PRIKAZ DIPLOMSKOG RADA

”SMISAO U ŽIVOTU: EVALUACIJA UPITNIKA ODNOSA PREMA ŽIVOTU”

Autor: Tatjana Vučinić

Mentor: dr.sc. Goranka Lugomer-Armano

Filozofski Fakultet

Sveučilište u Zagrebu

Novembar,2003.

“Postavlajnje pitanja o postojanju smisla života, gotovo uvek su odraz krize; kolektivnog ili individualnog sloma; tačke od koje stari principi više ne vrede ili pak vode katastrofi.”

Rollo May

1.UVOD

U ovom radu, smisao života nije shvaćen kao apstraktna kategorija, već je preformulisano u pitanje “ Šta čini život vrednim življenja?” tj. “ Šta moj život čini vrednim življenja?”Na ovaj način prenebregnuta je zamka shvatanja ovog pitanja kao previše apstraknog i nepodesnog za ikakvu operacionalizaciju, koja je činila da ovo pitanje vekovima bude izbegavano u mnogim naučnim i psihološkim analizama.

FILOZOFSKI PRISTUPI KONSTRUKTU SMISLA U ŽIVOTU

Od dosadašnjih filozofskih pristupa odgovoru na ovo pitanje, najvažnija su tri:

Teistički

ateistički

lingvistički

Teisti smisao života nalaze u postojsnju Boga, koji je po svojoj prirodi Savršen, koji je stvoritelj “svega vidljivog i nevidljivog” i koji se prihvata kao apsolutni autoritet. Teisti smatraju da život mora imati neki objektivan smisao, a on je upravo prikazan idejom Boga. Kako Craig navodi:”Ako Bog ne postoji, tada su i čovek i svemir neizbežno osuđeni na smrt.”

Ateisti, suprotno tome, navode da postojanje Boga nije neophodno da bi život bio smislen, navodeći da su sve vrednosti i svrhe samo konstrukcije ljudskog uma. Podržavajući tu ideju, Klemke navodi:” Moramo reći da je svemir bezvredan. Mi smo ti, koji mu dajemo vrednost, na temelju subjektivnih preferencija. Dakle, mi ne otkrivamo vrednosti, koje su postojeće u svemiru. Mi ih sami unosimo u njega.”

Ateisti upravo navode da izvesnost i neizostavnost smrti daje još veći smisao životu, jer je život nešto što sami oblikujemo, pa svako od nas može naći onaj smisao, koji sam kreira.

Lingvisti su, za razliku od prethodnih, usmereni na samu interpretaciju reči “smisao”, tj. koje je značenje te reči, odnosno simbola? Po njima, svako ima vlastitu i drugačiju interpretaciju simbola (iako su one vrlo slične, što omogućava međusobno razumevanje), te samim tim, i postavljanje pitanja o smislu života, njima postaje besmisleno.

PSIHOLOŠKI PRISTUPI KONSTRUKTU SMISLA U ŽIVOTU

Među retkim psiholozima, koji su se bavili ovom tematikom, najistaknutiji su:

Victor Frankl

Abraham Maslow

Irvin Yalom

Victor Frankl smatra da je pitanje smisla u životu primarno pitanje i primarni ljudski motiv i definiše ga kao postojanje nečega čemu težimo, a što ljudima daje podsticaj življenju, po čemu i razlikuje ljude od ostalih, nižih bića. Frankl je tri godine svog života proveo kao zarobljenik u nacističkim logorima, tokom II svetskog rata, te mu je to iskustvo i dalo podsticaj da razmišlja u tom pravcu, gledajući ljude, kako motivisani oslobođenjem i vraćanjem porodici, uspevaju da prežive i najsurovije uslove.

