preuzmite dokument klikom na ovaj link

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

П Р О Ј Е К А Т

МОГУЋНОСТИ ВИНОГРАДАРСКЕ ПРОИЗВОДЊЕ У СЕЛУ ЗЕОКЕ – СО ЛАЗАРЕВАЦ

БЕОГРАД- ЗЕМУН2009.

ОБРАЂИВАЧ ПРОЈЕКТА: Универзитет у Београду

Пољопривредни факултетБеоград – Земун

ИНВЕСТИТОР: "Удружење виноградара, винара и љубитеља вина - зеочки виногради, Зеоке“, СО Лазаревац

РУКОВОДИЛАЦ ПРОЈЕКТА:Проф. др Небојша Марковић

САРАДНИЦИ У ИЗРАДИ ПРОЈЕКТА: Проф. др Владо Личина

КОНСУЛТАНТИ:Инж. Радосав ЧворовићДипл.инж. Жељко Живковић

Руководилац пројекта:

Проф. др Небојша Марковић

Д е к а н Пољопривредног

факултета

Проф. др Небојша Ралевић

I. У В О Д

а) Значај подизања нових засада винове лозе

До пре 10-15 година виноградарство је била веома значајна грана пољопривредне производње у нашој земљи. Међутим, услед разних политичких, ратних и других дешавања на простору Србије, СРЈ и бивше СФРЈ, као и међународне изолације наше земље, те смањеној могућности пласмана грожђа и производа од грожђа на домаће и инострано тржиште, дошло је до значајног смањења површина под виноградима. Онај део становништва и привредних организација који су се бавили гајењем винове лозе, су искрчили већи део засада тог типа и услед напред набројаних разлога се преоријентисали на гајење углавном јабучастог и јагодастог воћа (јабука, крушка, јагода, купина, малина). То су били производи од стратешког значаја за нашу земљу, јер су плодови ових воћних врста били изузети из санкција међународне заједнице те су се могли извозити на страна тржишта.

Променама које су наступиле у нашем друштву поново је актуелизована потреба за обновом виноградарства у Србији. То се посебно односи на Шумадијско-великоморавски рејон који углавном обухвата подручје централне Србије јужно од Саве и Дунава у сливовима река Колубаре, Велике Мораве, Млаве. Рејон има четри подрејона: млавски, јагодински, београдски и опленачки. Опленачки подрејон обухвата венчачко, космајско, рачанско и крагујевачко виногорје. У овим виногорјима владају повољни услови за гајење винове лозе и у којима се лоза гаји од давнина. Постоје бројни историјски записи о гајењу винове лозе у овим крајевима (почев од Илира, Трачана, Келта, преко Старих Грка, Римљана, Старих Словена).

Поред значаја који проистиче из велике улоге коју грожђе и прерађевине од грожђа имају у исхрани становништва - као биолошки вредна и здрава храна за човека, почетак обнове виноградарства овог краја подстаћиће, несумњиво, и подизање нових савремених засада на имањима пољопривредних произвођача са подручја општина Лазаревац, Обреновац, Топола, Аранђеловац и др. На пословима обнове винограда, пружиће се могућност упошљавања већег броја радника. Применом најсавременије технике и технологије при подизању и нези ових засада омогућиће се едукација студената, ђака

средњих пољопривредних школа, пољопривредних произвођача и обезбедити полигон за истраживања у области виноградарства високостручних и научних радника. На крају, овим објектима употпуниће се туристичка понуда овог региона онима који желе да се упознају са најсавременијим достигнућима у гајењу винове лозе којим се постиже добијање врхунских вина овог поднебља.

б) Историјат

Општина Лазаревац административно припада региону Београда и према површини спада у четири највеће београдске општине. Она обухвата површину од 384 км² што представља 0,4 површине Србије. Административно, општина Лазаревац се граничи са три београдске општине (Обреновац, Барајево и Сопот), са три општине из колубарског округа (Лајковац, Љиг и Уб) и са једном општином Шумадијског округа (Аранђеловац).

Село Шопић је за варошицу проглашено 1882. године, убрзо после проглашења независности Србије. Брег Збеговац код Шопића, због свог идеалног положаја, привлачио је житеље варошице Шопић и досељенике са стране, што је допринело отварању занатских и трговачких радњи, задруга и кафана. Новодосељеници трговци и занатлије Збеговца желели су да оснују своју општину, па је дошло до сукоба са водећим људима из Шопића. На Лазареву суботу 1887. године у Збеговцу је одржан збор, са кога је упућен захтев Скупштини Краљевине Србије да се насељу на Збеговцу дарује име и одобри оснивање општине. Са овог збора власти Шопића су послале писмо Скупштини о неслагању, јер се до тада у Шопићу налазило седиште среза. Тек 28. јуна 1889. године Скупштина одлучује да се безименој варошици на Збеговцу да име Лазаревац. Лазаревац је добио име поводом 500 година Косовске битке, а у част српског кнеза Лазара Хребељановића. Године 1895. средиште Колубарског среза се из Шопића сели у Лазаревац. Проглашење за среско место омогућило је да Лазарева постане управно и привредно средиште ове области. Поред овога, велики утицај на развој Лазаревца имала је и раскрсница путева ка Београду, Рудник и Аранђеловац. Године 1885. Лазаревац добија срески суд и основну школу. Почетком ХХ века добија и пошту, апотеку и првог лекара.Велики утицај на развој Лазаревца имала је и изградња железничке пруге Ваљево – Младеновац, 1908. године. Статус града Лазаревац је добио на Сталној конференцији градова, одржаној 1964. године у Подгорици.

II. АГРОЕКОЛОШКИ УСЛОВИ ЛОКАЦИЈА

а) Географски положај

Општина Лазаревац заузима веома повољан географски положај. Налази се на 55 км јужно – југозападно од Београда. Простире се између 44° 16` и 44° 34` северне географске ширине и 20° 11` и 20° 28` источне географске дужине. Лазаревац лежи на прелазу из горње у доњу Колубару на надморској висини од 147 м. Повољан географски положај обезбедио је да општина има добру саобраћајну комуникацију са Београдом и централном Србијом преко Ибарске магистрале и пруге Београд – Бар.На подручју општине Лазаревац издвајају се следеће целине: Равничарска зона , до 100 m надморске висине, захвата 15 – 20 % територије на северозападном делу општине (сливно подручје реке Колубаре). Њене карактеристике су плодност зељишта, плавност терена и висок ниво подземних вода. Ова зона пружа највеће погодности за развој пољопривреде.Нижа шумадијска зона - брежуљкаста зона, од 100 до 200 м надморске висине, захвата највећи део општине (65 % територије) . Карактеристике ове зоне су: мала нагнутост терена, незнатно изражена расчлањеност рељефа, еризивност терена и нестабилност падина као и мање температурне осцилације у зимском периоду. Према макрорејонизацији значајна је могућност сеизмичких појава и активности већих степена (8-9 МЦС). Природни потенцијали су: налазишта лигнита, минералне сировине, кварцни песак и ватростална глина у Барошевцу, Рудовцима, плодна земљишта уз распрострањеност шумских површина, подземни водни потенцијали мањег капацитета.Виша шумадијско – брежуљкаста зона, изнад 200 m , заузима средишњи простор јужног дела општине (20 % територије). Има веома богат шумски фонд, на додир две различите природне целине – колубарске равнице и западног руба шумадијских површи. Посебну природну целину чине брда која затварају Лазаревац с југа и истока. Овом подручју припада и атар села Зеоке који се наслања на опленачко виногорје.

б) Геолошке карактеристике терена

Подручје општине је изграђено од различитих стена, како у погледу геолошке старости и начина појављивања, тако и у погледу њиховог петрографског хемијског састава. У геолошки најстарије стене убрајају се палеозојски кристаласти шкриљци, затим тријарски и кредни кречњаци, пешчари и лапорци. Од ових стена изграђени су брдовити делови терена: Стубички и

Крушевачки вис, Ћук, Врапче брдо, Човка и др. Ниже брежуљкасте и равничарске делове терена изграђују терцијарни и квартални седименти састављени од пескова, глина, пешчара, кречњака, иловача, шљунка, инфузорске земље и угља. У бурној геолошкој прошлости овог краја сведочи велика маса излучених вулканских стена, дацита и андезита, у Рудовцима и Барошевцу, као и ерозијом откривена дубинска стена гранита у Брајковцу.

в) Рељеф

Рељеф општине Лазаревац нагнут је према реци Колубари која представља западну границу. Северозападни део општине је равничарски, а југоисточни је брдовит. У доба отицања плиоценског језера у овој области постојала су на дну језера три веће долине: долина Турије, Пештана и Оњега. Овим долинама данас теку истоимене реке.Ниске терене представљају алувијалне равни река: Колубаре, Бељанице, Турије, Пештана, Љига , као и доњих токова Лукавице, Грабовице и Оњега. Између ових равничарских терена простире се брежуљкаст терен са којих се уздижу брда: Стубички и Крушевачки вис, Старача, Разбојиште, Белин гроб, Главица, Ћук, Човка и Врапче брдо. Највишу тачку у општини представља Стубички вис са 393 м надморске висине. Најнижа тачка је на северозападној граници општине, на месту где река Колубара истиче са Лазаревачке територије, износи 90 m надморске висине.

г) Климатске карактеристике

Животна активност биљака одвија се под утицајем спољашње средине, под којом се подразумевају време и клима, земљиште, геолошка подлога и биљни и животињски организми. Еколошки фактори су у природи динамични, променљиви, узајамно повезани и делују на биљни организам као комплекс фактора. Нормалан развој винове лозе је директно условљен овим факторима. У овом поглављу ће се размотрити деловање најважнијих метеоролошких елемената на пораст и развиће винове лозе, принос и квалитет грожђа. На основу метеоролошких података, може се дати оцена погодности климатских услова успевања планираних сорти винове лозе.

Температура ваздуха: С обзиром на географску ширину и карактеристике рељефа у овбом подручју заступљена је умереноконтинентална клима. Метеоролошки подаци се узимају из метеоролошких станица у Зеокама и Каленићу, које су направљене за потребе површинских копова. Према мерењима на метеоролошкој станици Каленић, у периоду од 1974. до 1986. године, добијени су следећи подаци: средња

дневна температура ваздуха – зима 1,7 °С, пролеће 10,1°С, лето 19,5°С, јесен 10,6°С. Средње месечнe температуре су најниже у јануару (+ 0,5°С), а највише у јулу и августу (19,8°С), апсолутна минимала температура ваздуха регистрована је у јануару и изнисила је -20,6°С. У години има свега тридесетак дана са температурама испод 0°С. Средњи број смрзнутих дана, са регистрованом минималном температуром испод 0°С, износи око 74 дана (по месецима: јануар- око 24 дана,фебруар-око 17 дана, март- око 17 дана, април- око 11 дана, октобар- око 2 дана, новембар-око 7 дана, децембар- око 16 дана).

Температура земљишта: Према подацима мерења температура земљишта, на дубини 50 cm од површине терена, добијени су следећи резултати:

Није регистровано замрзавање тла на овој дубини. Најнижа регистрована температура земљишта износила је 2,2°С у јануару, а највиша регистрована износила је 23,1°С у августу.

Падавине: Анализирајући податке о падавинама узетих са станице Каленић, за период 1974-1984, запажа се да су максималне дневне падавине у јуну месецу, а минималне дневне падавине у јануару месецу. Највеће месечне падавине у јуну са количином 170 mm, а најмање у зимским месецима износе 83,5 mm. Општа карактеристика временског распореда падавина указује на расподелу падавина својствену континенталном климатском режиму.

Ветрови: Најчешће се јављају ветрови правца пружања северозапад, југоисток и запад. Брзина ветра креће се 0,1 до 6,5 m/s.

д) Хидролошке карактеристике

Реке: На територији општине Лазаревац реке припадају сливу Колубаре. Колубара је притока Саве и настаје од Обнице и Јабланице, 1 km узводно од Ваљева. У Саву утиче источно од Обреновца. Дуга је 86,4 km, а површина њеног слива је 3 641 km. Има широку алувијалну раван, која достиже ширину и до 3 km. Мали генерални пад реке Колубаре од 0,15% и велика количина наноса узрочници су неустаљеног тока реке. Производ тога била су честа меандрирања реке, при чему се стварао велики број мртваја и замочварених терена. Колубара тече дуж целе западне стране општине Лазаревац. Љиг је највећа десна притока Колубаре, дуга 33 km. Тече проширеном долином која се постепено сужава према ушћу. Љиг чини југозападну границу општине Лазаревац, а са територије ове општине прима притоке Оњег и Грабовицу. Лукавица је речица која протиче кроз Лазаревац. Извире испод стубичког виса и улива се у Колубару. Пештан је добио назив по веома песковитом кориту. Извире на северној страни Букуље.Тече правцем југоисто- северозапад. После 33 km тока, улива се у Колубару код Вреоца. Турија извире испод Космаја. Дуга је 36 km улива се у Колубару. Од притока она прима Сибничку реку, Сеону и Бељаницу. Ранији проблеми ових река, везаних за промене тока и честа меандрирања, искљичени су регулацијом и измаштањем већине поменутих река у доњим токовима.

Језера: На подручју општине изграђено је вештачко језеро Очага у непосредној близини града Лазаревца. Вештачка језера Пркосава и Миросаљци настала су у депресијама природног терена са одређеним потребама. На одлагалишту п.к. Поље „Д“ настало је преко 10 језера у депресијема нерегулисаног одлагалишта. Предпоставља се да на подручју одлагалишта постоји више језера. Овај простор није довољно истражен. Будућом технолошком рекултивацијом планира се формирање више језера на просторима активних површинских копова. За потребе формирања новог површинског копа Поље „Е“, изградиће се 4 акумулације у сливу реке Пештан, узводно од Рудоваца. На територији општине Лазаревац постоји већи број мањих језера и бара која су настала од старих корита реке Колубаре и њених притока, такозване мртваје, док су нека настала по основу експлоатације угља или песка.

Подземне воде: Овај крај је богат подземним водама. У песковито- шљунковитим седиментима терцијара и квартара егзистира више водоносних слојева: издан у алувијалним песковима и шљунковима издан у шљунковима и песковима језерске терасе издан у горњепонтским слојевима међуугљени водоносни слој, у слоју песка између l и ll

угљеног слоја

подински водоносни хоризонт у доњепонтским песковима, испод угљене серије

На подручју источног и југоисточног дела општине Лазаревац регистроване су и појаве термоминералних вода у виду извора. Истражним бушењем на овим локацијама и подручју Колубарског угљеносног басена утврђене су значајне количине термоминералних вода. Заједничке карактеристике минералних вода по ободу Колубарског угљеносног басена (Рудовци, Крушевица, Брајковац, Чибутковица) јесу угљене киселе воде, минерализације преко 2 g/l. У оквиру Колубарског угљеносног басена регистроване су појаве мало минерализованих подземних вода. Самоизливање термоминералних вода је 5 l/s , а могућност експлоатације вода је 2-3 пута већа.

ђ) Природна земљишта колубарског басена

Разноврсност педогенетских чинилаца даје мозаичан педолошки покривач где су заступљена природна земљишта: гајњача и псеудоглеј са прелазним стадијумима, смоница, ливадско земљиште, ритска црница, минерално-барско (мочварно) земљиште, алувијални, алувијално-делувијални и делувијални наноси различитог порекла. Набројени типови земљишта припадају групи климатогених и топогених земљишта која се јављају са одређеном правилношћу. Природна земљишта немају битног утицаја на карактеристике садашњег површинског дела солума спољних одлагалишта, јер није вршено селективно одлагање, па су депонована најчешће у дубље слојеве и нису од значаја за развој спонтане и антропогене вегетације.

