Rudarstvo

• Rudarstvo, kao privredna grana, bavi se dobijanjem

mineralnih sirovina iz nalazišta, odnosno mineralnih

ležišta.

• Rudarska tehnika može se definisati kao grana tehničkih

nauka koja se bavi naučnim principima i tehničkim

pravilima za dobijanje mineralnih sirovina i njihovu

pripremu za dalju preradu i korišćenje.

• Savremena rudarska tehnika danas prati eksploataciju

različitih mineralnih sirovina i obezbeđuje sve neophodne

potrebe za jedno društvo. Veće količine i veći obim

proizvodnje mineralnih sirovina u prvom redu jačaju

ekonomsku moć jedne zemlje, a privredu čine

nezavisnom.

Razvoj rudarstva u pojedinim zemljama

• Razvoj rudarstva u pojedinim zemljama je različit i zavisi od

- bogatstva u mineralnim sirovinama i

- stanja razvijenosti prerađivačke industrije.

• Naša zemlja raspolaže raznovrsnim rudnim bogatstvom i

razvijenim prerađivačkim kapacitetima, što je od naročite

važnosti za dalji privredni razvoj.

• Obezbeđenje ekonomske moći i nezavisnost privrede jedne

zemlje u pogledu snabdevenosti materijalnim dobrima, zavise od tri

osnovna uslova:

1. dobre istraženosti ležišta mineralnih sirovina koja predstavlja

preduslov za aktiviranje i razvoj njihovih potencijalnih mogućnosti,

2. eksploatacije mineralnih sirovina (površinskim ili podzemnim putem)

koja je usklađena sa potrebama društva,

3. savremene nauke i tehnike koja će pratiti razvoj sopstvene

tehnologije u svim proizvodnim procesima.

Razvoj rudarstva - istorijat

• Eksploatacija mineralnih sirovina datira još iz kamenog doba

– kada su se pojedine vrste stena, kao građevinski kamen,

glina i sl, mogle naći na samoj površini zemlje i za njihovo

korišćenje nije bio potreban veći obim radova

• Pošto su potrebe čoveka bivale sve veće, počelo se sa

korišćenjem raznih vrsta ruda i drugih prirodnih bogatstava

• Istorijski posmatrano, rudarstvo seže daleko u praistorijska

vremena, kada čovek još nije poznavao vrednosti i mogućnosti

metala, osim zlata koje se koristilo u ukrasne svrhe. Počeci

dobijanja bakra, gvožđa, kao i kuhinjske soli, takođe

datiraju iz praistorijskog perioda.

Razvoj rudarstva - istorijat

• Razvoj rudarstva u doba Rimljana imao je veliki uticaj i na

prostore velikog dela tadašnjeg sveta, a posebno je bio

značajan za prostore bivše Jugoslavije. Na teritoriji današnje

Srbije, Crne Gore, Makedonije i Bosne, vađene su i

prerađivane rude olova, bakra, gvožđa, zlata, srebra, žive i dr. i

to iz plićih i bogatih mineralnih ležišta.

• Glavna oprema za dobijanje rude bili su

- pijuk – korišćen u mekom materijalu i

- dleto i čekić za tvrd materijal uz često korišćenje vatre.

• Loženjem vatre na samom radilištu i prelivanjem usijane stene

vodom, stvarale su se pukotine usled nagle temperaturne

promene, što je olakšavalo naporan rad rudara u otkidanju

stenske mase iz celine.

Rudarski simbol - dleto i čekić

Razvoj rudarstva - istorijat

• Kao posledica velike seobe naroda od IV-VI veka i propasti

rimske imperije, nastaje veliki zastoj u razvoju rudarstva

Evrope.

• U periodu VII-IX vek – aktivnost slovenskih plemena u Saskoj i

Češkoj

• Izvesna rudarska delatnost u X-XII veku – na prostorima Srbije

(Kopaonik, Kučaj..), Makedonija (Kratovo), Bosna (Olovo).

• Između XIII i XV veka – nastaju rudnici i naselja: Novo Brdo,

Trepča, Brskovo, Rudnik, Olovo, Kučevo

• Posebno se izdvaja Novo Brdo – poznato po najbogatijim

nalazištima olova i srebra; najveći grad u unutrašnjosti Balkana.

• Oprema – kao u Rimskom periodu. Prvi put se pojavljuje dleto

na dršci kao alat u tvrdim stenama.

Georgije Agrikola (1494-1555)

• Stanje rudarske tehnike u srednjoj Evropi, opisao je Saksonac

Georgije Agrikola u delu: De Re Metallica – 1553. god.

• Agrikola Georgije (1494-1555), doktor medicine i doktor

filozofije, lekar, mineralog, pisac... Objavio je veći broj

radova iz oblasti medicine, filozofije, mineralogije i rudarstva.

