PRIMERI IMPLEMENTACIJE ANALIZE PRELOMNE TAKE

1. Preduzee X a.d. Kragujevac planiralo je za narednu godinu prihode od prodatih uinaka u iznosu od 200.000,00 din., fiksne trokove u iznosu od 90.000,00 din. I varijabilne trokove u iznosu od 80.000,00 din. Na osnovu datih podataka sastaviti planirani bilans uspeha, utvrditi iznos prelomne take vrednosti izraene na godinjem nivou . Izaunati vreme potrebno za dostizanje nivoa prelomne take izraeno u mesecima, maru sigurnosti za planirani obim prihoda od prodaje i utvrdjeni iznos prelomne take.

1. kontribucioni dobitak =?

2. neto dobitak=?

3. stopa varijabilnog troka =?

4. stopa kontribucionog dobitka=?

5. stopa neto dobiti=?

6. prelomna taka=?

7. vreme potrebno za dostizanje prelomne take=?

8. mara sigurnosti=?

REENJE:

1. Kontribucioni dobitak = Planirani prihodi od prodaje Varijabilni trokovi

2. Neto dobitak= kontribucioni dobitak Fiksni trokovi

3. Stopa varijabilnog troka =(Neto dobitak/ Planirani prihodi od prodaje) x100

4. Stopa kontribucionog dobitka=(Kontribucioni dobitak / Planirani prihodi od prodaje) x 100

5. Stopa neto dobiti=(Neto dobit/Planirani prihodi od prodaje) x100

6. Prelomna taka= (Fiksni trokovi x 100) / (100 stopa varijabilnog troka)

7. Vreme potrebno za dostizanje prelomne take= Prelomna taka / Planirani prihodi od prodaje

8. Mara sigurnosti= ((Planirani prihodi od prodaje Prelomna taka )/ Planirani prihodi od prodaje)) x 100

REDNI BROJ ELEMENTI I POKAZATELJI PRELOMNE TAKEIZNOSI

1.PLANIRANI PRIHODI OD PRODAJE (PP)200.000

2.VARIJABILNI TROKOVI (VT)80.000

3.KONTRIBUCIONI DOBITAK (KD)=(1)-(2)120.000

4.FIKSNI TROKOVI (FT)90.000

5.NETO DOBITAK (ND)= (3)-(4)30.000

6.STOPA VARIJABILNOG TROKA = (2)/(1)x 10040%

7.STOPA KONTRIBUCIONE DOBITI = (3)/(1)x 10060%

8.STOPA NETO DOBITI = (5) / (1) x 10015%

9.PRELOMNA TAKA PT= FTx100/ 100 - stopa varijabilnog troka150.000

10.VREME POTRBNO ZA DOSTIZANJE PRELOMNE TAKE = PT/PP x12 meseci9 meseci

11.MARA SIGURNOSTI (MS)= ((PP-PT)/PP )x 10025%

1a) Izraunati efekte poveanja obima proizvodnje i prodaje uinaka za 10% u odnosu na prethodno planirane vrednosti.REENJE:

Poveanja obima proizvodnje i prodaje uinaka za 10%, dovodi do poveanja planiranih prihoda od prodaje za 10% i varijabilnih trokova za 10%.

REDNI BROJ ELEMENTI I POKAZATELJI PRELOMNE TAKEPOETNO PLANRANO STANJEREZULTATI POSLE POVEANJA OBIMA PRODAJE ZA 10%RAZLIKE U REZULTATIMA I POKAZATELJIMA

12345= 4-3

1.PLANIRANI PRIHODI OD PRODAJE (PP)200.000220.000+20.000

2.VARIJABILNI TROKOVI (VT)80.00088.000+8.000

3.KONTRIBUCIONI DOBITAK (KD)=(1)-(2)120.000132.000+12.000

4.FIKSNI TROKOVI (FT)90.00090.000-

5.NETO DOBITAK (ND)= (3)-(4)30.00042.000+12.000

6.STOPA VARIJABILNOG TROKA = (2)/(1)x 10040%40%-

7.STOPA KONTRIBUCIONE DOBITI = (3)/(1)x 10060%60%-

8.STOPA NETO DOBITI = (5) / (1) x 10015%19,1%4,1%

9.PRELOMNA TAKA PT= FTx100/ 100 - stopa varijabilnog troka150.000150.000-

10.VREME POTRBNO ZA DOSTIZANJE PRELOMNE TAKE = PT/PP x12 meseci98,2-0,8 meseci je smanjeno vreme

11.MARA SIGURNOSTI (MS)= ((PP-PT)/PP )x 10025%31,8%6,8

1b) Izraunati efekte smanjenja prodajnih cena za 5% u odnosu na poetne planirane vrednosti.

REENJE:

Smanjanjem prodajnih cena dolazi do smanjenja Planiranih prihoda od prodaje za 5%.REDNI BROJ ELEMENTI I POKAZATELJI PRELOMNE TAKEPOETNO PLANRANO STANJEREZULTATI POSLE SMANJENJA PRODAJNIH CENA ZA 5%RAZLIKE U REZULTATIMA I POKAZATELJIMA

12345= 4-3

1.PLANIRANI PRIHODI OD PRODAJE (PP)200.000190.000-10.000

2.VARIJABILNI TROKOVI (VT)80.00080.000-

3.KONTRIBUCIONI DOBITAK (KD)=(1)-(2)120.000110.000-10.000

4.FIKSNI TROKOVI (FT)90.00090.000-

5.NETO DOBITAK (ND)= (3)-(4)30.00020.000-10.000

6.STOPA VARIJABILNOG TROKA = (2)/(1)x 10040%42,1%+2,1%

7.STOPA KONTRIBUCIONE DOBITI = (3)/(1)x 10060%57,9%-2,1%

8.STOPA NETO DOBITI = (5) / (1) x 10015%10,5%-4,5%

9.PRELOMNA TAKA PT= FTx100/ 100 - stopa varijabilnog troka150.000155.440+5.440

10.VREME POTRBNO ZA DOSTIZANJE PRELOMNE TAKE = PT/PP x12 meseci99,8-0,8 meseci

11.MARA SIGURNOSTI (MS)= ((PP-PT)/PP )x 10025%18,2%-6,8 meseci

1c) Izraunati efekte poveanja fiksnih trokova u masi za 4% u odnosu na poetne planirane veliine.

REENJE:

REDNI BROJ ELEMENTI I POKAZATELJI PRELOMNE TAKEPOETNO PLANRANO STANJEREZULTATI POSLE POVEANJA FIKSNIH TROKOVA ZA 4%RAZLIKE U REZULTATIMA I POKAZATELJIMA

12345= 4-3

1.PLANIRANI PRIHODI OD PRODAJE (PP)200.000200.000-

2.VARIJABILNI TROKOVI (VT)80.00080.000-

3.KONTRIBUCIONI DOBITAK (KD)=(1)-(2)120.000120.000-

4.FIKSNI TROKOVI (FT)90.00093.600+3.600

5.NETO DOBITAK (ND)= (3)-(4)30.00026.400-3.600

6.STOPA VARIJABILNOG TROKA = (2)/(1)x 10040%40,0%-

7.STOPA KONTRIBUCIONE DOBITI = (3)/(1)x 10060%60,0%-

8.STOPA NETO DOBITI = (5) / (1) x 10015%13,2%-1,8%

9.PRELOMNA TAKA PT= FTx100/ 100 - stopa varijabilnog troka150.000156.000+6.000

10.VREME POTRBNO ZA DOSTIZANJE PRELOMNE TAKE = PT/PP x12 meseci99,4+0,4mesci

11.MARA SIGURNOSTI (MS)= ((PP-PT)/PP )x 10025%22,0%-3%

Poveanjem fiksnih trokova u masi dolazi do poveanja samo fiksnih trokova za 4%.

