prikaz diplomskog rada smisao u zivotu

Download PRIKAZ DIPLOMSKOG RADA SMISAO U ZIVOTU

Post on 01-Jul-2015

200 views

Category:

Documents

4 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

PRIKAZ DIPLOMSKOG RADA SMISAO U IVOTU: EVALUACIJA UPITNIKA ODNOSA PREMA IVOTU

Autor: Tatjana Vu ini Mentor: dr.sc. Goranka Lugomer-Armano Filozofski Fakultet Sveu ili te u Zagrebu Novembar,2003.

Postavlajnje pitanja o postojanju smisla ivota, gotovo uvek su odraz krize; kolektivnog ili individualnog sloma; ta ke od koje stari principi vi e ne vrede ili pak vode katastrofi. Rollo May

1.UVODU ovom radu, smisao ivota nije shva en kao apstraktna kategorija, ve je preformulisano u pitanje ta ini ivot vrednim ivljenja? tj. ta moj ivot ini vrednim ivljenja? Na ovaj na in prenebregnuta je zamka shvatanja ovog pitanja kao previ e apstraknog i nepodesnog za ikakvu operacionalizaciju, koja je inila da ovo pitanje vekovima bude izbegavano u mnogim nau nim i psiholo kim analizama.

FILOZOFSKI PRISTUPI KONSTRUKTU SMISLA U IVOTUOd dosada njih filozofskih pristupa odgovoru na ovo pitanje, najva nija su tri: Teisti ki ateisti ki lingvisti ki

Teisti smisao ivota nalaze u postojsnju Boga, koji je po svojoj prirodi Savr en, koji je stvoritelj svega vidljivog i nevidljivog i koji se prihvata kao apsolutni autoritet. Teisti smatraju da ivot mora imati neki objektivan smisao, a on je upravo prikazan idejom Boga. Kako Craig navodi:Ako Bog ne postoji, tada su i ovek i svemir neizbe no osu eni na smrt.

Ateisti, suprotno tome, navode da postojanje Boga nije neophodno da bi ivot bio smislen, navode i da su sve vrednosti i svrhe samo konstrukcije ljudskog uma. Podr avaju i tu ideju, Klemke navodi: Moramo re i da je svemir bezvredan. Mi smo ti, koji mu dajemo vrednost, na temelju subjektivnih preferencija. Dakle, mi ne otkrivamo vrednosti, koje su postoje e u svemiru. Mi ih sami unosimo u njega.

Ateisti upravo navode da izvesnost i neizostavnost smrti daje jo ve i smisao ivotu, jer je ivot ne to to sami oblikujemo, pa svako od nas mo e na i onaj smisao, koji sam kreira.

Lingvisti su, za razliku od prethodnih, usmereni na samu interpretaciju re i smisao, tj. koje je zna enje te re i, odnosno simbola? Po njima, svako ima vlastitu i druga iju interpretaciju simbola (iako su one vrlo sli ne, to omogu ava me usobno razumevanje), te samim tim, i postavljanje pitanja o smislu ivota, njima postaje besmisleno.

PSIHOLO KI PRISTUPI KONSTRUKTU SMISLA U IVOTUMe u retkim psiholozima, koji su se bavili ovom tematikom, najistaknutiji su: Victor Frankl Abraham Maslow Irvin Yalom

Victor Frankl smatra da je pitanje smisla u ivotu primarno pitanje i primarni ljudski motiv i defini e ga kao postojanje ne ega emu te imo, a to ljudima daje podsticaj ivljenju, po emu i razlikuje ljude od ostalih, ni ih bi a. Frankl je tri godine svog ivota proveo kao zarobljenik u nacisti kim logorima, tokom II svetskog rata, te mu je to iskustvo i dalo podsticaj da razmi lja u tom pravcu, gledaju i ljude, kako motivisani oslobo enjem i vra anjem porodici, uspevaju da pre ive i najsurovije uslove.

