Аутор и реализатор

Милана Киш

Правила понашања...

Сазревање деце је индивидуално (нека деца сазревају брже, друга спорије), али ипак постоје одређене норме

развоја, као оријентациона основа за то шта дете у одређеном узрасту треба и може да постигне.

1. Да ли се за наведено понашање детета може рећи да је зрело или незрело?

Зрело/незрело понашање: Рад по групама. Учесници добијају матријал са примерима зрело/незрелог понашања деце узраста од око 6 година. Задатак је да се процени да ли је наведено понашање зрело или незрело и да се да супротан пример. Најпре рад на нивоу групе, а затим заједничка размена и дикусија.

Спремност за школу

Спремност за школу• Школа (друштво) поставља пред децу

одређене захтеве које требају савладати кроз школско учење.

• Спремност за школу односи се на различите аспекте дечијег развоја који омогућавају задовољавање тих захтева, па тако говоримо о физичкој, социјално-емоциналној и когнитивној (интелектуалној) спремности за школу.

Спремност за школу

Физичка зрелост

Когнитивна (интелектуална) зрелост

Социјално-емоцинална зрелост

Физичка зрелостФизичку спремност детета испитује педијатар:

Дете треба да је здраво и да задовољава барем минимум стандарда за висину, тежину и пропорције тела.

Дечија чула (вид, слух) требају нормално да функционишу, уколико је потребно уз корекцију (наочаре, слушни апарат и сл.).

Дететови мишичи требају бити развијени да му омогућавају кретање, стајање и седење без потешкоћа, као и издржавање нових физичких напора као што је ношење школске торбе, пешачење до школе и мирно седење у школској клупи одређено време.

Дете треба да има развијене навике контроле органа за ислучивање и самосталног храњења.

Когнитивна (интелектуална)

спремности

Школско учење које очекује дете захтева одређену развијеност говора, мишљења, опажања и памћења, као и могућност усмеравања и одржавања пажње барем одређено време.

Интелектуалну спремност испитује психолог, испитујући општу интелектуалну развијеност детета.

Социјално-емоцинална зрелост

Социјално-емоцинална зрелост олакшава детету прихватање школског живота и обавеза, а све је више доказа о њеној важности за школски успех, па чак и каснији успех на радном месту.

Социјално-емоцинална зрелост значи да је дете способно да:•Успешно комуницира са вршњацима и одраслима;•Сарађује са вршњацима и усклађује своје циљеве и жеље са правилима и циљевима групе;•Склапа и одржава пријатељске везе са вршњацима;•Се одвоји од родитеља;•Примерено контролише своје поступке и осећања;•Наставља активност, чак и када не постигне одмах успех.

Да ли је дете спремно за полазак у први разред?

Дете које је спремно за почетак школовања има позитиван став прека школи, радује се томе као доказу да одраста. Ова ј став треба подржавати јер олакшава учење и прихватање обавеза, а самим тим и савладавање потешкоћа.

Ако сами немате баш најсрећнија сећања на

школу, немојте тиме оптерећивати и обесхрабривати своје дете. Имајте поверења у њега и себе! Учините све што можете да школа за дете постане место на којем ће радосно, упорно и за заинтересованошћу упознати себе и своје окружење.

Да ли је моје дете спремно за полазак у први разред?

ДА, ако се радује поласку и радознало је према школи!

ДА, ако може пажљиво да слуша причу или да се неко време концентрише на активност коју ради (цртање, грађење коцкама, помоћ родитељима у неком послу, прегледање сликовнице итд.)!

ДА, ако може да исприча маштовиту причу или преприча причу коју је чуло, догађај који је доживело!

ДА, ако може бар до неке мере контролисати своје понашање и осећања и учествовати у игри са вршњацима!

1. Рецепт за торту – “Успешно дете”:

Састојци:

Припрема:

Особине: Рад по групама. Учесници добијају празан папир и сами смишљају шта је потребно од састојака за торту, а затим и како би они припремили торту. Након тога све групе излажу, а водитељ записује састојке.

ЉУБАВИдеалне породице нема и тешко је наћи средину у којој ће деца доживљавати увек и само добре утицаје. Важно је, међутим, да они доминирају у васпитању. А то значи да ће се ваше дете успешно развијати ако расте у породици у којој:•се осећа сигурним, осећа и може да узврати љубав и нежност•родитељи са њим проводе довољно квалитетног времена•постоји ред•и деца и родитељи имају одређена задужења и сви у одређеној мери учествују у обављању кућних послова•у процесу васпитања оба родитеља учествују равноправно: није један задужен да штити и брани, а други да заводи ред и „тренира строгоћу“•неспоразуми и потешкоће се решавају кроз разговор и договор, а не виком и батинама•родитељи умеју да покажу љубав не само према детету, већ и једно према другом.

