primena cpt i spt opita i probno opterećenja šipa - građevinarstvo-milan maksimovic

3/25/2014 Primena CPT i SPT opita i probno optereenja ipa - Graevinarstvo

http://www.gradjevinarstvo.rs/PrintTekst.aspx?p=D&tekstid=380 1/9

Primena CPT i SPT opita i probno optereenja ipa

19.11.2008. | Milan Maksimovi | Mehanika tla

PRIMENA STATIKOG PENETRACIONOG OPITA (CPT). U okvirimametoda koje primenjuje mehanika tla, granina nosivost baze ipamoe se proceniti primenom rezultata ispitivanja tla statikimpenetrometrom koji, osim otpornosti vrha daje i rezultate merenjabonog trenja, direktnim preslikavanjem napona sa penetrometra naip. Statiki penetrometar se, pre svega koristi za ispitivanje peskova.Granina nosivost baze ipa je proporcionalna otporu vrhapenetrometra:

qb,f = bqc (9.95)

Koeficijent b je korektivni koeficijent koji zavisi od naina ugraivanja ipa u tlo. Za pobijene ili utisnute ipove moe se

uzeti da je granina nosivost baze ipa jednaka otporu vrha statikog penetrometra tako da je b=1,0, s obzirom da

statiki penetrometar predstavlja minijaturni utisnuti ip. Za buene ipove se orijentaciono moe usvojiti da je b1/2,

a ovaj koeficijent se moe korigovati rezultatima probnih optereenja i lokalnim iskustvima tako da moe biti i manji, dob1/3.

S obzirom na moguu varijabilnost penetracionog otpora i razlike dimenzija penetrometra i ipa, za raunsku veliinuotpora vrha statikog penetrometra jedna od mogumosti je da se usvaja srednja vrednost otpora vrha na potezuduine 4 prenika ipa, i to 1 (jedan) prenik ispod baze i 3 (tri) prenika iznad baze ipa, iako ima i drugaijih predloga.Na ovaj nain se, bar kvalitativno, imaju u vidu mehanizmi loma tla prikazani na Slici 9.16.

Za procenu smiueg otpora po omotau ipa koriste se razne empirijske korelacije sa otporom vrha penetrometra,(na primer, Bustamante i Gianeselli 1981), iako se mehanizam proloma tla pod vrhom penetrometra u velikoj merirazlikuje od oblika interakcije omotaa ipa i okolnog tla. Na primer, De Beer (1985) predlae konzervativnu korelaciju uobliku:

s,f = qc/200 ako je qc 20 MPa odnosno s,f = qc/150 ako je qc 10 MPa pri emu je gornja granica smiueg otpora

po omotau ipa 100-120 kPa.

Alternativno, Fleming i dr. (1985), na osnovu analize rezultata probnih optereenja sugeriu da je vrednost Ks u formuli

(9,86) priblino N*q /50, a da je = /cv, jer se dilatancija ne odvija u kontaktu sa ipom. Ako se usvoji daje N

*q = qc/

/v

dobij a se da je s,f = (qc/50) tan /cv. Ovo ukazuje daje za omota ipa u tipinom kvarcnom pesku smiui otpor s,f

qc/100 ili oko 1% otpora vrha penetrometra, red veliine koji se moe nai u nekoliko stranih normativa i radovima

istraivaa.

Opit statike penetracije treba uvek predvideti programom geotehnikih istranih radova ukoliko se ocenjuje da e setemeljenje izvesti na ipovima u krupnozrnom tlu, jer postoji relativno bliska analogija u ponaanju ipa i statikogpenetrometra.

PRIMENA STANDARDNOG PENETRACIONOG OPITA (SPT). Rezultati standardnog penetracionog opita se moguupotrebiti za prognozu granine nosivosti baze ipa, u naelu, na tri naina.

Prvi nain podrazumeva da se na osnovu empirijskih korelacija procene parametri smiue vrstoe i deformabilnosti(ako to teorijska metoda zahteva), koji se zatim uvrste u ranije date teorijske izraze koji te parametre sadre.

Drugi nain bi podrazumevao primenu korelacije izmeu broja udara u standardnom penetracionom opitu sa otporomvrha statikog penetrometra (Slika 7.32) te primenu ranije opisanog postupka korienjem CPT opita.

Trei nain bi bio direktno empirijski, pri emu se obino koristi oblik:

qb,f = K N (9.96)



gde je:

K koeficijent koji zavisi od vrste tla i naina ugraivanja ipa (MN/m2), N broj udara u standardnom penetracionom opitu (SPT).

