prezentacija - mesto usluga u savremenoj ekonomiji

8/17/2019 Prezentacija - Mesto usluga u savremenoj ekonomiji

1/41

SEMINARSKI RAD

MESTO USLUGA U SAVREMENOJ EKONOMIJI,STANJE USLUŽNOG SEKTORA NA TRŽIŠTU REPUBLIKE SRBIJE


2/41

CILJEVI RADA

Objasniti šta se podrazumeva pod pojmom usluga;

Pokazati koje su osnovne razlike između usluga i proizvoda (dobara);

Prikazati osnovne kategorije usluga;

Ukazati na značaj usluga u nacionalnoj ekonomiji;

Identifikovati osnovne trendove u razvoju uslužnog sektora u svetu;

Rasvetliti mogućnosti razmene usluga u me

đunarodnim razmerama;

Prikazati aktuelno stanje uslužnog sektora u Republici Srbiji ineposrednom okruženju;

Razmotriti osnovne pravce razvoja uslužnog sektora u Republici Srbiji.


3/41

UVOD

„Promene koje su se odigrale u oblasti ekonomije i

tehnologije poslednjih decenija, aktuelizovale su

značaj i ulogu sektora usluga. Uslužni sektor je postao

ključ novog razvoja, pa na njegovom podsticanju iliberalizaciji, ali i regulaciji i zaštiti, sve vodeće zemljesveta zasnivaju svoje nove koncepcije razvoja. Danas

se u sektoru usluga, kako u nacionalnim okvirima

tako i na globalnom planu, odvijaju najdinamičnija

kretanja i događa najviše promena. Razvoj i značenjeuslužnog sektora uzrokuje brojne pozitivne pojavepoput povećanja zaposlenosti, rasta međunarodnerazmene, tehnoloških i ekonomskih promena i sl.“


4/41

UVOD

„Raznovrsne uslužne aktivnosti godinama su prolazilekroz fazu rapidnog rasta u većini tranzicionihprivreda, uključujući i Srbiju. Neke od tih zemaljauspele se da ostvare i vrlo dinamičan rast izvoza

mnogih usluga, ne samo klasičnih, već takođe i nekihnovih vrsta usluga baziranih na znanju i savremenimtehnologijama.

Srbija, kao zemlja u tranziciji, takođe, ima potrebu zasticanjem razvojnih prednosti na bazi jačanja idiversifikovanja ponude uslužnog sektora i zaunapređujem izvoza usluga kroz razvoj kapaciteta ivisokokvalitetne ponude u oblastima gde poseduje

komparativne i konkurentske prednosti.“


5/41

Šta je usluga?

“Usluga je svaka aktivnost

ili korist koju jedna strana

nudi drugoj, i koja jesuštinski neopipljiva i ne

rezultira u vlasništvu nad

bilo čim. Njena

proizvodnja mo ž e, ali ne

mora biti povezana sa fizič ki opipljivim dobrom. “


6/41

DEFINISANJE I OPŠTE KARAKTERISTIKE

USLUGA

Specifičnosti usluga

Neopipljivost

Neopipljivost

Simultanost Proizvodnje i Potrošnje

Simultanost Proizvodnje i Potrošnje

Heterogenost

Heterogenost

“Kvarljivost”

(netrajnost)

“Kvarljivost”

(netrajnost)

Karakteristike po

kojima se

usluge razlikuju

Karakteristike po

kojima se

usluge razlikuju

Nemogućnost

posedovanja

Nemogućnost

posedovanja


7/41

NEOPIPLJIVOST USLUGE


8/41

Elementi usluge kao proizvoda

Najčešće se proizvod posmatra kao jedan od

sledeća tri pojavna oblika:fizički opipljivo dobro (koje se najčešće I

podrazumeva pod terminom proizvod), ideja I

usluga, ili bilo koja njihova kombinacija.

