PRIMENA FITOTERAPIJE KOD OBOLJENJA

DIGESTIVNOG TRAKTA

Uvod Fitoterapija koja se zasniva na upotrebi biljnih medikamenata, predstavlja vezu izme u narodne đ

upotrebe (tradicionalne upotrebe) i alopatske (konvencijonalne) upotrebe medikamenata.Henri

Lecleri, francuski lekar, prvi je uveo termin „fitoterapija“ u delu pod naslovom „Percis de phytoterapie“, u kome je opisao svoj život.

Fitoterapija pruža informacije o efikasnosti biljnih medikamenata i kada se oni mogu koristiti za le enje bolesti čljudi: ona obuhvata sve biljne medikamente,od biljnih medikamenata sa vrlo jakim dejstvom kao što su besnik (Digitalis lanate) i beladona (Atropa belladonna) do vrlo blagog ili slabog dejstva koje imaju npr. Kamilica (Matricariachamomillae) i nana (Menthapiperita).

„Lekovite biljke“ sadrže hemijeske supstance koje imaju farmakološko dejstvo na ljude i/ili životinje. Postoji izvestan broj biljaka koje se definišu ili kao lekovito sredstvo ili kao hrana ili kao i jedno i drugo (npr. Allium sativum) u zavisnosti od njihove upotrebe.

Drugi termin koji se esto koristi je č„biljni medikament“ ili „botani ki čmedikament“ koji je Food and drug administration prihvatio kao svoj naziv. Ovaj termin se odnosi na upotrebu biljaka ili biljnih supstanci kao medicinskih sredstava, što je, zapravo, isto kao kada se koriste termini „biljka“, „biljna droga“ili „biljni medikament“.

Značaj fitoterapije kod oboljenja digestivnog

sistema Fitoterapija je važna terapijska opcija

kod funkcionalnih gastrointestinalnih bolesti (FGID).

Ima veliku tradiciju, sa razli itim čpristupima u razli itim regionima čsveta, od kojih su neki ušli u modernu medicinu zasnovanu na dokazima.

Uzimaju i u obzir broj biljaka koje se ćkoriste, kao i kumulirane nau ne čdokaze o njima, FGID su možda najvažnija indikacija u fitoterapiji.

U okviru evropske fitoterapije, biljke aktivne u FGID-u se obi no čklasificiraju prema njihovim glavnim aktivnim sastojcima i njihovim aktivnostima.

Tipi no, bilje koje se koristi u FGID čgrupisano je u amaru, aromaticu, amara aromaticu, kombinaciju oba svojstva, bilje koje stimuliše želuda nu čsekreciju, biljke koje sadrže spazmoliti ke i karminativna česencijalna ulja ili spazmoliti ki čalkaloidi, i flavonoid koji sadrži lekove sa antiinflamatornim svojstvima .

U fitoterapiji se razli ite biljke esto č čkombinuju kako bi se pove ala ćefikasnost i specifi nost delovanja.č

Način delovanja i terapeutska upotreba

Lekovite biljke koje se koriste u le enju FGID, kao na primer, akutna čfunkcionalna dispepsija ( esto čpra ena gr evima), obi no se ć č čposmatraju da imaju brz i pouzdan terapeutski efekat. Štaviše, upotreba biljnih lekovitih preparata tako e đpokriva primenu u hroni nim ili čremitentnim gastri kim bolestima.č

Ova terapijska upotreba je sistematski dokumentovana u medicinskim udžbenicima. Neke od njih, prvi put su ure ivane u prvoj đpolovini 20. veka, postavljaju i temelje ćdanašnje racionalne fitoterapije.

1. Amara

Amara su biljke sa dominantnim sadržajem gorkih supstanci i stimulativnim delovanjem na želu anu sekreciju i gastrointestinalni čmotilitet.

Gorke supstance su heterogena grupa hemijskih jedinjenja sa gorkim ukusom kao zajedni kom osobinom. č

Njihov efekat nije posredovan samo preko usta gorkim receptorima , ve imaju i ćdirektan uticaj na želudac, dovode i do ćhiperemije sluznice, pove ane želu ane ć čsekrecije i još bržeg pražnjenja želuca.

Blaženi čkalj (Cnicus benedictus)

Cnicus benedictus se koristi kao amarum zbog sadržaja gorkih seskviterpenskih laktona, pored veoma malih koli ina četeri nog ulja, koje čpodržavaju njegovu upotrebu u stimulaciji želu ane sekrecije.č

Žuta lincura (Gentiana lutea)

Stimuliše izlu ivanje čpljuva ke i želu ane č čkiseline, pove ava protok ćkrvi u sluznici želuca i creva, poboljšava pokretljivost želuca, a koristi se i kao tonik.