Табела 1. Уништена земљишта општине Лазаревац

Место Тип БонитетКласа

ha Коп Депонија Укупно

Зеоке 1. Псеудоглеј обрончани 4 3272. Псеудоглеј еродиран мала површина

5 15

3.Хипоглеј 3 84 358 65 426

У наредној табели изнети су подаци о структури пољопривредног земљишта на територији општине Лазаревац.

Табела 2. Структура коришћења пољопривредног земљишта за 1979, 1995, 2004. годину.

Година 1979 1995 2004Пољопривредна површина 27.075 24.056 22.926Обрадиве површине 25.554 22.530 21.501Оранице и баште 20.404 17.797 17.219Воћњаци 2.035 1.880 1.758Виногради 173 87 62Ливаде 2.942 2.766 2.462Необрадиве површине 1.522 1.526 1.425Извор података: Завод за статистику.

У прегледу заступљености појединих воћарских култура на подручју општине, види се у доњој табели да је производња грожђа на нивоу 7,2 % од укупних количина произведеног воћа. Највећи део ових количина произведен је на територији села Зеоке и околних села са сличном топографијом терена.

Табела 3. Заступљеност воћарских култура

Тип културе Производња у t %Трешња 388 3.34Вишња 631 5.43Кајсија 391 3.36Шљива 6767 58.23Бресква 456 3.92Ораси 407 3.50Јабуке 804 6.92Крушке 545 4.69Дуње 161 1.39Јагоде 153 1.32Малине 82 0.71Грожђе 837 7.20Укупно 11622 100.00

Извор података: Статистички годишњак Београда-2004

ЗЕМЉИШНИ УСЛОВИРастење и развиће биљака су тесно повезани са физичким,

хемијским и биолошким особинама земљишта. Познавање састава и особина земљишта, као и тока физичко-хемијских и биолошких процеса у њему посебно је важно за разумевање развоја кореновог система чокота винове лозе.

Типови земљишта заступљени на овој локацији су довољно дубоки, различитих физичких својстава. Парцеле на којима ће се, подизати виноград су повољних физичких особина.

Катедри за агрохемију и физиологију биљака пољопривредног факултета и Универзитета у београду достављен је већи број узорака земљишта са подручја села Зеоке, који представљају узорке са парцела намењених подизању нових винограда или се ради о постојећим засадима. Узорковање је обављено са дубине од 0-30 и 30-60 cm и представљају просечне узорке са парцела.

Општи агрохемијски показатељи земљишне плодности, као што је киселост земљишта (pH), садржај хумуса, приступачни азот (NH4,+ NO3), као и садржај приступачног фосфора и калијума указују да се ради о земљишту типа гајњаче, што, генерално одговара захтевима винове лозе као културе.

Оно што је заједничко за све анализиране парцеле је предлог поправке pH вредности, коју би требало на свим парцелама свести на 5,5 (pH у KCl-u). To би се урадило применом тзв. „умерене калцификације“, односно применом 4-5 t/ha „њивала“.

Обезбеђеност органском материјом (садржај хумуса) је ниска и креће се од 0,74% до 2,33%, па би, при припреми земљишта за садњу или при његовом редовном одржавању, било потребно увећати њен садржај. Високе дозе органске материје којом би се повећао ниво хумуса нису ограничене, али орјентације ради, по ha се уноси и око 50 t добро згорелог стајњака пред садњу винограда, а током одржавања око 20-30t/ha сваке треће, четврте године.

Углавном, висок ниво органске материје тесно корелира са асдржајем укупног азота, па је ниво укупног азота од 0,049% до 0,161%, и говори о земљиштима која су врло слабо до средње обезбеђена овим елементом, тако да је и потенцијал овог земљишта за исхрану биљака азотом у процесу минерализације низак или занемарљив (<0,1% земљишта су сиромашна укупним N, 0,1-0,2% средње обезбеђено). У узорцима је испитан и однос угљеника са азотом (нижи је од 10:1), што указује да се органска материја у овим агроеколошким условима успешно минерализује, па је и унос органске материје пожељан.

Кад је фосфор у питању, произилази да су анализама утврђене мале количине овог елемента. Препоручљиво је да се ниво фосфора коригује применом течних ђубрива (у садњи), тзв. „стартера“, са формулацијама од 44% до 52% фосфора.

У наставку текста дат је преглед анализа земљишта неколико произвођача села Зеоке:

1. Власник Ранковић Бранка

Табела 4. Агрохемијске карактеристике узорака земљиштаДубин

аpH pH Хумус Укупан N C/N

cm u H2O uKCl % % 0-30 6,11 4,61 2,29 0,160 8,3:130-60 4,92 3,51 1,53 0,117 7,6:1

Дубина

NH4 NO3 NH4+NO3 kgN/ha P2O5 K2O

cm mg/kg mg/kg mg/kg kg/ha mg/100g

mg/100g

0-30 6,0 10,7 16,7 75,15 4,6 20,030-60 6,7 10,1 16,7 75,15 9,9 24,2

150,3

Пошто претпостављамо да се на овој парцели планира виноград, потребно је применити течна ђубрива типа стартера. На јесен планирати примену формулације 10 :30 :20, са којом би се унело 90 kg чистог фосфора.

2. Власник Мартиновић Срђан

Табела 5. Агрохемијске карактеристике узорака земљишта

Дубина

pH pH Хумус Укупан N

C/N

cm u H2O uKCl % %0-30 5,50 4,12 2,15 0,137 9,1:1

Дубина



mg/100g

0-30 14,1 17,4 31,50 141,75 30,4 35,9Наведене мере калцификације и уношења органске

материје су апсолутно примењиве на овој парцели. Ради бољег ожиљавања калемова препоручује се примена 1,5% раствора стартера.

Власник Живановић Зоран


Дубина


C/N

cm u H2O uKCl % %0-30 5,72 3,82 1,50 0,097 8,9:1

Дубина


cm mg/kg mg/kg mg/kg kg/ha mg/ mg/100g

100g0-30 6,0 6,7 12,7 57,15 1,3 13,3

Овде је калцификација неопходна као и унос органске материје, како због pH тако и због нивоа P који ће се при примени креча повећати за минимум 2-3 mg/100g.

Власник Срђановић Зоран


Дубина

pH pH Хумус Укупан N C/N

Cm u H2O uKCl % %0-30 5,89 4,47 2,30 0,130 10,2:1

Дубина


Cm mg/kg mg/kg mg/kg kg/ha mg/100g

mg/100g

0-30 9,4 12,1 21,5 96,75 17,5 26,2Препорука за калцификацију и на овој парцели остаје,

мада је ситусација са органском материјом повољнија у односу на претходну парцелу. На основу нивоа фосфора и калијума, види се да су на овој парцели дуже време примењивана минерална ђубрива.

Власник Дамјановић Бранко


Дубина


C/N

Cm u H2O uKCl % %0-30 5,30 3,11 0,74 0,049 8,8:1

Дубина



mg/100g

0-30 10,1 3,4 13,5 60,75 3,7 7,7На овом земљишту је неопходна калцификација и

додавање стајњака. Поред овога, у јесен додати 400 kg формулације 10 :30 :20, што ће се наставити и следеће године,

пошто је ово узорак са изразитим недостатком калијума (450kg/ha).

Власник Милојевић Милован


Дубина


C/N

Cm u H2O uKCl % %0-30 6,34 5,16 2,23 0,161 8,0:1

Дубина



mg/100g

0-30 16,8 21,4 38,2 171,90 1,5 23,7

Препоруке за корекцију pH важе и за ову парцелу.

Табела 10. Агрохемијске карактеристике засада старости 14 година

Дубина


C/N

cm u H2O uKCl % %0-30 5,64 4,10 1,85 0,129 8,3:1

Дубина



mg/100g

0-30 13,4 12,1 25,5 114,75 4,3 18,4

Препоручује се калцификација, а поред фосфора недостаје и калијум, који се може унети са калијум сулфатом (K2SO4) (oko 80 kg K2SO4/ha). Следеће јесени планирати примену 90 кг чистог фосфора са ђубривом типа 10 :30 :20.

Taбелa 11. Агрохемијске карактеристике засада старости 45 година

Дубина

pH pH Хумус Укупан N C/N

cm u H2O uKCl % %0-30 6,26 5,22 2,23 0,150 8,6:1

Дубина



mg/100g

0-30 11,4 8,0 19,4 87,30 7,0 20,9

Годишња прихрана са 60 kg N/ha KAN-ом.

Власник Милојевић Владан


Дубина


C/N

cm u H2O uKCl % %0-30 5,92 4,18 1,68 0,110 8,9:1

Дубина



mg/100g

0-30 10,1 4,0 14,1 63,45 0,5 16,9

Углавном важе све препоруке које су дате за заснивање засада.

Власник Мартиновић Зоран


Дубина


C/N

cm u H2O uKCl % %0-30 5,04 3,58 2,31 0,134 10,0:1

Дубина



mg/100g

0-30 10,7 11,4 22,1 99,45 16,7 23,3Посебну пажњу треба обратити на pH вредност овог

земљишта и извршити његову поправку.

Власник Чворовић Радосав


Дубина


C/N

cm u H2O uKCl % %0-30 5,54 3,95 1,47 0,120 7,1:1

Дубина



mg/100g

0-30 12,7 6,0 18,7 84,15 1,0 17,6Иако је изведена калцификација, ефекти се не виде.

Потребно је поновити поступак са уношењем добро згорелог стајњака, а садњу обавити према раније датим препорукама уз примену течних ђубрива.

IV. ТЕХНОЛОГИЈА ПРИПРЕМЕ ЗЕМЉИШТА НАМЕЊЕНОГ ПОДИЗАЊУ ВИНОГРАДА

1. ПРИПРЕМА ЗЕМЉИШТАОдабранe парцеле за подизање винограда су у претходних

неколико година коришћене за гајење ратарског биља, воћњака, винограда или шумског биља.

На основу анализе педолошких и агрохемијских карактеристика земљишта, предвиђене су следеће мере припреме земљишта.

1.1. Регулациони радови

Крчење и равнање теренаНа парцелама где има вишегодишњих дрвенастих биљака,

стена и крупног камена, указује се потреба за њиховим крчењем, одвожењем камена и чишћења терена. По ободима стрмијих парцела ископати одводни (сливни) канал потребан за спречавање ерозије земљишта.

Површину земљишта изравнати, односно обавити нивелацију и равнање терена.

1.2. Мелиоративно ђубрење Пошто је утврђена киселост земљишта толерантна за

винову лозу, при мелиоративном ђубрењу се не инсистира на његовој делимичној неутрализацији. Овим се избегава једна важна, али скупа агромелиоративна мера. У оквиру мелиоративног ђубрења, према агрохемијским анализама, обавезно је уношење одговарајуће количине хранива које ће се додати при самој садњи калемова винове лозе.

При каснијој експлоатацији засада потребно је имати минимално 40 kg N/ha у профилу 0-60 cm, који би потицао од органских или минералних ђубрива. Пошто се планира и примена стајњака, који реално садржи мало храњивих елемената (0,5% N, 0,23% P2О5 и 0,5% К2О), он, ипак, остварује дугогодишњи утицај на потенцијал укупног N, који би тако током наредних вегетација при минерализационим процесима делом постао доступан и биљкама (8-10%). То би задовољило планиране потребе за минералним азотом са наведених 40 kgN/ha. Ова количина би се примењивала и у току пуне експлоатације засада. При експлоатацији винограда ниво фосфора и калијума би се редовито контролисао, тако да би се дозе ђубрива одређивале само према стварним критеријумима потреба за овим елементима.

1.3. Риголовање земљиштаРиголовање је обавезна мера припреме земљишта за

подизање винограда. Обавља се помоћу јаких трактора и великих раоника (риголера), који захватају и преврћу земљиште до дубине од 100 cm. Тиме се омогућава мешање земљишта до ове дубине, али истовремено и поправка физичких особина земљишта.

Са риголовањем се започиње у августу месецу, па је неопходно приступити овој операцији како би се земљиште до пролећа довољно уситнило и слегло. Уколико се благовремено не обави риголовање, онда се препоручује дубоко риперовање (80-100 cm) помоћу вибрационих подривача, како би се омогућило растресање земљишта и уз накнадно дубоко орање земљиште ће бити припремљено за садњу калемова у пролеће 2009. или 2010 године.

1.4. Непосредна површинска обрада и ситњење земљишта пред садњу

У периоду после обављеног риголовања или риперовања, долази до ситњења и слегања земљишта, које се одвија под утицајем киша, ветрова, снега и зимских мразева.

На неколико дана пре почетка сађења лозе у пролеће, врши се непосредна припрема земљишта за сађење, која се састоји у ситњењу преосталих крупнијих земљишних агрегата (грудви) и поравњавању извесних малих неравнина. Ово се ради помоћу тањирача, култиватора, дрљача и ротофреза.

Да би се постигао што бољи квалитет ових радова, треба их обављати по просушеном земљишту.

2. УРЕЂЕЊЕ И ОРГАНИЗАЦИЈА ЗЕМЉИШНЕ ТЕРИТОРИЈЕ

У циљу постављања и извођења правилне организације територије у винограду, неопходно је располагати са тзв. ситуационим планом, односно геодетским снимком парцеле са вертикалним и хоризонталним координатама, односно представом. С обзиром да овакав план парцела углавном не постоји, неопходно је да се правовремено приступи изради оваквих планова у којима се даје оријентациона организација територије у којој се предвиђа и унапред дефинишу: размак сађења лозе између редова и измеђучокота у реду, оријентација - правац редова у односу на пад терена, дужина редова, локација путева и стаза за кретање механизације и радника и сл. Имајући у виду да се ради о потенцијалним површинама око 100 ha, то ће се моћи сасвим квалитетно обавити на 20-30 дана пре садње калемова у будућим виноградима.

Равничарско земљиште и уједначен благи пад терена омогућавају рационалну организацију територије у будућим виноградима. Узимајући у обзир топографске карактеристике терена, правац и јачине преовлађујућих ветрова и захтеве винове лозе у погледу светлости и експозиције терена, извршиће се организација територије која ће бити приказана на ситуационом плану.

2.1. Парцелација пројектоване површинеОдабране површине требају бити издељене на одговарајући

број табли. Свака табла представља засебну целину на којима

ће се обављати једнолична сортна агротехника. Табле су ограничене путевима или окретним стазама.

2.2. Путна мрежаЗа несметано кретање механизације и радника, а посебно

ради што рационалнијег искоришћавања продуктивне површине винограда (нето површине) предвиђа се изградња следећих путева и стаза:

- централни путеви-стазе ширине најмање 4-6 m који воде од асфалтних путева према постојећим и будућим виноградима и највишим котама парцела као и местима где ће се налазити винарије са свим прерадним, смештајним, магацинским и услужним просторима.

- на крајевима парцела оставиће се путеви ширине 8 m, који ће омогућити кретање механизације у оба правца, а истовремено ће служити и као обртне површине за тракторе са прикључним машинама при изласку и уласку у редове.