Na osnovu svojih shvatanja i zapažanja, Frankl osmišljava tzv. logoterapiju, koju mnogi smatraju i trećim bečkim pravcem u psihoterapiji (uz psihoanalizu i individualnu psihologiju)

Cilj logoterapije je učiniti pojedinca svesnim vlastite odgovornosti, te mu pomoći da sam pronikne u ono što u nekom trenutku, život od njega očekuje. Frankl smatra da za svakoga, u svakoj situaciji, postoji objektivni smisao, koji ne zavisi od pojedinca, već postoji izvan njega. Otkrivanje tog smisla, pojedinac može postići putem tri tehnike:

Posvećivanje kroz kreativno stvaralaštvo(npr.poslovni uspeh)Iskustvene vrednosti(dobrota, ljubav, lepota)Zauzimanje pozitivnih stavova prema neizbežnim negativnim uslovima(npr. otkaz na poslu sagledati kao mogućnost i potrebu da se nađe nov, bolji posao)

Najbitnije je kako pojedinac interpretira moguća ograničenja okoline, a u tome mu upravo pomaže logoterapija. Ako pojedinac ne uspe naći smisao u životnim okolnostima i situacijama, to ga može dovesti do tzv. egzistencijalnog vakuuma ili osećaja besmisla, kako ga Frankl naziva, noogenom neurozom.Osmišljen život je, prema Franklu, osnova psihičkog i fizičkog zdravljaOn u svojoj terapiji koristi elemente dinamske psihologije, bihejviorizma i egzistencijalizma.

Abraham Maslow, za razliku od Frankla, ne smatra da je smisao nešto što je izvan,već on postoji unutar svake osobe. Čuvena je njegova hijerarhija motiva, koja zahteva, potpuno ili bar delimično, zadovoljenje tzv.nižih potreba ili motiva, da bi više mogle da se razvijaju.

Maslow potrebe deli na:

1.osnovne, fiziiološke potrebe

2.potrebe za sigurnošću

3.potrebe za pripadanjem i ljubavlju

4. potrebe za samopoštovanjem

5. potrebe za samoaktualizacijom

Upravo poslednja, potreba za samoaktualizacijom, predstavlja krajnji smisao, kojem svaka jedinka treba da teži u životu, i koji treba da ostvari. Na ovom nivou, ljudi se najviše razlikuju, jer se svako aktualizira u skladu sa sopstvenim sposobnostima i talentima, prilikom čega pojedinac mora biti iskren prema sebi, jer će ga to dovesti na pravi put samoostvarenja.

Razlozi zbog kojih pojedinac ne uspeva da dostigne neki značajniji nivo samoaktualizacije su sledeći:

-nepoznavanje sebe i svojih potencijala

-neverovanje u vlastite sposobnosti

-društveni stereotipi i predrasude

-nezadovoljenje potreba iz nižih nivoa

Sve ovo može dovesti do bolesti i osećaja besmisla, kao i osećaja praznine u nečijem životu, “jer ljudima je potrebno ispunjenje potreba rasta, kao što im je potrebna i hrana, sunce i ljubav”.

Irvin Yalom kao egzistencijalista, smatra da je pojedinac suočen sa četiri ultimativne datosti, a to su:

-smrt

-sloboda

-izolacija

-besmisao

Psihopatologija nastaje kao rezultat neadekvatnog modela suočenja sa tim datostima. Po Zalomu, smisao u životu se može postići na mnogo načina npr. putem kreativnosti ili pak, hedonizma.Kako Yalom kaže “Živeti bez smisla, ciljeva, vrednosti ili ideala, utiče na nastanak stresa. U nekim oblicima, to može dovesti do odluke o namernom prekidu života (suicid). Nama trebaju apsolutni, čvrsti ideali, kojima treba težiti, kao i okviri, unutar kojih možemo smisleno živeti.”

Iz svega navedenog, možemo zaključiti da se sva trojica autora slažu da je konstrukt smisla života vrlo relevantan, pogotovo u kliničkoj psihologiji, jer ima i pozitivne, ali i negativne uticaje na mentalno zdravlje (alkoholizam, depresija), ali i na druga životna područja (seksualnost, agresija).