Na osnovu svojih shvatanja i zapa anja, Frankl osmi ljava tzv. logoterapiju, koju mnogi smatraju i tre im be kim pravcem u psihoterapiji (uz psihoanalizu i individualnu psihologiju)

Cilj logoterapije je u initi pojedinca svesnim vlastite odgovornosti, te mu pomo i da sam pronikne u ono to u nekom trenutku, ivot od njega o ekuje. Frankl smatra da za svakoga, u svakoj situaciji, postoji objektivni smisao, koji ne zavisi od pojedinca, ve postoji izvan njega. Otkrivanje tog smisla, pojedinac mo e posti i putem tri tehnike:

Posve ivanje kroz kreativno stvarala tvo(npr.poslovni uspeh) Iskustvene vrednosti(dobrota, ljubav, lepota) Zauzimanje pozitivnih stavova prema neizbe nim negativnim uslovima(npr. otkaz na poslu sagledati kao mogu nost i potrebu da se na e nov, bolji posao)

Najbitnije je kako pojedinac interpretira mogu a ograni enja okoline, a u tome mu upravo poma e logoterapija. Ako pojedinac ne uspe na i smisao u ivotnim okolnostima i situacijama, to ga mo e dovesti do tzv. egzistencijalnog vakuuma ili ose aja besmisla, kako ga Frankl naziva, noogenom neurozom. Osmi ljen ivot je, prema Franklu, osnova psihi kog i fizi kog zdravlja On u svojoj terapiji koristi elemente dinamske psihologije, bihejviorizma i egzistencijalizma.

Abraham Maslow, za razliku od Frankla, ne smatra da je smisao ne to to je izvan,ve on postoji unutar svake osobe. uvena je njegova hijerarhija motiva, koja zahteva, potpuno ili bar delimi no, zadovoljenje tzv.ni ih potreba ili motiva, da bi vi e mogle da se razvijaju.

Maslow potrebe deli na: 1.osnovne, fiziiolo ke potrebe 2.potrebe za sigurno u 3.potrebe za pripadanjem i ljubavlju 4. potrebe za samopo tovanjem 5. potrebe za samoaktualizacijom

Upravo poslednja, potreba za samoaktualizacijom, predstavlja krajnji smisao, kojem svaka jedinka treba da te i u ivotu, i koji treba da ostvari. Na ovom nivou, ljudi se najvi e razlikuju, jer se svako aktualizira u skladu sa sopstvenim sposobnostima i talentima, prilikom ega pojedinac mora biti iskren prema sebi, jer e ga to dovesti na pravi put samoostvarenja.

Razlozi zbog kojih pojedinac ne uspeva da dostigne neki zna ajniji nivo samoaktualizacije su slede i: -nepoznavanje sebe i svojih potencijala -neverovanje u vlastite sposobnosti -dru tveni stereotipi i predrasude -nezadovoljenje potreba iz ni ih nivoa

Sve ovo mo e dovesti do bolesti i ose aja besmisla, kao i ose aja praznine u ne ijem ivotu, jer ljudima je potrebno ispunjenje potreba rasta, kao to im je potrebna i hrana, sunce i ljubav.

Irvin Yalom kao egzistencijalista, smatra da je pojedinac suo en sa etiri ultimativne datosti, a to su: -smrt -sloboda -izolacija -besmisao

Psihopatologija nastaje kao rezultat neadekvatnog modela suo enja sa tim datostima. Po Zalomu, smisao u ivotu se mo e posti i na mnogo na ina npr. putem kreativnosti ili pak, hedonizma.Kako Yalom ka e iveti bez smisla, ciljeva, vrednosti ili ideala, uti e na nastanak stresa. U nekim oblicima, to mo e dovesti do odluke o namernom prekidu ivota (suicid). Nama trebaju apsolutni, vrsti ideali, kojima treba te iti, kao i okviri, unutar kojih mo emo smisleno iveti.

Iz svega navedenog, mo emo zaklju iti da se sva trojica autora sla u da je konstrukt smisla ivota vrlo relevantan, pogotovo u klini koj psihologiji, jer ima i pozitivne, ali i negativne uticaje na mentalno zdravlje (alkoholizam, depresija), ali i na druga ivotna podru ja (seksualnost, agresija).