- на бочним странама парцела, оставиће се обилазни путеви ширине 8 m, за кретање механизације и радника.

- између сваке 2 табле оставиће се попречне стазе ширине најмање 6 m, које ће омогућити кретање радника и машина при уношењу ђубрива и изношењу обраног грожђа из појединих табли.

Предвиђена путна мрежа не треба да заузима више од 10% од укупне површине винограда.

2.3. Правац, подужни пад и дужина редоваИмајући у виду пад терена, који у просеку не прелази 5% -

8%, то се као најповољнији правац редова предлаже да редови иду у правцу пада терена. На тај начин се омогућава несметана примена механизације и смањује површинска ерозија земљишта, уз истовремено веће акумулирање кишних падавина у земљишту. Осим тога, облик и димензије парцелА (дужина и ширина) на овај начин омогућавају да се у истом правцу формира већи број табли, што доприноси рационалној примени механизације, пошто се машине крећу из једне у другу парцелу и постижу већи учинак при обради, ђубрењу, заштити и зеленој рездиби лозе.

Размак између редова износио би 2,5 - 3 m, што омогућава несметано кретање трактора са прикључним машинама на овом благо нагнутом терену, и то без обзира да ли је земљиште суво, умерено влажно или влажно, а да не долази до проклизавања атомизера и других прикључних машина. Унутар редова, размак између чокота износиће 1,0 m. На тај начин број чокота по нето површини од 1 ha износиће 3500 - 4000, а хранидбена површина сваког чокота износи 2,50 -3 m2. На тај се начин овај размак усклађује и са вегетативним потенцијалом чокота одабраних сорти и њихових клонова за гајење, који имају од средње бујне до бујне чокоте.

V. ИЗБОР САДНОГ МАТЕРИЈАЛА И ТЕХНОЛОГИЈЕ САЂЕЊА ЛОЗЕ

За потребе подизања нових винограда садни материјал је погодно набавити у Италији, Француској, Немачкој или код домаћих произвођача, али искључиво сертификованог, безвирусног материјала.

За потребе сађења винограда, потребно је по 1 hа 4000 калемова I класе. Осим тога, за евентуално попуњавање празних места у винограду на крају I године, треба још 3-5% калемова, што значи да ће се у првој години, приликом садње калемова у пролеће и приликом попуњавања празних места ујесен, обезбедити око 4200 калемова по hа нето површине винограда. У поступку признавања евентуално новоинтродукованих сорти и клонова потребно је обезбедити и одговарајућу количину калемова ради испитивања у лабораторијским условима пред царинским и инспекцијским органима у складу са прописима Министарства пољопривреде и водопривреде Републике Србије (око 60 до 100 калемова од сваког новоинтродукованог клона).

Сађење се обавља по топлом времену и на умерено влажном земљишту, након просушивања површинског слоја земљишта и отицања сувишне воде из ових слојева и слојева испод 50 cm.

Непосредно пре сађења потребно је извршити обележавање путева, парцела, редова и садних места сваког калема, односно будућих чокота винове лозе. Обележавање се обавља помоћу геодетских иснструмената (теодолит, и сл.), при чему се као маркери користи коље на крајевима редова, а за обележавање

садних места користе се кочићи или прекраћени леторасти или ластари заостали после резидбе воћака и винове лозе.

С обзиром на особине земљишта на одабраној парцели, као и на основу расположиве механизације, као најповољнији начин сађења калемова се истиче сађење у јамиће*.

Јамић се отвара помоћу ашова (риља) поред сваког маркера, увек са његове доње стране, водећи рачуна да сви јамићи буду усмерени у истом правцу у једном реду. Дубина јамића износи око 40 cm, као и његова ширина.

У отворени јамић ставља се по 1 припремљен калем. На дно јамића направи се мала хумка од трошне и влажне земље, преко које се распоређује коренови калема у свим правцима. Калем се поставља мало укосо, тако да му вијока и спојно место буду поред постављеног маркера. У односу на нагиб терена, корен је увек са ниже стране падине. Уколико је терен раван онда се корен оријентише према јужној сунчаној страни парцеле. Спојно место се фиксира руком, тако да буде 1 до 2 cm изнад површине уравњеног земљишта. Онда се сипа растресита и умерено влажна земља до средине јамића, која се затим добро притиска ногом (нагази, утаба) како би се ваздух истиснуо из простора око коренова. Након тога, у сваки јамић се сипа по 3-5 литара воде, тако да се око коренова направи фил, тј. скрама од влажне земље. Након што се вода потпуно упије, посипа се NPK ђубриво (60-80 g по јамићу), а онда се јамић до врха испуњава са мешавином земље и 3-4 kg добро згорелог стајског ђубрива. Након поновног гажења и сабијања земљишта, по површини се растура 3-5 cm трошне и влажне земље, како би се спречило стварање капилара и брзо испаравање воде из јамића.

У случајевима када се користе парафинисани калемови не образује се хумка, јер парафин игра сличну улогу као хумка спречава брзо кретање пупољака зимског окца и рано развијање нових зелених ластарића. Ако се користе непарафинисани калемови, онда је неопходно да се образује хумка која прекрива калем тако да се изнад пресека на ластару налази још 3-5 cm трошне земље.

За дезинфекцију јамића и спречавања развоја штеточина у земљишту, које могу да оштете корен и младе ластариће, користе се инсектициди. Они се посипају по дну и зидовима отвореног јамића, као и по површини земљишта око посађеног калема и пречнику од 20-30 cm. За сваки јамић се употреби око

20 g инсектицида, као што су: фенитротион (препарати акотион Г-5, галатион Г-10. фенитротион), фоксим (препарати Г-5 и Г-10), Линдан (прпарати линдан Г-1, Геолин Г-1.5) и слични земљишни инсектициди. Њиховом применом предупређује се појава и развој жичњака (Elateroidae), грчица (Scarabaeidae) и совица (Noctuidae). Ове штеточине су полифагне, хране се кореновима и надземним изданцима многих биљака, па могу да оштете и винову лозу. Пошто су у претходном периоду на неким парцелама гајене њивске биљке (житарице) може се очекивати њихова појава.

Други предвиђени начин садње калемова је уз помоћ хидробура (хидросонде) којим ће се моћи знатно брже обавити садња уз нешто теже мере агромелиоративног ђубрења. Наиме, неопходно је обезбедити раствор хранива којим ће се истовремено са водом додати у отвор направљен хидросондом.

______________________

*Комплетан поступак садње у јамиће или хидросондом се изоставља уколико се обезбеди машина за садњу калемова која је са учинком од 3-4 ha на дан. Машинском садњом се обезбеђује ласерско навођење које има за резултат брзу, ефикасну и прецизну садњу, (то се поготову односи на идеални размак између редова и чокота у реду). Препорука је да се у примени машинске садње калемова сви поступци мелиоративног ђубрења сведу на примену водно растворљивих компоненти које ће се додавати у раствору воде непосредно после изведене садње. Наиме, при машинској садњи је обавезна мера заливања засађених калемова са одговарајућом количином воде (5-10 l/садном месту), како би се истиснуо ваздух из земљишта и тиме земљишне честице оствариле најбољи могући контакт са кореном калемова и тиме био подстакнут бољи пријем калемова. Мелиоративно ђубрење кроз додавање течних ђубрива, тзв. "стартера" представља идеалну варијанту ђубрења при машинској садњи калемова. Количине и дозе ових типова ђубрива предложене су у одељку "Земљишни услови".

VI. АГРОТЕХНИКА У МЛАДОМ ВИНОГРАДУЗа правилан развој младих биљака винове лозе у винограду

неопходно је у току I, II, и III године предузети многе мере ради обраде земљишта и уништавање корова, обезбеђења довољно хранљивих елемената у земљишту за исхрану винове лозе, заштите лозе од болести и штеточина, постављање наслона и сл. Тиме се омогућава правилан развој чокота, формирање узгојног облика и ступање на род у трећој години старости.

1. РАДОВИ У ПРВОЈ ГОДИНИ Како смо истакли у делу о садњи, у овом винограду се

предвиђа садња у јамиће, без прављења хумки или механизовано - машинском садњом.

Обрада земљишта. Одмах по завршетку садње, треба извршити површинску обраду ради растресања угаженог земљишта. За ову сврху се могу користити тањираче, култиватори или ротационе ситнилице. У случају веће збијености земљишта потребно је најпре обавити плитко орање, а затим тањирање. Поред сваког чокота треба побити по 1 колац. Овај колац ће служити за заштиту младих посађених калемова, а истовремено и као наслон за везивање ластара у току прве и друге године. Обрада земљишта у првој години је редовна мера и спроводи се у 5-6 наврата, зависно од развоја коровских биљака. Поред механизоване обраде потребно је 3-4 пута обавити и прашење земљишта мотиком непосредно око чокота.

Наводњавање - заливање младих биљака. У циљу што бољег пријема и растења младих биљака, неопходно је обавити 3 до 5 заливања (уколико дође до појаве сушног периода), тако што ће се поред сваке биљке сипати по 5-6 литара воде.

Зелена резидба и везивање ластара. У првој години обично нема потребе за извођење зелене резидбе. Ипак, ако се на чокотима развије већи број ластара, то је потребно да се обави лачење и оставе само по 2 ластара. Ове ластаре треба везивати за колац упоредно са њиховим порастом, што ће омогућити њихово добро сазревање и мању појаву гљивичних болести.

Ђубрење. У случају примене свих мера ђубрења у току припреме земљишта и садње калемова, у првој години се не предвиђа други вид ђубрења.

Уклањање брандуса. С обзиром да се саде прафинисани калемови без образовања хумке, то се не очекује већи развој брандуса. Ипак, уколико се појаве, треба их редовно сасецати приликом прашења земљишта око чокота и везивања ластара.

Постављање наслона. До краја прве године треба поставити комплетан наслон у винограду.

Попуњавање празних места. Попуну празних места треба обавити у току новембра месеца, а најкасније до краја марта следеће године. Попуна се врши калемовима "екстра" класе. Садња се врши у јамиће, уз обавезно ђубрење са 2-3 kg стајњака и 50-80 g NPK ђубрива.

Резидба и загртање лозе. Резидба се може обавити у новембру, након опадања лишћа непосредно пре загртања, или у пролеће после одгртања.

Пре наступања зимских мразева треба обавити загртање младих чокота, и то делимично приликом јесењег дубоког орања "на разор" , а делимично и мотиком приликом корекције механизованог загртања.

Заштита лозе од болести и штеточина биће приказана заједно за прву, другу и трећу годину.

2. РАДОВИ У ДРУГОЈ ГОДИНИУ пролеће друге године први радови се односе на одгртање

лозе, завршетак резидбе и завршетак постављања наслона у винограду.

Одгртање лозе треба обавити средином марта месеца, како не би дошло до труљења окаца испод влажне и топле земље. При одгртању треба пажљиво мотиком открити чокот испод спојног места и оштрим маказама одсећи брандусе уколико постоје.

Одмах после одгртања обавља се резидба, тако што се на чокоту оставља само један кондир са 2 окца.

Након кретања ластара, на сваком чокоту треба оставити само по 2 или 3 ластара, како би они постигли што бољи пораст и сазревање. Зато се при лачењу вишак ластара уклања, а 2 до 3 остављена ластара треба везати за колац. Везивање ластара треба наставити током године и вршити га на сваких 40-50 cm дубина њиховог пораста.

Обрада земљишта ће се вршити у више наврата. Поред пролећног дубоког орања "на слог" при одгртању винограда,

обавиће се још 4-6 плитких механизованих обрада у међуредним просторима и унутар редова између чокота. Земљиште непосредно око чокота треба обрађивати мотиком у 4-6 наврата, зависно од развоја корова.

Ђубрење у другој години, треба вршити на основу утврђивања залиха приступачног минералног азота у земљишту, у пролеће пре кретања лозе. На основу тога ће се одредити потребе за евентуалним уношењем ђубрива. Загртање лозе мора се обавити у јесен друге године, а ради заштите младих чокота од измрзавања и исушивања током зиме.

3. РАДОВИ У ТРЕЋОЈ ГОДИНИУ трећој години су знатно обимнији послови око извођења

зелене резидбе и формирања узгојног облика. Обрада земљишта ће се обавити механизовано, уз прашења мотиком око чокота, али без употребе хербицида за уништавање корова.

У току летњих месеци ће се по потреби применити 2-3 фолијарна прихрањивања лозе са одговарајућим течним NPK + Zn + B ђубривом, а у јесен пре дубоке основне обраде земљишта обавиће се ђубрење стајњаком, глистењаком, компостом или другим органским ђубривом у количини која ће се утврдити претходном анализом земљишта.

У овој години се предвиђа и прва берба грожђа, јер се очекује први род грожђа од око 2-3 тоне по hа. Због тога је неопходно да се по могућству формира и систем за наводњавање винограда како би се обезбеђењем потребне влажности земљишта осигурао не само нормалан развој и развиће младих биљака, већ и да се осигура и добијање и одговарајући приноса квалитетног грожђа.

4. ЗАШТИТА МЛАДОГ ВИНОГРАДА У I, II И III ГОДИНИ

Штетни организмиОд патогена који су економски значајни у младом

винограду истичемо: Uncinula necator - проузроковач пепелнице, Plasmopara viticola - проузроковач пламењаче. Оба ова патогена треба хемијски сузбијати, с тим што се пепелница редовно јавља. Углавном доводи до исцрпљивања биљака, али ако се виноград запусти може да изазове и смањење вегетативног раста. Појава пламењаче зависи од услова за

остваривање зараза и када се они испуне може значајно да умањи асимилациону површину и вегетативни раст биљака.

ШтеточинеОд штеточина, које могу имати економски значај током

вегетације истичемо ларве Elateridae (жичњаке), ларве Melolontidae (грчице) и Grullotapidae (ровце, посебно када се користи стајњак). Ове штеточине су посебно бројне када се виноград подиже после разоравања ливада, луцеришта и детелиништа. Бројније су и када се виноград подиже иза стрних жита, што се посебно осећа у другој години.

Код младог винограда економски значај могу имати и разне Othyorinchus врсте, посебно ако је млади виноград у близини луцеришта. Поред њих, локално могу бити значајни Bycticus betulae (цигараш) и разне гусенице Boarmia, Agrotis и Mamestra (изазивачи голобрсти) и то само на почетку вегетације.

КоровиКад су корови у питању већи економски значај имају

вишегодишње траве: сирак (Sorghum Halepense), пиревина (Agropyrum repens) и зубача (Cynodon dactylon). Економски значајни су и вишегодишњи широколисни корови: паламида (Cirsium arvense), купина (Rubus ssp.), (Convolvulus ssp.), и други.

Већи економски значај могу имати и једногодишњи широколисни корови као што су: Amarantus ssp., Polygonum sp., Chenopodyum sp. и други.

5. МЕРЕ ЗАШТИТЕ И ДИНАМИКА ЊИХОВОГ СПРОВОЂЕЊА

Земљиште пре садњеПре садње винове лозе, најбоље у претходној вегетацији,

треба сузбити све вишегодишње корове и то коришћењем тоталних транслокационих хербицида (нпр. глифосата).

Пре садње, а најкасније са садњом треба сузбити и земљишне штеточине (Elateridae, Scarabidae и др.). Кад је сузбијање ових штеточина у питању могућа је примена земљишних инсектицида пре садње, односно у предусеву или уношење инсектицида приликом садње, када се препоручује уношење инсектицида само у зону корена.