Proizvod u opštem smislu shodno tomepodrazumeva skup opipljivih i neopipljivih

atributa, uključujući funkcionalne, socijalne

i psihološke koristi.


9/41

ELEMENTI USLUGE KAO

PROIZVODA

3 nivoa:

jezgro

proizvoda

opipljiv

proizvod

uvećanproizvod

5 nivoa:

čista korist

osnovni

proizvod

očekivani

proizvoduvećani

proizvod

potencijalni

proizvod

2 nivoa:

suština

usluge iprateće

usluge

4 nivoa: čista

usluga, osnovni

paket usluge,uvećana

(proširena)

usluga i

upravljanje

imidžom i

komunikacijama

PROIZVOD USLUGA


10/41

PROIZVODA –

DVA NIVOA (PALMER)

suština usluge, koja predstavlja ključnu korist zapotrošača (šta je ključna korist za životnoosiguranje?)

prateće (sekundarne) usluge koje predstavljaju druginivo koji sinergetskim dejstvom omogućava osnovnuuslugu: karakteristike

stil

paket usluge

brendiranje

uslužni ambijent

kao i isporuku usluge, proces pružanja usluge, ljude,kvalitet i odnose između kupaca (potrošača) i prodavaca.


11/41

ELEMENTI USLUGE KAO PROIZVODA –

DVA NIVOA (PALMER)

“Overnight”

transport i

isporuka

paketa

Rešavanje

problema

Fakturisanje

TrasiranjeDokumentacija

Preuzimanje

narudžbina

Snabdevanje

Preuzimanje

paketa

Saveti i

informacije


12/41

KLASIFIKACIJA USLUŽNIHDELATNOSTI

Sa aspekta praćenja nacionalnih statistika, posmatraju se tribazična sektora i prati međusobni odnos i odnos pojedinih

delatnosti unutar sektora (postoje neslaganja):

Primarni sektor obuhvata poljoprivredu, šumarstvo, lov iribarstvo, a u velikom broju zemalja i sektor vađenja rude i

kamena. Pod sekundarnim sektorom prati se razvoj prerađivačke

industrije i proizvodnje električne energije, vode i gasa, kao igrađevinarstvo.

Tercijarni sektor podrazumeva skup raznorodnih heterogenih

aktivnosti uslužnog karaktera. U okviru svake od grupadelatnosti može se razlikovati veći broj pojedinačnih.

Sve je više zagovornika podele na četiri ili čak pet bazičnihsektora, pri čemu se pod kvartirnim npr. podrazumevajuprimarna istraživanja, obrazovanje, informativne agencije i

delatnosti itd.


13/41

KLASIFIKACIJA USLUGA

Klasifikacija usluga kao proizvoda koje

počivaju na jednoj (primarnoj) karakteristici:

Podela shodno učešću opipljivihdobara/usluga u ukupnom paketu ponude;

Podela na tržišne (profitno orijentisane) inetržišne usluge (neprofitno orijentisane);

Usluge na osnovu nivoa kontakta između

uslužnog personala i potrošača; Usluge na bazi tehnologije i opreme i usluge

koje pružaju ljudi;

Usluge potrošačima i poslovne usluge itd


14/41

KLASIFIKACIJA USLUGA KAO PROIZVODA KOJE

POČIVAJU NA JEDNOJ (PRIMARNOJ)KARAKTERISTICI:

Klasifikacija usluga kao proizvoda koje

počivaju na jednoj (primarnoj)karakteristici:

Podela na tržišne (profitno orijentisane) inetržišne usluge (neprofitno orijentisane –

javne, usluge u domaćinstvu…);


15/41



Usluge na osnovu nivoa kontakta izmeđuuslužnog personala i potrošača;


16/41



Usluge na bazi tehnologije i opreme i usluge

koje pružaju ljudi;


17/41

KLASIFIKACIJA USLUGA

Kod posmatranja klasifikacija usluga koje

polaze od uticaja više faktora, mogle bi seizdvojite sledeće:

• Klasifikacija usluga shodno procesu

usluživanja;

• Klasifikacija u zavisnosti od prirode odnosa

između uslužnog preduzeća i potrošača iprirode usluge;

• Matrica uslužnog procesa;

• Klasifikacija usluga na osnovu višeetapnemultidimenzione analize.