2. Aromati ne biljke č

Biljke sa dominantnim sadržajem eteri nog ulja sa spazmoliti kom č čaktivnoš u ili stimulativnim efektima ćna peristaltiku. Eteri no ulje je te na č čmešavina vrstih ili te nih jedinjenja č čkoje karakteriše njegova nestabilnost. Me u njihovim sastojcima su alkoholi, đaldehidi, ketoni, fenoli, kiseline, esteri i etri. Brzo se apsorbuju od strane sluznice gastrointestinalnog trakta i metabolišu se konjugacijom sa še erima.ć

Kim (Carum carvi) 

Plodovi kima, pripadnici porodice Apiaceae, sadrže do 7% eteri nog ulja. Poznato je čda imaju spazmoliti ke i čkarminativne efekte, a istovremeno stimulišu ton gastrointestinalnog glatkog miši a i pove avaju sekreciju ć ćsluzi.

Pitoma nana (Mentha piperita)

Listovi pitome nane sadrže eteri no ulje (mentol i menton) či derivate kafeinske kiseline, kao što je rosmarinska kiselina. Glavne indikacije su gastropatska stanja, uklju uju i i dispepti ka stanjač ć č .

Kamilica (Matricaria chamomilla)

Kamilica ima i karminativan i spazmoliti ki efekat, što ga ini č čjednim od najkorisnijih lekovitih biljaka u akutnim želu anim čbolestima. Osim eteri nog ulja, čglave cvije a sadrže i flavonoide, ćkoji doprinose spazmoliti koj čaktivnosti i mogu inhibirati peristaltiku. Kamilica se stoga koristi u bolnim gastrointestinalnim spazama kao i kod akutnog gastritisa, ireva i dispepsije.č

3. Amara-aromati ne čbiljke Biljke sa gorkim supstancama

kao i etarska ulja, koja deluju spazmoliti ki i stimulišu čgastrointestinalni motilitet. Tako e mogu da imaju đantiinflamatorni efekat.

Hajdučka trava (Achillea millefolium)

Koristi se u želuda noj čhipersekreciji, gastritisu i dispepsiji jer ima antiflogisti ka, karminativna i čspazmoliti ka svojstva. Biljka čsadrži gorke sastojke i

aromati no etarsko ulječ .

Idjirot (Acorus calamus)

Koren sadrži 2–6% (ponekad i do 9%) eteri nog ulja sa čgorkim i toplim ukusom. Koriste se u hroni noj čdispepsiji, hipoacidnim bolestima želuca i meteorizmu. Ima i spazmoliti ke i karminativne čefekte.

Andjelika (Angelica archangelica)

Gorak ukus se uglavnom zasniva na kumarinima. Podru je indikacija je široko, a ču podru ju želu anih bolesti č čuglavnom je usmereno na gastropatiju i dispepsiju, sa karminativnim, spazmoliti kim či antiflogisti kim efektima.č

Pelin (Artemisia absinthium)

Njegova dejstva obuhvataju toniziraju e efekte i stimulišu i ć ć

efekat na izlu ivanje žu i i kiseline. č čGlavne indikacije su akutna i

hroni na dispepsija, ali i čkonstipacija.

 

Želudačni čir

Želuda ni ir je bolest koja poga a č č đviše od 10% populacije.

Oni koji pate esto imaju hroni ne č čbolove sa gastrointestinalnim krvarenjem ili perforacijama opasnim po život.

Ulkus je otvorena rana biološke membrane koja se karakteriše izbijanjem upaljenog mrtvog tkiva.

Konkretnije, može se javiti kao lezija na površini kože ili sluznici sa zna ajnim površinskim gubitkom tkiva. č

Iako se irevi mogu susresti na skoro čsvakom delu tela, oni se uglavnom nalaze na koži donjih ekstremiteta i u gastrointestinalnom traktu.

Postoje mnoge vrste ira, uklju uju i č č ćusta, ezofagealni, pepti ki i genitalni čir. Od njih, pepti ki ulkus (PU) je č č

najrašireniji.

Antiulkusni lekovi

Podela prema mestu I mehanizmu delovanja:

1. Antacidi

2. Sredstva koja stite sluznicu

3. Antisekretorni lekovi

4. Lekovi kortikohipotalamusa

5. Inhibitori proteinske pumpe

Antiulcerogene lekovite biljke

Istraživanje fitoterapeutskih primena lekovitih biljaka koje su visoko cenjene i široko koriš ene u ćtradicionalnim medicinskim sistemima su bile i još uvek pružaju efikasnu formulaciju za bolje upravljanje želuda nim irom.č č

Fitonutrijenti povezani sa antiulcerogenom aktivnošću

Nekoliko fitonutrijenata ima dokazane zdravstvene koristi i prijavljeno je da izazivaju zna ajan čantiulcerogeni potencijal i kod ljudi i kod eksperimentalnih životinjskih modela .

Dok se pokazalo da steroidni glikozidi, tanini, terpenoidi i flavonoidi uvaju mukozu želuca od čoksidativnih povreda reaktivnih metabolita i oksidativnog stresa.

Sude i po istorijskoj medicinskoj ćliteraturi, funkcionalne gastrointestinalne bolesti su oduvek bile predmet istorije ove anstva, a biljni č čpreparati su redovno koriš eni za ćle enje. Savremena zbirka medicinskih čbiljaka tako e sadrži bogatstvo biljaka đkoje se koriste u FGID-u, koje mogu initi i do 34% svih navedenih ljekovitih č

biljaka

Hvala na pažnji!