vlažna toplota (visoka temperatura) Visoka temperatura predstavlja vrlo snažno mikrobicidno sredstvo koje se koristi u vidu suve i vlažne toplote.

Dejstvo suve toplote na mikroorganizme se sprovodi putem sagorevanja, opaljivanja, peglanja i dezinfekcije suvim vrućim vazduhom (180 ºC u trajanju od jednog časa). Dezinfekcija vlažnom toplotom obavlja se vrućom vodom (50 ºC u trajanju od 30 minuta do 3 časa) i vodenom parom (100 ºC u trajanju od 2 do 40 minuta što zavisi od vrste mikroorganizama i da li je para pod pritiskom ili ne). [2]




17

– dezinfekcija zračenjem - ultraviolentni zraci od 253,7 nm imaju mikrobicidni efekat. Oni deluju samo površinski, pa je zbog toga pri njihovoj primeni potrebno i duže vreme ekspozicije.

2. Hemijska dezinfekcija – u praksi je našla najveću primenu.

Od dobrog dezinfekcionog sredstva se očekuje da ima što širi spektar delovanja, da je lako rastvorljiv u vodi, da

deluje cidno u malim koncentracijama, da nije toksičan za ljude i životinje, da deluje u svim sredinama, da je stabilan, da je biodegradibilan, da nema neprijatan miris, da ne boji dezinfikovane površine, da nije korozivan, da nije zapaljiv, da se lako transportuje i da nije skup.

Jedna od najustaljenijih podela dezinfekcionih sredstava je podela na: - preparate hlora (hlor kao gas, hlorni kreč...) - preparate joda (jodogal, jodosan, lugolov rastvor...) - kiseline (sumporna, hlorovodonična, persirćetna, mlečna, limunska...) - baze (masna soda, gašeni kreč...) - soli teških metala (bakarni sulfat...) - fenole i krezole (fenol, krezpl, kreolin...) - formaldehid (formalin...) - kvarterna amonijumova jedinjenja (Famocid, PVM 20, Meripol...) - amfolitne sapune (DESU preparati...)

Sredstva za dezinfekciju se, zavisno od njihove prirode, mogu da koriste u praksi u čvrstom (hlorni kreč),

gasovitom (hlor kao gas, formaldehid) ili što je najčešće u vidu rastvora.

U zimskom periodu za dezinfekcione barijere na temperaturi od -5 ºC dodaje se 850 gr soli na 10 l dezinfekcionog sredstva, a na svakih sledećih -5 ºC dodaje se 700 gr soli. [2]

ZAKLJUČAK

Dezinfekcija je važna profilaktička mera koja se primenjuje u humanoj i veterinarskoj medicini, koja

prvenstveno ima za cilj da zaštiti zdravlje ljudi i životinja.Ona je jedna od osnovnih mera koja se koristi u profilaktičke svrhe u inenzivnom uzgoju domaćih životinja i bez koje nema uspešne proizvodnje.To je obavezna mera koja je propisana i zakonom („Zakon o veterinarstvu“ Sl.glasnik RS“ br. 91/05 ) i mora se kontrolisati. Preparati koji se koriste za dezinfekciju treba da imaju dobra germicidna svojstva. Na našem terenu radjena je edukacija poljoprivrednih proizvodjača iz DDD mera na njihovim farmama a i putem predavanja. Značaj dezinfekcije je dokazan i kod zadnje pojave svinjske kuge.Kod proizvodjača koji su pravilno sprovodili veterinarsko – zoohigijenske mere do proboja virusa svinjske kuge nije došlo.

Litertura: [1] *** (1998) Prof. dr Brana Radenković: Praktikum iz zoohigijene, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu [2] *** (1998) Vukićević Z., Hrgović N.: Dezinfekcija u veterinarstvu, Fakultet veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu [3] *** (2000-2012) Razni autori: Zbornici radova sa savetovanja DDD, Sekcija za DDD, Katedra za zoohigijenu Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu




18

KONCENTROVANA HRANIVA U ISHRANI OVACA

Milan Stojanović dipl.ing.