Orijentacione vrednosti koeficijenta K se kreu u sledeim granicama:

Pobijen ip Bueni ip

Pesak 0,40 - 0,45 ~0,10

Praina 0,20 - 0,35 ~0,12

Glina 0,12 - 0,20 ~0,15

Gore dati empirijski koeficijenti ukazuju da baze buenih ipova u krupnozrnom tlu imaju znatno manju graninunosivost od pobijenih sa istim dimenzijama.

PROBNO OPTEREENJE IPA. S obzirom na sloenost problema nosivosti ipova i neveliku pouzdanost teorijskihreenja zbog varijabilnosti parametara koji u formulama figuriu, pre svega veliina Ks i , zbog osetljivosti faktora

nosivosti Nq na veliinu ugla u peskovima, i veliine u glinama, razlika izmeu proraunom prognoziranih veliina i

stvarnih nosivosti moe iznositi i preko 50%. Zbog toga, kada se ne raspolae pouzdanim rezultatima ranije izvrenihispitivanja u slinim lokalnim geotehnikim uslovima, pri izgradnji veih objekata je preporuljiva primena probnihoptereenja. U zemljama sa dobro prouenim geotehnikim uslovima i intenzivnom gradnjom u prolosti i sa velikimfondom sistematizovanih rezultata ispitivanja izvrenih za potrebe graenja objekata, naroito CPT opita, probnaoptereenja se relativno retko provode. Sa druge strane, u nekim zemljama se primena probnih optereenja zahteva,obavezna je u odreenim okolnostima, a nain izvoenja esto je propisan tehnikom regulativom.

U naelu, najee se rade probna optereenja pojedinanog ipa vertikalnom silom pritiska. Ree se primenjujuprobna optereenja silom zatezanja ukoliko e ipovi biti optereeni takvom silom ili radi izdvajanja komponentenosivosti omotaa stabla od ukupne nosivosti, jer se tako eliminie komponenta nosivosti baze ipa. Ukoliko e ipovibiti optereeni i veom horizontalnom silom, mogu se izvesti i takva probna optereenja, ali se ovaj problem ovde neeobraivati.

Za obezbeenje reakcije za aktivno vertikalno optereenje ipa mogu se primenjivati razliite dispozicije opita, od kojihsu neke prikazane na Slici 9.20. Najjednostavniji, ali ne uvek i najekonominiji opit podrazumeva balast, kao to je toprikazano na Slici 9.20-a. Balast mora biti dovoljne teine kako bi se suprotstavio reaktivnom optereenju hidraulikeprese kojom se optereuje vrh ipa. Obino se preporuuje da balast bude za 10-20% tei od planirane maksimalnesile probnog optereenja. Oslanjanje balasta treba izvesti to dalje od probnog ipa, kako bi se minimizirao uticajbalasta na ip. Ovo odstojanje ne treba da bude manje od 2 m za ipove uobiajenih dimenzija. Sa teorijske takegledita, ispravnije bi bilo direktno optereivati ip balastom bez primene hidraulike prese i oslonaca za balast, jer setime eliminie uticaj promene reakcija balasta na sleganje, ali je takva dispozicija opita retko kad praktino izvodljiva.Osim primene balasta, reakcije se mogu obezbediti sidrenjem krutog elinog nosaa za susedne ipove koji ereaktivnim optereenjem biti optereeni upanjem (Slika 9.20-b), ili sidrenjem privremene naglavnice ipa u slojevevreg tla ili stene na pristupanoj dubini (Slika 9.20-c).



Slika 9.20. Dispozicije probnih optereenja ipa vertikalnom silom pritiska.

U naelu, poeljno je provesti probno optereenje ipa do loma tla (ili ipa) jer se tako dobija granina nosivost, toomoguuje izbor doputenog optereenja sa racionalnim faktorom sigurnosti. To zahteva relativno veliki balast, probniip se obino ne moe vie upotrebiti u noenju konstrukcije ili se posebnom analizom mora dokazivati da su uticaj iistorije prethodnog optereivanja na njegovo budue ponaanje u temeljima konstrukcije obuhvaeni na odgovarajuinain. Zbog toge se, radi smanjenja trokova, ip moe optereivati do veliine koja je za 1,5 do 2,0 puta vee odnjegovog optereenja procenjenog proraunom na osnovu podataka o tlu, to moe biti i manje od sile koja izaziva lomtla.