1d) Izraunati efekte smanjenja varijabilnih trokova za 8% u odnosu na poetne planirane veliine.

REENJE:

Smanjenjem varijabilnih trokova za 8%, dolazi samo do promene smanjenja varijabilnih trokova za 8%

REDNI BROJ ELEMENTI I POKAZATELJI PRELOMNE TAKEPOETNO PLANRANO STANJEREZULTATI POSLE SMANJENJA VARIJABILNIH TROKOVA ZA 8%RAZLIKE U REZULTATIMA I POKAZATELJIMA

12345= 4-3

1.PLANIRANI PRIHODI OD PRODAJE (PP)200.000200.000-

2.VARIJABILNI TROKOVI (VT)80.00073.600-6.400

3.KONTRIBUCIONI DOBITAK (KD)=(1)-(2)120.000126.400+6.400

4.FIKSNI TROKOVI (FT)90.00090.000-

5.NETO DOBITAK (ND)= (3)-(4)30.00036.400+6.400

6.STOPA VARIJABILNOG TROKA = (2)/(1)x 10040%36,8%-3,2%

7.STOPA KONTRIBUCIONE DOBITI = (3)/(1)x 10060%63,2%+3,2%

8.STOPA NETO DOBITI = (5) / (1) x 10015%18,2%+3,2%

9.PRELOMNA TAKA PT= FTx100/ 100 - stopa varijabilnog troka150.000142.405-7.595

10.VREME POTRBNO ZA DOSTIZANJE PRELOMNE TAKE = PT/PP x12 meseci98,5-0,5 meseci

11.MARA SIGURNOSTI (MS)= ((PP-PT)/PP )x 10025%28,8%+3,8%

2. LIKVIDNOSTI Komparativni bilansi stanja preduzea "A"

Naziv pozicije1.1. t.g.31.12. t.g.

Gotovina20.00025.000

Plasmani u kratkorone hartije od vrednosti30.00035.000

Kupci60.00070.000

Zalihe50.00060.000

Ukupna obrtna sredstva160.000190.000

Fiksna sredstva. Nabavna vrednost320.000340.000

Ispravka vrednosti fiksnih sredstava80.00090.000

Fiksna sredstva, Sadanja vrednost240.000250.000

AKTIVA400.000440.000

Naziv pozicije1.1.t.g.31.12.t.g.

Dobavljai40.00043.000

Ukalkulisane obaveze18.00021.000

Kratkoroni krediti(10%)20.00018.000

Ukupne kratkorone obaveze78.00082.000

Dugoroni dugovi (obveznice 11%)65.00075.000

Ukupne obaveze143.000157.000

Obine akcije(2000 akcija x 100 din)200.000200.000

Kapitalni dobitak ( vie uplaeno za obine akcije)20.00020.000

Akumulirani dobitak37.00063.000

Sopstveni kapital257.000283.000

PASIVA400.000440.000

POKAZATELJI LIKVIDNOSTI

LIKVIDNOST predstavlja sposobnost preduzea da na vreme (u roku) izmiri (plati) svoje dospele obaveze kratkorone obaveze.RACIA LIKVIDNOSTI

1. OPTI RACIO LIKVIDNOSTI (current ratio) 2. RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI (quick ratio ili accid test ratio) 3. NETO OBRTNA SREDSTVAOPTI RACIO LIKVIDNOSTI

Pokazuje sa koliko je obrtnih sredstava pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza i izraunava se po obrascu

Opti racio likvidnosti= Obrtna sredstva/ Kratkorone obaveze Obrtna sredstva= Nd + Hv + Gt Nd- depozitni novac Hv- hartije od vrednosti Gt- Gotovina Opti racio likvidnosti= 190.000/82.000= 2,32Smatra se da je u optem sluaju odnos 2 : 1 obrtnih sredstava I kratkoronih obaveza pokazatelj zadovoljavajue likvidnosti.

Medjutim, da li e utvreni opti racio likvidnosti posmatranog preduzea ukazivati na zadovoljavajuu likvidnost zavisi od brojnih faktora, kao to su: vrsta I obim aktivnosti preduzea, vreme vezivanja sredstava u pojedinim fazama ciklusa reprodukcije, uslovi kreditiranja od strane strane dobavljaa u odnosu na uslove kreditiranja kupaca, efikasnost naplate potraivanja I sl. Stoga za preduzee iji se vei deo obrtnih sredstava u ciklusu reprodukcije nalazi blie stadijumu gotovine, odnosno koje vei deo obrtnih sredstava ima u obliku gotovine ili supstituta novca I iji je preteni deo obrtnih sredstava vezan u zalihama I potraivanjima sa veim koeficijentom obrta a iji vei deo obaveza dospeva tek posle nekoliko meseci, nii racio od 2:1 predstavlja zadovoljavajuu likvidnost. Suprotno tome, za preduzee iji je vei deo ukupnih obrtnih sredstava vezan u zalihama I potraivanjima od kupaca sa malim koeficijwntom obrta I ije obaveze dospevaju u bliskoj budunosti, ak I racio 3:1 moe ukazivati na stanje koje se pribliava nelikvidnosti.RIGOROZNI RACIO LIKVIDNOSTI

Predstavlja stroiji test tekue likvidnosti od opteg racia likvidnosti.

Da bi se utvrdio rigorozni racio likvidnosti iz ukupnih obrtnih sredstva moraju se izdvojiti likvidna sredstva, koja ine gotovina i kratkorona potraivanja. Iz likvidnih sredstava moraju se izuzimaju se zalihe zbog dueg vremena potrebnog za njihovu konverziju u gotovinu. Stavljanjem u odnos utvrenih likvidnih sredtsva sa kratkoronim obavezama dobija se rigorozni racio likvidnosti po obrascu:

Rigorozni racio likvidnosti= Likvidna srestva / Kratkorone obaveze

Rigorozni racio likvidnosti= 190.000-60.000/ 82.000= 1,59

Rigorozni racio likvidnosti pokazuje sa koliko likvidnih sredstava je pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza.

Smatra se da je odnos 1:1 likvidnih sredstava i kratkoronih obaveza relativno zadovoljavajui pokazatelj likvidnosti, ali je za procenu stvarnog stanja likvidnosti vano sagledati u kojoj meri su potraivanja od kupaca zaista likvidna sredstva.NETO OBRTNA SREDSTVA

1.1.t.g. 31.12.t.g. Poveanje

Obrtna sredstva 160.000 190.000

- Kratkorone obaveze 78.000 82.000

Neto obrtna sredstva 82.000(51,25%) 108.000(56,84%) 26.000

Neto obrtna sredstva pokazuju deo obrtnih sredstava koja preostaju po pokriu kratkornih obaveza ili drugaije reeno dugorone izvore finansiranja obrtnih sredstava.

