PNEUMATICI

Funkcija pneumatika

Pneumatik ("guma") je u osnovi elastično telo ispunjeno vazduhom koje povezuje vozilo sa tlom.

Osnovne funkcije se mogu nabrojati kao:

• Sposobnost nošenja tereta • Sposobnost amortizacije • Prenos snage (trakcija) • Prenos upravljanja • Sposobnost održavanja na podlozi

Ove karakteristike ne smeju da se menjaju tokom eksploatacionog veka pneumatika. Osim toga pneumatik mora da nas sigrno nosi preko što većeg broja kilometara.

Osim ovih osnovnih zahteva od modernih pneumatika očekuje se još jedan niz ne manje važnih osobina:

• Mali otpor kotrljanja • Nizak nivo buke • Mogućnost opravke, protektiranja, narezivanja • Sposobnost podnošenja velikih brzina uz visok komfor

Konstrukcija pneumatika

Pneumatici u opštoj upotrebi se u stvari proizvodi sastavljeni od više komponenti: gumenih mešavina, tekstilnih i čeličnih ili sintetičkih pojačanja. Ovde vidimo uobičajenu sliku radijalnih pneumatika sa čeličnim pjasevima:

• Gazeći sloj - obezbećuje primarni prenos snage i momenata, obezbeđuje i zaštitu karkase ispod sebe.

• Pojasevi – višestruki čelični prepleti pod malim uglom daju čvrstoću pneumatiku, stabilizuju gazni sloj i sprečavaju proboj do karkase.

• Bokovi – štite gumu i obezbeđuju čvrstoću na savijanje i uvijanje. • Platna – prenose opterećenja i sile kočenja i upravljanja između pneumatika i puta i

potpomažu nošenje velikih težina pod radnim pritiskom. • Hermetizujući sloj – gumeni sloj koji u tubeless pneumaticima sprečava gubitak

vazduha. • Žičani obruč – snop čeličnih žica obezbeđuje pravilno držanje, poziciju na naplatku i

hermetičnost. • Umeci – Gumeni ispunjivači u stopu i donjem delu bokova obezbeđuju progresivni

prelaz iz kruće regije stope u gipkije bokove. • Čelični kablovi (Chipper) – sloj čeličnih kablova preko savijenog kraja redijalnog

platna pojačavaju i učvršćuju prelaznu zonu stopa-bok. • Obvoj (Chafer) – sloj tvrde gume koja sprečava koroziju i oštećenja uzrokovana ivicom

naplatka. • Unutrašnja guma – odvojena vazdušna komora, od smeše koja sprečava gubitak

vazduha, koja se nalazi unutar Tube-Type pneumatika (sa unutrašnjom gumom). • Štitinik – gumena traka koja se postavlja između unutrašnje gume i naplatka. Sprečava

uvrtanje unutrašnje gume i oštećivanje unutrašnje gume od naplatka. • Tube-Type – Pneumatik kome je neophodna unutrašnja guma. • Tubeless – Pneumatik koji se koristi bez unutrašnje gume.

Tipovi konstrukcije

U zavisnosti od konstrukcije pneumatici se mogu podeliti u tri grupe:

• Dijagonalni • Dijagonalno opojasani (pojasni) • Radijalni

Dijagonalni pneumatici su oni kod kojih se niti korda u karkasi (K), od jedne do druge stope pružaju pod uglom u odnosu na centralnu obimnu liniju gazećeg dela, i međusobno se ukrštaju u susednim slojevima.

Dijagonalno opojasani pneumatici imaju djagonalnu konstrukciju karkase, koja je dodatno opojasana u zoni gazećeg dela sa dva ili više pojaseva (B - brejkera), koji su isto tako pod određenim uglom i međusobno ukršteni u susednim slojevima.

Radijalnodnosu nviše pojadela.

Definic

Proizvođkoje odrerazličite k

ni pneumatina centralnu asa (brejkera

cije i dim

đači pneumateđuju dimenkategorije i v

ici su oni koobimnu linij

a) koji su pod

menzije

tika su udrunzije i toleraveličine.

od kojih se nju gazećeg dd određenim

uženi u regioancije za pn

niti korda kardela. One su

m uglom u od

onalne asocijneumatike, n

rkase pružaju opojasane udnosu na cen

jacije preoiznjihovu nosi

u pod uglomu zoni gazećntralnu obim

m od 90 stepćeg dela sa d

mnu liniju gaz

peni u dva ili zećeg

vođača (u Eivost i pritis

Evropi – ETRske pumpan

RTO) nja za

Osnovni pojmovi i dimenzije pneumatika i naplataka su dati kao:

Spoljni prečnik (OD): Prečnik neopterećenog pneumatika montiranog na preporučeni naplatak i pod preporučenim pritiskom.