Izvod: U koncentrovana hraniva spadaju sve vrste hraniva sa niskim sadržaje celuloze, i visokom hranljivom vrednošću. Pored ovoga ova hraniva odlikuje nizak sadržaj vlage koji se kreće u granicama od 8-15%. Sva koncentrovana hraniva prema količini i vrsti hranljivih materija se dele na ugljenohidratna i proteinska. Hranljiva vrednost ovih hraniva je relativno visoka, svarljivost dostiže i preko 80%. Koncentrovana hraniva u ishrani ovaca najčešće se koriste u obliku krmnih smeša (industrijske), i kao dopuna osnovnoj kabastoj hrani. Ključne reči: Koncentrovana hraniva, ishrana, hranljiva vrednost, krmne smeše

CONCENTRATED FEED OF SHEEP

BSc Milan Stojanović

Abstract: The concentrated nutrients are all the nutrients that are low in cellulose, and high nutritional value. Pord this these nutrients have low moisture content, which ranges from 8-15%. All concentrate components according to the amount and type of nutrients are classified as carbohydrate and protein. Nutritive value of these feeds is relatively high digestibility can reach over 80%. Concentrated nutrients in the diet of sheep are commonly used in the form of feed mixtures (industrial), and as a supplement to the basic kabastoj food. Keywords: Concentrated nutrients, nutrition, nutritional value, food mixtures

UVOD

Od koncentrovanih ugljenohidratnih hraniva u ishrani ovaca najviše se koriste zrna žitarica (kukuruz, ovas,

ječam, raž, pšenica) i sporedni proizvodi prehrambene industrije (mekinje, stočno brašno, repini rezanci, pivski trop i dr.).

Kao proteinska hraniva najčešće se koriste zrna leguminoza, uljarica, sačme i pogače uljarica i dr. Pravilno uskladištena zrna, s obzirom na anatomsku građu i fiziološke karakteristike mogu se dugo čuvati i predstavljaju siguran, ispravan i trajan izvor kvalitetne stočne hrane.

ZRNA ŽITARICA U ISHRANI OVACA

Zrna žitarica i njihovi sporedni proizvodi čine najveći deo komplentnih koncentrovanih smeša koje se

upotrebljavaju u ishrani ovaca. Najvažnija uloga hraniva iz ove grupe jeste obezbeđenje neophodne energije za potrebe organizma, zbog toga se ova hraniva svrstavaju u energetska. U ishrani ovaca najčešće se koriste zrna sledećih žitarica: kukuruz, ječam, ovas, pšenica, tritikale, raž, sirak, proso i heljda. Sva hraniva iz ove grupe su vrlo ukusna i životinje ih rado jedu, sem raži.

o Uvod o Zrna žitarica u ishrani ovaca o Zrna leguminoza u ishrani ovaca o Sporedni proizvodi industrijske prerade biljaka o Zaključak o Literatura




19

Kukuruz i pšenica Ovas Tritikale

Ova hraniva su bogata lako rastvorljivim ugljenim hidratima, a relativno siromašna u proteinima, i za većinu žitarica nivo proteina kreće se u rasponu od 7-14%. Od ostalih hranljivih materija ova hraniva su relativno dobar izvor fosfora, vitamina E i mikroelemenata bakra, gvožđa, mangana i cinka (u velikoj zavisnosti od tipa i vrste zemljišta). Ova hraniva su siromašna u kalcijumu, vitaminu D i A (izuzev kukuruz) i B kompleksu. Zrna žitarica su visoko svarljiva hraniva, svarljivost sirovih proteina je 70-80%, organske materije 75-85%, a BEM je 85-90%. [2]

Učešće zrna žitarica u obroku ovaca zavisi od potreba u energiji i kvaliteta kabastih hraniva. Zrna žitarica mogu se davati cela, u prirodnoj formi, gnječena, peletirana ili u obliku flekica. Ovce mogu konzumirati zrna žitarica u prirodnoj formi bez ikakvih problema. Hemijski sastav zrna žitarica prikazan je u tabeli.

1.Hemijski sastav zrna osnovnih žitarica (Kovčin i Stanaćev 2004) [3] Parametri, % Tritikale Kukuruz Sirak Ječam Pšenica

Sirovi protein 15,8 8,5 8,9 11,5 12,6 Lizin 0,52 0,25 0,23 0,40 0,40 Metionin 0,50 0,40 0,29 0,37 0,52 Treonin 0,51 0,36 0,27 0,36 0,46 Triptofan 0,18 0,09 0,10 0,15 0,17 Sirova celuloza 4,0 2,3 2,2 5,0 2,6 Ulje 1,5 3,6 2,8 1,7 1,6 Kalcijum 0,05 0,03 0,03 0,05 0,04 Fosfor 0,30 0,28 0,28 0,34 0,37 SE, DE MJ/kg 3299 3530 3415 3120 3402 ME, MJ/kg 3050 3420 3280 3040 3300