Neto obrtna sredstva se utvruju po obrascu:

Neto obrtna sredstva= Obrtna sredstva Kratkorone obavezeIli NOS= Dugoroni izvori sadanja vrednost fiksnih sredstava Dugoroni izvori= Dugoroni dugovi + Sopstveni kapital

Iz navedenih obrazaca moe se zakljuiti da neto obrtna sredstva i opti racio likvidnosti poivaju na istim elementima i da je razlika izmedju ova dva pokazetelja likvidnosti u tome to se opti racio likvidnosti iskazuje kao odnos obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza, a neto obrtna sredstva kao razlika ove dve bilansne pozicije.Direktna veza izmedju opteg racia likvidnosti i neto obrtnih sredstava najbolje se moe uoiti iz sledeih relacija :

OPTI RACIO LIKVIDNOSTI > 1 NETO OBRTNA SREDSTVA > 0

OPTI RACIO LIKVIDNOSTI = 1 NETO OBRTNA SREDSTVA > 0

OPTI RACIO LIKVIDNOSTI < 1 NETO OBRTNA SREDSTVA < 0Ako je u optem sluaju odnos 2: 1 obrtnih sredstva i kratkoronih obaveza indikatir zadovoljavajue likvidnosti , sledi da bi zadovoljavajui iznos obrtnih sredstava bio jednak visini kratkoronih obaveza ili polovini iznosa obrtnih sredstava. KALKULACIJEMETODE KALKULACIJE Podela kalkulacija na: Divizionu kalkulaciju Dodatnu kalkulaciju Kalkulaciju vezanih proizvoda Kalkulaciju ekvivalentnih brojeva Ove metode kalkulacija se razlikuju po osnovu metode obrauna, a u zavisnosti od uslova i naina proizvodnje.DIVIZIONA KALKULACIJA

Primenjuje se kod homogene proizvodnje, a do cene kotanja se dolazi uproseavanjem trokova za posmatrani obraunski period. KALKULACIJA EKVIVALENTNIH BROJEVA Primenjuje se u proizvodnji proizvoda koji su slini po poreklu materijala od kojeg se izrauju, ili se pak proizvode na istim proizvodnim linijama, ali su razliitih spoljnih karakteristika. Ova kalkulacija vezuje se za masovnu proizvodnju. KALKULACIJA VEZANIH PROIZVODA Primenjuje se u proizvodnji u kojoj se jednim tehnolokim postupkom iz iste sirovine dobija vie proizvoda za trite(klanice, prerada koa i sl.) Kod kalkulacije vezanih proizvoda identifikuje se glavni proizvod i nusproizvid koji se u tehnolokom postupku dobija.

ISTA DIVIZIONA

Zadatak 1. Fabrika eera Crvenka je u proteklom obraunskom periodu proizvela 32.000 tona eera, a prodala 25.000 tona. Ukupni trokovi proizvodnje su iznosili 320.000.000 dinara, dok su ukupni trokovi neproizvodnih funkcija iznosili 100.000.000 dinara. Izraunati punu komercijalnu cenu kotanja po jednom kilogramu eera primenom dvostepene iste divizione kalkulacije.

REENJE: Ck= (Trokovi proizvodnje/proizvedena koliina )+ ((Trokovi uprave+Trokovi prodaje)/Koliina prodatih proizvoda) Ck= 14din/kgDIVIZIONA KALKULACIJA POMOU EKVIVALENTNIH BROJEVA Zadatak 2. Crepara Simplas je u posmatranom periodu proizvela sledee koliine crepova, razvrstanih prema vaeim standardima klasa:Klasa A 10.000 komada(debljina 1,5 cm)Klasa B- 5.000 komada (debljina 2 cm) osnovni proizvodKlasa C 3.000 komada (debljina 2,5 cm)Ukupni trokovi obraunskog perioda su iznosili 300.000 dinara. Primenom metode divizione kalkulacije pomou ekvivalentnih brojeva izraunati punu cenu kotanja po jednom komadu za sve kategorije crepova, ako se odreivanje ekvivalentnih brojeva vri na bazi njihove debljine. REENJE:

eb= Pu/Ou eb- ekvivalentni broj Pu- pojedinani pokazatelj uinka Ou- izabrani osnovni pokazatelj Ekvivalentna cena kotanja(Eck)= Ukupni trokovi/Ekvivalentna koliina Stvarna cena kotanja= (Eck) x (eb) Ukupni trokovi= stvarna koliina x stvarna cena kotanja DODATNA KALKULACIJA Zadatak 3. Proizvodno preduzee Migros je u proteklom obraunskom periodu ostvarilo sledeu zavrenu proizvodnju po radnim nalozima :Rn. Br. 1-20.000 kom. proizvoda ARn. Br. 2- 15.000 kom. proizvoda BRn. Br. 3. -5.000 kom. proizvoda CPrema podacima iz pogonskog obrauna, direktni trokovi po jedinci uinka i ukupno, kao i mainski asovi imali su sledei izgled: rb Vrsta direktnih trokova Po jedinici proizvoda Za ukupn3.u proizvodnju

Rn.1(A) Rn.2(B) Rn.3(C) Rn.1(A) Rn.2(B) Rn.3(C)

1. Materijal za izradu 600 1.500 900 12.000.000 22.500.000 4.500.000

2. LD izrade 150 400 250 3.000.000 6.000.000 1.250.000

3. Ostali direktni trokovi 50 - - 1.000.000 - -

Ukupni direktni trokovi 800 1.900 1.150 16.000.000 28.500.000 5.750.000

Mainski asovi 3 4 5 60.000 60.000 25.000

a) Ukupni opti trokovi preduzea iznose 18.000.000 dinara. Sastaviti dodatnu kalkulaciju cene kotanja proizvoda primenom mainskih asova kao kljua za alokaciju optih trokova.

REENJE:a)Dodatna kalkulacija na bazi mainskih asova

klju(Ck 1 m)=OT/Ukupni mainski asovi

Ukupni direktni trokovi= Koliina x OT

OT= cena kotanja m x mb) Dodatna kalkulacija na bazi ukupnih direktnih trokovaKlju za alokaciju = OT/Ukupni direktni trokovi x 100% (uee OT u uk.dir.T)c) Dodatna kalkulacija na bazi trokova direktnog materijalaKlju= OT/ Trokovi direktnog materijala x 100% Kalkulacija vezanih proizvoda Zadatak 4. Primenom metode oduzimanja sastaviti kalkulaciju vezanih proizvoda i utvrditi cenu kotanja 1 kg juneeg mesa ako su dati sledei podaci: Otkupljeno je 50 komada junadi ukupne bruto teine 22.500 kg. Prosena teina iznosi 450 kg po ceni od 20 dinara za 1 kg, to daje ukupne trokove od 450.000 dinara. Trokovi obrade i ostali trokovi iznose 50.000 dinara Vrednost nus proizvoda su sledee: koa- 250 dinara po komadu, masnoa 5 dinara po komadu (proizvedeno je 1.200 kg masti) i ostali nus proizvodi- 11.500 dinara. Ukupni opti trokovi 80.000 Proizvedeno je 12.500 kg juneeg mesa REENJE: a) Ukupni vezani trokovi 1) 50 kom x 450 = 22.00 lkg x 20 din/kg = 450.000+ 2) trokovi obrade = 50.000 _________________________________________ Ukupni vezani trokovi = 500.000

b) Obraun Vrednosti nus proizvoda 1) koa 50 x 250 = 12.500 din 2) masnoa 5x 1200 = 6.000 din 3) ostali NP = 11.500 din _______________________________ Ukupna vrednost Nus proizvoda = 30.000 dinara c) Ukupni trokovi po jedinici glavnog proizvoda(1kg mesa) Ukupni vezani trokovi = 500.000 - Vrednost nus proizvoda 30.000 _______________________________ Ukupni trokovi proizvodnje = 470.000 +Opti trokovi 80.000 __________________________________ UKUPNI TROKOVI = 550.000 dinara Ck= Ukupni trokovi/Proizvedena koliina= 550.000/12.500= 44 din/kg

1. Pojam rasta i razvoja preduzea

Sasvim uopteno gledano, razvoj se definie kao integralan i kontinualanproces, koji je svojstven svim sistemima koji poseduju sposobnost da evoluiraju tokom vremena, i tako prelaze u vie nivoe organizovanosti i efikasnija stanja.