Širina sekcije (SD): Širina naduvanog pneumatika ne računajući napise i ukrase.

Visina sekcije (SH): Razmak od ležišta stope na naplatku do najveće visine gazećeg sloja mereno na središnjoj liniji gaznog sloja.

Radijus statičkog opterećenja (SLR): Razmak između površine podloge i centra naplatka pod nominalnim uslovima opterećenje/pritisak.

Opterećena širina: Širina poprečnog preseka pod nominalnim uslovima opterećenje/pritisak.

Minimalni parni razmak: Najmanji preporučeni razmak između osa dva pneumatika montirana u paru kojim se obezbeđuje da među njima ne dolazi do dodirivanja u gipkom delu.

Profil pneumatika: Procentualno dat odnos visine (SH) i širine (SD) sekcije.

Obeležavanje pneumatika

Svaki pneumatik (auto guma) na svom boku ima niz oznaka. Posebno se ističu oznaka proizvođača, modela pneumatika i dimenzije. Dimenzija pneumatika prikazana je nizom koji izgleda ovako:

primer: 175/70 R 13 82 T 175 – širina balona (mm) 70 – serija pneumatika (odnos širine i visine pneumatika u %) R – konstrukcija pneumatika (R - radijalna) 13 – nominalni prečnik naplatka (inch) 82 – indeks opterećenja (LI - load index) T – indeks brzine (SI - speed index)

Pored ovih "osnovnih" oznaka na boku pneumatika postoje još i oznaka datuma proizvodnje (primer: 253 – prva dva broja označavaju broj nedelje u godini a treći poslednji broj godine – 25. nedelja 2003. godine), stepen habanja gazećeg sloja (primer: TREADWEAR 220 – što je broj veći to je stepen habanja manji), držanje na putu (primer: TRACTION A – A najbolje, C

najgore), stvaranje teperature unutar pneumatika u toku vožnje (primer: TEMPERATURE B – A najbolje, C najgore), kao i oznaka TWI koja predstavlja ispupčenje na dezenu koje služi za kontrolu istrošenosti pneumatika. Pored svih pomenutih oznaka na pneumatiku takođe postoje i upozorenja koja se odnose na montiranje, navedeno je da li je guma TUBELESS ili je potrebna unutrašnja guma, za koje sezonske uslove je pogodna (M+S – mogu se koristiti kao zimske gume, ALL SEASON – za sve uslove), maksimalni pritisak duvanja, zemlja proizvodnje, konstrukcija, mogu sadržati i razna upozorenja ili oznake koje se odnose na tržišta određenih zemalja.

Neka laka dostavna vozila mogu imati iste oznake veličine pneumatika kao i pneumatici za putnička vozila uz dodatak C (commercial). Ovakvi pneumatici nisu namenjeni za vožnju na putničkim vozilima .