TEORIJA O SMISLU IVOTA BATTISTE I ALMONDAMetaanalizom postoje h istra ivanja, poku avaju i da integri u postoje e razlike pojedinih shvatanja smisla ivota, u jedan koncept, Battista i Amond zaklju uju da kad osoba izjavi da joj je ivot vredan ivljenja, ona je:

-predana nekom konceptu smisla u ivotu (to mo e biti Bog, hedonizam...) -ima odre eni okvir (kako ga oni nazivaju framework), koji predstavlja skup ciljeva tj. Vrednosti koji su osobi va ni u ivotu (kognitivna komponenta) -ima ose aj ispunjavanja ili ispunjenja tih ciljeva ili vrednosti (emocionalna komponenta) - ima ose aj zna aja, povezanosti ili integracije, koje mu upravo daje taj ose aj ispunjenja me usobno povezanih i shva enih ciljeva tj. Vrednosti.

Dok ostali modeli govore o sadr aju vrednosti kao o preduslovu razvoja smisla, ovaj, relativisti ki model, nagla ava proces vrednovanja kao jedinu determinantu ose aja smisla u ivotu. Prema ovom modelu, stepen izra enosti smisla u ivotu, zavisi e od toga, u kojoj meri se pojedinac pribli io eljenom ivotnom cilju, koliko brzo mu se pribli ava, koliko je to sporije ili br e u odnosu na pribli avanje u pro losti, koliko je to sporije ili br e od onoga to je sama osoba o ekivala i koliki je efekat izra enosti smisla u ivotu u pro losti.

Nesumnjiva prednost ovog modela, u odnosu na ostale je ta, to ne zavisi od nijednog teorijskog konstrukta, te upravo zbog toga mo e i ispitivati i testirati svaki konstrukt vezan za postojanje smisla u ivotu; uspe no izbegava sve filozofske rasprave na tu temu, a sa svojim eklekti kim pristupom, ostavlja otvorena vrata razumevanju i doprinosu svakog, pojedina nog pristupa.

Kao inicijalnu definiciju smisla u ivotu, Battista i Almond nude koncept pozitivnog odnosa prema ivotu, koji se odnosi na verovanje pojedinca da je ispunio ili je u procesu ispunjenja svojih pozitivno vrednovanih ivotnih ciljeva ili okvira ivotnih vrednosti.

Iz ove definicije je i nastao Upitnik odnosa prema ivotu LRI (Life regard index), koji su Battista i Almond konstruisali 1973. godine i koji predstavlja operacionalnu definiciju konstrukta smisla i ivotu.

Ovaj upitnik je, pre svega, nastao kao odgovor i kritika na Upitnik smisla u ivotu- PIL (Purpose In Life Test), nastao na osnovama Franklove logoterapije. LRI predstavlja, za razliku od Franklovog PILa, vrednosno nezavisnu operacionalizaciju konstrukta pozitivnog odnosa prema ivotu, kojeg Battista i Almond koriste kao sinonim konstrukta smisla u ivotu.

Prvobitna verzija LRI-a se sastojala od 28 pitanja, koja su bila procenjivana na petostepenoj skali Likertovog tipa i koja su inila dve subskale. Jedna subskala predstavlja vrednosni okvir (eng.framework) tj. kognitivnu komponentu konstrukta, sastavljena od vrednosti i ciljeva, dok druga subskala predstavlja ispunjenje vrednosti (eng.fulfillment) i odnosi se na stepen u kojem pojedinac ose a da je ispunio ili je u procesu ispunjavanja tih ciljeva i vrednosti.

Svaka subskala sa injena je od 14 pitanja, nasumi no raspore enih, od kojih je pola pozitivno, a pola negativno formulisano. to se ti e pouzdanosti LRI-a, ona se u svim istra ivanjima pokazala zadovoljavaju om. Test-retest pouzdanosti se kre u od 0.79-0.94, za ceo upitnik i za subskale pojedina no. Cronbachovi alpha koeficijenti su tako e zadovoljavaju i i kre u se izme u 0.76 za pojedine skale do 0.86 za itav Upitnik.

to se ti e faktorske analize, njeni rezultati nisu jednozna ni. Nekoliko istra ivanja je pokazalo postojanje 2 latent