Pored biolokih sistema, ovu sposobnost poseduju i drutveni sistemi - sistemi kojipredstavljaju organizovane skupove ljudi i drugih objekata koji se nalaze u nekoj meuzavisnosti - znai sistemi koje je stvorio, i u ijoj osnovi stoji ovek. Ovi sistemi, u koje spadaju i privredne organizacije - poslovni sistemi, nastoje, I uglavnom uspevaju, da odre kontinuitet svoga funkcionisanja u vremenu, i to sa rastuim trendom kvaliteta i efikasnosti, to i oznaava njihov razvoj.

Razvoj dakle predstavlja progres stalne promene i stalno kretanje napred, kontinualan napredak sistema u svim sferama njegovog funkcionisanja. Razvoj se moe definisati kao integralan i kontinualan proces transformacije sistema iz postojeeg stanja, u novo stanje vie efikasnosti. To je proces stalnih promena, celovitog i neprekidnog prilagoavanja -aktivne adaptacije sistema u promenljivoj okolini u kojoj on ostvaruje svoju egzistenciju i u sklopu koje nastoji ostvariti svoj razvoj. To je takoe dinamianproces koji se odvija u vremenu koji mi neprekidno planiramo i realizujemo,ostvarujui tako kontinuitet egzistencije.

Posmatrajui proces razvoja sa stanovita vremenskog odvijanja kao stalan napredak sistema, stalno kretanje napred, onda se samo trenutno funkcionisanje u sadanjem trenutku moe podvesti pod pojam funkcionisanja. Sve ostalo, od sadanjeg trenutka pa nadalje, predstavlja budue funkcionisanje, znai razvoj.

Da bi oznaavalo razvoj budue funkcionisanje mora da bude sa pozitivnim prirastom rezultata. Nastavak funkcionisanja bez razvojnih elemenata, bez prirasta pozitivnih rezultata, oznaava stagnaciju koja preduzee vodi u propast. Razvijati se mora, jer je to neophodnost vlastitog opstanka. Razvoj je, dakle borba za opstanak, prirodni zakon koji se protee i na sve privredne organizacije. Osnovne karakteristike procesa razvoja poslovnih sistema tj. preduzea je sledee:

razvoj predstavlja opti napredak, progres sistema,

razvoj obuhvata kvantitativne i kvalitativne promene sistema,

razvoj je dinamian i kontinualan proces,

razvoj je veoma kompleksan proces koji se sastoji od velikog brojafaza i aktivnosti,

razvoj obavezno prati neizvesnost, jer se protee u budunost.

razvoj je neophodan kod svih drutvenih sistema,

razvoj je upravljaki proces, proces kojim se mora upravljati da bise efikasno odvijao, itd.

Razvoj preduzea se definie kao proces prelaska iz postojeeg stanja unovo, efikasnije stanje, kroz neprekidno prilagoavanje u promenljivoj okolini,koje se manifestuje kroz mnogobrojne promene koje se vre na podruju proizvodai proizvodnog programa, tehnike i tehnologije, organizacije i kadrova, promene koje obezbeuju kontinuitet sadanjeg i budueg funkcionisanja, uz neophodno poveanje efikasnosti. Razvoj podrazumeva kvalitativne promene u preduzeu koje donose poboljanje budueg funkcionisanja, izmeu strukture budue proizvodnju i poslovanja uopte. Novi kvalitet u poslovanju koji donosi razvoj, je neophodnost koju zahteva budua egzistencija preduzea, a ujedno i garancija za njeno ostvarenje.

U praksi se, esto, ne pravi vea razlika izmeu razvoja i rasta, ve se svode na isto i najee izraavaju poveanjem vrednosti ostvarene proizvodnje.Meutim, sasvim je oigledno da je to prikazan rast. Razvoj je kompleksniji od rasta i on bi obuhvatio, pored odgovarajueg poveanja vrednosti proizvodnje, poboljanje proizvodne tehnike, tehnologije i organizacije; poboljanje metodarada u drugim oblastima poslovanja; poboljanje ukupne organizacije; razvoj pojedinih slubi i otvaranje novih; razvoj proizvoda i poboljanje proizvodnih programa; poboljanje uslova rada, itd.Veoma esto se, takoe u praksi, pod pojmom razvoja podrazumeva investiranje u tehnike resurse - izgradnja novog proizvodnog pogona, nabavkanovih kapaciteta, itd. tako se ovakvim investiranjem ostvaruje solidan rast, koji u principu donosi mogunost poboljanja budueg funkcionisanja, potrebno je ovakav pristup, kao jednostran, mada neophodan, odvojiti od celovitog pristupa razvoja. Rast je potreban, ali ne i dovoljan uslov za uspeno budue funkcionisanje. Celovit i kontinualan razvoj je potreban i dovoljan uslov za uspeno budue funkcionisanje preduzea. Zato je potrebno, pored investiranja ukapacitet i tehniku uopte, ulagati i razvijati celokupnu tehnologiju, organizaciju I kadrove koji e, uz ostvareni rast, doprineti kvalitetnim promenama u funkcionisanju preduzea i time ostvariti celovit razvoj koji obezbeuje efikasno sutranje poslovanje. U pokuaju definisanja razvoja i rasta preduzea moramo poi od toga da suto dva kvalitativno razliita, ali ipak neodvojiva pojma. Oba su okrenuta budunosti preduzea i tee promenama koje bi omoguile uspeno poslovanje u budunosti. I dok rast obuhvata kvantitativno poveanje obima poslovanja, kvantitativne promene koje ne predviaju bitnije izmene postojeih poslovnihaktivnosti, dotle razvoj podrazumeva, pored kvantitativnog poveanja obima poslovanja, i kvalitativno proirivanje, poboljanje i inoviranje postojee proizvodnje i poslovanja uopte. Dakle kvalitativne promene koje se obezbeujuuvoenjem novih poslovnih aktivnosti. Prema tome, kod rasta je akcenat na kvantitativnim, a kod razvoja na kvalitativnim promenama.Rast se postie uvoenjem novih proizvodnih kapaciteta, najee uvoenjem nove tehnike ili izgradnjom novog pogona, bez izmene postojee proizvodne strukture. Postii solidan i usklaen razvoj je daleko kompleksniji i tei zadatak, koji zahteva integralna poboljanja i inovacije na svim podrujima poslovanja. Kvalitativne promene i inovacije u poslovanju preduzea koje zahteva razvoj, jedino je mogue obezbediti stalnim praenjem razvoja nauke i tehnologije i primenom najnovijih naunih dostignua. Zbog toga razvoj, pored ostalog, predstavlja i permanentan proces akceptiranja nauno-tehnolokog progresa i primene njegovih tekovina i rezultata.

Definisan kao proces aktivnog prilagoavanja promenljivoj okolini, razvoj obezbeuje adaptivnost preduzea, koje razvojem nastoji osigurati realizaciju svojih buduih ciljeva, osigurati svoju buduu egzistenciju. Znai, sutina razvoja preduzea je u obezbeenju adaptivnosti u neprekidnom toku njegovog funkcionisanja i neprekidnim promenama okoline sa kojom se nalazi u tesnoj meuzavisnosti.

2. Planiranje razvoja i razvojna politika

Planiranje razvoja preduzea predstavlja kontinualan proces u kome preduzee, na osnovu analize dosadanjeg razvoja u prethodnom periodu I sagledavanja i prognoza moguih buduih kretanja i dogaaja u okruenju, definie ciljeve razvoja koje u budunosti eli realizovati i odgovarajue akcije I aktivnosti kojima e se dostii zadati ciljevi.