18/41

KLASIFIKACIJA USLUGA KOJE

POLAZE OD UTICAJA VIŠE FAKTORA

klasifikacija usluga shodno procesu usluživanja


19/41



u zavisnosti od prirode odnosa izmeđ

u uslužnogpreduzeća i potrošača i prirode usluge


20/41



Matrica uslužnog procesa


21/41

Značaj usluga za razvoj ekonomije i društva


22/41

TRENDOVI ZASLUŽNI ZARAZVOJ SEKTORA USLUGA

Period opšteg prosperiteta posle II svetskograta (povećanje dohotka i rasta životnogstandarda)

Velike promene u stilu života ljudi

Promene u porodici i u odnosima izmeđupolova Struktura stanovništva se menja Trendovi na poslovnom tržištu. Prodori se dešavaju u oblasti računarskih i

informacionih tehnologija i komunikacija i čitav niz drugih faktora


23/41

ZNA Č AJ USLUGA ZANACIONALNU EKONOMIJU

Uslužne delatnosti omogućavaju:bazičnu ekonomsku infrastrukturu

(komunikacije, transport, distribuciju, usluge vezane za

energiju, nekretnine i sl.)

finansijsku infrastrukturu (bankarstvo,osiguranje, finansijska tržišta)

podršku biznisu (oglašavanje, marketing,konsultantske usluge, istraživanje tržišta, kompjuterske

usluge, ostale profesionalne usluge)

socijalnu infrastrukturu (obrazovanje, zdravstvo,socijalne usluge itd


24/41

Razvojem privrede i društva dolazi do ekspanzijeuslužnog sektora, tako da je on postao dominantnasnaga u razvijenim zemljama: preko 70% GDP se stvara, otvaranje novih radnih mesta,

poboljšanje uslova

života...Razvoj uslužnog sektora determiniše i razvoj

primarnog i sekundarnog sektora: jer daje neophodne inpute za proizvodnju

(transprot, komunikacije, finansijske usluge...), omogućava rad i odgovarajuće ljudske resurse

(usluge obrazovanja, zdravstva i rekreacije utiču nabroj i sposobnost ljudi da obavljaju određene

zadatke), kao i uopšte poslovanje u tržišnim uslovima

(informacije na osnovu usluge istraživanja tržišta,oglašavanje, konsalting, pravne i drugeprofesionalne usluge).



25/41

Paradoks uslužnih delatnosti, pošto one iakoradnointenzivne, sa sporijim rastom produktivnosti upoređenju sa industrijom,povećavaju svoje učešće u brutododatoj vrednosti nacionalnih ekonomija većine zemalja

Viši dostignuti nivo razvoja industrije, što za posledicu imai činjenicu da je saturacija tražnje izraženija kod roba negokod usluga;

Moderni paket ponude često pored prodaje samogproizvoda podrazumeva sve veću ponudu pratećih usluga;

Mnogo je veća fleksibilnost kod usluga nego kod proizvoda; Rast standarda stanovništva ima za posledicu povećanje

tražnje za uslugama; Nove tehnologije stvaraju i nove vrste usluga; Uslugama se mogu uspešno baviti i manja preduzeća.



