• Miloš Crnjanski je rodjen 26.oktrobra 1893.godine u Čongradu u Madjarskoj.Otac Toma bio je niži činovnik koji je zbog svog temperamentnog zastupanja srpske manjinske politike prognan iz Banata u Čongrad. Upravo očeva smrt u petom razredu mu je podsticaj da od osrednjeg postane jedan od najboljih djaka. Majka mu se zvala Marija Vujić i bila je rodom iz Pančeva. Miloš Crnjanski je od 1896. odrastao u Temišvaru.

• Završio je osnovnu školu u srpskoj veroispovednoj školi kod učitelja Dušana Berića u Temišvaru. Maturirao je u temišvarskoj gimnaziji kod katoličkih fratara pijarista.Godine 1913. upisao je studije medicine u Beču koje nikada neće završiti.Kada se 1914. vratio u Novi Sad bio je uhapsen, a odmah zatim mobilisan. 1919. upisuje Filozofski fakultet u Beogradu i diplomira na njemu.

Vest o ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Vest o ubistvu austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda zatekla ga je u Beču. Na Franca Ferdinanda zatekla ga je u Beču. Na samom početku Prvog svetskog rata Crnjanski je samom početku Prvog svetskog rata Crnjanski je doživeo odmazdu austrijskih vlasti zbog doživeo odmazdu austrijskih vlasti zbog Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu, ali Principovih revolverskih hitaca u Sarajevu, ali umesto tamničkog odela obukli su mu uniformu umesto tamničkog odela obukli su mu uniformu austrougarskog vojnika i poslali ga na galicijski austrougarskog vojnika i poslali ga na galicijski front da juriša na Ruse, gde je uskoro ranjen. Veći front da juriša na Ruse, gde je uskoro ranjen. Veći deo vremena provodi u samoći ratne bolnice u deo vremena provodi u samoći ratne bolnice u Beču da bi se tek pred sam kraj rata obreo i na Beču da bi se tek pred sam kraj rata obreo i na italijanskom frontu . U njegove uspomene italijanskom frontu . U njegove uspomene neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne pustoši.” neizbrisivo su se utisnuli prizori ratne pustoši.” Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda Front, bolnice, pa opet front, i ljubavi, svuda ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i ljubavi, za hleb i za šećer, sve mokro, sve kiša i blato, magle umiranja. “- to su bila vidjenja života blato, magle umiranja. “- to su bila vidjenja života u kojima je sazrevao mladi Crnjanski. Rat je u kojima je sazrevao mladi Crnjanski. Rat je ostavio dubok trag u njegovoj ličnosti i odrazio se ostavio dubok trag u njegovoj ličnosti i odrazio se u njegovom stvaralaštvu, naročito zbog činjenice u njegovom stvaralaštvu, naročito zbog činjenice da se borio protiv pripadnika svog naroda. U da se borio protiv pripadnika svog naroda. U književni život se uključio krajem rata u Zagrebu, književni život se uključio krajem rata u Zagrebu, gde je objavio najveći deo svoje lirike. Crnjanski se gde je objavio najveći deo svoje lirike. Crnjanski se sa čitavom svojom generacijom vratio u razorenu sa čitavom svojom generacijom vratio u razorenu domovinu sa umorom i rezignacijom.”U velikom domovinu sa umorom i rezignacijom.”U velikom haosu rata- govorio je mladi pesnik – bio sam haosu rata- govorio je mladi pesnik – bio sam nepokolebljiv u svojim tugama, zamišljenosti i nepokolebljiv u svojim tugama, zamišljenosti i mutnom osećanju samoće”. Po prelasku u Beograd mutnom osećanju samoće”. Po prelasku u Beograd počeo je aktivno da unapredjuje srpsku počeo je aktivno da unapredjuje srpsku književnost: urednik je prvog modernističkog književnost: urednik je prvog modernističkog časopisa “ Dan”, učestvuje u modernističkim časopisa “ Dan”, učestvuje u modernističkim grupama, pisac je jednog od manifesta grupama, pisac je jednog od manifesta modernizma “ Objašnjene Sumatre”, postaje modernizma “ Objašnjene Sumatre”, postaje vodeći medju posleratnim piscima, te sastavlja vodeći medju posleratnim piscima, te sastavlja antologiju kineske i japanske lirikeantologiju kineske i japanske lirike. .