• Danas se najviše pamti kao pisac, u njegovo vreme veoma

cenjenog priručnika iz oblasti rudarstva De Re Metallica.

• Knjiga je štampana u Bazelu, na latiniskom jeziku, 1553. god.

Kasnije je prevedena na više jezika: nemački, španski,

italijanski, engleski i ruski.

• Zbog svojih bogatih i preciznih ilustracija i opisa, ova knjiga je i

danas veoma cenjena kao istorijski dokument o rudarstvu i

metalurgiji njegovog vremena, a reprodukcije ilustracija iz te

knjige mogu se naći u mnogim savremenim knjigama i po

kabinetima.

Rad sa dletom i čekićem (prema Agrikoli) A - potkop,

B - provetravanje radilišta, C - rudar na radu sa dletom i čekićem

Uvođenje opreme i razvoj rudarstva od

XVII veka u svetu• Od polovine 17. veka, rudarstvo u Evropi počinje naglo da

se razvija

• Miniranje pomoću crnog baruta - Rudar iz Tirola, Gašpar Veindl, izveo je prvo miniranje u Debarskom rudniku kod Banjske Šćavnice u Slovačkoj 1627. godine

• Korišćenje crnog baruta: 1632. godine u rudniku Klaustalu u Harcu; u Frajburgu 1645; u Engleskoj 1670; u Švedskoj 1724. godine

• Praktična upotreba crnog baruta za miniranje u rudarstvu došla je tek 1831. godine, kada je englez Bikford pronašao sporogoreći štapin

• Pronalazak jačih eksploziva: dinamit (Alfred Nobel, 1864); sigurnosnih metanskih eksploziva (Favier, 1884); el. detonatora (Alfred Nobel, 1898); eksplozivi AN-FO – amionijum nitrat i gorivo (Acre i Lete 1955); iniciranje sa reaktivnom smešom –Nonel sistem (1970)

Uvođenje opreme i razvoj rudarstva od

XVII veka u svetu

• Za rudnike uglja značajan početak korišćenja sigurnosne rudničke lampe (Djevi 1813), - kontrola metana (gruba) prema dužini i boji plamena

• Uvođenje izvoznog vitla sa konjskom zapregom (napredak u odnosu na ručni vitao)

• Parna pumpa u rudniku uglja u Engleskoj (Džems Vat, 1764),

• Prva industrijska železnica u engleskom rudniku uglja (Stivenson, 1815),

• Konstrukcija pneumatskog bušaćeg čekića (Lajner, 1896),

• Konstrukcija raznih mašina: za utovar, izradu prostorija punim profilom, mehanizovano čelo za otkopavanje, postrojenja za pripremu mineralnih sirovina, itd.

Razvoj rudarstva u Srbiji

• U južnoslovenskim rudarskim oblastima pod turskom vlašću i pored

pokušaja u 16. veku nije postignut neki veći rezultat.

• Obnova i razvoj rudarstva Srbije započinju tek posle Drugog

srpskog ustanka, i to postepenim uvođenjem stranog kapitala.

• Do 1938. godine rudastvo Jugoslavije dostiže značajnije razmere -

najveći deo ruda izvozi u sirovom stanju.

• Novo doba jugoslovenskog, a i srpskog rudarstva, obeleženo je

potpunom nacionalizacijom rudnika tokom 1946. godine.

(intenzivnim rudarsko-geološkim istraživanjima, proširenjem

postojećih i otvaranjem novih rudnika, uz razvoj metalurgije i

prerađivačke industrije).

• Tokom 1990. godine, rudarstvo Srbije bilo je u stagnaciji.

Istraživanja ležišta kao i otvaranje novih rudnika svedeni su na

najmanji obim ulaganja. Veći deo kamenoloma i neki rudnici sa

podzemnom i površinskom eksploatacijom prešli su u privatno

vlasništvo.

Značajni datumi za razvoj srpskog rudarstva – XIX vek

• U proteklih 200 godina na razvoj rudarstva uticali su događaji

političke, ekonomske, i kulturne prirode

Od posebnog su značaja sledeće godine i događaji:

• Godina 1806 – kada je Senat Karađorđeve Srbije doneo odluku da obnovi proizvodnju rude gvožđa u Majdanpeku i na planini Rudnik

• Godina 1835 – kada je baron Herder boravio u SrbijiSigismund Avgust Volfgang, baron od Herdera (1776–1838), dipl. inž. rudarstva i metalurgije, dr pravnih nauka, profesor Rudarske akademije u Frajbergu, kraljevski saksonski viši rudarski kapetan, najpoznatiji evropski rudarski inženjer svoga vremena.