Probno optereenje se postepeno poveava, kontinulano ili u stepenastim priratajima, i pri tome registruje sleganjegornjeg kraja, vrha ipa. Veliinu prirataja optereenja treba prilagoditi metodi koja e se upotrebiti pri interpretacijirezultata merenja. Ukoliko se upotrebi ovde prikazan postupak, koji podrazumeva intervalsku hiperboliku zavisnostizmeu sile i sleganja, optereivanje treba provesti u desetak prirataja jednake veliine do maksimalnog optereenja,bez rastereivanja tokom opita, osim, naravno, rastereivanja nakon dostignutog maksimalnog optereenja u opitu.Lom se ogleda u relativno brzom sleganju pri konstantnom ili sporom optereivanju. ip "tone", Slika 9.21. Takvadefinicija graninog optereenja nije dovoljno precizna, naroito ako se ima u vidu da se obino dogaa lokalni iliprobojni lom bez naglaene ili jasne vrednosti maksimuma.



Slika 9.21. Probno optereivanje ipa dijagrami.

U propisima raznih zemalja i radovima istraivaa se mogu nai mnoge definicije loma tla pri probnom optereenjuipa. Neki kriterijumi loma mogu biti toliko arbitrarni da rezultat zavisi od razmere koordinatnih osa upotrebljenih zaprikazivanje optereenja i sleganja, ili ak i od subjektivnog miljenja obraivaa rezultata. Neke definicije loma zagranino optereenje proglaavaju silu koja utisne ip za veliinu koja je jednaka nekom procentu prenika ipa (2,5%,5% ili 10%). Da bi kriterij loma imao racionalnu osnovu, on se mora zasnivati na nekom matematikom pravilu kojedaje konzistentne rezultate, ne zavisi od razmere grafika i ne zavisi od subjektivnog stava obraivaa. Pri tome je veomapoeljno da analitika zavisnost izmeu sile i sleganja bude takva da omoguava pouzdanu ekstrapolaciju rezultataispitivanja ukoliko je ip tokom probnog optereenja bio izloen maksimalnoj sili koja je oigledno manja od graninevrednosti. Ovde e se navesti jedna metoda koja takve uslove zadovoljava.

Metoda hiperbolike ekstrapolacije se pripisuje nekolicini istraivaa koji su, izgleda, ovaj postupak za odreivanjegranine nosivosti ipa predloili sasvim nezavisno jedan od drugog, ali svi polaze od predloga koji je za aproksimacijunaponsko-deformacione krive u opitu triaksijalne kompresije predloio Kondner (1963). Za sleganja s > s1, koja su u

podruju veih optereenja i veih merenih sleganja, (Slika 9.22), optereenje Q u funkciji sleganja s se aproksimirahiperbolom u obliku:

Q =

s

(9.97)

a + b s

gde su a i b parametri prave transformisane hiperbole koji se mogu odrediti iz merenih veliina sleganja nakonispisivanja gornjeg izraza u obliku

s

= a + bs (9.98)

Q

Kada sleganje s tei beskonanosti, asimptotska vredost izraza (9.97) daje jednu moguu definiciju granine nosivostiipa kao:

Qf =1

(9.99)



b

Slika 9.22. Hiperbolika funkcija za odreivanje granine nosivosti ipa

Poreenja na konkretnim primerima sa raznim drugim metodama bi pokazala da metoda hiperbolike ekstrapolacijedaje gornju granicu vrednosti granine sile, jer definie asimptotsku veliinu sile za beskonanu veliinu sleganja, sarazlikom koja se kree izmeu 10% i 20%. Kako zavisnost izmeu optereenja i sleganja pri lokalnom ili probojnomlomu tla, sa fizike take gledita nema asimptotu, ve sila raste, istina sasvim blago sa poveanjem sleganja,modifikacija ovog postupka proistie iz primene ranije navedenog praktinog stava o odnosu sleganja pri lomu iprenika ipa. Ako se usvoji daje granina sila pri lomu tla veliina optereenja koja izaziva sleganje od 10% prenikaipa B, dobija se daje, sa istim parametrima a i b , granino optereenje ipa:

Qf =

0,1 B

(9.100)

a + 0,1b B

Ovaj izraz daje vrednosti koje su za 10% do 20% manje od jasno definisane asimptotske vrednosti i veliina graninesile je slina rezultatima drugih metoda ali nema njihove slabosti o kojima je bilo rei. Na ovaj nain se graninanosivost ipa definie kao veliina optereenja koja u hiperbolikom opisu daje veliinu sleganja od 10% prenikaipa, podrazumevajui pri tome da to moe biti i ekstrapolisana vrednost ukoliko probno optereenje nije provedeno doove veliine sleganja.