ДОСЛЕДНОСТ:

Најбоље резултате у васпитању постижу умерено строги, али доследни родитељи.

Речи и поступци родитеља треба да су:

•Усаглашени

•Одлучни

•Јасни

•Постојани

ПАЖЊА – РАЗУМЕВАЊЕ – СТРПЉЕЊЕ – ПОВЕРЕЊЕ –

ПОДРШКА – ПОДСТИЦАЈ

Детету су потребни:

•Брига

•Пажња

•Разумевање

•Поштовање

Детету искажите јасна и позитивна очекивања која имате у односу на његово учење и понашање.

Развијајте реалан поглед на дететове способности – нико не може у свим активностима постизати добре резултате!

Прихватите своје дете такво какво јесте – не покушавајте преко детета да остварите своје (неостварене) жеље и амбиције. Ако у породици има и старије деце, не тражите од детета да их достигне, ако су његове спосбности другачије, нити да “буде тако добро” или чак надмаши браћу и сестре.

Учествујте у школском животу свог детета – показујући да Вам је то важно утичете на његов позитивни став према учењу и школи. Редовно се информишите о његовом напредовању, понудите учитељици своју помоћ у активностима које организује.

Слушајте шта Вам дете говори о доживљајима у школи, расправљајте са дететом о томе тако да повећавате његову способност пристојног и конструктивног понашања.

1. Шта дете мисли после овога?

2. Како се дете осећа?

3. Како је родитељ требао да поступи – шта да уради?

Особине: Рад по групама. Учесници добијају матријал са примерима неадекватног поступања родитеља у деловању на развој детета и материјал са листом особина. Задатак је да се најпре на нивоу групе, а затим сви учесници продискутују о томе да ли је наведено понашање родитеља примерено и како оно делује на развој појединих особина (са листе).

Добра припрема детета за школу јесте развијање културно-хигијенских и радних

навика, укључивање у кућне обавезе, учествовање у играма уз поштовање

правила, давање важности учењу, захтевање да се заврши започето и не одустајање као му одмах не полази за

руком.

Најважније радне навике које су битне за учење су:

•Радити на одређеном – увек истом месту

•Радити у одређено – увек исто време

•Планирати рад

•Бити уредан

•Завршити започето

•Детету треба обезбедити радно место у његовој соби или уколико нема могућности за то, потребно је обезбедити бар радни кутак. То је место где ће дете имати своју радну пoвршину и своју фијоку или полицу где ће научити да држи своје ствари – игарчке, сликовнице, оловке, фломастере... Које ће дете само уредити и тиме се припремити за уредност, тачност и тако ће развити интерес за књигу и учење.

•На радном столу не треба да буде превише ствари, јер оне скрећу пажњу детету.

•Уколико имате компјутер он не би требао да стоји на дечијем радном столу, јер ће детету одвлачити пажњу. Најбоље би било да компјутер стоји у дневној соби, како бисте могли увек да знате шта дете ради на њему и колико дуго.

•Како подстицати дете на уредност: ако је дете научило да кад заврши игру сложи своје играчке или да сложи одећу пре спавања, оно ће и само осећати потребу да среди свој кутак за учење, сложи књиге и свеске и сл. Али пошто деца најбоље уче на примеру родитеља, то значи да ако у кући влада ред – ред ће бити и на његовом радном столу.

•Дете би требало да обавља одређене послове у кући: заливање цвећа, одлазак у мини-маркет, брисање судова, прашине, поспремање играчака после игре и сл.

•Дете треба научити да уредно оставља своје ствари на место када се скине, као и да чува своју одећу.

ХИГИЈЕНСКЕ НАВИКЕ

•Дете би требало да се у породици полако осамостаљује и то кроз активности одржавања личне хигијене: умивање, прање руку, прање зуба, употреба марамице.

•Дете би требало да спава само у кревету → Здравије је и доприноси развоју самосталности. Такође је потребно да се омогући детету да добро и довољно спава, обезбедити му здрав сан.

•Дете треба навићи да увек у исто (одређено) време иде да спава. Најбоље је то везати за неки догађај, нпр. После вечерње ТВ емисије за децу или цртаног филма. Ако на нашим ТВ каналима нема таквих програма, можете детету дати да погледа цртани са ЦД/ДВД-а.