TEORIJA O SMISLU ŽIVOTA BATTISTE I ALMONDA

Metaanalizom postojećh istraživanja, pokušavajući da integrišu postojeće razlike pojedinih shvatanja smisla života, u jedan koncept, Battista i Amond zaključuju da kad osoba izjavi da joj je život vredan življenja, ona je:

-predana nekom konceptu smisla u životu (to može biti Bog, hedonizam...)-ima određeni okvir (kako ga oni nazivaju “framework”), koji predstavlja skup ciljeva tj. Vrednosti koji su osobi važni u životu (kognitivna komponenta)-ima osećaj ispunjavanja ili ispunjenja tih ciljeva ili vrednosti (emocionalna komponenta)- ima osećaj značaja, povezanosti ili integracije, koje mu upravo daje taj osećaj ispunjenja međusobno povezanih i shvaćenih ciljeva tj. Vrednosti.

Dok ostali modeli govore o sadržaju vrednosti kao o preduslovu razvoja smisla, ovaj, relativistički model, naglašava proces vrednovanja kao jedinu determinantu osećaja smisla u životu.Prema ovom modelu, stepen izraženosti smisla u životu, zavisiće od toga, u kojoj meri se pojedinac približio željenom životnom cilju, koliko brzo mu se približava, koliko je to sporije ili brže u odnosu na približavanje u prošlosti, koliko je to sporije ili brže od onoga što je sama osoba očekivala i koliki je efekat izraženosti smisla u životu u prošlosti.

Nesumnjiva prednost ovog modela, u odnosu na ostale je ta, što ne zavisi od nijednog teorijskog konstrukta, te upravo zbog toga može i ispitivati i testirati svaki konstrukt vezan za postojanje smisla u životu; uspešno izbegava sve filozofske rasprave na tu temu, a sa svojim eklektičkim pristupom, ostavlja otvorena vrata razumevanju i doprinosu svakog, pojedinačnog pristupa.

Kao inicijalnu definiciju smisla u životu, Battista i Almond nude koncept “ pozitivnog odnosa prema životu”, koji se odnosi na “verovanje pojedinca da je ispunio ili je u procesu ispunjenja svojih pozitivno vrednovanih životnih ciljeva ili okvira životnih vrednosti.”

Iz ove definicije je i nastao Upitnik

odnosa prema životu LRI (Life regard index), koji su Battista i Almond konstruisali 1973. godine i koji predstavlja operacionalnu definiciju konstrukta smisla i životu.

Ovaj upitnik je, pre svega, nastao kao odgovor i kritika na Upitnik smisla u životu- PIL (Purpose In Life Test), nastao na osnovama Franklove logoterapije. LRI predstavlja, za razliku od Franklovog PIL-a, vrednosno nezavisnu operacionalizaciju konstrukta pozitivnog odnosa prema životu, kojeg Battista i Almond koriste kao sinonim konstrukta smisla u životu.

Prvobitna verzija LRI-a se sastojala od 28 pitanja, koja su bila procenjivana na petostepenoj skali Likertovog tipa i koja su činila dve subskale. Jedna subskala predstavlja “vrednosni okvir” (eng.framework) tj. kognitivnu komponentu konstrukta, sastavljena od vrednosti i ciljeva, dok druga subskala predstavlja “ispunjenje vrednosti” (eng.fulfillment) i odnosi se na stepen u kojem pojedinac oseća da je ispunio ili je u procesu ispunjavanja tih ciljeva i vrednosti.

Svaka subskala sačinjena je od 14 pitanja, nasumično raspoređenih, od kojih je pola pozitivno, a pola negativno formulisano.Što se tiče pouzdanosti LRI-a, ona se u svim istraživanjima pokazala zadovoljavajućom. Test-retest pouzdanosti se kreću od 0.79-0.94, za ceo upitnik i za subskale pojedinačno. Cronbachovi alpha koeficijenti su takođe zadovoljavajući i kreću se između 0.76 za pojedine skale do 0.86 za čitav Upitnik.