Različita zrnasta hraniva Kombinacija različitih zrnastih hraniva

ZRNA LEGUMINOZA U ISHRANI OVACA Zrna leguminoza su druga grupa zrnastih hraniva, njhova glavna karakteristika je ta da sadrže visok nivo

proteina. Pored visokog udela proteina ova hraniva karakteriše nizak sadržaj sirove masti, deficit u kalcijumu, deficit karotina i vitamina D. Neka od ovih hraniva imaju nepoželjne karakteristike u smislu sadržaja toksičnih materija (tanina), pa se prilikom ishrane o tome mora voditi računa. Neka od ovih hraniva moraju da bi se upotrebljavala u ishrani termički obrađivati (zrno soje). Sadržaj sirovih proteina u ovim hranivima kreće se u rasponu od 25-40%.

http://www.flickr.com/photos/baalands/5669858083/




20

[2]Iako ovih hraniva ima dosta kod nas, za ishranu ovaca najčešće se koriste suncokret, grašak, bob, pasulj, soja, lupina i grahorice. U ishrani ovaca kod nas se najčešće koriste suncokret i soja, ali u obliku sačmi ili pogača. Ova hraniva se najčešće koriste u prekrupljenom stanju, individualno ili u sastavu smeša.

Soja Soja i dr. legum. i uljane biljke Stočni grašak 2.Hemijski sastav zrna leguminoza, u % (Krajinović M.1992.)[1]

Hranivo S.M. S.P. S.M. S.C. S.Pep. BEM Grašak 89,0 25,0 1,5 8,0 4,5 50,0 Stočni bob 89,0 26,6 1,6 7,4 6,9 46,5 Pasulj 90,0 24,2 1,6 6,0 5,0 53,2 Lupina 88,5 38,5 4,2 19,5 4,3 22,0 Soja 92,0 40,0 19,9 5,8 5,5 28,8

SPOREDNI PROIZVODI INDUSTRIJSKE PRERADE BILJAKA

Sporedni proizvodi prehrambene industrije dele se na dve podgrupe i to ugljenohidratna i proteinska

hraniva. U ishrani ovaca od sporednih proizvoda prehrambene industrije najviše se koriste mekinje, stočno brašno, rezanci šećerne repe, sojina sačma, suncokretova sačma, melasa i pogače uljarica. Prosečan hemijski sastav ovih hraniva dat je u tabeli.

Mekinje. Mogu se dobiti od svih vrsta žitarica. U poređenju sa žitaricama mekinje su bogatije u proteinima, mastima, celulozom i sirovim pepelom, ali su zbog manjeg sadržaja bezazotnih ekstraktivnih materija, niže energetske vrednosti i manje svarljivosti. Mekinje su hranivo izuzetno bogato mineralima, naročito fosforom, koji je se nalazi vezan u obliku organskog jedinjenja fitina, kome se pripisuje laksativno dejstvo. Ovo hranivo je veoma značajno za ishranu ovaca u laktaciji.

3.Hemijski sastav hraniva industrijskog porekla, u % (Krajinović M.1992.) [1]

Hranivo S.M. S.P. S.M. S.C. S.Pep. BEM Mekinje 88,0 14,8 4,2 10,2 5,7 53,1 Rezanci šećerne repe 90,8 8,0 0,5 21,0 3,8 57,5 Melasa 78,5 7,6 0,0 0,0 10,5 60,4 Sojina sačma 89,6 44,0 0,5 7,0 6,0 32,1 Suncokretova sačma 91,0 33,0 0,5 21,0 7,1 29,4 Pivski treber 21,2 6,16 1,71 3,01 0,78 0,50

Stočno brašno predstavlja najfiniju frakciju mekinja i sastoji se od delova ektoderma i omotača klica. Kao i

mekinje, i stočno brašno se može dobiti od raznih vrsta žita. Najkvalitetnije stočno brašno je pšenično i ono se najviše koristi u ishrani ovaca. Stočno brašno je bogatije u sirovim proteinima i sirovoj masti u odnosu na mekinje. Ovo hranivo je bogatije od predhodnog i u ugljenim hidratima, zbog većeg sadržaja skroba. Sadržaj sirovih proteina je u granicama od 16-21%.