Proces planiranja razvoja u preduzeu odvija se kroz izradu odgovarajuih planova, kao svojevrsnih dokumenata - elaborata u kojima su definisani ciljevi razvoja i aktivnosti kojima se realizuju ti ciljevi. Plan razvoja preduzea je kompleksan projekat koji se sastoji od niza komponentnih planova - plan prodaje, plan istraivako-razvojnog rada, plan proizvodnje, plan kadrova, itd.

Pre nego to prie definisanju i izradi plana razvoja, preduzee treba da definie i usvoji svoju razvojnu politiku. Razvojnom politikom se vri globalno usmeravanje dugoronih akcija, definie proizvodna i poslovna orjentacija i kretanje preduzea u budunosti. Definicije razvojne politike govore da ona obuhvata definisanje razvojnih ciljeva koji se ele u odreenom vremenskom periodu realizovati, i odreivanje naina i mera za realizaciju ovih ciljeva. Mada ne postoji opte prihvaeni koncept postupka definisanja razvojne politike, ipak uosnovi definisanja razvojne politike lei nekoliko osnovnih faza. U osnovi izrade razvojne politike ili plana razvoja stoje dve globalne oblasti istraivanja koje predstavljaju nerazdvojivu celinu.

Globalne oblasti istraivanja su:

1. Analiza i istraivanje dosadanjeg razvoja.

2. Istraivanje mogunosti i utvrivanja budueg razvoja.

Opti postupak definisanja razvojne politike sadri tri osnovne faze:

1. Analizu dosadanjeg razvoja;

2. Definisanje ciljeva razvoja;

3. Utvrivanje ciljeva razvoja;

3. Strategija razvoja preduzea

Strategija razvoja preduzea predstavlja pravac ili nain kretanja preduzea u budunosti radi dostizanja postavljenih ciljeva razvoja preduzea. Strategijom razvoja preduzee definie odgovor na pitanje kako se moe stii do eljenih razvojnih ciljeva. Strategija je pojam koji potie iz vojne terminologije. Strategija se definie kao vodi u budunosti, znai kao nain voenja preduzea u budunost. To znai da strategija predstavlja nain voenja procesa razvoja preduzea. Strategija razvoja preduzea predstavlja skup pravila odluivanja i vodikoji vodi proces razvoja preduzea. Skupovi pravila odluivanja o ponaanju preduzea u promenljivoj okolini u budunosti, koje nazivamo strategija razvoja preduzea, obuhvataju pre svega sledea obeleja: Kriterijume kojima se ocenjuje sadanje i budue delovanje (poslovanje)firme. Kvalitativne oznake ovih kriterijuma se obino nazivaju zadaci, a eljene kvantitativne oznake ciljevi. Pravila za razvijanje odnosa firme sa spoljnim okruenjem se odnose na odreivanje koji proizvod ili tehnologiju e firma razviti, kome e se proizvodi prodavati i kako ostvariti prednost nad konkurencijom. Skup ovih pravila naziva se proizvodno-trina ili poslovna strategija. Pravila i procesi uz pomo kojih se uspostavljaju odnosi i procesi unutar same organizacije. Ovaj skup pravila naziva se administrativna strategija. Pravila pomou kojih firma upravlja svakodnevnim poslovanjem predstavljaju skup pravila koji se naziva operativna strategija. Preduzea su tokom vremena i u razliitim uslovima vezanim za trite, tehnologiju i druge uticajne faktore primenjivala razliite pristupe da bi obezbedili uspeno poslovanje, odnosno koristila su razliite konkurentske strategije. Poelo se sa strategijom sniavanja trokova i niim prodajnim cenama. Kasnije se prelo na prilagoavanje karakteristika proizvoda kupcu, istraivanje ukusa kupaca i razvijanje sposobnosti da se odgovori razliitim potrebama kupaca. Noviji pristupi trae da se radi na razvoju ukusa i sklonosti kupca putem efikasne propagande i promocije.

Danassesmatradasuzauspehpreduzeaurazliitimposlovnimpodrujima najznaajnije sledee strategije:

Strategijamaksimizacijeueana tritu.

Strategijarastapreduzea kojom preduzeepokuavada osigura svoj budui rast.

Strategijadiferencijacijetritakojomseuspostavljaspecifianimid proizvoda u svesti potencijalnih kupaca

.

Strategijadiferencijacije proizvodakojomsevri diferencijacijauinka sopstvenih proizvoda u odnosu na konkurentske.

4. Proces razvoja preduzea

Neprekidan proces ostvarivanja svojih osnovnih ciljeva razvoja primorava svako preduzee da investira, da ulae sopstvena ili pozajmljena sredstva, da odlae moguu potronju danas, da bi obezbedilo sebi novu potronju i nia ulaganja u budunosti. Htelo to ili ne, svako preduzee je prinueno da investira, jer investiranje predstavlja jedini nain i sredstvo kojim moe obezbediti realizaciju svojih ciljeva razvoja. lnvesticije predstavljaju neophodnost u svim zemljama i svim privredama, bez obzira na drutveni sistem i na dostignuti stepen ekonomskog razvoja. Ostvarenje ciljeva drutveno-ekonomskog razvoja se postie realizacijom pravilnoodabrane i usmerene investicione politike, te se zato smatra da su investicije osnovno sredstvo za ostvarenje ciljeva ekonomskog razvoja privrednih i drutvenih sistema. Razvoj svakog preduzea vezan je za pravilan izbor i efikasnu realizaciju investicija. Uopteno posmatrano investicije predstavljaju deo globalnog problema razvoja kao permanentnog procesa kojim preduzee osigurava svoju buduu egzistenciju i svoje efikasno poslovanje sutra. Investiranje dolazi kao zavrni in celokupnog procesa razvoja, kojim se realizuju planirani razvojni ciljevi, a time i celokupan razvoj. Nakon neophodnih istraivakih aktivnosti, definisanja ciljeva razvoja i razvojne politike, kao i izrade odgovarajueg plana razvoja, dolazi investiranje, koje obezbeuje realizaciju, odnosno dostizanje planiranih razvojnih ciljeva. Bitna povezanost razvoja, odnosno razvojne politike i investicija, odnosno investicione politike, je oigledna. Re je, u globalu, o jednoj celovitoj problematici, koja ne dozvoljava izolovano i pojedinano istraivanje i realizaciju. Razvoj nije mogu bez investicija, jer su one osnovno sredstvo za njegovo ostvarenje, a investicije bez pravilno definisanog razvoja i dobre razvojne politike su najee promaaj, koji vodi u teke gubitke, a ne ka eljenim razvojnim ciljevima.