• Godina 1837 – kada je otvoren prvi rudnik uglja (Miliva, Despotovački ugljeni basen)

• Godina 1837 – kada je Knez Miloš Obrenović odlučio da o trošku države pošalje srpske mladiće na Rudarsku akademiju u Frajberg na školovanje za rudarske inženjere

• Godina 1866 – od kada se primenjuje prvi Rudarski zakon u Srbiji

• Godina 1892 – kada je osnovan rudarski časopis: Godišnjak

rudarskog odeljenja

Značajni datumi za razvoj srpskog rudarstva i

školovanja – XX v.

• Godina 1919 – kada je u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca

– na Univerzitetu Kralj Aleksandar I, osnovano Rudarsko

odelenje pri Tehničkom fakultetu u Ljubljani

• Godina 1939 – kada je pri Tehničkom fakultetu Sveučilišta u

Zagrebu osnovan Rudarski odsek

• Godina 1941 – kada je Ministarski savet Srbije usvojio

uredbu da Univerzitet u Beogradu ima 6 fakulteta. Jedan od

njih je i Tehnički fakultet sa odsecima - Građevinski,

Elektrotehnički i Mašinski, Arhitektonski, Rudarski i

Tehnološki.

• Fakulteti u Beogradu nisu radili za vreme rata, tako da

Rudarski odsek nije mogao da počne sa radom sve do

1945/46. godine

Razvoj školstva za potrebe rudarstva

posle II svetskog rata

• Prva generacija studenata upisna je prvo na Rudarski odsek –

od 1945/46

• Godina 1946 – Ministarstvo prosvete NR Srbije donelo je

Odluku da se na Tehničkom fakultetu Univerziteta u Beogradu

– u okviru Rudarskog odseka, školuju inženjeri rudarstva i

inženjeri geologije

• Odluka od 13. 03. 1946. godine D a n F a k u l t e t a

• Zatim Rudarski fakultet 1948/49

• Konačno Rudarsko-geološki fakultet 1956/57, postoji bez

prekida do današnjih dana.

• Prvi inženjeri rudarstva i geologije diplomirali su 1950. god.

(primio ih Tito)

Razvoj školstva za potrebe rudarstva posle II svetskog rata

• Početkom 60-ih godina 20. veka, došlo je do otvaranja novih

univerziteta, fakulteta i viših škola. Takav program Vlade SFRJ,

obrazlagan je potrebom da se obezbedi dovoljno visokoškolskog

kadra i neophodnom potrebom za međusobno približavanje privrede i

školstva. Država je, pored postojećih fakulteta u Ljubljani,

Zagrebu i Beogradu, pomagala otvaranje rudarskih fakulteta u

Tuzli, Boru, Prištini i Štipu

• U tom periodu, na prostoru današnje Srbije otvorene su dve nove

visokoobrazovne rudarske škole:

• Rudarsko-metalurški fakultet u Boru (danas Tehnički fakultet) i

• Rudarski odsek (osnovan 1970) pri Tehničkom fakultetu u

Prištini (danas Rudarski odsek pri Tehničkom fakultetu u Kosovskoj

Mitrovici).

• Obrazovanje rudarskih inženjera u Srbiji, osim na Rudarskom odseku

na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu, obavljalo se još i na

Tehničkom fakultetu u Boru (osnovanom 1961) i na Rudarskom

odseku pri Tehničkom fakultetu u Kos. Mitrovici.

Visokoobrazovne rudarske ustanove u SFRJ

• Otvaranje rudarskih fakulteta u Tuzli (1960), Boru (1961),

Prištini (1970) i Štipu (1985).

• Broj onih koji su diplomirali, specijalizirali, magistrirali i

doktorirali (na tri fakulteta u Srbiji) od osnivanja do kraja 2009.

godine dat je u tabeli

F a k u l t e tDiplo-

miralo

Specija-

liziralo

Magistri-

ralo

Dokto-

riralo

Rudarski odsek, Beograd

Rudarsko-geološki fakultet3.404 13 291 190

Rudarski odsek, Bor

Tehnički fakultet417 4 55 35

Rudarski odsek,

Kosovska Mitrovica,

Tehnički fakultet

390 - 7 2

U k u p n o: 4.211 17 353 227

Više i srednje tehničke škole

Više tehničke škole

• Prva Viša tehnička škola osnovana je 1945/46 u Beogradu.

• U Kosovskoj Mitrovici školske 1961/62 osnovana je Viša tehnička

škola sa tri smera: rudarskim, mašinskim i elektrotehničkim.

Zatvorena 1974. god.

Srednje tehničke škole otvorene su u

• Boru – osnovana 1946. god.