• 1920. upoznaje se sa Vidom Ružić, poznatom beogradskom lepoticom sa kojom se venčava 1921.godine. Te godine odlazi i u posetu Ivi Andriću u Rim. Iste godine Crnjanski sa Vidom odlazi u Pariz i Bretanju, a u povratku putuje po Italiju. 1922. je bio nastavnik u pančevačkom gimnaziji, iste godine je stekao diplomu na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Izmedju 1923. i 1926. profesor je gimnazije u Beogradu i saradnik uglednog lista “ Politika”. Istovremeno, izdaje “ Antologiju kineske lirike” i novinar je u listu “ Vreme” . 1927. u “ Srpskom književnom glasniku” izlaze prvi nastavci njegovog romana “ Seobe”.1928-1929. je ateše za štampu pri Ambasadi i Kraljevine Jugoslavije u Berlinu. Na njegov poziv nemačku prestonicu posećuje njegov prijatelj književnik Veljko Petrović. 1930. za roman “ Seobe” dobija nagradu Srpske akademije nauka. Sledećih godina putuje brodom po Sredozemnom moru i izveštava Iz Španije. Godine 1934. pokreće list “ Ideje” koji sledeće godine prestaje da izlazi.

U periodu izmedju 1935. i 1941. radi u diplomatskoj službi u Berlinu i Rimu. PO izbijanju Drugog svetskog rata evakuisan je iz Rima i preko Madrida i Lisabona avgusta 1941. odlazi u London. Kao protivnik Tita i komunističke ideologije ostaje u Londonu i živi u emigraciji. Ovde radi razne poslove. Knjigovodja je obućarske radnje Helstern na Bond stritu i raznosi knjige firme Hačards na londonskom Pikadiliju, dok njegova supruga šije lutke i haljine za robnu kuću Herods. Crnjanski usput stiče diplomu Londonskog univerziteta i diplomu za hotelijerstvo i menadžerstvo. Miloš Crnjanski je u Londonu bio član medjunarodnog PEN- kluba koji mu obezbedjue da se na mašini otkucaju njegovi romani.

U periodu izmedju 1935. i 1941. radi u diplomatskoj službi u Berlinu i Rimu. PO izbijanju Drugog svetskog rata evakuisan je

iz Rima i preko Madrida i Lisabona avgusta 1941. odlazi u London. Kao protivnik Tita i komunističke ideologije ostaje u Londonu i živi u emigraciji. Ovde radi razne poslove. Knjigovodja je obućarske radnje Helstern na Bond stritu i raznosi knjige firme Hačards na londonskom Pikadiliju, dok njegova supruga šije lutke i haljine za robnu kuću Herods. Crnjanski usput stiče diplomu Londonskog univerziteta i diplomu za hotelijerstvo i menadžerstvo. Miloš Crnjanski je u Londonu bio član medjunarodnog PEN- kluba koji mu obezbedjue da se na mašini otkucaju njegovi romani.

• Drugi svetski rat i dugi niz poratnih godina Crnjanski je proveo u emigraciji u Londonu, gde 1951. godine uzima britansko državljanstvo. U Jugoslaviju se vratio 1965, kada je čuo da se njegova dela ponovo objavljuju u domovini. Kada je došao, rekao je: “ Došao sam ovde da sanjam na šest jezika. Ne bojim se smrti, ja sam već toliko puta umirao. Moja prva smrt bila je moje rodjenje”. Isprva je stanovao u beogradskom hotelu “ Ekscelzior” u blizini Skupštine. U traganju za obalama svoga života , on je s radošću ugledao Beograd koji je u njegovoj nostalgiji blistao “ kao kroz suze ljudski smeh”.