Konvencionalnim opitima probnog optereenja, sa opisanom interpretacijom ispitivanja, dobija se samo ukupnogranino optereenje, pri emu je to zbir komponenti nosivosti baze ipa i omotaa. Mogue je iz oblika krive procenitipojedinani doprinos ovih komponenti ukupnoj nosivosti, to se po nekad u praksi i ini, pri emu se imaju u vidurezultati ispitivanja posebno instrumentiranih ipova kojima su ovi doprinosi merenjima ustanovljeni. Generalno jeustanovljeno da su relativno mala sleganja ipa dovoljna da se u punoj meri mobiliu smiui naponi i graninanosivost omotaa ipa. Za dostizanje granine nosivosti baze ipa potrebna su znatno vea pomeranja, kao to je toilustrovano na Slici 9.15.

U okviru hiperbolikog opisa zavisnosti sleganja od optereenja, veoma esto se dobija bilinearna zavisnost s/Q od s(Maksimovi, 1981). U podruju manjih sleganja, kada je s < s1, (Slika 9.22) moe se uoiti druga prava transformisane

hiperbole sa parametrima a1 i b1, koja ima presek sa pravom sa parametrima a i b u podruja veih sleganja pri

veliini sleganja s1. Pretpostavljajui da je pri sleganju s1 dolo do pune mobilizacije nosivosti omotaa ipa, odnosno



nelinearno elastino savreno plastino ponaanje kontakta tla i omotaa, i da je poetni deo zavisnosti sile kojadeluje na bazu ipa linearna funkcija sleganja, dobija se sledei izraz za graninu nosivost omotaa:

Qs,f =

s12 b1

(9.101)

(a1 + b1s1)2

gde je sleganje pri plastifikaciji omotaa

s1 =

a a1

(9.102)

b1 b

Granina nosivost baze ipa se sada moe odrediti kao razlika ukupne sile prema (9.100) i komponente omotaa(9.101), jer je

Qb,f = Qf Qs,f (9.103)

DOPUTENO OPTEREENJE IPA. Ako se ima u vidu da je u optem sluaju, veliina doputenog sleganja merodavnaza izbor doputenog optereenja, za datu veliinu sleganja nee u istoj meri biti mobilisane obe komponente nosivostiipa. Ovo je samo jedan od razloga da se faktori sigurnosti mogu definisani na vie naina.

Jedan nain, koji je predvien "Pravilnikom" podrazumeva primenu "mobilisanih" parametara vrstoe preko parcijalnihfaktora sigurnosti po parametrima smiue vrstoe, u skladu sa ranije opisanom metodom za odreivanje nosivostiplitkih temelja.

Drugi, tradicionalan nain, koji je verovatno zbog svoje jednostavnosti veoma rasprostranjen u praksi, primenjuje faktorsigurnosti na graninu silu, tako da je doputeno korisno optereenje ipa teine W:

Qa =

Qf

W (9.104)

FS

gde je faktor sigurnosti FS = 1,8 do 4,0, sa karakteristinom vrednou od oko 2,5.

Najee se zahteva FS > 3, ukoliko su granine nosivosti samo teorijski izraunate na osnovu geomehanikih

parametara a nisu proverene probnim optereenjem (Burland 1973), tako daje doputeno optereenje odreenoredukovanim zbirom komponenti:

Qa =

Qs,f + Qb,f

W (9.105)

FS

Meutim, ako se ima u vidu mehanizam raspodele komponenti u zavisnosti od sleganja ipa prikazan na Slici 9.15,ima razloga da se manji faktor sigurnosti koristi za komponentu nosivosti omotaa ipa Qs,f, jer e se ona mobilisati u

znatnoj meri i pri malim sleganjima, dok se na nosivost baze, za iji pun razvoj je potrebno znatno vee sleganje, moramanje raunati, odnosno upotrebiti vei faktor sigurnosti. Obino se usvaja da je faktor sigurnosti za bazu FS,b=3 do 4,

a za omota FS,s=1,0 do 1,5, iako su mogue i druge vrednosti ukoliko se obrazloe rezultatima ispitivanja probnim

optereenjem, tako da doputeno optereenje ipa ne bude vee od:



Qa =

Qb,f+

Qs,f W (9.106)

FS,b FS,s

Jedno od praktinih pravila za doputeno optereenje ipa usvaja manju vrednost od dve izraunate i to prema izrazu(9.105) za FS=2,5 i prema izrazu (9.106) za FS,s=1,0 do 1,5 i FS,b=3 do 4.