Биљке током вегетације Почетак вегетације: посебну пажњу треба посветити

благовременом откривању напада разних пипа, гусеница голобрсти и акаринозних гриња. Акаринозне гриње треба сузбијати чим се открије њихово присуство а пипе и гусенице голобрсти тек када је њихова бројност велика.

Рани раст ластара: Са порастом ластара и лишћа посебну пажњу треба посветити сузбијању пламењаче и пепелнице.

Када је пламењача у питању, њено сузбијање треба базирати на прогнози услова за остваривање заразе. Прeпоручује се примена фунгицида се превентивним деловањем када се услови за појаву обољења могу са сигурношћу предвидети. Ако се деси да услови за јаче заражавање биљака настану, а да виноград није истретиран превентивним фунгицидима треба применити препарате на бази комбинације протективних и куративних фунгицида, с тим да се ови фунгициди не користе више од 2-3 пута током вегетације.

Када је у питању сузбијање пепелнице, на почетку вегетације, препоручује се употреба препарата на бази сумпора који делује и на гриње. Касније, прeпарате на бази сумпора треба смењивати са системичним фунгицидима, с тим да се системични фунгициди користе највише 2-3 пута.

Касни раст и сазревање ластара: Наставља се са заштитом лозе од пламењаче и пепелнице.

Кад је пламењача у питању, током летњих месеци опасност од овог обољења знатно се смањује или практично престаје, али пламењача може да се појави током касног лета и ране јесени. И овде третирање биљака треба заснивати на прогнози.

Опасност од пепелнице током лета, такође, је смањена а требало би и да је овај патоген сузбијен раније и да се даља заштита од пепелнице базира на превентивној примени препарата на бази сумпора. Ако се деси да се пепелница појави значајније и током лета, виноград треба санирати применом системичних фунгицида.

VII. ИЗБОР УЗГОЈНОГ ОБЛИКА И НАСЛОНА

Узгојни облици и наслони чине јединствену функционалну целину. Они треба да омогуће рационалну примену механизације у савременим виноградима обављање свих неопходних технолошких процеса, да осигурају правилан распоред ластара, листова и гроздова у односу на светлост и одвијање фотосинтезе, да смање појаву и развој гљивичних болести и штеточина винове лозе, да осигурају добијање редовних, високих и квалитетних приноса грожђа.

Избор узгојних облика и наслона највише зависи од конкретних еколошких услова и биолошких особености сорти које се гаје у појединим подручјима. Од климатских услова најзначајнији су: топлота, количина падавина, влажност ваздуха и јачина преовладавајућих ветрова. Од земљишних услова велики значај имају плодност и физичке карактеристике земљишта, а нарочито водне особине земљишта. У условима топлије климе, као и на плоднијим и влажнијим земљиштима, формирају се развијенија стабла, која са своје стране захтевају јачи и стабилнији наслон. На избор узгојног облика и наслона утичу и техничко-технолошки чиниоци као што су: примена механизације, примена наводњавања и сл. При већим размацима сађења лозе између редова и унутар њих, неопходно је примењивати узгојне облике са развијенијим стаблима (чокотима), како би се на њима приликом обављања резидбе оставио неопходан број родних окаца за доношење нормалног рода и квалитета грожђа. При наводњавању, образују се, такође, развијенији чокоти, који условљавају и коришћење јачег наслона. Од осталих фактора, приликом избора узгојног облика и наслона, води се рачуна и о биолошким особеностима гајених сорти. Бујније сорте захтевају развијенија стабла, а слабо бујне сорте чокоте мање развијености. При овоме извесну улогу игра и традиција, односно навике локалних виноградара да лозу гаје на устаљени традиционалан начин.

1. ИЗБОР УЗГОЈНОГ ОБЛИКА ЧОКОТАИмајући у виду мезоклиматске услове у подручју Сремске

Митровице и Фрушке Горе, може се извући закључак да у овом

микролокалитету постоје повољни услови за нормално растење и развиће винове лозе без обзира на висину стабла. С обзиром на одабир сорти и клонова - опредељење је за једноставним узгојним обликом који ће омогућити и једноставну резидбу и формирање, а и повољно оптерећење родним окцима. У овом случају то би била модификована амрела са нешто нижим стаблом и модификованим везивањем лукова на коме би се редовна резидба обављала по принципу двогубог Гијовог начина резидбе.

При изабраном размаку сађења лозе од 2,50 x 1,0 m, овај облик омогућава: несметану примену комплетне виноградарске механизације за обраду и ђубрење земљишта, примену наводњавања, ефикасну заштиту лозе од болести и штеточина и смањење обима ручног рада на веома рационалну меру. Узгојни облик би се карактерисао постојањем вертикалног стабла висине 90 cm и две скраћене кордунице дужине од 20-25 cm на којима би се налазио по један родни чвор на коме би се обављала мешовита резидба (Слика 14).

Формирање основног облика чокота трајао би 3-4 године након чега би се обављала редовна резидба.

а) Резидба у I годиниУ првој години на младим чокотима ће се развијати 1-2

ластара. Ове ластаре треба везивати уз коље, како би до краја октобра постигли што повољнији пораст и зрелост. Након опадања лишћа у јесен прве године у којој је изведена садња (на пример пролеће 2009. год.) вршиће се резидба једног однегованог ластара на два окца, а слабији ластар се уклања до основе.

После резидбе прави се хумка висине 25-30 cm ради заштите винове лозе од измрзавања и исушивања. Хумка се прави и у случају да се резидба не може обавити у јесен I године због неповољних услова, па се резидба помера за март месец друге године (пролеће 2010.) након одгртања лозе.

б) Резидба у II годиниТоком II године из остављених окаца кренуће два ластара

од којих слабији треба уклонити лачењем како би се потенцирао развој јачег. Такође, сви други ластари избили из суочица се током године уклањају лачењем. Када јачи ластар достигне висину 80-90 cm треба га прекратити како би се потенцирао развој горња два окца на њему или евентуално

развој заперака који ће бити основа за формирање хоризонталног дела кордунице. Основа чокота у јесен друге године мора бити загрнута за случај појава ниских зимских температура.

в) Резидба у III годиниУ пролеће треће године на основном ластару се очењују сва

окца сем вршна два уколико није постигнуто да ластари и заперци имају довољну дужину за хоризонтални део кордунице. Уколико је дужина хоризонталног дела довољна већ се у пролеће треће године ти ластари могу орезати на лукове како би донели први род. Уколико су ластари достигли већу дужину врши се њихово прекраћивање и везивање за прву жицу изнад основне за коју је причвршћена кордуница.

У наредној години од ових хоризонтално везаних ластара треба да се изврши избор оних који ће служити за лукове и кондире при редовној резидби чокота.

г) Резидба у IV годиниУ четвртој години обавља се редовна резидба која се

састоји у остављању по једног кондира на сваком краку кордунице и по један лук и то тако да они буду лоцирани што ближе вертикалном делу стабла.

При редовној резидби кондири ће се орезати на 2-3 окца а лукови на 10-12 окаца.

Укупан број остављених окаца износиће 30 (два лука од по 12 окаца и два кондира са 3 окца = 30). Ово оптерећење прерачунато по јединици површине износи 111000 окаца или 11,1 окце / m2. Овакво оптерећење ће бити у функцији биланса производње грожђа.

Резидбом остављени лукови ће се везивати на суседни ред жица под углом од 45о или полулучно савијати преко друге и везивати за прву жицу. Са вертикалног дела стабла уклањају се сви кренули ластари из слепих окаца.

Током вегетације избили ластари из зимских окаца се провлаче кроз редове двоструке жице.

Овај узгојни облик је конструисан тако да као наслон буде постављено 4-6 редова жице (алтернатива) и то једна носећа, једна једнострука за везивање лукова и две до четири двоструке за провлачење зелених ластара. То ће омогућити да шпалири буду танки, прозрачни, проветрени а то је услов да се

обезбеди добро здравствено стање засада и бољи квалитет грожђа.

2. Избор наслонаУ савременим шпалирским виноградима користе се

различити материјали за конструкцију стабилних и функционалних наслона - дуготрајно дрво, стубови од преднапрегнутог бетона, гвожђе и пластичне масе. Са еколошког аспекта, у циљу очувања еколошке средине и производње грожђа као здравствено корисне хране, најбоље је користити стубове и коље од дрвета, а жице од нерђајућих материја - инокс жице, бакарне жице, алуминијумске и пластифициране жице и сл. У пројектованом засаду се могу препоручити и стубови од метала са одговарајућим урезима за правилан распоред жица на њима. Метални стубови захтевају и нешто већи број стабилизатора по јединици површине (анкера, "сидра", ваздушних анкера и сл.).

Стубови се постављају на размаку од 6 m, и то на средини размака између чокота, што значи на око 50 cm од суседних чокота. Рупе се отварају помоћу механичког или ручног сврдла, а затим се у отворене рупе убацују стубови и учвршћују сабијањем земљишта. Имајући у виду да се ради о површини од 41,71 hа нето винограда, то је потребно да се крајњи стубови постављају вертикално или косо учвршћујући се са спољашње стране реда помоћу анкера и ленгера (сидра). На овај начин се пропорционално смањује продуктивна површина винограда, односно остаје више површине за путеве и стазе. Међутим, овакав начин омогућава бољу стабилност наслона уз олакшани начин постављања. Осим тога, омогућено је да се сузбија коров до самог стуба са спољне стране према путевима и стазама.

После постављања и учвршћивања крајњих и унутрашњих стубова, поставља се жица од инокс челика, и то дебљине 2 mm. Прва носећа жица поставља се на висини од 90, а друга на висини од 120 cm. Ове жице се провлаче кроз отворе, односно рупе које су отворене на средини стуба приликом њихове израде. Ширина отвора треба да износи 5 mm. При постављању унутрашњих стубова, мора се строго водити рачуна да сви отвори на стубовима буду строго у истом правцу, односно равни како не би дошло до кривљења жице приликом постављања и затезања. Осим ових, постављају се још 4 жице (односно 6 жица или 3 пара жица у алтернативној варијанти која ће се одредити при самом постављању наслона), и то са

леве стране стуба на висини од 150 и 180 cm, а са десне стране стуба на висинама од 160 и 185 cm. То значи да се ове 4 жице распоређују у 2 нивоа - односно 3 нивоа - (150 и 160, односно 180-185 cm), те представљају тзв. "дупле" жице шпалирског наслона. Ове "дупле" жице служе за провлачење и распоређивање зелених ластара између њих, што осигурава њихов бољи распоред и смањује трошкове везивања ластара за жице.

За конструкцију предвиђеног шпалирског наслона потребно је по хектару винограда:

- 80 крајних стубова дебљине 10x12 cm (бетонских), односно Ø 15-20 cm (дрвених), или одговарајући метални профилисани стубови;

- 584 унутрашњих стубова, - 4000 коља, дужине 1.2-1.5 m и дебљине 4-6 cm,- инокс жице промера 2 mm - 660 kg.За крајње стубове жица ће се учвршћивати обмотавањем

или помоћу специјалних навртки, у ком случају по ha треба 264 навртки - затезача (грипли и сл.).

3. Динамика подизања винограда (ОРИЈЕНТАЦИОНИ РОКОВИ)

Израда и реализација Пројекта за пoдизање винограда (са потребном инфраструктуром, изградњом објеката, винарије, економског дворишта и сл.) на имањима заинтересованих произвођача села Зеоке оријентационо ће се одвијати у следећим роковима:

Година 2009. - Истражни радови

- Обилазак имања од стране професора Пољопривредног факултета у Београду у циљу избора најповољније локације и парцела за нови виноград .

- Испитивање и анализа особина земљишта на одабраној парцели

- Прикупљање и анализа климатских података- Израда Пројекта за подизање винограда- Усвајање Пројекта и припреме за његову реализацију

- Припрема земљишта за подизање винограда (риголовање и остали регулациони радови)

Година 2010. - Сађење калемова и нега засада у I години

- Организација територије - обележавање парцела, путева, редова и садних места

- Обезбеђење одговарајућих ђубрива за сађење калемова

- Сађење лозних калемова у фебруару и марту месецу - Обезбеђење стубова, коља и жице за наслоне- Набавка механизације- Израда пројекта за наводњавање и постављање

система "кап по кап".- Реализација програма неге винограда у I години- Постављање наслона у винограду.

Година 2011. - Нега винограда у II години

- Реализација технологије неге винограда у II години - Завршетак постављања наслона и система за

наводњавање винограда- Израда пројекта и почетак радова на изградњи

винских подрума различитих капацитета - Уређење економског дворишта

Година 2012. - Нега винограда у III години

- Завршетак свих послова око подизања винограда, изградње подрума и економског дворишта

- Реализација свих мера неге винограда у III години - Прва берба и прерада грожђа, производња вина и

ракија

4. Динамика ступања на родС обзиром на то да ће се садња винограда обавити до краја

марта 2010. године, то се очекује да ће се први принос грожђа добити у трећој години, односно у 2012. години. Да би се осигурао нормалан вегетативни развој чокота, то се у трећој години принос грожђа плански редуцира тако да висина

приноса износи 20-30% од нормалног очекиваног приноса који ће се остваривати у периоду редовне родности.

Упоредо са формирањем узгојног облика чокота, повећања њиховог вегетативног и родног потенцијала, принос грожђа ће се повећавати према следећим износима:

- у трећој години (2012.године) ........ 20-30% од нормалног приноса - у четвртој години (2013.године) ..... 50-60% од нормалног приноса- у петој години (2014.године) ......... 90-100% од нормалног приноса

5. БИЛАНС ПРОИЗВОДЊЕ ГРОЖЂАИмајући у виду земљишне и климатске услове на одабраним

локацијама за подизање винограда, предвиђене мере припреме и мелиорације земљишта, мере неге чокота у младом винограду и биолошке карактеристике неких сорти винове лозе које би се могле гајити у овом поднебљу, могу се планирати следећи просечни приноси грожђа у периоду редовне родности винограда, односно од пете или најкасније у шестој години узраста и старости чокота:

Ред. број С о р т а Принос по

hа у kgВинске сорте

1. Мерло 10.0002. Каберне совињон 8.0003. Бургундац црни 10.0004. Мускат отонел 8.0005. Совињон бели 10.0006. Шардоне 8.000

Стоне сорте7. Србија 14.0008. Кармен 14.0008. Мускат хамбург 14.000

10. Ора 14.00011. Ливал 14.00012. Афуз али 14.000

VIII. ТЕХНОЛОГИЈА ПРОИЗВОДЊЕ ГРОЖЂА

1. ОБРАДА ЗЕМЉИШТАКоличина и распоред падавина у подручју Лазаревца могу

да обезбеде постизање доброг приноса и квалитета грожђа. Јављају се сушне године и услед дефицита влаге смањује се принос и квалитет грожђа. Пошто се у овом подручју лоза гаји или уз примену наводњавања винограда, или без наводњавања, мора се правилном обрадом обезбедити што боље упијање и конзервација влаге у земљишту. Стога се као најповољнији начин одржавања земљишта у пројектованом винограду препоручује редовна обрада земљишта и стално одржавање површинског слоја земљишта у растреситом стању. На тај се начин обезбеђује да земљиште упије и конзервира што више влаге од падавина и да се, с друге стране, смањи количина влаге која се евапорацијом губи из земљишта. Обрада земљишта се јавља и као основни начин борбе против појаве и развоја корова у виноградима, који су велики конкуренти виновој лози за храном и влагом из земљишта. Обрадом се регулише и ваздушни и топлотни режим земљишта, осигурава се рад микроорганизама и доприноси повећању плодности земљишта. Омогућава се да се органска и минерална ђубрива унесу у земљиште и да их винова лоза што више искористи за своје растење и формирање квалитетног рода.