Što se tiče faktorske analize, njeni rezultati nisu jednoznačni. Nekoliko istraživanja je pokazalo postojanje 2 latentne dimenzije Upitnika, no faktorska struktura nije jednoznačna, pitanja se različito projektuju na faktore, a neki autori su čak predložili korišćenje čitavog Upitnika kao generalne mere za ispitivanje smisla.Pri ispitivanju povezanosti rezultata ovog Upitnika, sa drugim dimenzijama ličnosti, dobijene su umerene, ali statistički značajne pozitivne povezanosti sa samopoštovanjem, zadovoljstvom u životu i opštom dobrobiti, a negativne sa depresijom, usamljenošću i anksioznošću.

Takođe se pokazalo i da su rezultati na LRI upitniku nezavisni od stepena obrazovanja, ali ne i od bračnog statusa, što naglašava važnost bliskih veza za konstrukt smisla u životu.Postoje dokazi i za prediktivnu valjanost Upitnika. Katz je u svom istraživanju dobio da inicijalno visoki rezultati na LRI-u predstavljaju dobre prediktore uspešnosti tretmana u lečenju osoba sa zavisničkim ponašanjem.Takođe, pokazano je da je rezultata na Upitniku nezavisan od pola i starosti ispitanika, što je i logično, jer je starost ispitanika povezana sa samim sadržajem vrednosti, ali ne i sa samim procesom vrednovanja.

2. CILJ I PROBLEMI ISTRAŽIVANJA

2.a.CILJ ISTRAŽIVANJA ovog rada je evaluacija Upitnika odnosa prema

životu (Life regard index-LRI) autora Battiste i Almonda (1973).Za potrebe ovog diplomskog rada, Upitnik je preveden sa engleskog jezika, pošto na teritoriji R Hrvatske, gde je ovo istraživanje obavljeno, ne postoji instrument za operacionalizaciju konstrukta smisla u životuTakođe se ovim istraživanjem želi proveriti, na korišćenom uzorku, da li postoje dve latentne dimenzije Upitnika, “vrednosni okvir” i “ ispunjavanje vrednosti”.

2.b.PROBLEMI ISTRAŽIVANJA Osnovni problemi istraživanja su

sledeći:1. Proveriti konstruktnu valjanost

Upitnika odnosa prema životu2. Proveriti ostale metrijske

karakteristike Upitnika odnosa prema životu

3. METODOLOGIJA

3.1.UPITNIK ODNOSA PREMA ŽIVOTU LRI Kao što je već napomenuto, Upitnik za merenje

odnosa prema životu LRI (Life regard index), konstruisali su Battista i Almond 1973.godine na Stanford Universitz u kaliforniji, kao jednu od retkih mera za ispitivanje individualnog smisla u životu. Originalna verzija upitnika, sastoji se od 28 pitanja, od kojih se 14 odnosi na subskalu “vrednosni okvir”, a 14 na subskalu “ispunjavanje vrednosti”. Svaka čestica je data u obliku tvrdnje, a za odgovor se nudi petostepena skala Likertovog tipa: 1.uopšte se ne slažem; 2. uglavnom se ne slažem; 3. niti se slažem, niti se ne slažem; 4. uglavnom se slažem; 5. u potpunosti se slažem.

Svaka od subskala sastoji se od sedam pozitivno (npr. “Osećam da sam pronašao pravi smisao svog života”) i sedam negativno formulisanih čestica (npr. “Ne vidim baš previše smisla u životu, kao ni u vlastitom postojanju”).Od nastanka originalne verzije upitnika, uočeno je nekoliko nedostataka, koji su svi uzeti u obzir prilikom izrade ovog diplomskog rada.Veći rezultat na upitniku ukazuje na izraženiji smisao u životu, a po subskalama ukazuje na izraženiji smisleni okvir vrednosti, odnosno izraženiji osećaj ispunjavanja ili ispunjenja tih vrednosti.

Pored pitanja Upitnika,u istraživanje je uveden i određeni broj sociodemografskih karakteristika, kao što su: pol, datum rođenja, materijalni status porodice, školski uspeh prethodne školske godine.