Izbor faktora sigurnosti, izmeu ostalog, zavisi od pouzdanosti prognozirane nosivosti ipova i od doputenih sleganjatemelja na ipovima. Podrazumeva se da, ukoliko su vrena probna optereenja, faktori sigurnosti mogu biti u podrujudonje granice, a ukoliko su nosivosti ipa izraunate na osnovu podataka o tlu, zavisno od pouzdanosti parametara iiskustva na istom terenu, u podruju srednjih ili maksimalnih vrednosti. Problematika nosivosti ipova je najeeregulisana normativima.

NEGATIVNO TRENJE. Poseban oblik vertikalnog optereenja ipa moe nastati ukoliko se tlo u podruju ipa slee uodnosu na ip u procesu konsolidacije (Slika 9.23). Dovoljna su i sasvim mala sleganja tla da izazovu dopunskovertikalno optereenje ipa. Pri tome u gornjem delu ipa, a esto i u intervalu koji zahvata vei deo njegove ukupneduine, smiui naponi po omotau menjaju znak tako da se poveava optereenje na bazu ipa, uz pojavu uveanogsleganja. Ova pojava se naziva "negativnim trenjem" i nastaje, izmeu ostalog, usled razlike krutosti ipa i tla. Zbogtoga je pojava negativnog trenja u gornjem delu ipa ee pravilo nego izuzetak. Veliina negativnog trenja se moeizraunati po postupku opisanom za pozitivno trenje, pri emu se primenjuje koeficijent u glinama i prainamaizmeu 0,2 i 0,35, a u peskovima izmeu 0,35 i 0,50. Negativno trenje se moe smanjiti primenom bitumenskogpremaza debljine 1-2 mm na delu stabla gotovog ipova kada se koristi =0,05.

Slika 9.23. Negativno trenje naponi smicanja i sleganja po duini ipa

Treba imati u vidu da se negativno trenje i pozitivni otpor na kontaktu omotaa ipa i tla ne mogu istovremeno pojavitina istom delu ipa. Ako se na vrh ipa, koji je optereen negativnim trenjem, nanese neko privremeno ili pokretnooptereenje, elastine deformacije ipa su dovoljne da mobiliu pozitivno trenje, smanjujui na taj nain ukupan uticajnegativnog trenja. Kada se pokretno optereenje ukloni, ponovo se pojavi negativno trenje jer je elastina deformacijaipa pri rastereenju, uz odgovarajue pomeranje navie rastereenog dela stabla ipa dovoljno da promeni smer



napona smicanja po stablu ipa. To znai da se negativno trenje i prirataj smiuih napona usled pokretnogoptereenja ne superponiraju, tako da se posebno provode analize za oba sluaja.

Postoji nekoliko metoda koje po navedenim principima ovaj problem reavaju. Teorijska reenja su, izmeu ostalih,dali Poulos i Davis 1980 i Fellenius 1991. Prvi korak u iterativnoj analizi uticaja negativnog trenja je da se odredi poloajneutralne linije ili, preciznije reeno, neutralne ravni, koja se nalazi na nivou gde se menjaju znaci smiuih napona naomotau stabla ipa. Njen poloaj se nalazi iz uslova da je zbir stalnog optereenja i negativnog trenja jednak zbirupozitivnog trenja i reakcije baze ipa. Od poloaja neutralne ravni zavisi veliina maksimalne normalne sile, odnosnonormalnih napona u preseku ipa, koji, u nekim okolnostima, mogu biti merodavni za sigurnost ipa, ali zavisi i veliinasleganja koja je esto odluujui faktor u praksi.

Podrazumeva se da je za analizu ovakvog zadatka potrebno raspolagati pouzdanim podacima o tlu uz paljiv izborraunskih parametara, pri emu treba imati u vidu da se izborom gornje granice parametara vrstoe dobija sigurnijereenje, to nije est sluaj u drugim okolnostima.