1.1. Међуредна механизована обрада земљиштаРазмак између редова од 2,5 m обезбеђује примену

савремене механизације за обраду земљишта у међуредном простору током читаве године. Са одабраном механизацијом и конструкцијом наслона, овом обрадом се може захватити највећи део међуредног простора, тако да поред чокота остане само 10-20 cm необрађеног земљишта.

С обзиром на време и дубину обраде, механизована обрада земљишта се може поделити на јесењу и пролећну дубоку обраду и плитку летњу обраду земљишта.

а) Јесења дубока обрада земљишта. У јесен, одмах по завршетку бербе грожђа, врши се дубоко јесење орање и подривање земљишта у винограду. Дубоко јесење орање се

обавља сваке године. То је обавезна мера која значајно доприноси побољшању водно-физичких особина земљишта у виноградима. Врши се помоћу вишебразних плугова који захватају и преврћу слој земљишта дубине 20-25 cm. Обично се при овом орању плужна тела окрећу према редовима, лево или десно од средине, па се обавља орање "на разор" при чему се земљиште набацује према чокотима.

Дубока обрада се може изводити и током зиме, када временски и земљишни услови то дозвољавају. При томе није од великог значаја какав је квалитет обраде већ, пре свега, треба обратити пажњу на дубину орања. Наиме, ако при овој обради остану грудве или пластице земље, оне ће се током зиме распасти услед дејства падавина и зимских мразева, па се до пролећа ствара растресит слој земљишта у винограду.

Дубока обрада се по правилу комбинује са растурањем органских и минералних ђубрива, јер служи и за њихово заоравање, односно уграђивање у дубље слојеве земљишта.

Подривање земљишта се, за разлику од дубоког јесењег орања или копање, не примењује сваке године у сваком међуредном простору. При размаку између редова од 2,5 m довољно је да се сваке године обави подривање сваког другог међуредног простора, што значи да би се сви редови обухватили подривањем за две узастопне године.

Подривање се обавља помоћу специјалних плужних тела, тзв. ножева подривача који продиру дубоко у земљиште 40-50 cm, врше растресање земљишта и пресецање дела кореновог система. Обично се са сваким подривачем комбинује и депонатор за минерална ђубрива која се уносе дубоко у земљу. На тај начин је корист од подривања вишеструка - врши се растресање дубоког слоја земљишта, омогућава се продирање влаге, ваздуха и топлоте у зону ризосфере, побољшава се гранање корена и обезбеђује се да се Р и К уносе непосредно у зону апсорпционих коренова.

Подривање се може обављати током јесени и зиме, када земљишни услови омогућавају рад трактора и подривача. Уколико се не обави на време, може се обављати и рано у пролеће, током марта и априла месеца.

б) Пролећна дубока обрада земљишта. У пролеће, одмах по завршетку резидбе, ремонта наслона и везивања лозе, потребно је обавити пролећну дубоку обраду земљишта. Она се може састојати од пролећног дубоког орања или од дубоког култивирања земљишта.

Пролећна дубока обрада се обавезно обавља на оним парцелама где није обављена у јесен или у току зиме. Пролећно дубоко орање се обавља "на слог", односно врши се одоравање земљишта од чокота према средини. При томе треба настојати да се плужним телима приђе што ближе чокотима да би се "банак" што више разбио.

На парцелама где нису образовани банкови земље око чокота и где је обављено квалитетно јесење орање, уместо пролећног дубоког орања, препоручује се извођење дубоког култивирања земљишта. Обавља се помоћу тзв. "чизел" плугова, или помоћу ротационе мотике, јер се поред дубоког растресања земљишта, врши и правилно уситњавање и равнање земљишта у међуредном простору. Без обзира на начин обраде, дубина ове обраде треба да износи 15-20 cm.

в) Плитка обрада земљишта. Током пролећа, лета и јесени обавља се плитка обрада земљишта која има за циљ разбијање покорице, растресање површинског слоја земљишта до дубине 10-15 cm, уништавање коровских биљака, смањење евапотранспирације и сл. Ова обрада се најквалитетније изводи ако се током године примене разни култиватори. У изузетним случајевима се може вршити и плитко орање стврднутог и закоровљеног земљишта, помоћу "чизел" плугова уз истовремено уситњавање и равнање земљишта.

У зависности од распореда падавина и развоја коровских биљака, процењује се да ће се са 3-5 плитких обрада земљишта у потпуности спречити развој корова у међуредном простору и земљиште одржавати у растреситом стању. За време жарких летњих дана не треба обављати плитку обраду да би се избегло повређивање бобица од удара ситних честица земље и спречила појава ожеготина.

Плитку обраду треба обављати када је земљиште умерено влажно, јер се врши најбоље уситњавање и равнање одређеног слоја земљишта.

1.2. Обрада земљишта у редуОбрада земљишта које се налази "у реду" непосредно око

чокота се може обавити ручно или механизовано одговарајућим прикључним тракторским уређајима са тзв. "бочно-помичним телима".

а) Ручна обрадаСа сваке бочне стране од чокота остаје по 10-20 cm

необрађеног земљишта на коме долази до великог развоја корова који непосредно конкуришу лози за водом и храном. Стога се поставља као неопходна примена тзв. "ручне" обраде овог земљишта која се обавља мотиком или ашовом. С обзиром на врeме и дубину обраде и овде разликујемо дубоку обраду, односно копањe земљишта и плитку обраду, односно прашење земљишта у виноградима.

Дубока копња земљишта се врши током периода мировања лозе или на почетку вегетације у пролеће. Обавља се најчешће помоћу мотике, а у случају веће закоровљености, обавља се риљање земљишта помоћу ашова. При овој копњи чокоте треба открити до испод спојног места. У првих 5-6 година младог винограда из стабла се развијају брандуси, па се упоредо са копњом врши и сасецање овог површинског корена како би се поспешио њихов развој из основе и са средњег дела кореновог струка. Ова копња земљишта је од великог значаја за уништавање корова, спречавање закоровљености и стварање банкова земљишта око чокота.

Прашење земљишта око чокота обавља се мотиком, у 2-3 наврата током вегетационог периода. Захвата се само површински слој земљишта до дубине 10-12 cm чиме се уништавају корови, разбија покорица и спречава сувишни губитак влаге из земљишта путем евапотранспирације. Пошто се непосредно ради око чокота, при прашењу винограда треба водити рачуна да не дође до повређивања гроздова и бобица и то, како од удара мотике, тако и од удара земљишних честица које се том приликом стварају. Прашење треба обављати у јутарњим и вечерњим часовима по прохладном и облачном времену, док за време јаких летњих жега га не треба обављати.

Из предњег произилази да се механизованом обрадом земљишта у међуредним просторима, дубоком копњом и прашењем земљишта непосредно око чокота у редовима, може у потпуности спречити појава и развој корова у виноградима, што је и најприроднији начин биолошке борбе са коровима као непосредним конкурентима виновој лози за храном и водом. Исто тако, оваквим начином обраде и одржавања земљишта побољшавају се његове водно-физичке особине и стварају се најпогоднији услови за растење и родност лозе.

б) Машинска обрада земљишта у редуКао алтернатива ручном окопавању је могућност примене

савремених уређаја у обради земљишта као што су ротационе дрљаче, ротофрезе или мотике са бочно-помичним телима који се као агрегат каче на погонску машину (трактор). Оваквим уређајима се истовремено врши обрада у реду и међуреду.

2. СУЗБИЈАЊЕ КОРОВА ПОМОЋУ ХЕРБИЦИДАЗа сузбијање развоја корова на простору око чокота у реду,

поред копања и прашења земљишта мотиком, вршиће се и третирање са хербицидима који су регистровани за примену у виноградарству.

За сузбијање корова у родним виноградима регистрован је већи број препарата на бази једне, две или три супстанце. Неки хербициди се користе као земљишни хербициди (симазин, атразин, дихлорбенил, напропамид, тербуметон+тербутилазин). Они се примењују у периоду мировања лозе, после јесење - зимске или ране пролећне обраде земљишта. Друга група хербицида се примењује у току вегетације - на почетку и током вегетације у периоду интензивног раста корова (дикват, флузиатоп - П - бутил, глуфосинат - амонијум, оксидиазол, оксифлуорфен и паракват).

Таб.15. Хербициди за примену у виноградарству

С У П С Т А Н Ц А П Р Е П А Р А ТI Хербициди за примену преко земљишта

а) Једногодишњи коровиАтразин Атразин С-50, Атразин-500, Атразин

СЦ-50, Атразин-ТС Жупа, Атразор-500, Сутразин 50-СЦ, Атранех 50-СЦ, Атранех 80WП, Гесаприм 90-WГ

Атразин + Аметрин + Амитрол

Зорамат Ц-47

Дихлобенил Касорон-ГФлурохлоридон Рацер 25-ЕЦНапропамид Девринол 45-ФСимазин Симазин Ц-50, Симазин-500, Бескопан-

ТС, Тетезинб) Вишегодишњи корови

Дихлобенил Касорон ГII Хербициди за фолијарно третирање корова

а) Једногодишњи коровиЦиклоксидим Фокус ултраДикват Дидикват, Дикват-14Флуазифоп - П - бутил Фусилиде форте, Фусиладе суперГлифосат Агроглифосат, Глифосат СИ-480,

Глитотал, Флифоган, ПирокорГлуфосинат - амонијум Баста-15, Финале-15Оксадиазин РонстарОксифлуорфен Гоал, Савагол, ГалиганПаракват - дихлорид Галоксон, ГрамохонСулфосат Touch down 4-LCТербутилазин + Глисофат

Фолар 525-ФW

б) Вишегодишњи коровиФлуазифоп - П - бутил Фусилиде форте, Фусиладе суперФлуроксипир - мептил Старане - 250Глифосат Агроглифосат, Глифосат СИ-480,

Глитотал, Глифоган, ПирокорГлуфосинат - амонијум Баста-15, Финале-15Оксифлуорфен Гоал, Савагол, ГалиганПаракват - дихлорид Галоксон, ГрамохонСулфосат Touch down 4-LCТербутилазин + Глисофат

Фолар 525 : ФW

У младим виноградима примена хербицида се не препоручује. Наиме, млади чокоти имају веома развијен корен у површинском слоју земљишта, па би употреба земљишних хербицида изазвала уништавање не само корова већ и винове лозе. Због тога се у младим засадима корови уништавају обрадом земљишта, као и применом фолија за застирање земљишта око чокота. Од друге године старости засада могућа је примена хербицида фусиладе супер.

У родним виноградима користе се земљишни хербициди, као и фолијарни контактни и системични (транслокациони) хербициди. Њихова примена, како смо раније истакли, комбинује се са обрадом земљишта, и то како целокупне површине засада при ускоредној садњи, тако и обрадом међуредног простора при шпалирском гајењу лозе. Хербицидима се третирају земљишта у тракама непосредно око чокота, односно корови који се на тим деловима засада развијају.

2.1. Земљишни хербицидиПримењују се током зиме или у рано пролеће после обраде

земљишта, а најкасније пре бубрења окаца и развоја нових зелених ластара. Њихова ефикасност у великој мери зависи од стања влажности земљишта. Ако је земљиште суво, препарати не могу да продру до дубине од 20 cm и да униште клијанце једногодишњих корова и да ометају развој вишегодишњих корова. Услед слабе покретљивости и спорог распадања, количина појединих хербицида у земљишту се повећава изнад дозвољених норми, па могу штетно да утичу на особине земљишта, воду и биолошки свет земљишта. Код винове лозе се у овим случајевима може појавити хлороза, усколисност и друге негативне појаве, о чему се мора водити рачуна при њиховој примени. Као превентивни земљишни хербициди примењују се препарати симазина, атразина, атразин+аметрин+амитрол, дихлорбенил+симазин. Назив препарата у промету (трговини) дат је иза назива супстанце у табеларном прегледу.

Ови хербициди користе се пре ницања корова и растурају се по обрађеној површини земљишта. Када се користе у тракама, количина хербицида износи 1/3 до 1/4 од предвиђених норми, зависно од ширине земљишних трака које се третирају.

2.2. Контактни хербицидиПримењују се фолијарно, третирањем корова у фази

њиховог интензивног растења, када су на коровским биљкама развијена свега неколико листова, односно када достигну дужину 10-20 cm.

Ови хербициди се могу користити и у више наврата, зависно од развоја корова. Количина препарата се прерачунава у зависности од величине третиране површине. Сви препарати, изузев фусиладе супер, не смеју доспети на зелене органе винове лозе јер нису селективни. Препарат фусиладе показује селективност, не оштећује зелене органе лозе и може се користити и у засадима млађим од 4 године.

2.3. Транслокациони хербициди (системици)Ове хербициде коровске биљке усвајају преко листова и

других зелених органа, укључују их у метаболизам, односно промет материја и тако се преносе у остале органе винове лозе и доспевају у коренове. Изазивају сушење и пропадање читаве биљке.

Веома су погодни за уништавање вишегодишњих корова, као што су пиревина, зубача и сл. које треба третирати у фази

њиховог интензивног растења. Поред тог, у засадима где се развијају вишегодишњи дрвенасти корови (купина, шипурак, глог, багрем и сл.), третирањем њиховог лишћа након опадања лишћа винове лозе у јесен долази до усвајања и транслокације хербицида до коренова, па читаве биљке пропадају и суше се.

3. ЂУБРЕЊЕ ВИНОГРАДАУ савременим плантажним виноградима ђубрење је

неопходна агротехничка мера. При интензивном гајењу лозе постижу се високи приноси грожђа који са собом неповратно износе из земљишта велике количине минералних елемената и изазивају постепено смањење њиховог садржаја у земљишту. Да би се плодност земљишта одржала на одређеном нивоу и осигурало добијање редовних и квалитетних приноса грожђа, неопходно је ђубрењем надокнадити макар оне количине хранљивих елемената које лоза сваке године усваја и неповратно износи из винограда преко приноса грожђа, масе орезане лозе и сл.

3.1. Потребне количине и врсте ђубриваПотреба за ђубрењем и степен исхрањености лозе могу се

утврдити и оценити помоћу различитих метода, а највише се користе:

- метод хемијске анализе и утврђивања садржаја хранљивих материја у земљишту

- метод биљне дијагностике на основу хемијског састава лишћа и других органа лозе.

Најбоље је у току експлоатације засада комбиновати више метода. Сваких 3-5 година треба вршити хемијску анализу плодности земљишта, а сваке друге године метод лисне дијагностике.

У фази пројектовања винограда пројектује се и висина приноса грожђа, па се на основу утврђене плодности земљишта и биолошког износа хранљивих материја приносом грожђа, планирају и количине ђубрива које треба примењивати у родном винограду.