26/41

Prema podacima iz baze podatakaSvetske trgovinske organizacije (WTO), sa sajtawww.wto.org (januar 2009.).

http://www.wto.org/http://www.wto.org/http://www.wto.org/


27/41

Prema podacima iz publikacije “European buine ! "ac# and $i%ure&' EUROS(A(' European )ommiion' *++, edi#ion


28/41

KORELACIJA SEKTORA USLUGA SA ZAPOSLENOŠĆUI GDP-EM


29/41

MEĐUNARODNA RAZMENAUSLUGA

Prekogranič no snabdevanje (pružanje usluga) – potrošač je usvojoj zemlji, dok je pružalac usluge stacioniran u drugojzemlji (usluge poput međunarodnog telefonskog poziva ilitrgovine putem interneta);

Konzumiranje usluga u inostranstvu – kada je potrošač van

teritorije svoje zemlje, i konzumira usluge u drugoj zemlji(npr. turizam, obrazovanje u inostranstvu i sl.);

Prisutnost kompanije iz inostranstva na tr ži štu određ ene

zemlje, kroz strane direktne investicije, ustanovljavajućipreduzeće na teritoriji na kojoj se nalazi potrošač (npr. usluge

u bankarskom sektoru – dolazak strane banke, otvaranjempredstavništva/filijala);

Privremeno pomeranje uslu žnog personala sa jedne teritorije

na drugu, radi pružanja odgovarajućih usluga (npr. inženjerkoji vrši određene popravke u inostranstvu, revizor ilikonsultant koji radi za klijenta u inostranstvu i sl.)


30/41


Kao glavne probleme i barijere u izvozu usluga preduzeća izEU navela:

Teškoće u identifikovanju potencijalnih klijenata uinostranstvu;

Problemi u uspostavljanju stalnog prisustva preduzeća uodređenoj zemlji;

Nedostatak međunarodnih standarda za usluge;

Pitanja poreza;

Osiguranje i politika garancija;

Jezičke i kulturološke barijere;

Priroda usluge ne dozvoljava

izvozIstraživanje

tržišta i j.mnjenja

Upošljavanjeradnika

Pravneusluge

Kompj.usluge

Tehn.test. i

analize

Arhitekt. iprojektant.

Uslugeoglaša- vanja

Raunov.i revizors.

Konsalting

Unutar!U

Izvan!U


31/41


Specifičnostima usluge, u pogledu nemogućnosti dase skladište ili transportuju poput fizičkih dobara;

Visokom nivou ličnog kontakta i interakcije, kojevećina usluga zahteva prilikom isporučivanja;

Činjenici da se kod isporuke usluga po pravilu radio manjim preduzećima, te da za razliku odglobalnih proizvođača i izvoznika industrijskih ipoljoprivrednih proizvoda, ne može postići taj nivo

standardizacije i masovne proizvodnje; Barijerama u međunarodnoj razmeni usluga, i

ograničenjima od strane lokalne vlasti, kojim štitedomaća preduzeća iz oblasti usluga.


32/41


GATS sporazum (The General Agreement onTrade in Services), koji je kasnije, pod okriljemSvetske trgovinske organizacije (WTO)

Podrška ostalim sektorima (i pojedinimuslugama) u nacionalnoj ekonomiji;

Razvoj privrede i društva; Transfer tehnologija i brži razvoj inovacija; Zaštita potrošača i uštede (kroz veću

konkurenciju);

Transparentnost i sigurnost u poslovanju i vangranica svoje zemlje


33/41

STANJE USLUŽNOG SEKTORANA TRŽIŠTU REPUBLIKE SRBIJE

Tendencije povećanja uloge uslu žnihdelatnosti u stvaranju dodate vrednosti


34/41


Struktura BDP-a u 2006


35/41

STANJE USLUŽNOG SEKTORA NATRŽIŠTU REPUBLIKE SRBIJE

2007 2007

Brojpreduzeća

Broj preduzeća- struktura u %

Brojzaposlenih

Brojzaposlenih –

struk. u %

P"#$"%&! U#$U'! () *+* ,)-) ), /*0 /-0

TR'"%I&A &A %!$IK" I 1A$" )+ 230 +3-, 3, /3, 3+-0

Prodaja i opravke vozila 3 266 3, 2! 3"# #,"