Tabela zamena nižim serijama

Serija 82 Serija 80 Serija 70 Serija 65 Serija 60 Serija 55 Serija 50

dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija

135 R12 135/80 R12 155/70 R12 165/60 R13

145 R12 145/80 R12 145/70 R13 165/65 R13 175/60 R13

155 R12 155/80 R12 155/70 R13 165/65 R13 185/60 R13

125/80 R13 145/70 R13

135 R13 135/80 R13 155/70 R13 165/65 R13 185/60 R13165/60 R14 195/55 R13

145 R13 145/80 R13 165/70 R13 175/65 R13165/65 R14

185/60 R13175/60 R14 195/55 R13

155 R13 155/80 R13 175/70 R13 175/65 R14 205/60 R13185/60 R14

205/55 R14 185/55 R15 195/50 R15

165 R13 165/80 R13 185/70 R13 185/65 R14 195/60 R14 195/55 R15 205/50 R15

175 R13 175/80 R13 195/70 R13 195/65 R14 205/60 R14 205/55 R15 225/50 R15205/50 R16

185 R13 185/80 R13 185/65 R15 205/60 R15 215/55 R15 225/50 R15

145 R14 145/80 R14 165/70 R14 185/65 R14 195/60 R14 205/55 R14 195/55 R15 205/50 R15

155 R14 155/80 R14 175/70 R14 195/65 R14 205/60 R14 205/55 R15 225/50 R15205/50 R16

165 R14 165/80 R14 185/70 R14 185/65 R15 195/60 R15 215/55 R15 205/50 R16

175 R14 175/80 R14 195/70 R14 195/65 R15 205/60 R15 205/55 R16 225/50 R16

185 R14 185/80 R14 205/70 R14 205/65 R15 215/60 R15 215/55 R16 215/50 R17

Serija 82 Serija 80 Serija 70 Serija 65 Serija 60 Serija 55 Serija 50

dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija dimenzija

145 R15 165/70 R15 185/65 R15 195/60 R15 215/55 R15 205/50 R16

155 R15 175/70 R15 195/65 R15 205/60 R15 205/55 R16 225/50 R16

165 R15 165/80 R15 185/70 R15 205/65 R15 215/60 R15 215/55 R16 215/50 R17

175 R15 195/70 R15 215/65 R15 225/60 R15 225/55 R16

185 R15 185/80 R15 205/70 R15 225/65 R15 235/60 R15

195 R15 195/80 R15 215/70 R15 

 

Tabela indeksa brzine - SI (speed index)

SI max (km/h) SI max (km/h) SI max (km/h) SI max (km/h)

A2 10 B 50 K 110 S 180

A3 15 C 60 L 120 T 190

A4 20 D 65 M 130 H 210

A5 25 E 70 N 140 V 240

A6 30 F 80 P 150 W 270

A7 35 G 90 Q 160 Y 300

A8 40 J 100 R 170 ZR +240

Tabela indeksa opterećenja - LI (load index) LI max (kg) LI max (kg) LI max (kg) LI max (kg)

68 315 98 750 128 1800 158 4250

69 325 99 775 129 1850 159 4375

70 335 100 800 130 1900 160 4500

71 345 101 825 131 1950 161 4625

72 355 102 850 132 2000 162 4750

73 365 103 875 133 2060 163 4875

74 375 104 900 134 2120 164 5000

LI max (kg) LI max (kg) LI max (kg) LI max (kg)

75 387 105 925 135 2180 165 5150

76 400 106 950 136 2240 166 5300

77 412 107 975 137 2300 167 5450

78 425 108 1000 138 2360 168 5600

79 437 109 1030 139 2430 169 5800

80 450 110 1060 140 2500 170 6000

81 462 111 1090 141 2575 171 6150

82 475 112 1120 142 2650 172 6300

83 487 113 1150 143 2725 173 6500

84 500 114 1180 144 2800 174 6700

85 515 115 1215 145 2900 175 6900

86 530 116 1250 146 3000 176 7100

87 545 117 1285 147 3075 177 7300

88 560 118 1320 148 3150 178 7500

89 580 119 1360 149 3250 179 7750

90 600 120 1400 150 3350 180 8000

91 615 121 1450 151 3450 181 8250

92 630 122 1500 152 3550 182 8500

93 650 123 1550 153 3650 183 8750

94 670 124 1600 154 3750 184 9000

95 690 125 1650 155 3875 185 9250

96 710 126 1700 156 4000 186 9500

97 730 127 1750 157 4125 187 9750  

 

Eksploatacija pneumatika

• Proveru pritiska pumpanja vršiti obavezno dva puta mesečno. Pritisak održavati na propisanoj vrednosti.

• Veoma je opasno voziti sa podpumpanim pneumaticima jer se narušavaju vozne karakteristike i dolazi do strukturne degradacije kao posledice prekomernog razvoja toplote. Preporučeni pritisak od strane proizvođača

autoguma i vozila treba da se posmatra kao minimum. • Provera pritiska pumpanja vrši se na hladno. Povećanje pritiska u vožnji,

koje može dostići i 20%, normalno je i predviđeno konstrukcijom pneumatika.