За принос од 12.000 кг грожђа по хектару планирају се следеће врсте и количине ђубрива и хранљивих елемената које треба сваке године унети ђубрењем по хектару винограда:

Врста ђубриваКоличина ђубрива у kg/hа

Количина елемената у kgN P2О5 К2О

1. Стајњак 10.000 50 25 502. NPK 10:20:30 500 50 100 1503. КАN 150 30 - -4. Фолијарна ђубрива 2 - - -

У к у п н о 130 125 20

Од органских ђубрива највише се користи стајњак, као комплексно органско ђубриво које веома повољно утиче на физичке особине и плодност земљишта. У недостатку стајњака могу се користити адекватне количине хумуса глистењака, биопоста, тресета или пак, тзв. зеленишно ђубриво.

Од минералних ђубрива, за основно ђубрење винограда, најбоље је користити сложена минерална ђубрива, са садржајем N:P:К у односу 10:20:30 или 8:16:24 и сл. За прихрањивање лозе преко корена најбоље је користити минерална ђубрива КАN, а за прихрањивање лозе преко лишћа комплексна фолијарна ђубрива: вуxал, фертигал, фолифертил, комплексал, фериферт и др.

3.2. Време и техника ђубрењаСтајњак треба растурати у винограду у периоду мировања

лозе. Најрационалније је ако се стајњак користи сваке четврте године у количини од 40000 kg по хектару. Минерализација стајњака се одвија поступно и траје 3-5 година, па се сваке године ослобађа око 25% минералних материја.

Стајњак се растура помоћу машинског растурача равномерно по целој површини винограда пре јесењег дубоког орања, да би се дубоко заорао и уградио у земљу. Ако се стајњак користи сваке године по 10000 kg, најбољи начин растурања је у дубоке бразде које се отварају на око 80 cm од реда и након растурања затрпавају земљом.

Траве за "зеленишно ђубриво" треба сејати сваке друге јесени у сваком другом међуредном простору, а у току маја месеца, најкасније 15 дана пре цветања лозе, дубоко заорати у земљу.

Основна минерална ђубрива, са преовладавајућим садржајем Р и К такође треба уносити у периоду мировања лозе, а најкасније до краја марта месеца. С обзиром на веома

слабу покретљивост и фиксацију Р за глинене честице, ова ђубрива треба уносити помоћу подривача или депонатора за минерална ђубрива на дубину од 40-60 cm, где се налази највише коренова лозе. Површинско растурање ових ђубрива није од велике користи за лозу, а нарочито за исхрану са фосфором.

Прихрањивање лозе азотним ђубривом (КАN) најбоље је вршити на 10-15 дана пре цветања лозе помоћу депонатора на дубини 15-25 cm или у бразде отворене са леве и десне стране реда на размаку 60-80 cm. По потреби се прихрањивање може поновити и по завршетку цветања и оплођивању лозе.

Фолијарно прихрањивање врши се у неколико наврата током вегетационог периода прскањем лишћа воденим раствором микрођубрива, чиме се осигурава допунска исхрана лозе, а нарочито са микроелементима. Ова ђубрива се добро мешају са пестицидима, па је најекономичније да се употребљавају приликом заштите лозе од болести и штеточина. Најбоље је да се третирање обавља у јутарњим и вечерњим часовима, по тихом и умереном топлом времену, када је испаравање воде спорије, а количина усвојене материје од стране лишћа, већа.

4. НАВОДЊАВАЊЕ ВИНОГРАДАНа подручју Лазаревца, топлотни услови су повољни за

гајење лозе. Међутим, када се анализира количина и распоред падавина по месецима, онда се мора констатовати да у овом подручју нема довољно падавина током вегетационог периода за нормално растење, доношење високог приноса и квалитета грожђа. Дефицит влаге је нарочито изражен у најтоплијем делу вегетације (јун, јул, август и септембар) када се, с једне стране, одвија интензивно растење ластара (јун), а с друге стране формирање грозодва и бобица (јун, јул, август), сазревање грожђа и ластара (август, септембар). Недостатак потребних количина воде, а тиме и неопходне влажности земљишта, потенцира се особинама земљишта - његовим структурним механичким саставом, недовољним садржајем глине, а самим тим и великом пропусном моћи за водом слабим везивањем и држањем воде за земљишне колоиде и честице. Све ово указује на неопходност примене наводњавања винограда у циљу обезбеђења потребне влажности земљишта за растење лозе, постизање високих и квалитетних приноса грожђа.

При избору начина наводњавања у пројектованом винограду узима се у обзир конфигурација терена, особине земљишта, извори воде и количина воде која се за наводњавање винограда може искористити. У овом тренутку, нису нам познати сви елементи за пројектовање и избор система за наводњавање. Близина река и других водоизворишта у околини даје претпоставку, да се као најповољнији начин наводњавања истиче наводњавање по систему "кап по кап", које изискује најмању количину воде и истовремено најефикасније утиче на развој винове лозе. Поред тога, овај начин наводњавања је и најрационалнији са аспекта ангажовања људског рада, односно трошкова примене наводњавања. Имајући у виду климатске и земљишне услове, може се предвидети да ће се у новим виноградима примењивати наводњавање 3 до 5 пута у периоду од цветања лозе до средине или до пред крај фазе сазревања грожђа.

Пошто се при овом начину наводњавања не кваси лишће и бобице винове лозе, то се наводњавање може изводити дању и ноћу, без велике бојазни да ће ова мера поспешити развој гљивичних болести на виновој лози (на листовима и гроздовима). Количина воде при једном заливању износиће око 90 mm, што значи да је укупна годишња норма наводњавања винограда величине од 270 до 300 mm, а максимално 350 mm, односно литара по m2 површине винограда.

5. РЕЗИДБА ВИНОГРАДА И ПРОЈЕКТОВАЊЕ ПРИНОСА

У периоду експлоатације винограда редовно се обавља резидба лозе у циљу регулисања оптерећења чокота родним окцима, броја ластара на чокоту, висине приноса и квалитета грожђа.

Резидба на зрело се обавља у периоду мировања лозе, од опадања листова у јесен, до бубрења окаца у пролеће следеће године.

Да би смо правилно обавили резидбу, неопходно је пре резидбе обавити пројектовање приноса и начина резидбе, а према општем стању засада, вегетативном и родном потенцијалу чокота и степену оштећења окаца од зимских мразева. Ради увида у опште стање засада потребно је обићи све парцеле и визуелно оценити вегетативни потенцијал и зрелост лозе да би се процениле потенцијалне могућности за род у наредној години. Ако се при томе утврди да су поједина окца или ластари оштећени од мраза, онда треба за сваку

сорту и парцелу узети по један репрезентативни узорак од најмање 30 ластара за анализу. Ове ластаре треба држати 24 часа у води и након тога пресеком окаца и ластара утврђује се степен њиховог оштећења. На тај начин се може тачно утврдити степен измрзавања окаца и предузети, у зависности од тога, одговарајући начин резидбе. Исто тако, од важности је да се испита и утврди потенцијална родност окаца, односно број зачетих цвасти у централним пупољцима зимског окца у претходној години. За ову сврху је најједноставније да се примени метод превремене вегетације, где се у топлој просторији изазива превремено кретање окаца у посудама са водом, што је могуће урадити већ у јануару месецу. На тај се начин утврђује, не само просечан број цвасти у зимском окцу, већ и број некренулих окаца услед измрзавања или механичких оштећења или, пак, из других физиолошких узрока. За добијање поузданих података о потенцијалној родности окаца, потребно је за сваку сорту испитати најмање по 20 ластара и то од првог до 12 окца на ластару. На основу ових осматрања и испитивања, а имајући у виду основне биолошке особености појединих сорти (енергију кретања ластара, маса грозда и сл.), може се реално извршити пројектовање приноса и најпогодније резидбе за предстојећу годину. Степен оптерећења чокота родним окцима значајно утиче на висину приноса и квалитет грожђа. Број окаца које треба оставити на чокоту приликом резидбе за добијање планираног приноса грожђа (оптерећење) утврђује се помоћу формуле:

N = а + q (%)b x c

где је:а - планирани принос грожђа по чокотуb - коефицијент родности окацаc - маса грозда у gq - % некретања окаца - која се неће развити у ластаре

због измрзавања, механичких оштећења или других узрока

N - број окаца које треба оставити на чокоту приликом резидбе (оптерећење)

Пошто се родност окаца и степен оштећења окаца од мразева мења из године у годину, то се код исте сорте и на истој парцели сваке године врши пројектовање броја окаца (оптерећења) и начина резидбе, односно броја родних

елемената - кондира и лукова, њихове дужине и распореда на чокоту. Ради илустрације приказаћемо пројектовање приноса и начина резидбе у нормалним условима, на основу просечних вредности коефицијената родности и некретања окаца.

За постизање планираног приноса грожђа од 12.000 kg по хектару, потребно је оставити по чокоту од 20 до 40 окаца, зависно од вредности основних показатеља родности одабраних сорти. Прерачунато по m2 површине винограда, број остављених окаца износи до 15 окаца.

При обрачуну степена оптерећења чокота родним окцима за постизање очекиваног приноса грожђа, узето је у обрачун да 10-20 окаца неће кретати и развијати се у ластаре. Овај обрачун је оријентациони.

У зависности од биолошких особености одабраних сорти за гајење, а нарочито од родности окаца на њиховим ластарима, то се може одабрати следећи начине резидбе.

- Код осредње до слабије родних сорти (Мерло, Каберне совињон, Совињон, Шардоне), које имају и ситне гроздове, потребно је примењивати само мешовиту резидбу. На сваком се чокоту остављају по 1 до 2 кондира са 2 окца и 1-2 лука дужине 10-12 окаца.

- У средње родних сорти, као што су мускат хамбург, као и већина осталих стоних сорти може се применити мешовита резидба са луковима дужине 6-8 окаца и кондирима од 2 окца. По чокоту треба оставити 1-2 кратка кондира и 1-2 кратка лука, како би се остварио планирани принос грожђа.

6. ПОПРАВКА И ОДРЖАВАЊЕ НАСЛОНАФункционалност наслона у винограду зависи од квалитета

материјала који се користи за његову конструкцију, квалитета обављених радова при постављању наслона и од начина одржавања наслона. Да би се у току читавог периода експлоатације винограда одржала стабилност и функционалност шпалирског наслона, мора се сваке године обављати ремонт наслона.

Ремонт наслона обавља се по завршетку резидбе и изношења из редова одбачене лозе. Састоји се из следећих мера:

- замене поломљених и дотрајалих стубова- учвршћивања накривљених стубова- замене дотрајалог коља поред чокота- замене покиданих анкера и ленгера- замене покиданих и дотрајалих жица

- затезања свих жицаОбим појединих радова зависиће од потребе. Ако се

поправка обавља на време и уз употребу квалитетног материјала, онда се годишње не троши много рада и материјала. Изузетак представљају поједине године када се због појаве и дејства јаких ветрова могу појавити штете, а самим тим и велики утрошак рада и материјала при ремонту. Исто тако, услед непажње при раду механизације, честа су ломљења стубова или кривљења металних стубова које трактор удара. У таквим случајевима треба одмах вршити замену поломљених или искривљених стубова како би се спречило да чокоти "леже" по земљи и пропадају услед појаве и развоја гљивичних болести на зеленом лишћу, ластарима и гроздовима. Тада се врши тзв. интервентни ремонт наслона у току вегетационог периода.

Редовну поправку наслона у пролеће након резидбе обављају вешти и јаки радници, обично током марта месеца. Обављање ремонта је неопходан предуслов за обављање везивања стабла и лукова.

7. ВЕЗИВАЊЕ СТАБЛА И ЛУКОВАОбавља се после завршене резидбе и ремонта наслона и

мора се завршити пре бубрења окаца. У случајевима када се закасни са везивањем лозе, настају штете услед очењивања набубрелих окаца на кондирима и ликовима.

Стабла кордунице везују се на 2 места за колац чиме се осигурава развој правог стабла. Положени краци кордунице везују се за жицу. При везивању кордунице користи се јаче и трајније везиво. Због тога се мора водити рачуна о секундарном дебљању стабла, па се при везивању оставља већи обим везивне "петље" које ће за 3-4 године омогућити несметано дебљање стабла. У противном, долази до урастања везива у стабло, па је потребно сваке године обнављати везивање. Радници, који обављају резидбу, дужни су да пресеку и уклоне сва везива која су почела да урастају у стабло, као и сва дотрајала везива, како би се при поновном везивању ове везе обновиле. Да би се ово избегло, најбоље је користити пластичне клеме, са којима се брзо и рационално ради.

Истовремено се обавља и везивање лукова. Пошто се код већине одабраних сорти примењује мешовита резидба, при којој се по чокоту оставља 2-3 лука, то се везивање лукова мора на време завршити - пре бубрења окаца. При везивању води се рачуна о распореду лукова, јер се тиме осигурава и правилан распоред зелених ластара на чокоту, добра осунчаност и промајност око и унутар чокота. Положај лукова је описан у

поглављу код избора и формирања узгојног облика чокота. За везивање лукова користи се тање везиво од пластике, канапа, рафије или пластичне клеме. Овај посао обично обављају неквалификовани радници, уз стални стручни надзор и контролу.

8. ЗЕЛЕНА РЕЗИДБАУ току вегетације обављају се мере зелене резидбе са

циљем регулисања броја ластара и њихове дужине, броја и површине листова, броја гроздова и њихове масе. Тиме се, у значајној мери, утиче на висину приноса и квалитет грожђа. Без примене зелене резидбе не може се ни замислити производња квалитетног грожђа. Мере зелене резидбе су неопходна допуна и коректив резидбе на зрело при коначном нормирању оптерећења чокота ластарима и приносом гроздова. Најчешће се примењује следеће мере зелене резидбе:

- лачење (плевљење) младих ластара,- прекраћивање врхова ластара,- регулисање развоја заперака,- распоређивање и везивање зелених ластара,- проређивање листова (дефолијација).

8.1. ЛачењеЛачење је најважнија мера зелене резидбе. У младим

виноградима се примењује ради регулисања броја и растења ластара, чиме се обезбеђује правилна динамика формирања узгојног облика чокота и правовремена припрема винограда на род.

У периоду родности винограда лачење је обавезна мера. Обавља се у току маја месеца, чим ластари достигну дужину око 20 cm, када се јасно могу разликовати родни од неродних ластара. При лачењу се првенствено уклањају неродни ластари. Најпре су уклањају сви јаловаци, који су се развили дуж усправног дела кордунице. Исто тако, уклањају се и јаловаци који су се развили на крацима кордунице, изузев оних који треба да послуже за обнову угашеног родног чвора. При основи чокота, на тзв. "глави" чокота, у млађим засадима остављају се резервни или причувни кондири, па се при лачењу остављају по 1 до 2 ластара који се на тим кондирима развијају. Пошто се из "главе" чокота по правилу увек развија већи број јаловака они се уклањају до oснoве. У старијим засадима, када су кордунице потпуно формиране, основа, тј. "глава" чокота остају по

правилу голе, што значи да се више не остављају резервни кондири, а да се сви избили јаловаци потпуно уклањају.