• Kos. Mitrovici – 1946. god.

• Knjaževcu – 1947. god. (zamenila do tada postojeću Nadzorničku

školu);

• Starom Trgu – 1949. god.

• Lazarevcu – 1960. god.

• Despotovcu – 1985. god.

Od svih srednjih tehničkih rudarskih škola, danas rade škole u

Boru i Lazarevcu.

REZERVE I PROIZVODNJA MINERALNIH

SIROVINA U SVETU I KOD NAS

• Mineralne sirovine i njihova eksploatacija predstavljaju

stratešku vrednost privrednog, ekonomskog i opšteg

razvoja u jednoj zemlji.

• Na toj oblasti bazira se

– razvoj celokupne industrije i energetike

– štiti se suverenitet jedne zemlje

– podstiče razvoj nauke i tehnologije

– angažuje veliki broj stručnjaka itd

• Postoje mišljenja globalnih svetskih učesnika da je rudarstvo

nazadno, prevaziđeno, da pripada prošlosti, da ga treba sasvim

zapostaviti. Takva razmišljanja idu u pravcu da se zaustavi

prekomerna ponuda na svetskom tržištu mineralnih sirovina i da se

uspostavi potpuna kontrola cena na tržištu sa jednim osnovnim

ciljem da se broj globalnih učesnika ograniči.

Rezerve i proizvodnja mineralnih sirovina

u svetu i kod nas

• Mineralni resursi (eng. Mineral Resources) su ekonomski interesantne

koncentracije ili pojave materijala (mineralnih sirovina) u ili na Zemljinoj kori,

u takvoj formi i sa takvim kvalitetom i količinom, da postoje realni izgledi za

eventualnu ekonomičnu eksploataciju. Prema rastućoj geološkoj

pouzdanosti, mineralni resursi se dele na

• pretpostavljene (Inferred)

• indicirane (Indicated) i

• izmerene (Measured).

• Mineralne ili rudne rezerve (Mineral or Ore Reserves) su ekonomski

eksploatabilan deo izmerenih i/ili indiciranih mineralnih resursa.

Metalične,

nemetalične i

energetske mineralne sirovine i

hidrotermalna energija i

podzemne vode

su resursi koje standard života i rastuća populacija zahteva u sve većim

količinama.

Rezerve i proizvodnja mineralnih sirovina

u svetu i kod nas

• Uporedo sa rastom industrijske proizvodnje, rasla je i svetska

proizvodnja mineralnih sirovina, tako da je brzina porasta

eksploatacije ovih sirovina danas dostigla fantastične razmere

• Za prvih trideset godina 20. veka, u svetu je dobijena veća

količina metala nego u toku cele istorije čovečanstva do

tada

• Danas svetska proizvodnja mineralnih sirovina daleko

prevazilazi i ovu fantastičnu količinu i u daljem je porastu

• Najvažnije mineralne sirovine: ugalj, rude bakra, gvožđa,

olova, cinka, zlata, srebra i dr.

• Velike svetske sile: SSSR (Rusija), SAD, Australija i Kanada

raspolažu velikim delom svetskih rezervi gvozdene rude,

bakra, olova i cinka.

Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu

• Razvoj u eksploataciji energetskih izvora je veoma važan za ukupan

ekonomski razvoj sveta

• Energenti su nosioci moderne ekonomije i najznačajniji pojedinačni

proizvod u međunarodnoj razmeni - trgovina naftom obuhvata oko

četvrtine ukupne svetske trgovine po obimu

• Prevlast uglja trajala je do 1965/68. godine, kada je primat u energetskom

bilansu sveta preuzela nafta, a vremenom i zemni gas

Samo mali broj zemalja u svetu proizvodi više energije nego što potroši.

Većina zemalja energente uvozi kako bi obezbedila svoju privredu i život uopšte

Potrošnja energije je veoma neujednačena u svetu. SAD - najveći svetski

potrošač energenata, ali su zemlje – veliki potrošači energenata po glavi stanovnika

