EKOTOKSIKOLOGIJA

Izborni predmet za studijsku grupu- “ farmacija” i

“farmacija – medicinska biohemija”

školska 2010/2011. godinaIX semestar, fond časova 30+30

Termin ekotoksikologija uveo je 1969. René Truhaut, profesor na

farmaceutskom fakultetu u Parizu.

Zvanično je naziv uveden u stručnu literaturu preko monografije

" Eco-Toxicology - Objectives, Principles and Perspectives",

(Ecotoxicology and Environmental Safety), publikovane 1977. g.

René Truhaut (1909 – 1994).

Šta je ekotoksikologija?

EKOTOKSIKOLOGIJA – NAUKA O OTROVIMA U EKOTOKSIKOLOGIJA – NAUKA O OTROVIMA U ŽŽIVOTNOJ SREDINIIVOTNOJ SREDINI

Toksikologija ((Lat. toxicum = otrov; Gr. toxicon (toxicon )= Lat. toxicum = otrov; Gr. toxicon (toxicon )= ““strelni strelni otrovotrov Gr. Gr. llogos = reč, govor, razum... naukogos = reč, govor, razum... naukaa

EEkologija kologija se bavi odnosom između živih bića i se bavi odnosom između živih bića i njihove životne sredinenjihove životne sredine ))E. HaeckelE. Haeckel.(.(

Šta je ekotoksikologija?

Ekotoksikologija proučava direktni ili indirektni uticaj ksenobiotika na ekosistem, na sve žive organizme i njihovu organizaciju, odnos prema neživoj prirodi, međusobne

odnose i odnos prema čoveku (J. M. Juany, 1979.).

Ekotoksikologija se bavi specifičnim odnosom, interakcijama, Ekotoksikologija se bavi specifičnim odnosom, interakcijama, transformacijama, sudbinom i efektima različitih hemijskih transformacijama, sudbinom i efektima različitih hemijskih supstanci u biosferi uključujući žive organizme, populacije i supstanci u biosferi uključujući žive organizme, populacije i ekosistemeekosisteme..

EEkotoksikologija intermedijerno područje- kotoksikologija intermedijerno područje- ekologije, ekologije, fiziologije, ekofiziologijefiziologije, ekofiziologije, primenjene hemije , primenjene hemije i toksikologijei toksikologije… ,… ,

ONO ŠTO JE INICIRANO INDUSTRIJSKOM REVOLUCIJOM KULMINIRALO JE U 20. VEKU, NEVIDLJIVI EKOTOKSIKOLOŠKI UBICA DOVEO JE DO “EKOLOŠKE

KRIZE.”PROBLEM JE DEFINISAN I DAT MU JE ZNAČAJ RANGA UN, POD ČIJIM POKROVITELJSTVOM JE 1972. g. ODRŽANA PRVA KONFERENCIJA O PROBLEMIMA ŽIVOTNE SREDINE U STOKHOLMU, I DRUGA 1992. g. U RIO DE ŽENEIRU.

ZAGAĐENJE ŽIVOTNE SREDINE

ZNAČAJ EKOTOKSIKOLOGIJE?

--očuvanje biodiverziteta i prirodnih resursa--poremećaj zdravlja ljudi

--globalne promene na Zemlji

Cilj?

Upoznavanje, sticanje, razumevanje, primena, analiza

i evaluacijaznanja i veština iz oblasti ekotoksikologije.

Ishod?

Spremnost farmaceuta da bude deo multidsciplinarnog tima koji se bavi problemima

zagađenja životne sredine i zdravlja ljudi .

)mogućnost integracije znanja i prihvatanje rada u multidisciplinarnim krugovima(

SADRŽAJ)targeti zagađenja(

ŽIVOTNA SREDINA

ČOVEK

SADRŽAJ:

I Glavne klase zagađivača II Promene zagađivača u ekosistemu

)Ekotoksikokinetika(III Uticaj zagađujućih supstanci na individualne organizme i ekosisteme

)Ekotoksikodinamika(IV Ekotoksikometrija – Rizik od zagađivačaV. Efekti zagađivača iz životne sredine na Čoveka

I Glavne klase zagađivačaKatjoni, anjoni, organski zagađivači, ugljovodonici (PCBs, PCDDs, organohlorni i organofosforni insekticidi, karbamati, piretrini, fenoksiherbicidi, antikoagulantni rodenticidi, deterdženti, hlorfenoli...),

organometalna jedinjenja, radioaktivni izotopi, gasovi...

II Promene zagađivača u ekosistemu)Ekotoksikokinetika(

A. Putevi ulaska zagađivača u ekosisteme zagađenje zemljišta, površinskih voda i atmosfereB. Globalni transport zagađivača i pomeranje na duge distance

-faktori koji utiču na kretanje i distribuciju zagađivača -transport u vodi i vazduhu

-modeli distribucije hemijskih supstanci i globalne promene C. Sudbina metala i radioaktivnih izotopa u zagađenim ekosistemima

-uvod, biokoncentarcija, bioakumulacija, bioiskirostljivost, (zemljište, vodeni sistemi), kinetički parametri vezani za kretanje u životnoj sredini;D. Sudbina organskih zagađivača u individuama i ekosistemima; kinetički procesi u u individui, organizmu (unos, distribucija, deponovanje, metabolizam, ekskrecija); transfer kroz lanac ishrane

III Uticaj zagađujućih supstanci na individualne organizme i ekosisteme)Ekotoksikodinamika(

A. Efekti zagađivača na individualne organizme-testovi toksičnosti - opšte

testovi toksičnosti – organizmi u zemljištu testovi toksičnosti – vodeni organizmialternativni postupci u ekotoksikološkim testovima

B. Biohemijski efekti zagađivačaC. Fiziološki efekti zagađivačaD. Interaktivni efekti zagađivačaE. BiomarkeriF. In situ biloški monitoringG. Efekti zagađivača na populaciju i zajednicu

-promene u broju (dinamika populacija) -evolucija rezistencije na zagađenje

-promene u zajednici i ekosistemu

-IV Ekotoksikometrija – Rizik od zagađivačaUvodEnvironmental health impact assessment (Quantifying environmental health impacts)Ekološka procena rizika

V. Efekti zagađivača iz životne sredine na Čoveka

A. Zagađenje vazduha, spoljašnjeg i u zatvorenim prostorimaB. Uticaj hemijskih agenasa na zdravlje čovekaC. Klimatske promene i ljudsko zdravljeD. UV zračenjeE. Uticaj elektromagnetskog polja i jonizacionog zračenja

Broj kredita: 6Predispitne obaveze 50 poena, ispitne obaveze 50 poena.Ocena prema broju ostvarenih poena od ukupnih 100:

6) šest (od 51 do 60 poena7) sedam (od 61 do 70 poena

8) osam (od 71 do 80 poena9) devet (od 81 do 90 poena10) deset (od 91 do 100 poena

Predispitna aktivnost max min

-prisustvo i aktivnost na predavanjima 10

-vežbe (obavezne) 20

kolokvijumi (4x5 poena) 20 Ukupno 50 26

Ispit pismeni ispit (obavezan) 30 5

usmeni ispit 2050 Ukupno