5. Investicije

S obzirom da se u praksi, jo uvek planiranje i realizacija razvoja preduzea, pored definisanja osnovnih ciljeva i planskih proporcija, najveim delom svodi na definisanje i realizaciju odgovarajuih investicionih projekata, oigledna je tesna veza investicija i razvoja preduzea, odnosno oigledno je da se realizacija razvoja odvija realizacijom odgovarajuih investicionih projekata. Zbog toga je i neophodno u svakom preduzeu pratiti i analizirati kako se odvija definisana investiciona aktivnost i da li se njenom realizacijom dostiu planirani ciljevi razvoja. Konkretno reeno treba posmatrati da li se na primer realizacijom investicionog projekta modernizacije kapaciteta postie planirano poveanje stope rasta produktivnosti rada ili, da li se realizacijom investicionog projekta proirenja kapaciteta ostvaruje planiraju poveanje fizikog obima proizvodnje, odgovarajuirast dobiti i plata radnika. Takoe, treba obratiti panju da li ulaganja u istraivanjei razvoj novih proizvoda donose takve rezultate koji obezbeuju praenje nauno-tehnolokog progresa i dalji bri razvoj celokupnog preduzea. Investicije su osnovna pretpostavka razvoja, pa se razvoj svakog preduzea nalazi u funkciji investicija. Tamo gde se dosta investira gotovo je sigurno (osim usluajevima pogrenog i neefikasnog investiranja) da e ta aktivnost dovesti do brzog razvoja. S obzirom da se za investiranje odvaja deo drutvenog proizvoda koji nije potroen, odnosno da investicije predstavljaju odricanje od potronje danas da bi se obezbedila sebi i buduim generacijama, bolja budunost, investicije po definiciji pretpostavljaju pozitivan budui rezultat, znai pretpostavljaju razvoj preduzea. Inae, investicije nemaju smisla, nemaju ekonomskog i drutvenogo pravdanja, pretvaraju se u suprotnost osnovne namere. Znai bolje je ne realizovati ih nego voditi u promaaj. U ovakvim sluajevima na donosiocu investicione odluke lei teka odgovornost donoenja valjane odluke ili mogueg promaaja koji preduzee vodi najee u gubitak.Takvi promaaji kod nas nisu retki, tako da najvei broj gubitaka u naim preduzeima se javlja, pre svega, kao blia ili dalja posledica neracionalnog i neefikasnog investiranja.

BIZNIS ( POSLOVNI PLAN)

TA JE BIZNIS PLAN?Biznis plan predstavlja dokument u kojem se detaljno planira, opisuje, analizira i procenjuje ekonomska, finansijska i trina dimenzija odreenog projekta ili novog poslovnog poduhvata.

KOJA JE ULOGA BIZNIS PLANA I KADA GA DONOSIMO?

Biznis plan je jedan od stratekih insteumenata poslovne politike, koji moe da poslui kao smernica u funkciji postizanja eljenog uspeha u definisanju poslovne aktivnosti- poduhvatu.Biznis plan je ujedno i sredstvo konkretizacije ideja koje elimo da prezentiramo drugima u cilju zapoinjanja novog poslovnog poduhvata ili proirivanju postojee delatnosti.

Biznis plan je u funkciji standardizacije i kontrole poslovanja.

Biznis plan je i osnov za realizaciju strategije i obezbedjenje potrebnih finansijskih i ostalih resursa. Poslovni ili biznis plan je dokument koji preduzee priprema pre zapoinjanja novog posla ili poslovnog poduhvata, a radi realizovanja odreene poslovne ideje.Ciljevi izrade biznis plana ogledaju se u sistematizaciji, sagledavanju i ocenama svih bitnih okolnosti i uticajnih faktora budueg poslovanja, ocenama opravdanosti nameravanog posla i smanjenja rizika buduih ulaganja preduzeaa.

Biznis plan predstavlja jedan od najvanijih instrumenata realizacije polsovne politike i poslovnih poduhvata preduzea. On je jedan od osnovnih savremenih instrumenata i mehanizama efikasnog poslovanja preduzea.

On treba da obezbedi izvodljivost i profitabilnost planiranih ciljeva. U realizaciji odreenog biznisa, biznis plan omoguuje da se precizno definiu alternative i pravci nameravanih aktivnosti, odreuje obim potrebnih sredstava i sagledava sve relevantne faktore poslovnog okruenja koji e imati uticaja u procesu realizacije nameravanog posla.

ZNAAJ I SVRHA BIZNIS PLANA

Upoznavanje sa osnovnim obelejima preduzea Uvid u prethodno i sadanje poslovanje preduzea

Da se izvri procena prethodnog i sadanjeg poslovanja preduzea

Da se izvre odgovrajue promene na bazi izvrene analize

Da se izvri racionalizacija trokova i izbegnu nepotrebni trokovi

Da se izbegnu neprofitabilni poduhvati

Da se vrednuju realizovane aktivnosti

Da se uspostavi komunikacija sa okruenjem

Biznis plan treba da bude, po pravilu, kratak i da sadri uravnoteenu ekonomsku i finansijsku projekciju budueg posla. On treba da poslui i za uspostavljanje poverenja izmedju preduzetnika i zaposlenih, preduzea i finansijera.DONOENJE BIZNIS PLANA

Biznis plan se obino donosi u okolnostima kada preduzee zapoinje novi posao ili proiruje postojeu delatnost i kapacitete. Kod donoenja odreenih stratekih odluka i obezbeivanja potrebnih finansijskih sredstav, kao i ire kontrole poslovanja, takodje se donsoi polsvni-biznis plan.

Donoenje biznios plana zahteva sagledavanje i kvantifikovanje relevantnih uslova:

Prednosti i nedostaci poslovne ideje

Nivo rizika

Obim i delovanje konkurencije

Utvrdjivanje ciljnog trita i marketing strategije

Sagledavanje profitnih mogunosti

Biznis plan pomae u donoenju kvalitetnih odluka menadmenta.

Uporedjivanjem stvarnih kretanja ekonomskih pokazatelja sa definisanim ciljevima i pokazateljima iz biznis plana, zakljuuje se da li biznis napreduje ili se ne razvija.

Biznis plan predstavlja celovitu dokumentacionu osnovu koja slui preduzeu i preduzetniku kao vodi u realizovanju eljene strategije kreiranja odreenog biznisa. Sadraj biznis plana nije egzaktno propisan, tako da u praksi postoje razliiti pristupi.

U osnovi postoji ui i iri metodoloki pristup sadraju biznis plana.SADRAJ BIZNIS PLANA

SEGMENT UVODNOG DELA

Formulisan naziv biznis plana Autori biznis plana

Naziv preduzea

Sadraj biznis plana

Rezime biznis plana

SEGMENT OSNOVNOG DELA

Plan pozicioniranja

Projekcija razvoja preduzea u narednom periodu

Plan tehnologije i organizacije rada

Projekcija ostvarivanja planiranog razvoja

Finasijska analiza i ocena planiranog razvoja

ZakljuakInvestitor: Softver d.o.o.