► U stohovima posvećenim Beogradu on je U stohovima posvećenim Beogradu on je potresno i nadahnuto izrazio svoja osećanja potresno i nadahnuto izrazio svoja osećanja povratnika sa duge životne odiseje: povratnika sa duge životne odiseje:

► “ “ U tebi nema besmisla i smrti…U tebi nema besmisla i smrti…► Ti I plač pretvaraš kao dažd u šarene duge. Ti I plač pretvaraš kao dažd u šarene duge. ► A kad dodje čas, da mi se srce staro stiša, A kad dodje čas, da mi se srce staro stiša,

tvoj će bagrem pasti na me kao kiša”.tvoj će bagrem pasti na me kao kiša”.► ( Lament nad Beogradom)( Lament nad Beogradom)► Miloš Crnjanski je objavio veliki broj dela sa Miloš Crnjanski je objavio veliki broj dela sa

raznim temama i sadržajima:raznim temama i sadržajima:► Pripovetke –Lirika Itake(1918), Odabrani Pripovetke –Lirika Itake(1918), Odabrani

stihovi(1954) I Lament nad stihovi(1954) I Lament nad Beogradom(1965) Beogradom(1965)

► Pripovetke- Priče o muškom(1924)Pripovetke- Priče o muškom(1924)► Romani – Dnevnik o Čarnojeviću(1921), Romani – Dnevnik o Čarnojeviću(1921),

Seobe(1929) i Druga knjiga Seoba(1962), Seobe(1929) i Druga knjiga Seoba(1962), Roman o Londonu( 1972) Roman o Londonu( 1972)

► Drame- Maske(1918) , Konak(1958) I Nikola Drame- Maske(1918) , Konak(1958) I Nikola Tesla.Tesla.

• Manje su poznata dva predratna romana “ Kap španske krvi” i Suzni krokodil”. Njegovo učešće u stvaranju i objavljivanju kontraverznog romana “ Podzemni klub” je sporno. U posledje vreme su sve vidljivija nastojanja da se Crnjanskovo dvotomno delo “ Kod Hiperborejaca” stavi u ravnopravan položaj sa ostalim njegovim velikim romanima.

• Crnjanski je umro 1977. godine. Sahranjen je u Aleji zaslužnih gradjana, ali to nije njegova konačna smrt, živeće dok god živi u delima, u jeziku i u nama.

• ANEGDOTA

• MILOŠ CRNJANSKIVladimir Bunjac u knjizi - "Kamenovani Crnjanski" opisuje taj dvoboj:

• "Ove je godine bio zamalo kraj našem piscu. Bio je na ivici puškinovske tragedije. Nedaleko od Vršca, na čistini, u jednom šumarku, pred njim je stajao mrki oficir Tadija SONDERMAJER SA UPERENIM PIŠTOLJEM. Po onome što su mi pričali Miloš Crnjanski i Dušan Matić, Miloš se posvađao sa svojim vazduhoplovcima i njih petoricu, sa Tadijom Sondermajerom na čelu, pljuskao po licu svojim belim rukavicama. (Matić je u svom salonu kasnije pričao da je svađa nastala oko toga koji su avioni bolji, nemački kako je tvrdio Sondermajer, ili francuski kako je tvrdio Crnjanski). Pozvao ih je na dvoboj. Svi su odbili da se tuku znajući da je to pogibeljno za Crnjanskog, sem Tadije koji je ostao da brani oficirsku čast. Tadija je bio komandant vazduhoplovstva i jugoslovenski heroj, jer je na frontu oborio tri protivnička aviona. Sekundanti Miloša Crnjanskog bili su reditelj Branko Gavela i književnik Dušan Matić. Pošto je njih nagovorio, Crnjanski je imao problema kako da nađe oružje za dvoboj. Najzad, neko se setio porodice Dunđerski i tako su krenuli u Vršac sa drvenom kutijom ukrašenom sedefom, ispod miške. Za dvoboj je bilo još rano pa su odseli u vršačkom hotelu koji se, mislim, isto kao i danas zvao "Srbija".