Kanada, Japan, Norveška, Švedska, Japan, Australija i Novi Zeland

Sa svega 4% svetske populacije, koliko ima stanovnika SAD, potroši oko četvrtinu

svetske energije

Nasuprot tome, zemlje u razvoju troše oko 30% svetske energetske

proizvodnje, a obuhvataju gotovo 80% stanovništva sveta

Analizirajući stepen potrošnje energije u svetu, može se reći da postoji

direktna veza između potrošnje energije po glavi stanovnika i stepena razvoja

date države

Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu

U G A L J

• Ugalj je fosilno gorivo koje je nastalo procesom karbonizacijom

drvene mase

• U zavisnosti od zastupljenosti čistog ugljenika - stepenu karbonizacije,

odnosno količini oslobođene energije tokom procesa sagorevanja i suvog

ostatka, ugljevi se dele na: kameni, mrki i lignit

• U svetu se dele uglavnom na kameni i mrki s tim što lignit pripada

grupi niskokaloričnih mrkih ugljeva

Najveće rezerve uglja u svetu koncentrisane su u severnoj hemisferi i

to između 35o i 50o severne geografske širine

Dokazane rezerve uglja u svetu su 985 milijardi tona

Samo šest zemalja raspolaže sa oko 80% svetskih rezervi uglja

• SAD - 27.1%

• Rusija - 17.3%

• Kina - 12.6%

• Indija - 10.2%

• Australija - 8.6%

• Južna Afrika - 5.4%

Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu

U G A L J – Evropa i Azija

U Evropi najznačajnija koncentracije rezervi uglja su u:

• Velika Britanija (Vels, Midlands, Lankašir, Jorkšir, Nortumberlend, Škotska nizija),

• Severna Francuska (Alzas i Loren),

• Belgija i Holandija (Limburg),

• Nemačka (Rur i Sar),

• Poljska,

• Češka,

• Ukrajina (deo donjeckog basena - Donbasa),

• Rusija (deo Donbasa, Kuznjecki basen i Minusinska kotlina u južnom Sibiru,

okolina Irkutska i Angarska, Vorkuta na reci Pečori). Smatra se da su najveće

svetske (nepotrvrđene) rezerve uglja upravo u Rusiji, u Sibiru).

Azija ima nekoliko zona bogatih ugljem:

• Kazahstan (basen Karaganda)

• Pakistan

• Severna i srednja Kina

• Indija

• Severna Koreja

• Vijetnam

Proizvodnja uglja u Evropi

• Proizvodnja uglja u Evropi brzo opada, što se ne može reći

za ostali razvijeni svet

• Proizvodnja uglja u SAD je porasla sa 710 miliona tona u

1980. godini, na 899 miliona tona u 2000. godini

• Proizvodnja uglja u ujedinjenoj Nemačkoj znatno je manja od

proizvodnje koja je ostvarivana u Istočnoj Nemačkoj (do 1990).

U prvim godinama nakon ujedinjenja, ta razlika bila je nešto

manja, da bi kasnije bila znatno izraženija

• Takođe je uočljivo da je nakon raspada SSSR (1991),

proizvodnja uglja u Rusiji skoro prepolovljena u odnosu na

raniju proizvodnju koja je bila ostvarivana u zajedničkoj državi

• Razdvajanjem Čehoslovačke na dve države (1993. na

Republiku Češku i Slovačku), uočljivo je da je Slovačka skoro

zadržala proizvodnju koju je imala u zajedničkoj državi, a

Republika Češka je ostala na vrlo niskoj proizvodnji

Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu

U G A L J – Severna Amerika i ostali deo sveta

Na području Severne Amerike značajnija ležišta uglja su u:

• Kanadi - provincije Saskačevan, Alberta i na severoistoku zemlje - Nova

Škotska

• SAD - ležišta kamenog uglja u Apalačima (60% ukupnih rezervi), na

prostorima država Pensilvanija, Zapadna Virdžinija i Ohajo, u Alabami, na

Srednjem zapadu - Indijana, Ilionois, Kentaki i na Zapadu - Kolorado,

Montana, Juta, Vajoming, Arizona i Nju Meksiko

U ostalom delu sveta značajnije rezerve uglja nalaze se u:

• Južnoj Africi,

• Australiji - Kvinslend - kotlina Boven, okolina Sidneja i Novi Južni Vels

Ugalj učestvuje u svetskoj proizvodnji energije iz primarnih izvora sa

26%, a u proizvodnji električne energije sa 41% (2008. godine)

U 2009. godini proizvodnja primarne energije iz uglja povećana je

za 1.8% a proizvodnja električne energije za 3.5%.

Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu

URAN

• Nuklearna energija je jedna od alternativa smanjenju potrošnje fosilnih

goriva

• Uran je dobio na značaju posle 1954. godine, kada su izgrađena dva

nuklearna reaktora za proizvodnju električne energije

- u Obninsku - kod Moskve i

- u Kalder Holu - Velika Britanija

• Najveća ležišta uranove rude u svetu poseduju Kazahstan i Australija, a

potom slede Južna Afrika, SAD, Kanada, Brazil i Namibija. Prema nekim

izvorima, rezerve urana u Australiji su nešto veće nego u Kazahstanu i

čine 24% svetskih rezervi urana - prvo mesto u svetu

• Kada je reč o proizvodnji urana, ubedljivo najveću proizvodnju beleži

Kanada (23%), pa Australija (21%), Kazahstan (16%), Rusija, Niger (po 8%),

pa slede Namibija, Uzbekistan, Ukrajina

• Samo postojanje resursa urana nije faktor postojanja nuklearne

energetike u nekoj zemlji

• Razvoj punog tehnološkog ciklusa atomske energetike zbog složenosti

tehnologije je moguć samo u nekoliko zemalja

Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu

URAN

Grafik proizvodnje urana u svetu 2009. godine

Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu

URAN

• Nuklearna fisija za sobom ostavlja nekoliko veoma ozbiljnih otvorenih

pitanja, koja su se naročito pojačala nakon velikih nuklearnih nesreća u

centralama

• u Pensilvaniji - SAD 1979. godine i

• u Černobilju - Ukrajna 1986. godine.

• Pitanje povećanja radioaktivnosti u regionu proizvodnje

• Pitanje problema odlaganja nuklearnog otpada koji nastaje ovim

procesom

Ranije se nuklearni otpad odlagao u buradima na dno okeana, ali se sa

ovom praksom prekinulo nakon što je utvrđeno curenje radioaktivnog

materijala i zagađivanje vodenog ekosistema. Potom se pribeglo njegovom

odlaganju u zemlji, ali do curenja je dolazilo i u tim situacijama čime se

zagađivalo zemljište, a često i podzemna voda koja je bila najpogodniji

izvor pijaće vode

Veoma veliki problem u vezi sa nuklearnim otpadom jeste i opasnost od

njegovog korišćenja za „obogaćivanje“ konvencionalnog naoružanja

ili pravljenja opasnog oružja od strane terorističkih grupa širom sveta

Pregled energetskih mineralnih sirovina u svetu

URAN

• Visoka cena izgradnje i održavanja nuklearnih postrojenja - Gradnja nuklearnih

elektrana je veoma skupa, mnoge države nisu u stanju da pristupe takvim projektima

• Neke zemlje su odustale od programa nuklearne energije

U Austriji je konzervirana već gotova atomska elektrana nedaleko od Beča

U Italiji su posle referenduma 1987. godine zatvorene tri nuklearne elektrane,

dok je četvrta, skoro završena, prerađena u termoelektranu

Poljska je prekinula izgradnju atomske elektrane u Žarnovicu

Švajcarska i Holandija su praktično zamrzle svoje nuklearne programe

Švedska je na referendumu donela odluku da zatvori svih 12 atomskih elektrana

do 2010. godine

SAD nisu odustale od novog nuklearnog programa, ali novih investicija u toj

oblasti gotovo da nije bilo

U Rusiji je, takođe, nuklearni program redukovan i usmeren uglavnom na

proširenje postojećih i izgradnju tri nove atomske elektrane na Dalekom istoku.

Osim nuklearne fisije, poznat je i proces nuklearne fuzije

Nuklearna fuzija daje ogromnu energiju, za sobom ne ostavlja nikakav otpad.,

proces nuklearne fuzije ostvaren u laboratorijskim uslovima još uvek nije

komercijalizovan

Ako nauka uspe da komercijalizuje nuklearnu fuziju, biće to neograničen izvor veoma

jeftine energije uz potpuno bezbednu i ekološki zdravu proizvodnju (ne pre 2040. god.)

Tečne i gasovite energetske MS - Nafta• Nafta je prvi put eksploatisana u SAD 1859. godine – Pensilvanija

“barel’’ – bure 158,96 litara

• Pronalazak motora sa unutrašnjim sagorevanjem i konstrukcija automobila u XX

veku ubrzali su potrošnju nafte i njenih derivata

• Danas je nafta najvažniji energent svetske ekonomije - „crno zlato“

• Ležišta nafte nisu ravnomerno raspoređena u svetu, tako da se može izdvojiti

nekoliko velikih regiona koja se odlikuje značajnim rezervama nafte

Bliski Istok je najveći svetski naftni region (56% svetskih rezervi nafte)

i prostire se oko velike geosinklinale Persijskog zaliva, od Kirkuka i Mosula

na severu Iraka, preko Kuvajta, iranskog Kuzistana i severozapadnog ruba

Arabijskog poluostrva do Omana i Katara na istoku Arabijskog poluostrva.

Ovaj region obuhvata oko jedne trećine svetske proizvodnje nafte (preko 400

naftnih i naftno-gasnih nalazišta.