$rovina na veliko i posredovanje 2& 30,& ##! 600 ",6

$rovina na 'alo, osi' vozili'a 6 032 7,2 &7 23& !,3

4"T!$I I R!#T"RA&I 3 ,// 3- /+ /* 3-2

#A"5RA6A7- #K$A8I9T!&7! I %!:! ( +/+ ,-( 3* *,, 2-/(opneni sao)raćaj i *evovodnitransport 2 760 3,3 && # !,2

+odeni sao)raćaj !& 0,# &7 0,#

+azduni sao)raćaj 2" 0 # 2! 0,#

Prateće aktivnosti i putnike aen*ije 2 202 2,6 22 7"! #,7Potanske aktivnosti iteleko'unika*ije 3" 0,& 27 !## 2,#

P"#$"%I #A &!KR!T&I&A1A-

I:&A71$7I%A&7! I 8RU'!P"#$"%&! AKTI%&"#TI 33 300 3)-) ,, ,), (

Poslovi sa nekretnina'a 70 0, # " 0,#

znaj'ljivanje 'aina i opre'e 2!7 0,3 70" 0,#

(o'pjuterske i srodne aktivnosti # 2&6 #,& & &3! 0,!

stra/ivanje i razvoj 2#! 0,3 302 0,7

stale poslovne aktivnosti " 670 #0,! ! 2!2 3,7

UKUP&" U#$U'! (, //) ,0-3 2)+ ((2 ,/-,

UKUP&" #%I #!KT"RI!K"&"1I7! 2) 2*/ 3** 3 ))) (/* 3**


36/41


Uvoz i izvoz komercijalnih usluga u 2007.


37/41


Izvoz komercijalnih usluga po sektorima u 2006.


38/41

MAKRO PRA ĆENJE USLUGA USRBIJI

Veći broj institucija zadu

žen je zausvajanje i sprovođenje strategija i

politika u sektoru usluga: Ministarstvo

finansija, Ministarstvo ekonomije i

regionalnog razvoja (sektor Turizma),

Ministarstvo za nauku i tehnolo š kirazvoj, Ministarstvo za

telekomunikacije i informaciono

dru štvo, Narodna banka Srbije…

Formalno se u okviru Ministarstva

trgovine i usluga Republike Srbije

nalazi Sektor za usluge, koji koordinira

rad raznih organa i organizacija iz ove

oblasti.

Ć


39/41

MIKRO PRA ĆENJE USLUGA USRBIJI

an% ;irma i sedište5ruto do


40/41

ZAKLJUČ AK

Viok ulu-ni k.ali#e# dana pred#a.lja naji%urniju konkuren#ku #ra#e%iju koja

do.odi do po.e/anja .redno#i ulu%e i a#i$akcije po#ro0a1a' a #ime i do du%oro1ne

konkuren#ke predno#i na #r-i0#u2 (radicionalna or%anizaciona i upra.lja1ka #ruk#ura

niu do.oljne za upe0no polo.anje ulu-ni3 or%anizacija i #.aranje zado.olj#.a i

lojalno#i po#ro0a1a' pa ulu-ne or%anizacije #o%a za3#e.aju i or%anizacionu i

upra.lja1ku #ruk#uru orijen#ianu na po#ro0a1e i ulu-i.anje2

4a ono.u poda#aka o kre#anju 5DP!a' zapoleno#i i iz.ozu ulu%a u Srbiji mo-emo

zaklju1i#i da u odabrane 1e#iri obla#i i #o6 6 789 in$ormianje i komunikacije: 7*9

#ru1ne' nau1ne' ino.acione i #e3ni1ke dela#no#i: 7;9 ume#no#' zaba.u i rekreaciju' i

7


41/41

HVALA NA PA ŽNJI !

prezentacija - mesto usluga u savremenoj ekonomiji

Documents