POSLOVNI PLAN

PROIRENJA PROIZVODNOG ASORTIMANA

IZGRADNJOM

Autor poslovnog plana: Ekonomski fakultet u Beogradu

maj 2005. godine

SADRAJ

I Uvodni deo

1

1.Osnovni podaci o investitoru

1

2.Osnovni podaci o autorima poslovnog plana

2

3.Analiza i ocena razvojnih mogunosti investitora

2

3.1.Analiza dosadanjeg razvoja

4

3.1.1.Trini aspekti

5

3.1.2.Tehniko-tehnoloki aspekti

6

3.1.3.Organizacioni aspekti

7

3.1.4.Finansijski aspekti

8

3.2.Analiza budueg razvoja

9

4.Rezime

10

5.Ponuda garancije

11

IIOPERATIVNI PLAN

1. Tehniko-tehnoloka analiza

12

1.1.Prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenja

12

1.2.Opis odabranog tehnolokog reenja

13

1.3.Opis odabranih tehnikih reenja i gradjevinskih objekata

14

1.4.Popis neophodnih sredstava za rad

15

1.5.Kapaciteti i obim proizvodnje

16

1.6.Normativi utroaka materijalnih inputa

17

1.7.Broj i struktura radne snage povezane sa tehnolokim procesom

18

1.8.Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono odravanje

19

2.Analiza organizacionih i kadrovskih aspekata

20

2.1. Ukupan broj zaposlenih, nain njihovog obezbedjenja i

predvidjena obuka zaposlenih

20

2.2. Predvidjena organizaciona struktura

21

2.3. Kljune osobe

21

3.Analiza lokacije

23

4.Analiza zatite ivotne sredine i zatite na radu

25

4.1.Zatita ivotne sredine

25

4.2. Zatita na radu

26

IIIMARKETING PLAN

27

1.Plan prodaje

27

1.1.Asortiman, ciljno trite i njihove osnovne karakteristike

27

1.2.Analiza i procena tranje

28

1.3.Analiza i procena promocije, distribucije i cene

30

1.3.1.Promocija

30

1.3.2.Distribucija

31

1.3.3.Cena

32

1.4.Analiza i procena ponude

33

1.5.SWOT analiza

34

1.6.Projekcija plasmana proizvoda

34

2.Plan nabavke

35

2.1.Karakteristike osnovnih inputa

35

2.2.Mogunosti nabavke inputa i ocena njihove supstitucije

36

2.3.Analiza i procena uslova nabavke inputa

37

2.4.Projekcija uslova nabavke inputa

38

IV.FINANSIJSKI PLAN (tabele u Excellu)

Dinamika ulaganja u stalnu imovinu

1

Broj dana vezivanja za izraunavanje trajnih obrtnih sredstava

2

Vrednosno iskazane potrebe za izraunavanje trajnih obrtnih sredstava 3

Dinamika ulaganja u trajna obrtna sredstva

4

Izvori finansiranja

5

Ukupan prihod

6

Rashodi

7

Bilans uspeha

10

Novani tok

11

Bilans stanja

12

Sadanja vrednost ulaganja

13

Ekonomski tok

14

Finansijska analiza

15

Prelomna taka rentabiliteta

16

Analiza osetljivosti

17

V.DODACI

1.Ugovor o osnivanju

2.Registracija

3.Karton deponovanih popisa

4.Statistiki list o razvrstavanju preduzea

5.Potvrda o izdatom poreskom identifikacionom broju

6.Statut preduzea

7.Zavrni bilans stanja za 2003. i 2004. godinu

IUVODNI DEO

1.OSNOVNI PODACI O INVESTITORU

Naziv:

Skraeni naziv:

Sedite:

Telefon:

Faks:

E-mail:

Direktor:

Osoba za kontakt, kontakt telefon i njegova funkcija u preduzeu:

Lokacija fabrike:

Vrsta delatnosti:

Datum osnivanja preduzea:

Registracija:

Vlasnitvo:

Ime i prezime najveih vlasnikaProcenat udela/akcijskog kapitala

UKUPNO

Matini broj:

Poreski identifikacioni broj:

Tekui rauni kod poslovnih banaka:

Naziv poslovne bankeVrsta tekueg rauna (dinarski/devizni)Broj tekueg rauna

2.OSNOVNI PODACI O AUTORIMA POSLOVNOG PLANA

Institucija koja je izradila poslovni plan

Vodja projekta

Autori poslovnog plana

Ime i prezime

i zvanje autoraDeo poslovnog plana koji je autor izradio Preduzee u kome je autor zaposlenPotpis

autora

Tehniko-tenoloki - - - - -

Arhitektonsko-gradjevinski- - - - -

Mainski- - - - -

Elektro- - - - -

Hidro- - - - -

Plan prodaje i plan nabavke- - - - -

Finsansijski plan- - - - -

3.ANALIZA I OCENA RAZVOJNIH MOGUNOSTI INVESTITORA

3.1.Analiza dosadanjeg razvoja

3.1.1.Trini aspekti

Postojei asortiman i promene asortimana:

Karakteristike privredne grane:

Glavni proizvodi:

Karakteristike elemenata marketing mixa (proizvod, promocija, distribucija i cena) i njihovo poredjenje sa konkurentskim preduzeima:

Trino uee:

Uee glavnih konkurenata na tritu:

Preduzee% trinog uea

Ukupan broj kupaca:

Glavni kupci i uee najvea tri kupca u prodaji investitora:

Glavni dobavljai:Ogranienje u snabdevanju:

3.1.2Tehniko-tehnoloki aspekti

Instalisani kapaciteti:

Stepen iskorienja kapaciteta u prethodnom periodu:Karakteristike tehnolokog procesa:Dinamika dosadanjih investicionih aktivnosti:Prosena starost tehnoloke opreme:

Transportna sredstva u vlasnitvu preduzea i njihova prosena starost:

3.1.3.Organizacioni aspekti

Postojei broj radnika i kvalifikaciona struktura zaposlenih:Radno mesto (zanimanje)ObrazovanjeBroj zaposlenih

UKUPNO

Nain orgranizovanja zaposlenih:

3.1.4.Finansijski aspekti

Pokazatelji2002.2003.2004.

Neto dobit u EUR

Neto obrtna sredstva u EUR

Koeficijent obrta kupaca

Udeo pozajmljenim u ukupnim izvorima

Stopa neto dobitka

Stopa neto prinosa na ukupna sredstva

3.2.Analiza budueg razvoja

4.REZIME

Predmet poslovnog plana:

Projektovani plasman:Projekcija plasmana u kg (kom.)

Asortiman2006. godina2007. godina2008-2015. godine

UKUPNO

Projekcija ostalih instrumenata marketing mixa uz kratak osvrt na konkurenciju:Visina apsolutnih investicionih ulaganja (bez interkalarne kamate) i izvori finansiranja:Vrsta ulaganjaNabavna vrednost u EURIzvor finansiranja

Objekatsopstvena sredstva

Tehnoloka opremakredit

UKUPNO

Broj i struktura radnika neophodnih za realizaciju projekta:Radno

MestoBroj radnikaStruna sprema

UKUPNO

Projektovani finansijski rezultati:Finansijski pokazateljiIznos pokazatelja

Prosean neto dobitak u EUR

Prosean neto priliv u EUR

Interna stopa rentabilnosti

Neto sadanja vrednost u EUR

(diskontna stopa __%)

Period povraaja

5.PONUDA GARANCIJE

IIOPERATIVNI PLAN

1.TEHNIKO-TEHNOLOKA ANALIZA

1.1.Prikaz varijanti tehniko-tehnolokih reenja

Prikaz osnovnih elemenata iz ponudeProizvodja

AProizvodja

BProizvodja

C

Nabavna vrednost tehnoloke opreme (u EUR)

Godinji tehniki kapacitet

Godinji optimalni kapacitet

Godinji trokovi investicionog odranja (% nabavne vrednosti)

1.2.Opis odabranog tehnolokog reenja

1.3.Opis odabranih tehnikih reenja i gradjevinskih objekata

Kvadrature objekata:Namena objektaKvadratura u m2

Proizvodni deo

Skladite gotovog proizvoda

Skladite sirovine i repromaterijala

Administrativni deo

UKUPNO

Kapaciteti skladinog dela:Namena objektaU danima proizvodnje

Skladite gotovog proizvoda

Skladite sirovine i repromaterijala

1.4.Popis neophodnih sredstava za rad

1.5.Kapaciteti i obim proizvodnje

Obim proizvodnje

GodinaJedinicaProizvodnja

u jedinicama

Iskorienost kapaciteta

GodinaObim

proizv.

u kg (kom.) Godinji

tehniki

kapacitet

u kg (kom.) Godinji

optimalni

kapacitet u kg (kom.)Godinja

iskorienost

tehnikog

kapaciteta

u %Godinja

iskorienost

optimalnog

kapaciteta

u %

1.6.Normativi utroaka materijalnih inputa

Standardni (normirani) utroci materijalnih inputa za 1 kg (kom) gotovog proizvoda

MaterijaliJedinicaIznos u jedinicama

Dinamika utroaka materijalnih inputa po godinama veka trajanja projekta

Utroeni materijalJedinicaGodina trajanja projekta

kg

kom.

kom.