Severnoamerički region (16%) i obuhvata oko 18% svetske

proizvodnje. Naftna ležišta pružaju se duž velike geosinklinale od

Meksičkog zaliva na jugu preko Teksasa, Luizijane, Oklahome, Kanzasa,

Arkanzasa (USA), kanadskih provincija Alberte, Saskačevana i Manitobe,

pa sve do Aljaske i porečja reke Makenzi na severu

Skoro dvostruko više se troši nafte u njemu nego što proizvode

Tečne i gasovite energetske MS - Nafta

• Afrički region obuhvata 9% svetskih rezervi nafte i oko 11.5% svetske

proizvodnje

Najveći proizvođači su u severnoj Africi (Libija, Alžir (nalazište Hasi Mesaud)

i Egipat), i zapadnoj Africi (najveći afrički proizvođač nafte - Nigerija (delta

Nigera), Angola (Kabinda, Luanda) i Gabon).

• Region Latinske Amerike poseduje (8%) rezervi, koji se prostiru u

Meksiku, preko zaliva Marakaibo u Venecueli i na Trinidadu

Značajna nalazišta nafte poseduju i Kolumbija, Ekvador, Argentina i Brazil

• Evroazijski region je po površini najveći jer obuhvata azijski kontinent i

deo Evrope koji pripada Rusiji, a zahvata oko 7% svetskih rezervi nafte.

Rusija (Povolžje, zapadni Sibir) je drugi proizvođač nafte u svetu

Značajna i perspektivna nalazišta nafte su još i u Kazahstanu,

Azerbejdžanu (Baku) i Uzbekistanu, dok su u jugoistočnoj i istočnoj Aziji

glavna naftna područja Kina (područje pustinje Gobi, Sinkjang), Indonezija

(Sumatra, Borneo), Brunej i Malezija.

Tečne i gasovite energetske MS - Nafta

• Evropa ima veoma malo rasprostranjenje naftnih ležišta (svega 1%

svetskih rezervi), ali oko 8% svetske proizvodnje nafte. Naftna polja u

Rumuniji i Galiciji su uglavnom iscrpljena

Glavna nalazišta su danas u Severnom moru, koja eksploatišu uglavnom

Velika Britanija i Norveška (najveće podmorsko nalazište u Severnom

moru je Ekofisk)

Grafik svetskih rezervi

nafte po regionima

Potrošnja nafte u svetu je

ogromna, a najveći potrošači su:

SAD, Evropska Unija, Kina, Japan,

Rusija, Indija. USA su najveći

svetski uvoznik i potrošač nafte

Tečne i gasovite energetske MS - Prirodni gas

• Najčešće je pratilac nafte, ali se nalazi i u ležištima uglja, kao i u

tresetištima i močvarama gde nastaje metanogenim procesom od ostataka

biljaka i životinja

• Najveće rezerve prirodnog gasa u svetu poseduje Rusija - 36% svetskih

rezervi, po količini rezervi slede: Iran, Katar, Saudijska Arabija i UAE

Najveće rezerve poseduje Bliskoistočni region - oko 50%, a taj region

zajedno sa Rusijom obuhvata skoro 85% svetskih rezervi prirodnog gasa

Proizvodnja prirodnog gasa konstantno raste – u odnosu na druge

energente. Posebno brzo raste proizvodnja gasa u Rusiji i Severnoj Americi.

U budućnosti će doći do relativno brzog iscrpljivanja njegovih rezervi i to

veoma brzo nakon što se iscrpe rezerve nafte

Najveći proizvođači gasa u svetu su zemlje koje poseduju i najveće

rezerve ovog energenta: Rusija, zemlje persijskog zaliva - proizvođači nafte,

Alžir, Nigerija, Venecuela, USA.

Najveći izvoznik prirodnog gasa u svetu je Rusija dok su najveći

uvoznici ruskog gasa Nemačka Italija, Češka, Francuska.

Tečne i gasovite energetske MS - Prirodni gas

Grafik distribucije svetskih rezervi gasa

Metalične mineralne sirovine

• Pod metaličnim MS podrazumevaju se MS koje služe za dobijanje metala

• Dele se najčešće na crne (Fe, Mn, Cr...), obojene (Cu, Pb, Zn, Al...), zatim

retke, plemenite, radioaktivne, elemente retkih zemalja

G v o ž đ eje jednini rudni resurs iz grupe metala čija je eksploatacija veća u odnosu na

nemetalične resurse. Rezerve gvožđa su ograničene i velikim delom iscrpljene

Rude gvožđa (hematiti, magnetiti, limonit i siderit) se najčešće sreću u sedimentnim

stenama, ređe u metamorfnim

Najveće rezerve gvozdene rude nalaze se u Kini, Ukrajini (po 16%

svetskih rezervi), Rusiji (15%), Australiji (13%), pa USA, Brazilu,

Kazahstanu, Švedskoj, Indiji, Kanadi, Južnoj Africi, Mauritaniji

Najveći proizvođači gvozdene rude u svetu su: Kina (32% svetske proizvodnje),

Brazil (18%), Australija (15%), Indija (10%), Rusija, Ukrajina, Venecuela i USA.