• Kada postoji razlika u pritiscima pumpanja na prednjoj i zadnjoj osovini (gume na istoj osovini uvek treba da imaju isti pritisak pumpanja), pritisak kod rezervne gume treba da je najmanje 0,3 bar veći od preporučenog većeg pritiska pumpanja po osovinama.

• Neadekvatan pritisak pumpanja izaziva nepravilno habanje gazećeg dela i smanjuje eksploatacioni vek gume.

• Nikada ne preopterećujte pneumatike jer ćete ubrzano smanjiti njihov radni vek.

Trošenje pneumatika

Svi savremeni pneumatici imaju indikatore habanja (istrošenosti). To su ispupčenja u osnovi dezena visine 1,6mm koja opominju da je guma dostigla maksimalnu granicu eksploatacije i da je treba zameniti novom gumom. Treba znati da se držanje za podlogu progresivno smanjuje sa trošenjem gazećeg sloja i iz tog razloga nebi se trebale koristiti pneumatici sa dubinom dezena manjom od 1,6mm.

Starenje pneumatika

Pneumatici stare čak i kada se ne koriste. Sitne pukotine u dezenu ili na bokovima pneumatika ponekad praćene i deformacijom znak su starenja pneumatika. Stare

gume moraju pregledati stručna lica da procene da li su one pogodne za dalju upotrebu. Posebno treba pripaziti na starenje rezervne gume naročito ukoliko stoji ispod haube motora (Zastava).

Treba obratiti pažnju i na oštećenja na pneumatiku. Ukoliko na pneumatiku postoji vidljivo oštećenje ili je isti pretrpeo veći udar (rupa, ivičnjak) trebalo bi ga demontirati i pregledati od strane stručnjaka. Ukoliko je potrebno i moguće popravku treba izvršiti što ranije da ne bi došlo do strukturne degradacije pneumatika.

Posebnu pažnju treba obratiti i na korišćenje različitih tipova pneumatika (radijalni, dijagonalni) jer njihovo korišćenje značajno smanjuje vozne karakteristike. Ukoliko je pak neophodno koristiti različite gume treba obratiti pažnju na to da bar isti tipovi guma budu na istoj osovini.

U prodaji se mogu naći i pneumatici označeni kao II klasa. To je oznaka od strane proizvođača koja označava da pneumatik ima nedostataka (estetskih, manje geometrijske nepravilniosti) ali da oni ne utiču na eksploatacione osobine ili vek trajanja takvog pneumatika.

Skladištenje pneumatika

Uslovi i način skladištenja (lagerovanja) pneumatika značajno utiču na njihov kvalitet i eksploatacioni vek. Pneumatici se skladište u zatvorenim prostorijama bez direktnog uticaja sunčeve svetlosti, jakog veštačkog osvetljenja, bez uticaja toplote, ozona i ugljovodonika. Od izuzetne važnosti je da prostorija bude suva i provetravana da bi se izbeglo stvaranje vlage i kondenzacija. Temperatura u prostoriji mora biti manja od 35°C, a bilo bi dobro kada bi bila niža i od 25°C. Ukoliko su automobilske gume bile izložene niskim temperaturama duže vreme pre montiranja na vozilo trebalo bi ih zagrejati na oko 20°C. U skladištu ne sme biti generatora ozona, fluorescentne lampe, električni motori ili oprema koja izaziva električna pražnjenja. Takođe ne smeju se u skladištu držati ni goriva, maziva, rastvarači, kiseline, i sl.

Ukoliko se pneumatici lageruju na kraći vremenski period (do četiri nedelje) mogu se lagerovati jedna preko druge na drvenoj paleti ali ne preko 1,2m visine. Posle četiri nedelje donju gumu premestiti na vrh i obrnuto.

Kod dugotrajnog lagerovanja pneumatike treba držati poređane uspravno na posebnim regalima gde je prva polica udaljena bar 10cm od tla. Da bi sprečili deformacije jednom mesečno ih treba zaokrenuti za mali ugao.

Da bi se štetni uticaj lagerovanja pneumatika sveo na minimum poželjno je da se autogume ne skladište na duži vremenski period, odnosno treba u skladištu ostavljati one gume koje su poslednje proizvedene i dopremljene.

  

 

 

~ Prezentacija o pneumaticima ~ Pripremio: Strahinja Nikolić 

Kontakt: strale991@gmail.com  

All right reserved. © Strahinja Nikolić  maj 2009.