21

Sojina sačma Sojine pogače Pelete sojine sačme

Sojina sačma po biološkoj vrednosti proteina spada u grupu najkvalitetnijih koncentrovanih proteinskih hraniva. Aminokiselinski sastav sojine sačme u kombinaciji sa žitaricama garantuje kvalitetan obrok za sve vrste i kategorije ovaca. Energetska vrednost sojine sačme, veća je u odnosu na druge sačme. Sojina sačma nije značajan izvor vitamina i minerala. Sadržaj sirovoh proteina kod standardne sojine sačme iznosi 44%.

Suncokretova sačma je pored sojine sačme naše najznačajnije koncentrovano proteinsko hranivo. Sadržaj

lizina je značajno niži kod ovog hraniva u odnosu na prethodno, ali je sadržaj metionina i arginina dosta viši. Sadržaj sirovih proteina u ovoj sačmi se kreće u granicama od 27-44%. Ovo hranivo ima znatno veći sadržaj celuloze i kreće se oko 15%, razlog je visoki udeo suncokretove ljuske. Suncokretova sačma je znatno bogatija u kalcijumu, fosforu, magnezijumu, karotinu i u vitaminima B grupe. Suncokretova sačma se najčešće koristi u ishrani ovaca u koncentrovanom delu obroka kao proteinsko hranivo zbog njene dostupnosti na tržištu, kao i povoljne cene.

Rezanci šećerne repe su hranivo koje predstavlja sporedni proizvod industrije šećera. Ovo hranivo je bogato u lakosvarljivim ugljenim hidratima, pa se stoga smatra energetskim koncentrovanim hranivom. Sadrži 8,5% sirovih proteina, 18-20% sirove celuloze, 6% sirove masti i 58% BEM. Mogu se koristiti u ishrani kao suvi ili kao sirovi. Suvi repini rezanci se smatraju kao idealno hranivo za ishranu jagnjadi i podmlatka u pašnom periodu. [2]

Suncokret zrno Suncoktrtova sačma Suvi repini rezanci

Melasa je gust viskozan sirupast sok koji ostaje nakon kristalizacije i izdvajanja šećera i sadrži onu količinu šećera koji se tehnološkim postupkom nije mogao izdvojiti. Sadrži 80% suve materije, od čega je pola šećer ili saharoza. Melasa sadrži oko 9% sirovih proteina, ali nema esencijalnih aminokiselina. Ona utiče na poboljšanje ukusa stočne hrane, tako je moguće dodavanjem melase poboljšati konzumiranje grubih neukusnih hraniva. Melasa je dobra vezivna materija i upotrebljava se pri peletiranju stočne hrane. Količina melase u smešama kreće se od 5-20%. Ovcama se može davati dnevno 100-300g. [3]

ZAKLJUČAK

Praktično ne postoje hraniva koja pojedinačno korišćena mogu u potpunosti da zadovolje sve potrebe ovaca

u ishrani, to je eventualno moguće mlekom, kod mlađih kategorija ili kvalitetnom pašom i senom u ekstenzivnim uslovima držanja životinja. Međutim, za intenzivnu i visoku proizvodnju u ovčarstvu neophodno je kombinovanje više hraniva radi zadovoljenja svih potreba ove vrste životinja i pojedinih kategorija grla (i to potrebe za održavanje, porast, laktaciju, reprodukciju i dr.). Pravilnim doziranjem i balansiranjem različtih koncentrovanih hraniva dobijaju se optimalni obroci po kategorijama ovaca. Pravilna receptura omogućava da koncentrovana smeša ima u pogledu hranljive vrednosti i cena daleko bolje osobine od pojedinačnih osobina komponenata koje se koriste u smešama.