• Na veliko zaprepašćenje Matića i Gavele, Crnjanski je odmah zaspao snom pravednika. U određeno vreme krenuli su na zakazano mesto. Vršac su izabrali jer su u tom delu zemlje još uvek vladali stari austrougarski zakoni koji nisu zabranjivali viteški čin dvoboja. Sve je išlo po uobičajenom ritualu. Posle kratkog dogovora o propozicijama, svedoci Sondermajera i Crnjanskog zauzeli su svoja mesta. Crnjanski i Sondermajer stali su nasred poljančeta okrenuti leđima. I onda krenuli brojeći korake, okrenuli su se. Pravo prvog pucnja imao je pesnik Crnjanski. Naravno, promašio je. Pucanj je odjeknuo kao grom, otkinuo lišće i poplašio ptice. Oficir Sondermajer diže ruku, nišani u glavu, gledaju ga svetle i valjda zaplašene oči Crnjanskog, povlači oroz jedanput, drugi put, treći, ne ide.- Ovo je loše punjeno, nešto nije u redu - kaže Sondermajer.U stvari Sondermajer se spetljao, nije imao aristokratske manire i navike, nije znao kako se puca iz starinskog, nakinđurenog pištolja porodice Dunđerski. Hvatao je umesto oroza kitnjasti sedef ispod oroza. To je spaslo Crnjanskog. Matić je prišao u svojstvu sekundanta i tražio od obojice prihvatanje zadovoljenja. Sondermajeru je dozvoljeno da opali u vis da bi se dokazalo da je pištolj ispravan. Odjeknuo je još jedan hitac ali u vrhove krošnji, u vršacko nebo, otprhnuvši čavke…"

Njegova najpoznatija pesme je Njegova najpoznatija pesme je “ Sumatra”.“ Sumatra”.

Sad smo bezbrižni, laki i nežni.Sad smo bezbrižni, laki i nežni.Pomislimo : kako su tihi, snežniPomislimo : kako su tihi, snežniVrhovi Urala.Vrhovi Urala.

Rastuži li nas kakav bledi lik, Rastuži li nas kakav bledi lik, Što ga izgubismo jedno večeŠto ga izgubismo jedno večeZnamo da, negde, neki potok,Znamo da, negde, neki potok,Mesto njega, rumeno teče!Mesto njega, rumeno teče!

Po jedna ljuv, jutro, u tudjini, Po jedna ljuv, jutro, u tudjini, Dušu nam uvija sve tešnje, Dušu nam uvija sve tešnje, Beskrajnim mirom plavih mora, Beskrajnim mirom plavih mora, Iz kojih crvene zrna korala, Iz kojih crvene zrna korala, Kao, iz zavičaja, trešnje.Kao, iz zavičaja, trešnje.

Probudimo se noću i smešimo, drago, Probudimo se noću i smešimo, drago, Na Mesec sa zapetim lukom.Na Mesec sa zapetim lukom.I milujemo daleka brdaI milujemo daleka brdaI ledene gore, blago, rukom. I ledene gore, blago, rukom.

Pesma sumatra i prozni tekst Objašnjene “Sumatre” objavljeni su u oktobarskom Pesma sumatra i prozni tekst Objašnjene “Sumatre” objavljeni su u oktobarskom broju časopisa Srpski književni glasnik 1920. godine. Objašnjene “ Sumatre”, koje je broju časopisa Srpski književni glasnik 1920. godine. Objašnjene “ Sumatre”, koje je Crnjanski napisao na zahtev tadašnjeg urednika Bogdana Popovića, uzima se danas Crnjanski napisao na zahtev tadašnjeg urednika Bogdana Popovića, uzima se danas kao manigest našeg ekspresionizma nazvanog, prema pesmi, sumatrizam. kao manigest našeg ekspresionizma nazvanog, prema pesmi, sumatrizam.