Najveća proizvodnja gvožđa bila je tokom perioda „hladnog rata“ (1970-90)

Zatim sledi stagnacija - manja potražnja na svetskom tržištu

Nekadašnje zemlje - proizvođači gvozdene rude, Velika Britanija, Nemačka,

Francuska, uglavnom su iscrpele svoja bogata ležišta, tako da im se danas ne isplati

da eksploatišu siromašnu rudu u svojoj zemlji pa je uvoze iz drugih zemalja

Metalične mineralne sirovine – G v o ž đ e

Grafik najvećih svetskih proizvođača gvozdene rude

Metalične mineralne sirovine – Aluminijum

najrasprostranjeniji metal u Zemljinoj kori. Ruda – boksit

Nalazišta boksita vezuju se za pet zona u svetu:

• Karipska – obuhvata ležišta na Jamajci, Kubi, u Surinamu i Gvajani;

• Gvinejska - zona u zapadnoj Africi obuhvata ležišta u Gvineji (najveće

dokazane rezerve na svetu);

• Mediteranska - ležišta u Španiji, BiH (Hercegovina), Crnoj Gori;

• Australijska - najveća proizvodnja boksita na svetu (skoro jedna trećina

svetske proizvodnje), indija, Vijetnam, Kina;

• Ruska.

Od svih svetskih rezervi pet zemalja poseduje 3/4 rezervi boksita: Gvineja,

Australija, Brazil, Jamajka i Indija

Najveći potrošači su Kina, USA, EU i Japan, a zatim slede Indija i Brazil

Metalične mineralne sirovine – BakarRude - kuprit, halkopirit, malahit, azurit, kovelin, halkozin (zajedno sa Au, Ag)

Najveće svetske rezerve bakra nalaze se u: Čileu, Peruu, DR Kongo, Zambiji,

Rusiji, Kazahstanu, Australiji, Kanadi, USA i u Evropi (Španija, Švedska,

Nemačka, Bugarska, Srbija). Najveći potrošači su Kina, USA, EU i Japan

Metalične mineralne sirovine – Antimon

• Rude - antimonit i ulmanit. Retko je rasprostranjen i najčešće se koristi za

proizvodnju legura

• Najveći proizvođač antimona je Kina, koja poseduje i preko 20% svetskih

rezervi

Metalične mineralne sirovine – Olovo i cink• su metali koji se najčešće sreću u rudama sfaleritu i galenitu i to

najčešće zajedno sa srebrom i zlatom

• Najveće rezerve se nalaze u: Australiji (Broken Hil - najveće svetsko

ležište), Kanadi, SAD, Rusiji (Ural i zapadni Sibir), Kazahstanu

Metalične mineralne sirovine - Nikl• Ima široku primenu u prevlačenju drugih metala radi antikorozivne zaštite i

za pravljenje veoma otpornih legura

• Najveće rezerve nikla ima Australija, Kanada, Kuba i Južna Afrika dok su

najveći proizvođači Rusija, Australija, Kanada, Indonezija

Metalične mineralne sirovine - Magnezijum

• spada u red najlakših metala, a najčešće se koristi u vidu legura

• Najveći proizvođač primarnog magnezijuma je Kina sa oko 470,000 t

godišnje - preko 60% svetske proizvodnje

• Procenjuje se da je ukupna svetska proizvodnja Mg oko 720,000 t

Metalične mineralne sirovine - Plemeniti metaliobuhvataju nekoliko metala koji se u prirodi pojavljuju u manjem obimu, često u

elementarnom stanju - samorodni (srebro, zlato, platina)

S r e b r o se najčešće pojavljuje u ležištima olova i cinka, ređe samostalno Najveće

rezerve se nalaze u: Pereuu, Čileu, Meksiku, Kini, Australiji, Poljskoj, Srbiji (Kosovski

basen olova i cinka).

Z l a t o se najčešće pojavljuje samorodno, u elementarnom obliku i to u starim

gromadnim masivima i pločama – Sibirski i Kanadski štit, Brazilska ploča, jug Afrike,

visoravan Dekan, Australija)

Ređe se zlato javlja u ležištima drugih metala, ali se topljenjem bakra često mogu dobiti i

određene količine zlata (bakarna ležišta u istočnoj Srbiji)

Najveće rezerve zlata poseduju: Južna Afrika - veliki proizvođač zlata, do 2007. godine

skoro 50% svetske proizvodnje, Kina (od 2007. godine preuzela vođstvo od Južne Afrike

u proizvodnji zlata, prvi put od 1905. godine), USA, Australija, Rusija, Peru