22

Literatura: [1] Krajinović M. (2006.) : Ovčarstvo i kozarstvo, Novi Sad [2] Jovanović R. (1996) : Ishrana ovaca, Novi Sad [3] Đorđević N., Grubić G., Makević M., Jokić Ž. (2009): Ishrana domaćih i gajenih životinja, Beograd-Zemunu




23

ČIČOKA U ISHRANI PREŽIVARA

Dipl.ing. Predrag Ivančević

Izvod: Čičoka je biljka koja može da se koristi i kao krmno bilje. Može da se koristi u svežem stanju, silirano i kao seno. Po hemijskom sastavu i po hranljivoj vrednosti ova biljka ne zaostaje od ostalih krmiva koja koriste za ishranu stoke. Ključne reči: Čičoka, silaža

JERUSALEM ARTICHOKE IN THE NUTRITION OF RUMINANT

BSc Predrag Ivančević

Abstract: Jerusalem artichokes can be used as cattle fodder. According to their chemical composition and nutritive value is not behind the other feed. Keywords: Jerusalem artichoke,

UVOD

Čičoka (Helianthus tuberosus L.) potiče sa američkog kontinenta, a u Evropi se gaji na većim površinama u Francuskoj, dok se kod nas sporadično sreće. Interesantna je zbog mogućnosti višestrukog korišćenja: Nadzemni deo biljke kao svež, siliran ili seno za preživare, a podzemni –krtole, u ishrani svinja ili za industrijsku preradu, u cilju dobijanja polisaharida inulina, važnog medicinskog artikla, ili za proizvodnju alkohola. Ova kultura je posebno interesantna za gajenje u lovištima i ishrani divljači, jer daje značajne prinose( 30-60 t/ha, nadzemne zelene mase i 100 do 110 t/ha u cvetu), a jednom zasejana traje 20 i više godina. [1]

Slika 1. Usev čičoke Slika 2. Biljka čičoke Slika 3. Koren čičoke

KORIŠĆENJE ČIČOKE U ishrani preživara koriste se nadzemni delovi biljke koji se regenerišu svake godine iz krtola koje ostaju u

zemlji. Koristi se i kao sveža ili kao silirana hrana ili kao seno. Seno čičoke ima isti sadržaj proteina kao i seno lucerke. Prednost čičokinog sena u odnosu na lucerkino seno je što kod čičoke ne otpada list i manipulacija je jednostavnija. [1]

o Uvod o Korišćenje čičoke o Zaključak o Literatura




24

Najpogodnija faza siliranja čičoke je momenat kada počinju da venu donji listovi, u jesen, neposredno pre

prvih mrazeva, jer se ranijom kosidbom znatno smanjuju prinosi krtola.

Tabela 2. Hemijska analiza silaže u %. [1] Košenje zelene mase je 15-20 cm iznad zemlje. Gubici pri siliranju javljaju se na njivi prilikom ubiranja,

prilikom provetravanja, kvarenjem površinskog sloja i prilikom oceđivanja silažnog influenta. Hranljivu vrednost čičoke čine: zelena masa, šećeri-inulin i fruktooligosaharidi u stabljici, koji su odličan

supstrat za mlečnokiselinske bakterije. Povećava populaciju bifidobakterija u debelom crevu i obezbeđuje zaštitu od patogene E.coli. Smanjuje poremećaje u digestivnom traktu i povećavaju proizvodne efekte. [2]

Slika 4. Proces siliranja čičoke

ZAKLJUČAK

Čičoka kao krmna kultura u ishrani preživara zaslužuje pažnju kako zbog visokih prinosa tako i zbog sadržaja hranljivih materija, naročito inulina kome se pripisuju i lekovita svojstva. Pre široke upotrebe preporučuje se analiza prisustva antinutritivnih elemenata. Tako voditi računa o rokovima kosidbe zbog mogućnosti regeneracije biljke.

Literatura: [1] http://www.karike.com/blog/183746 [2] Jovanović R. (1996) : Ishrana ovaca, Novi Sad Slika 1.- http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija+danas/1181624 Slika 2.- http://www.znanjenapoklon.rs/clanci/ratarstvo/silaza-cicoke.html Slika 3.- http://www.cicoke.com/o-biljci Slika 4.- http://www.pouke.org/forum/topic/24466

r.br. Parametar Jed. mere Rezultat 1 Sirovi protein % 2,13 2 Vlaga % 67,72 3 Suva materija % 32,28 4 Sirova mast % 0,44 5 Celuloza % 8,45 6 Pepeo % 3,22 7 BEM % 18,04 8 pH vrednost % 4,29

http://www.karike.com/blog/183746

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/srbija+danas/1181624

http://www.znanjenapoklon.rs/clanci/ratarstvo/silaza-cicoke.html

http://www.cicoke.com/o-biljci

http://www.pouke.org/forum/topic/24466

priređivač: pss bačka topola d.o.o. bačka topola..., odnosno ph vrednost zemljišta utiče na...

Documents