Нова технологија гајења лозе, која обухвата редовну употребу хербицида за уништавање корова, обавезно захтева слободну основу чокота, као и дуж кордунице и кракова, омогућава се правилније растење родних ластара који остају на чокоту, њихово боље осветљивање и развој крупнијих и квалитетнијих грозодва. Међутим, да би се створио повољнији склоп зелених ластара, листова и гроздoва, потребно је да се обави и лачење и на кондирима и луковима. Овде треба уклонити све ластаре који се развијају из суочица поред основних или главних ластара, али и по који слабији родни ластар, нарочито на оним деловима чокота где има сувише развијених ластара. На тај се начин осигурава несметано продирање светлости и струјање ваздуха унутар чокота, чиме се побољшавају услови за фотосинтезу и смањује појава и развој гљивичних болести на листовима и гроздовима. Пошто је за овакав интензитет лачења потребна стручна радна снага, у пракси се обично обавља делимично лачење са неквалификованим радницима, којима се поверава скидање јаловака само са основе и усправног дела кордунице. По потреби лачење се понавља пред цветање лозе. При овом другом лачењу обавља се и распоређивање ластара између жица, или везивање појединих ластара за жицу. При овоме, ластарима треба осигурати усправан или нешто кос положај, јер се тако постиже правилно растење и сазревање ластара и смањује се појава заперака на њима.

Лачењу сувишних ластара се поклања посебна пажња после оштећења лозе од мраза, града, олује и сл., па је потребно предузимати специфичне мере лачења, зависно од стања и конкретне ситуације у винограду.

8.2. Прекраћивање врхова ластара У оквиру овога могу се вршити две мере резидбе:

- пинсирање врхова младих ластара- заламање вршног дела ластара

У пракси се пинсирање врхова ластара ретко обавља, јер захтева утрошак стручног рада. Ова мера састоји се у уклањању врха ластара са 3-4 младих неразвијених листића. Обично се препоручује код стоних сорти, које су склоне стварању рехуљавих гроздова, да би се побољшала оплодња и

заметање већег броја бобица. Код винских сорти се ретко примењује, поготову на већим површинама, иако би појединих година ефекат ове мере био веома позитиван, нарочито када су неповољни услови у фази цветања винове лозе.

Насупрот томе, заламање врхова ластара је редовна мера у виноградима. Постојећи систем узгоја лозе и врста шпалирског наслона не осигурава правилан распоред и положај ластара на наслону. Наиме, већ средином лета, ластари обично прерасту висину наслона, врхови им се савијају и засењују гроздове. Да би се то спречило, приступа се уклањању висећих врхова ластара тако што се, на 30-40 cm изнад вршне жице на шпалиру, ластари прекраћују помоћу маказа, српова, косира или помоћу машине за зелену резидбу. При томе се мора водити рачуна да се заламање обави што касније како би се спречио развој великог броја заперака. Исто тако, треба настојати да се заламање обави тек изнад 18-20 листа на ластару, јер ови листови треба да створе довољно хране за исхрану гроздoва и сазревање лозе. Свако рано и кратко заламање ластара је вишеструко штетно, па га треба избегавати.

8.3. Регулисање развоја заперакаЗаперци су бочни ластари који доприносе укупној

фотосинтетичкој активности и исхрани чокота. Њихов значај за фотосинтетску активност је нарочито велик у другој половини вегетационог периода, јер се на њима развија млађе и активније лишће. У годинама појаве непогода улога заперака расте јер се они користе, не само за обнову вегетативног, већ и родног потенцијала чокота оштећених од мраза, града и др.

У нормалним условима, када на чокоту има довољно основних ластара, развој заперака није велик. Међутим, када се обави неправилна резидба, ђубрење и сл. развој заперака може бити велик и тада долази до превелике густине зелене масе на чокоту. Да би се спречило засењивање гроздoва и све негативне последице засењивања, приступа се регулисању растења заперака, који се обавља или потпуним уклањањем заперака или њиховим прекраћивањем изнад 3-5 листа. Обављање ове мере захтева ангажовање великог броја радника, па се на великим површинама обично обавља само заламање заперака и то свих оних који падају бочно од реда и засењују гроздове. Иначе, без обзира на њихов допринос фотосинтетској активности чокота, било би корисније да се

првих 5-6 заперака при основи ластара уклони до основе, а да се преостали заперци на средњем и вршном делу ластара прекрате на 3-5 листова. Тиме би се у реону гроздова створили услови за осунчавање и промајност, што би допринело бољој оплодњи, развоју крупнијих и здравијих гроздова и њиховом бољем сазревању.

Пошто за правилно регулисање растења заперака треба велико улагање људског рада, најцелисходније је да се прво обави уклањање заперака при основи ластара истовремено са лачењем и распоређивањем ластара између жица, а да се прекраћивање заперака обави механизовано истовремено са заламањем основних ластара. Постоје веома добре машине које истовремено врше заламање врхова основних ластара и заламање врхова бочних ластара - заперака, само уз услов да је наслон правилно постављен и ластари добро распоређени на шпалирском наслону.

8.4. Дефолијација Као последња мера зелене резидбе која се повремено

обавља у виноградима, дефолијација има ограничену примену и мањи значај. Састоји се у уклањању појединих листова који непосредно заклањају гроздoве. Тиме се гроздови излажу осунчавању и проветравању, па мање страдају од сиве трулежи и боље сазревају. Ако се уклони око 10-15% фотосинтетски старих и слабо продуктивних листова, користи од тога су знатно веће од евентуалних губитака у стварању хране. Ова мера има посебну сврху да се примени у годинама када се због сувише густог склопа зелене масе очекује јачи развој сиве трулежи грожђа. Обавља се ручно или применом специјализованих прикључних уређаја.

9. БЕРБА ГРОЖЂАГрожђе одабраних сората за гајење у винограду користиће

се претежно за справљање квалитетних и врхунских вина. Због тога је потребно да се берба обавља у најповољнијој технолошкој зрелости, да грожђе буде здраво, да се бере ручно (евентуално машински) и за што краће време.

Имајући у виду агроеколошке услове овог подручја, као и биолошке особености ових сората, очекује се да ће се берба обављати у септембру и октобру месецу. Најповољнија зрелост грожђа за врхунска вина је када садржај шећера у шири износи од 20-24%, а садржај укупних киселина од 7-9 g/l. Праћењем

динамике сазревања грожђа сваких 3-5 дана може се доста тачно одредити најповољније време бербе грожђа. У појединим ретким годинама, када дође до развоја пепелнице и сиве трулежи на грожђу, бербу треба отпочети раније, да би се избегле веће штете од труљења грожђа.

Берба грожђа по сортама обављаће се сукцесивно. Да би се прерада грожђа обавила што правилније, oбрано грожђе превозиће се до подрума помоћу тракторских приколица.

Да би се берба нормално одвијала потребно је на време обезбедити довољно амбалаже, ангажовати потребан број радника и транспортних средстава.

Да би се берба одвијала синхронизовано и без застоја, потребно је да се обезбеди довољно пластичних сандука, по 6 на сваког радника. Утовар грожђа се врши пажљиво, да не би долазило до повређивања бобица и цурења сока. Одмах након утовара, грожђе се превози до подрума где се кипује и исипа у пријемно место. Утовар и превоз грожђа треба да траје кратко и ако се правилно организује може се завршити за 30 min до 1 h.

10. ЗАШТИТА ВИНОГРАДА У РОДУ

10.1. Штетни организми

ПатогениОд патогена винове лозе у роду економски најзначајнији су

Uncinula necator - проузроковач пепелнице, Plasmopara viticola - проузроковач пламењаче, Botrytis cinerea - проузроковач сиве трулежи, а у неким виноградима и Phomopsis viticola - проузроковач ескориозе.

ШтеточинеОд штеточина винове лозе у роду економски су

најзначајнији грожђани смотавци (Polychrosis botrana и Clysia ambiguela). Повремени и локални економски значај могу имати и разне пипе (Bytyctus betule, Othyorinchus sp.) и разне гусенице (Boarmia, Agrotici, Mamestra) и, посебно, акаринозне (Caliepitrimerus vitis) и еринозне (Europhies vitis) гриње. У неким виноградима могу бити присутне и гриње паучинари (Tetranichidae).

10.2. Мере заштите и динамика њиховог спровођења

Биљке током мировањаАко се на виновој лози утврди присуство Phomopsis viticola,

после резидбе а најкасније двадесетак дана пред кретања вегетације, треба извести плаво третирање биљака препаратима на бази Cu-једињења.

У интензивним виноградима ретко постоји потреба за сузбијањем штитастих вашију (Lecinidae, Diaspidae) и јаја гриња паучинара (Tetranchydae).

Почетак вегетацијеАко је утврђено присуство Phomopsis viticola треба извести и

пролетње сузбијањe у фeнофазама Ц/Д и Е/Ф. Такође, у виноградима где се пепелница интензивније јавља треба извести њено сузбијање и то 1-2 пута пре интервенције против пламењаче, односно пре цветања биљака. На самом почетку вегетације треба користити сумпорне препарате, јер делују и на гриње, а за друго теретирање треба употребити и системике.

На самом почетку вегетације, треба проверити интензитет напада цигараша, разних пипа и, посебно, гриња Eriophydae. Ако су присутне ериофидне гриње посебно су опасне када дође до застоја у раном порасту младара. Приликом њиховог сузбијања предност треба дати сумпорним препаратима (делују и на пепелницу) или препаратима на бази ендосулфана (инсекто-акарицид).

Период пред цветањеОд појаве цвасти па до цветања треба пратити грожђане

смотавце (I генерација) и то изловљавањем лептира помоћу ферoмонских клопки и благовременим откривањем ларви и упредака цвасти. Најчешће је лет лептира развучен и са једним третирањем се не постиже задовољавајуће сузбијање ових штеточина. Обично прво третирање пада седмицу дана (и две) пред цветање, друго у првом делу цветања. Тамо где се смотавци ретко јављају и где им је бројност мала може се и прескочити сузбијање прве генерације, али се тада посебна

пажња мора посветити праћењу генерације лептира и мора се благовремено интервенисати (најчешће два третирања).

У овом периоду наставља се са сузбијањем пепелнице и најчешће се стичу услови за јачу појаву пламењаче (I или II секундарна зараза). Зависно од тога изводи се једно, па и два, третирања (пре или и током цветања).

Период формирања бобица и гроздаСа формирањем бобица јавља се опасност од Botrytis cinerea

(сапрофитна форма), а наставља се са сузбијањем пепелнице и пламењаче. Ако је досадашња заштита винове лозе била успешна предност треба дати фунгицидима са превентивним деловањем, а ако није пепелницу треба драстично сузбити и не дозволити њену јачу појаву на бобицама.

Период пораста бобицаТамо где се Botrytis cinerea чешће јавља и на осетљивим

сортама, сузбијање овог патогена треба поновити пре затварања (сабијања) грозда. Такође, не треба допустити да се пепелница интензивније јави на бобицама, а пламењачу треба сузбијати зависно од услова за њено ширење.

Ово је период када се јавља друга генерација смотаваца (најчешће су бобице величине зрна грашка) те посебну пажњу треба посветити праћењу лета лептира и пиљења ларви. Не сме се дозволити да дође до убушивања гусеница у бобице.

Период зрењаСа почетком зрења требало би да престаје опасност од

пепелнице (односно да је раније постигнута добра заштита), да престају услови за ширење пламењаче, да је грожђе заштићено од сиве трулежи и да је добро сузбијена и друга генерација смотаваца. У случају да дође до озлеђивања бобица (град, смотавци, пуцање после киша иза дуготрајне суше и друго), препоручује се примена ботритицида и то са додавањем оквашивача али се мора поштовати каренцни период.

Крај вегетације, почетак мировања биљакаКрајем вегетације треба утврдити опасност од ситних

пољских глодара и дивљачи. Ситне глодаре треба сузбијати једино када се појаве у великом броју.

11. ПЕСТИЦИДИ РЕГИСТРОВАНИ ЗА ЗАШТИТУ ВИНОВЕ ЛОЗЕ

11.1. Фунгициди

Таб. 16. Фунгициди регистровани за заштиту винове лозе

од економски значајнијих патогена

СУПСТАНЦЕ ПРЕПАРАТИPlasmop

ara viticola

Uncinula

necator

Botrytis

cinerea

Phomopsis

viticola

Benalaksil+Cu/oksihlorid Balben Cu +Bitertanol Baycor WP 25 +Bitertanol Baycor EC

300+

Cimiksanil+Cineb Cimozin 60,4S + +Cimoksanil+Cineb+Cu-oksihl.

Kupriksalin 18 +

Cimoksanil+Cuoksihlorid Fusko S 27 + +Cimoksanil+Cuoksihlorid Rodar S 48 + +Cineb Cineb P-20 +Cineb Cineb S 65 +Cineb Cineb S 80 +Cimoksinil+Folpet Cimofol + +Ciram Ciram S 75 +Cu-hidroksid Blauvit +Cu-hidroksid Champion +Cu-oksihlorid Bakami krec

25+

Cu-oksihlorid Bakami krec 50

+

Cu-oksihlorid Bakrocid 50 +Cu-oksihlorid Bakami

oksihl. 50+

Cu-oksihlorid Bakami oksih.S 50

+

Cu-oksihlorid+Cineb Bakami cineb +Cu-oksihlorid+Cineb Tioyin A +Cu/oksisulfat Kupragrin +Cu-oksisulfat Cuproxat +Cu-sulfat2 Bordov.corba-

FL+

Cu-sulfat2 Bord.corba WP-20

+

cU-SULFAT2 Bord.cor.pasta 200

+

Cu-sulfat2 Plavi kamen +Dihlofluanid Euparen +Dinikonayol Sumiosam SC-

12,5+

Dinikonayol Sumiosam WP12,5

+

Dinokap Karathane FN-57

+

Dinokap+Miklobutanil Sabithane (R) +Flusilayol Punch 10 EC +Flusilayol Punch 40 EC +Folpet+Cu-oksihlorid Bakami faltan +Folpet+Cu-oksihlorid Bakami folpet +Fosetil-Al+Cu-oksihlorid Mikal + +Fosetil-Al+Folpet Mikal + +

Наставак Таб. 16.

СУПСТАНЦЕ ПРЕПАРАТИPlasmop

ara viticola

Uncinula

necator

Botrytis

cinerea

Phomopsis

viticola

Helsakonazol Anvil +Iprodion Kidan +Kaptan Venturin-50 + +Kaptan Captan 4-F + +Kaptan Kaptan WP 50 + +Kaptan Kaptazor WP

50+ +

Kaptan Kaptaflon + +Kaptan Merpan + +Kaptan Captan WP-50 + +Mankozeb Dithane M 45

flo+

Mankozeb Dithane (R) plavi

+

Mankozeb Dithane M 70 +Mankozeb Mankogal +Mankozeb Dithane M 45 +Mankozeb+Cu-oksihlorid Bakarni

dithane+

Metalaksil+Cineb Ridomil Z 72-WP

+

Metalaksil+Cu-oksihlorid Ridomil bakar 45

+

Metalaksil+Cu-oksihlorid Ridomil plus 48

+

Metalaksil+Folpet Rid.combi50-WP

+

Metalaksil+Mankoyeb Ridomil MZ72-WP

+

Miklobutanil Systhane 6 Flo

+

Miklobutanil Systhane 12 E +Oksidiksil+Cineb Sandofan Z +Oksidiksil+Cu-oksihlorid Sandofan C +Oksidiksil+Folpet Sandofan F +Penkonazol Tpaz 100-EC +Pirifenoks Dorado +Propikonazol Tilt EC-250 +Propineb Antracol +Propineb Zupineb +Propineb+Cu-oksihlorid Bakarni

antracol+

Propineb+Tradimefon Antracol BT + +Prosimidon Sumilex 50

WP+

Sumpor Kvasljivi sumpor

+

Sumpor Cosan +Sumpor Kolosul +Sumpor Sumporni

prah F+

Sumpor+Tridimenol Kolosul super +Tridimefon+Cimoksanil+Propineb

Bayleton Ac +

Triflumiyol Trifmine 30WP

+

Triforin Saprol +Vinkolozolin ronilan +Vinklozolin ronilan FL +

11.2. Зооциди

Таб. 17. Зооциди регистровани за заштиту винове лозе

од економски значајнијих штеточинаСУПСТАНЦЕ ПРЕПАРАТИ Pol.Cly. Tet.Ery.Bir.Oth.Ela.Sca.