S obzirom da ip ne moe da se slegne vie od okolnog tla, problem negativnog trenja je ee problem sleganja inapona u preseku ipa, a znatno ree je to problem granine nosivosti tla u kome je ip ugraen. Korisno doputenovertikalno optereenje ipa sa umanjenjem za veliinu uticaja rezultante negativnog trenja Qnf je

Qa =

Qs,f + Qb,f 1,5Qnf

W (9.105)

FS

Faktor 1,5 uz Qnf je ovde uslovno uveden da se pokrije relativna nepouzdanost izraunate sile negativnog trenja i zbog

injenice da je nosivost baze ipa umanjena zbog redukcije vertikalnog efektivnog napona na nivou baze ipa usledpojave vertikalnih smiuih napona negativnog trenja.

GRUPA IPOVA. Ovde su razmatrani samo neki osnovni aspektiponaanja pojedinanog ipa sa take gledita mehanike tla. ipovise najee koriste u grupama od po nekoliko ipova ispodpojedinane stope, do velikog broja ispod celog objekta. Tanijeodreivanje raspodele sila koje deluju na pojedinane ipove, kao iraspodela napona koji na svaki pojedinani ip deluju u takvimokolnostima, predstavlja sloen problem interakcije tla, ipova iobjekta. Za ipove u grupi se obino usvaja da je nosivost grupejednaka zbiru nosivosti pojedinanih ipova u grupi. Meutim, grupaipova u krupnozrnom tlu ima obino veu nosivost od zbira nosivostipojedinanih ipova, tako da se u takvom sluaju govori o efikasnostigrupe ipova koja je vea od jedinice. Za ipove u glini to ne mora bitisluaj, tako da se nosivost grupe proverava kao nosivostekvivalentnog bloka, fiktivnog temelja, koji obuhvata zapreminu grupe ipova, pri emu se obino zakljuuje da jenosivost grupe praktino bliska ili jednaka zbiru nosivosti pojedinanih ipova kada se primenjuju odgovarajuameusobna osovinska rastojanja. Iskustva pokazuju da ako je osovinsko rastojanje ipova vee od oko 7 prenika,svaki ip se ponaa kao pojedinaan ip. Obino se zahteva i da meusobno rastojanje ipova ne bude manje od 2,5prenika + 2% duine ipa, to se u praksi esto zaokruuje na 3 prenika ipa.

Teorijska analiza sleganja pojedinanog ipa primenom elastinih reenja, koja se obino zasnivaju na Midlinovomreenju za silu u elastinom prostoru brojna su i makako bila elegantna, ne mogu da obuhvate niz faktora kojikarakteriu ponaanje stvarnog ipa u realnom tlu. Smatra se da su reenja zasnovana na elastinom ponaanju ipai elastinom tlu toliko pogrena da nemaju nikakvu upotrebnu vrednost. Zbog toga se sa vie uspeha koristepoluempirijske metode koje teorijske rezultate koriguju empirijskim faktorima. Izlaganje takvih reenja pre spada upodruje fundiranja nego mehanike tla, tako da se ovde nee prikazati. U nedostatku probnih optereenja ili iskustavasa konkretnom vrstom ipa u datom tlu, jedno od jednostavnijih empirijskih pravila za grubu procenu veliine sleganjapojedinanog ipa pri normalnom radnom optereenju kae da je sleganje vrha ipa jednako zbiru skraenja ipa kaoelastinog tapa optereenog silom Q na krajevima, + 1% prenika ipa (Vesi 1970, 1975).

Od praktinog je znaaja veliina sleganja grupe ipova koja je uvek vea od sleganja pojedinanog ipa pri istomprosenom optereenju ipova u grupi. Sleganje grupe ipova se moe proceniti proraunom sleganja grupe kaoekvivalentnog plitkog ili poludubokog temelja, pri emu se dubina ekvivalentnog temelja obino usvaja na donjoj treini



duine ipova ako se vei deo optereenja prenosi preko stabla tzv. "lebdeih" ipova, ili u nivou baza ipova ako seradi o "stojeim" ipovima. Raspodela prirataja napona se moe odrediti iz uproenog reenja raspodele naponapod uglom prikazanog u Poglavlju 8, ili drugih reenja koja se koriste za plitke temelje. Tanost izraunatih ukupnih irelativnih sleganja grupe ipova je manja od tanosti koja se obino postie proraunima sleganja plitkih temelja.

primena cpt i spt opita i probno opterećenja šipa - građevinarstvo-milan maksimovic

Documents