1.7.Broj i struktura radne snage povezane sa tehnolokim procesom

Radno mesto (zanimanje)ObrazovanjeBroj zaposlenih

UKUPNO

1.8.Grupno iskazana ulaganja, rok trajanja i investiciono odravanje

Vrsta troka Iznos ulaganja

u EURRok trajanja

u godinamaGodinji troak investicionog odravanja

(% nabavne vrednosti)

Objekat

Tehnoloka oprema

Putniki automobili

Transportna sredstva

Viljukari

2.ANALIZA ORGANIZACIONIH I KADROVSKIH ASPEKATA

2.1.Ukupan broj zaposlenih, nain njihovog obezbedjenja i predvidjena obuka zaposlenih

Ukupan broj zaposlenih: Radno mesto (zanimanje)ObrazovanjeBroj zaposlenih

UKUPNO

Nain obezbedjenja zaposlenih (realokacijom postojeih i/ili zapoljavanjem novih): Obuka zaposlenih: 2.2.Predvidjena organizaciona struktura

2.3.Kljune osobe

BIOGRAFIJA (CV) - IME I PREZIME

Predloena pozicija u preduzeu:

Datum rodjenja:

Godine u preduzeu:

lanstvo u profesionalnim udruenjima:

Detalji dodeljenog zadatka:

Kljune kvalifikacije (dati kratak pregled iskustva i obuke znaajne za predmetni zadatak):

Obrazovanje:(rezimirati univerzitetsko i ostala specijalizovana obrazovanja, navodei imena kola, datume pohadjanja i dobijene stepene):

Podaci o dosadanjem zaposlenju (poinjui od trenutne pozicije, navesti obrnutim redosledom sva zaposlenja): 3.ANALIZA LOKACIJE

Uskladjenost izabrane lokacije sa urbanistikim planovima:

Karakteristike makrolacije:

Karakteristike mikrolokacije:Gradnja, kupovina ili iznajmljivanje prostora na kome e se obavljati investiciona aktivnost:

Posledice raseljavanja:

Uticaj na razvoj podruja:

4.ANALIZA ZATITE IVOTNE SREDINE I ZATITE NA RADU

4.1.Zatita ivotne sredine

Negativni uticaji investicije na ivotnu sredinu (opasne materije u tenom, vrstom i gasovitom stanju):

Projektovane mere zatite ivotne sredine:

Ocena ekoloke podobnosti:

4.2.Zatita na radu

Potencijalne opasnosti za radnike (neadekvatno radno vreme, nekorienje zatitne opreme, nedovoljna osvetljenost radnih prostorija, buka, opasnost od strujnog udara, nedostatak uputstava u vezi sigurnosti na radu i dr.):Projekcija mera zatite na radu:

Ocena mera zatite na radu:III MARKETING PLAN

1.PLAN PRODAJE

1.1. Asortiman, ciljno trite i njihove osnovne karakteristike

Asortiman investitora:

Vrsta proizvodaNaziv proizvoda

Ciljno trite:

Kupci proizvoda (poznati ili nepoznati):

Komplementarnost i suspstitutivnost sa drugom vrstom proizvoda:

ivotni ciklus proizvoda:

Komparativna analiza proizvoda investitora i proizvoda konkurenata:

1.2.Analiza i procena tranje

Korien metod prilikom analize (desk ili field):

Potronja u prethodnom periodu na ciljnom tritu:

Potronja u periodu 2000-2004. godine

GodinaPotronja proizvoda u kg (kom)

2000.

2001.

2002.

2003.

2004.

Izvor:

Potronja u prethodnom periodu na tritima razvijenih zemalja, kao i na potencijalnim tritima (na primer drave u okruenju):Relevantni faktori tranje (analiza prethodnog kretanja i projekcija budueg kretanja):Projektovana tranja u tehno-ekonomskom veku trajanja projekta:

1.3.Analiza i procena promocije, distribucije i cene

1.3.1.Promocija

Osnovni vid komuniciranja (oglaavanje, unapredjenje prodaje i odnosi sa javnou):

Cene pojedinih oblika oglaavanja na ciljnom tritu:

Cene pojedinih oblika oglaavanja

Vrsta medijaIntezitet oglaavanjaMeseni iznos promotivnih trokova iskazani u EUR

Televizija sa visokom gledanou

Novine sa velikim tiraom

Radio stanica sa visokom sluanou

Izvor:

1.3.2.DistribucijaUobiajeni kanali distribucije (kratki, srednji ili dugi):Uobiajena distributivna politika (intenzivna, selektivna ili ekskluzivna):

Uobiajeni subjekti distribucije (kupci ili prodavci):

Predstavnitva i skladita:

1.3.3.Cena

Osnovni ciljevi (kratkoroni i dugoroni):

Cenovna elastinost tranje:

Unificiranost cena:

Uticaj ostalih instrumenata marketing mixa na cenu:

1.4.Analiza i procena ponude

Analiza prethodne i tekue prodaje:Prikaz prodaje na ciljnom tritu

Proizvodja

Godinja prodaja u kg (kom.)% ukupnog trita

C

D

UKUPNO

Izvor:

Analiza budue ponude sa osvrtom na ulazne barijere, izlazne barijere, horizontalne integracije, vertikalne integracije i nivo globalizacije:

1.5.SWOT Analiza

SNAGE SLABOSTI

MOGUNOSTIPRETNJE

1.6.Projekcija plasmana proizvoda

Promotivne aktivnosti i projektovani trokovi:Projektovani kanali distribucije, distributivna politika i subjekti distribucije:

Prosena odloena naplata (kreditiranje kupaca):

Projektovana cena (franko kupac, franko dobavlja i sl.) i projekcija unificiranosti cena:

Projektovani plasman u % tinog uea:

Projektovani plasman u koliinama:Projekcija plasmana u kg (kom.)

Vrsta proizvoda2006. godina2007. godina2008-2015.

Proizvod A

Proizvod B

UKUPNO

2.Plan nabavke

2.1.Karakteristike osnovnih inputa

Osnovni inputi:

Karakteristike osnovnih inputa: 2.2. Mogunost nabavke inputa i ocena njihove supstitucije

Potrebe investitora u veku trajanja projekta:

Potrebne sirovine iskazane u kg (kom.)

Vrsta sirovine2006.2007.2008-2015.

Potrebna ambalaa iskazana u kg (kom.)

Vrsta ambalae2006.2007.2008-2015.

Proizvodnja inputa u prethodnom periodu:

Ocena mogunosti nabavke:

Ocena mogunosti supstitucije inputa:

2.3.Analiza i procena uslova nabavke inputa

Glavni proizvodjai (distributeri):

Kretanje cene u prethodnom periodu uz navodjenje pariteta:

Kretanje prosenog vremena plaanja:

Kretanje relevantnih faktora ponude i oekivane promene relevantnih faktora: 2.4.Projekcija uslova nabavke inputa Pretpostavke na osnovu kojih je izvrena projekcija (sniavanje uvoznih optereenja, stabilan devizni kurs, znaajan broj potencijalnih dobavljaa i dr.):

Projektovano odloeno plaanje (kreditiranje od strane dobavljaa):

Projektovani paritet:

Projektovane cene u veku trajanja projekta:

Projektovane cene potrebnih inputa u veku trajanja projekta

Vrsta proizvoda / uslugaCena u EUR / jedinica

PAGE