•Дете око 6 године треба да научи да се само облачи, обува и везује пертле.

•На узрасту од 6-7 година детету је потребно најмање 10 до 12 сати сна, те би око 21сат требало да иде да спава.

•Дете би требало да се самостално храни. Дете са пуних 6 година треба већ само да користи комплетан прибор за јело. Ако му родитељ не да да то увежба, него га он храни, исхрана детета може постати неправилна, а само дете постаје пасивно и несамостално и у другим активностима.

Једно од најчешћих питања које родитељи постављају приликом поласка детета у школу је: „Да ли дете треба да зна да пише сва слова или чак и да чита пре поласка у школу?“

Искуство и истраживања показују да деца из породица где је књига цењена, а читање се сматра пријатном, занимљивом и забавном активности, где се деци често читају сликовнице и друге дечије књиге, обично много раније покажу интерес за слова и најчешће уочи почетка школе и сами почињу читати.

Форсирано учење детета словима и присиљавање на читање само ради остваривања неке врсте “предности” најчешће је само контрапродуктивно – не резултира жељеним успехом и може изазвати одбојност према читању. Чак ако и постоји нека почетна предност детета, она се у таквим условима врло брзо изгуби.

•Најбоља припрема за читање је окруженост бројним сликовницама и дечијим књигама које се детету читају, о којима се разговара и тако се буди интерес детета за слова и читање.

•Дете које научи да пише слова пре поласка у школу, може то научити на неисправан начин, па ће му у школи бити теже да научи исправно писање.

•Првих дана у школи, док ће друга деца учити читање и писање, таквом детету ће бити досадно. Неће усвајати радне навике учења као и друга деца. То ће му представљати проблем када буде требало да научи ново градиво које му није од раније познато.

•Ако дете не зна да чита или не зна сва слова пре поласка у школу, такво дете ће то врло брзо и с вољом савладати у првом разреду што и јесте задатак првог разреда.

Што се писања тиче, технику писања слова треба оставити учитељици. Најважније је да се увежбају ситни мишићи руке, усклађивање покрета ока и руке, али и да дете научи да седи дуже време на једном месту и нешто ради (да вежба пажњу и концентрацију).

Вежбање ситних мишића руке је могуће радити и код куће. Детету треба дати да:•се игра лего-коцкама, слаже разне слагалице, најпре једноставније, а затим и сложеније,•ниже перле, игра се кликерима,•исеца и лепи слике из новина, прави лепезу од папира,•црта и боји,•обликује фигуре од пластелина или теста и сл.

Дете на предшколском узрасту треба да зна да ПРЕПОЗНА слово – када га види да зна које је и да именује предмете који

почињу тим словом.

Вежба: игра “наслово на слово”.

Од математичких способности дете треба да зна да:

•разликује облике, сврстава ствари по неким особинама, да зна шта је мало-велико, уско-широко, ниско-високо,

•уочава положај: горе-доле, право, напред-назад, лево-десно, да би се сналазило у свесци, али и на улици,

•се сналази у времену: дан-ноћ, данас, сутра, јуче,

•пореди предмете и појаве и уочи сличности и разлике

Играјте се са својим дететом различитих друштвених игара: „Не љути се, човече“, домине, карате, игре „меморије“ и др. У оваквим играма дете се мисаоно активира, ставља се у ситуацију да закључује, повезује, памти, да поштује одређена правила, да се такмичи или развија сарадничке односе ако их игра у пару.Дечја пажња зависи од начина на који се садржај преноси. Дете много лакше памти кад нешто чује и види, него кад само чује – зато су деци јако занимљиве сликовнице.•читати деци краће приче (бајке, басне) и тражити да их дете преприча, да одговори на питања у вези с причом, да нацрта неки „сложенији“ цртеж о садржају приче тако да испуни цео простор папира•ставите пред дете неколико играчака, а кад се оно окрене – промените им места или склоните неке од њих - тражите да дете каже шта се променило.•играјте се са дететом купаца и продаваца и задајте му да вам „из радње“ донесе 4-5 ствари (не више) - проверите да ли је дете донело све што сте тражили•дајте детету да решава сложеније слагалице (puzzle)•у разним дечјим листовима и часописима постоје цртежи на којима се траже скривени предмети или где је потребно уочити по којим детаљима се два цртежа разликују

Попуњавање упитника: Сви учесници понпуњавају упитник ради провере (евалуације) успешности радионице.

Током године: Подела едукативног материјала „Припрема родитеља за полазак њихове деце у школу“ (радне навике, учење читања и писања и математике).