3.2. ISPITANICI

U ispitivanju je učestvovalo 256 ispitanika, od toga 140 žena (54.7%) i 116 muškaraca (45.31%). Svi ispitanici su učenici trećih razreda iz dve zagrebačke gimnazije. Prosečna starost ispitanika je 17 godina.

OBRADA PODATAKA

Pri obradi podataka izvršeni su sledeći psihometrijski postupci:

1. faktorska analiza podataka dobijenih primenom LRI-a

2. Određivanje diskriminativne valjanosti čestica LRI-a

3. Osnovna statistička analiza rezultata dobijenih primenom LRI

4. Utvrđivanje pouzdanosti LRI-a

Dakle, sprovedene su sledeće analize:Eksplorativna faktorska analiza rezultata dobijenih upitnikom odnosa prema životu i to na glavne komponente za ceo uzorak od 256 ispitanika. Pretpostavka o postojanju dve latentne dimenzije nije potvrđena, te se u daljoj obradi Upitnik tretira kao jedna celina.Diskriminativna valjanost ajtema LRI-a je određena tako da je kao standard korišćen ukupni rezultat, koji je dobijen skalom. Izračunat je i indeks relativnog varijabiliteta, koji ukazuje na osetljivost skale.

Urađena je i osnovna statistička analiza, koja predstavlja deo obrade podataka, koji se odnosi na deskriptivnu statistiku na nivou poduzoraka (muškarci i žene) i ukupno. Izračunate su aritmetičke sredine i standardne devijacije i napravljen je Kolmogorov-Smirnov test za testiranje normaliteta distribucije.Računanjem Cronbachovog alfa koeficijenta na nivou celog uzorka, određena je pouzdanost tipa unutrašnje konzistencije.

5. REZULTATI I RASPRAVA

5.1.FAKTORSKA ANALIZA REZULTATA NA UPITNIKU ODNOSA PREMA ŽIVOTU

Da bi se utvrdila faktorska struktura Upitnika odnosa prema životu LRI, provedena je analiza glavnih komponenti na matrici korelacija između 28 ajtema.

Rezultati analize pokazuju da dvofaktorski model ne opisuje dobro dobijene rezultate i ne ponaša se u skladu sa teorijskim pretpostavkama. Prema dobijenim rezultatima, većina čestica saturirana je prvom komponentom, te se zaključuje postojanje jedne latentne dimenzije Upitnika.

ovome u prilog govori i procenat objašnjene varijanse prvim ekstrahovanim faktorom, a koji iznosi 26.982%.

5.2.DISKRIMINATIVNA VALJANOST AJTEMA UPITNIKA ODNOSA PREMA ŽIVOTU

Preduzeta diskriminativna analiza valjanosti ajtema ima za cilj da se pročisti skala, izbacivanjem onih ajtema, koji nisu dobri reprezenti merenja, a sve to sa svrhom povećanja konstruktne valjanosti i homogenosti mernog instrumenta.

Da bi se odredila diskriminativna valjanost pojedinih ajtema Upitnika, prvo je izračunat korigovani koeficijent korelacije između ukupnog skora na Upitniku i svakog pripadajućeg ajtema, uz izuzeće tog ajtema (zbog čega se i govori o korigovanom koeficijentu korelacije)

Izračunat je i indeks relativnog varijabiliteta, koji predstavlja meru osetljivosti (diskriminativnosti) merenja.

Dobijeni korigovani koeficijenti korelacije, kreću se u rasponu od 0.13 do 0.61.Određivanjem diskriminativne valjanosti pojedinih čestica skale utvrđeno je da 21 ajtem ima koeficijente korelacije sa korigovanim ukupnim skorom na skali veće od 0.40 što znači da imaju dobru diskriminativnu valjanost. 2 ajtema imaju umereno dobru diskriminativnu valjanost, a preostalih 5 ima slabu diskriminativnu valjanost, budući da im je korelacija sa korigovanim ukupnim skorom manja od 0.30.Indeks relativnog varijabiliteta iznosi 16.396% i ukazuje na zadovoljavajuću diskriminativnost tj. Osetljivost mernog instrumenta.

OBRADA PODATAKA