Akrinatrin Rufast +Alfa-cipermetrin Fastac 10 SCAmitraz Mitac - 20 +Bacillus turgiensis Bactospine-WPBacillus turigiensis Biobit-WPBacillus turigiensis Foray-FCBacillus turgiensis Novodor-FCBacillus turigiensis Thuricid-HPBeta-ciflutrin Beta-baythroid

EC-o25Bifentrin Talstar 10-EC + +Brompropilat Neoron +Deltametrin Decis 1,25-ECDeltametrin Decis 2,5-EcDeltametrin Yorcis EC-2,5Deltametrin Ocis EC-2,5Dikofol Dikofol 20/Ec +Dikofol Kelthane +Endosulfan Tiocid + +Endosulfan Tionex + +Esfenvalerat EsfenvaleratEsfenvalerat Sumi-alpha 5-EC +Esfenvalerat+Fentrotion

Alpha-combi

Fenitrotion Galation P-5 +Fenitrotion Sumition S-40Fenitrotion Fenitrotion 50-ECFenitrotion Fenitrotion E-50

Fenitrotion Sumitiion E-50Fenitrotion+Malation Galation G-5 +Fenpiroksimat Ortus 5-SC +Fenpropatrin Danitol 10-Ec +Fenpropatrin Meothrin 10-FL + +Fenpropatrin+Heksatiayoks

Danirun + +

Fention Labaycid EC-50 +Fenvalerat Sumicidin 20-EC +Fenvalerat Fenarat E-20 +

Напомена: Pol. Cly = Polichrosis botrana i Clysia ambiguela, Tet.Ery. = Tetranchidae i Eriophydae, Bit.Oth. = Bitictus betule i Otchiornchus spp, Ela. Sca. = Elaterodae i Scarabeidae

Наставак Таб. 17.СУПСТАНЦЕ ПРЕПАРАТИ Pol.Cly. Tet.Ery.Bir.Oth.Ela.Sca.

Fonofos Dyfonate G-5 +Fonofos Dyfonate G-10Forat Timet G-5 +Fosmet Imidan P-5 +Fosmet Imidan (R) +Heksatiazoks Nissorun 10-EC +Hlormefos Dotan 5-G +Hlorpirifos Dursban G-7,5 +Glorpirifos+Lindan

Lorsban L-16 Ec +

Hlorpirifos-metil Reldan super +Kadusafos Rugby 10-G +Karbaril Karbaril S-50 +Karbofuran Furadan 350-F +Karbofuran Furasor 350-SC +Karbosulfan Posse 25-Ec +Klofentazin Apollo 50SC +Kvinalfos Ekalux-25 + +Lamda-cihalotrin Karate 2,5-Ec +Lindan Geolin G-1,5 +Lindan Geolin G-3 +Lindan Lindan G-3 +Lindan Lindan 20-EC +Metidation Supratihon +Metidation Ultracid (R) 40-EC +Metidation Ultracid (R) 40-WP +Metomil Lannate-L +Metomil Lannate 25-WP +Piridaben Sanmite 20-WP +Propargit Omite 30-WP +Propargit Omitye 57-E +Tau-fluvalinat Mavrik +Teflubenzuron Nomolt +Teflutrin Force 5-EC +

Terbufos Counter G-5 +Trihlorfon Dipterex-80 +

Напомена: Pol.Cly. = Polichrosis botrana 4 i Clysia ambiguela, Tet.Ery. = Tetranchidae i Eriophydae, Bit.Oth. = Bitictus betule i Otchiorinchus spp, Ela.Sca. = Elaterodae i Scarabeidae

12. ЗАШТИТА ВИНОГРАДА ПО ПРИНЦИПИМА ИНТЕГРАЛНЕ ЗАШТИТЕ (ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА)

Поред класичне хемијске заштите винове лозе у последње време све више се упражњава интегрална заштита. Интегрална заштита се заснива на идентификацији штетних организама и њиховом мониторингу, утврђивању прага штетности и предузимању мера њихове контроле. Развој и примена интегралне заштите (ИЗБ) винове лозе има за циљ унапређење мера контроле и смањење употребе пестицида у производњи грожђа. Већином се интегрална заштита предузима у области контроле штетних инсеката. Интегралне мере у контроли инсеката омогућују виноградарима флексибилност при одлучивању да ли да примене инсектициде, који инсектицид да користе и када да их примене.

Програми контроле болести винове лозе су још увек мање флексибилни, и смањење примене фунгицида се базира на отпорности сорти винове лозе и праћењу еколошких услова гајења, пре свега падавина и температуре. Коришћење нових група фунгицида (инхибитори синтезе ергостерола и стробулини), као и темељно познавање циклуса развоја патогена омогућује њихово укључивање и интегралне мере заштите винове лозе.

Израда програма контроле болести винове лозе који подразумева контролу свих економски значајних болести свакако представља јединствен изазов. Да би се то постигло, морају се интегрисати све мере контроле у програм заштите. Тај програм подразумева интегрисање отпорности сорти лозе према болестима, агротехничким мерама, познавању биологије патогена, и коришћењу регистрованих фунгицида, биолошких агенаса или њихових продуката када је неопходно.

При биолошкој производњи винског и стоног грожђа веома је значајно познавати основне факторе који карактеришу екосистем датог пољопривредног имања и подручја како би се

обезбедила одговарајућа продуктивност уз истовремену заштиту животне средине. Такав модел се може обезбедити путем низа интервенција које имају за циљ да гарантују висок степен одржавања и очувања квалитета земљишта и његове плодности, поновно успостављање биолошке разноликости, валоризовање урођених карактеристика сорти, погодних за дате услове средине, оптимално искоришћавање природних ресурса, рециклажу органске материје и смањење потрошње допунских извора енергије. Такође је изузетно значајно да се сачувају ивичне, необрађене површине на којима расту живице, заклоњене површине или друга места која служе као склониште корисним организмима.

Пажљива анализа климатских параметара омогућује да се утврди степен подесности одређеног подручја за увођење система биолошке производње. Иако су поједини региони у Србији изузетно подесни за биолошку производњу, ипак су у неким подручјима присутни критични фактори који веома много могу утицати на биолошку производњу. Тако, на пример, у подручјима са високом релативном влажношћу ваздуха и са појавом јаких и честих ветрова (Подунавље, Банат) су повољни услови за појаву болести, лако ломљење ластара у пролеће, а у току лета за затварање стома и претеран губитак воде због испаравања. У подручјима са нижим количинама падавина и њиховим неравномерним распоредом су смањене резерве воде која проузрокује смањену вегетативну и продукциону активност биљака.

Код претпостављених сорти за гајење у подручју Зеока се може обезбедити боља микроклима чокота, избегавати појава паразитских болести и утицаја неповољних климатских чинилаца, боља покровност приликом употребе дозвољених заштитних средстава, боље прилагођавање условима земљишта. Међутим, принципи интегралне или биолошке производње грожђа се не могу на подједнак начин применити код свих сорти. Неке од сорти су са мањим степеном могућности чисте биолошке производње као што су Совињон бели и Шардоне. Као погодне сорте за овај начин гајења су Каберне совињон, Мерло и Мускат хамбург. Остале сорте су у категорији средње прилагодљивих.

С обзиром на предвиђену густину садње од 4000 чокота по хектару и мање бујне узгојне облике код којих се, донекле, раздваја вегетативни од продуктивног дела вегетације, гроздови ће се наћи у зонама боље изложеним сунцу и самим

тим у повољним микроклиматским условима, чиме се обезбеђују мање повољни услови за развој криптогамних болести. Размак садње код шпалира од 2,5 m x 1 m, и правац редова је такав да омогућава оптималну изложеност лисне масе винове лозе сунчевој светлости, што је правац север-југ.

Оптерећење родним окцима директно утиче, како на квантитативне, тако и на квалитативне аспекте производње. Дакле, пожељно је да се број окаца по чокоту креће између 30 и 45. Резидбу на зрело треба обављати у пролеће, а зелену резидбу у току вегетације. Зелена резидба је од пресудног значаја за одржавање равнотеже између вегетативне и продуктивне фазе биљке и доприноси стварању неповољних услови за развој криптогамних болести.

Неопходно је водити рачуна о томе да се одржи физичко-хемијска и микробиолошка плодност земљишта.

ПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ НЕ ПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ ДОЗВОЉЕНО ЈЕ

Затрављивање ради одржавања одређеног садржаја органских материја у земљишту уз мале трошкове; пожељно је користити смеше граминеа и легуминоза. Врсте које су најподесније су:Раж + Маљава грахорица Јечам + Маљава грахорицаОвас + Маљава грахорица (Vicia vericilosa)Овас + детелина

Заоравање биљних остатака у периоду пре цветања, у време заметања плодова и у време пораста бобице када су потребе биљке у азоту највеће.

Привремено природно затравњивање у периоду јесен-зима, када присуство спонтане флоре не само да не представља било какву конкуренцију за винову лозу, већ штити земљиште од ерозије и

Перманентно вештачко или природно затрављивање се најмање препоручује за услове гајења винове лозе у подручју сушних предела зато што представља

донекле спречава испирање нитрата.

велику конкуренцију у погледу коришћења резерви воде из земљишта. Оваква пракса се препоручује само тамо где се минималне годишње количине падавина крећу око 600-650 mm, при чему најмање 300 mm треба да буде сконцентрисано у периоду мај-август.

Редовно додавање органске материје расположиве на имању (стајњак, биљни остаци), која би по могућности требало да буде компостована, како би се одржао садржај хумуса, биолошка активност и садржај хранљивих материја расположивих за биљке у земљишту.

Може се евентуално вршити уситњавање орезаних ластара, али само у случају да нема напада гљивичних болести. Забрањена је употреба органског материјала који потиче са других имања на којима се примењује конвенционални начин производње.

У случају да примењене интервенције нису довољне, могуће је користити једно или више минералних и органских ђубрива која су дозвољена сагласно Пропису Европске заједнице 2092/91 и наредним изменама и допунама истог.

Обрада земљиштаЦиљ обраде земљишта у винограду је чување структуре

земљишта, његове плодности и влаге у њему.

ПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ ТРЕБА ИЗБЕГАВАТИ

РАЗЛОЗИ

Површинска обрада Дубока обрада Да би се избегло да на површину дође инертно земљиште и да се у дубину спусте активни слојеви земљишта у којима су присутни протозои, гљивице и бактерије који доприносе разлагању органске материје и њеном претварању у хумус.

Редовна обрада максимално 2-3 пута годишње

Више од 4 обраде земљишта годишње

Повећавају се проблеми везано за појаву хлорозе проузроковане недостатком гвожђа, компактирање земљишта и површинску ерозију.

Обрада која не условљава претерано уситњавање земљишта

Обрада типа фрезирања

Условљава слабљење структуре земљишта и кидање површинског корења винове лозе.

Обрада земљишта одговарајућег степена влажности

Обрада претерано влажног или претерано сувог земљишта

Условљава промену физичких карактеристика земљишта.

Уништавање короваПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ ТРЕБА ИЗБЕГАВАТИ

Затравњивање спонтаном вегетацијом само током јесени и зимеТоком пролећа и лета треба вршити механичко уништавање корова или

применити технику спаљивања корова

ЗаштитаУ биолошкој производњи је неопходно да се створе услови

за максимално ограничавање присуства штетних микроорганизама путем превентивних интервенција, као што су, на пример, методе праћења, узорковања и дијагностиковања, а све ради тога да би се максимално ограничила употреба техничких средстава.

Методе праћења

ВРСТА ПАРАЗИТА

МЕТОДА ПРАЋЕЊА

Мољац За контролу појаве мољца код винове лозе користе се замке са феромонима. На основну недељног пребројавања броја ухваћених одраслих јединки, израчунава се број летова. Када се недељно ухвати 10-15 одраслих јединки пожељно је обавити једно узорковање (или ако је потребно интервенисати) након недељу дана.

Акариоза винове лозе

Током јула и августа месеца треба вршити преглед винограда ради откривања евентуалних и почетних симптома присуства Eriophydae (појава бронзане боје на листовима).

Ескориоза Током резидбе на зрело треба прегледати ластаре ради откривања евентуалног присуства класичних симптома.

Методе узорковања и дијагностиковања

ВРСТА ПАРАЗИТА

МЕТОДЕ УЗОРКОВАЊА И ДИЈАГНОСТИКОВАЊА

Мољац Узорковање се врши прегледом 100 гроздова/ha крећући се дуж две дијагонале парцеле. Преглед се врши ради откривања присуства јајашаца и ларви на гроздовима. Интервенцији се приступа када се утврди присуство јајашаца на највише 10% прегледаних гроздова, а користи се Bacillus thurengiensis.

Пепелница Ради утврђивања евентуалног присуства инфекције, може се један лист са сумљивом масном мрљом ставити у влажну средину (пластична кесица): у присуству влаге из инфицираних листова ће изаћи мицелијум.

Ескориоза Делови ластара који показују симптоме се ставе у влажну средину и тада из пикнидија излазе слузаве врпце које потврђују присуство гљивице.

Сива плесан Главна карактеристика сиве плесни (по којој се она разликује од киселе трулежи) је почетни развој мицелијума испод покожице бобице, што проузрокује њено лако одвајање од ткива која се налазе испод ње (слип скин) уколико се лагано притисне прстима.

АKАRIOZE винове лозе

У току зиме треба узети узорке окаца да би се утврдило евентуално присуство Eriophidae у њима. Планирати сузбијање у пролеће уколико се током зиме утврди присуство више од 2-25 одраслих Eriophidae по окцу.

Природни фактори за сузбијањеШТЕТНИ МИКРО-

ОРГАНИЗМИ

ПЕДОКЛИМАТСКИ

ФАКТОРИ ЗА СУЗБИЈАЊЕ

АГРОНОМСКИ ФАКТОРИ

ЗА ОГРАНИЧАВАЊЕ

ПРИРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉИ

КОРИСНЕ БИЉКЕ

Мољац (Lobesia botrana)

Тº > 32 ºC током 2-3 дана у периоду инкубације јајашаца ограничавају развој.

Пожељно је примењивати узгојне облике мање експанзије.Применом зелене резидбе треба обезбедити веће излагање гроздова сунцу.Избегавати сорте које имају збијене гроздове са кратком петељком.

Campopleh difformis. C. Borealis. Apanteles. Bassus linguaris. Aleoides sp. Phytomiptera nigrina. Вирус цитоплазматске полиедрозе. Verticilium spp. Poecilomyces spp. Протозои. Бактерије.Расположиво на тржишту: Bacillus thuriengiensis

Привремено затрављивање и присуство живица

Пепелница(Plasmopara viticola)

Тº > 30 ºC, зоне са добрим проветравањем заустављају инфекцију.

Избегавати обилно наводњавање које чини биљку осетљивом. Избегавати вишкове азота.Радије користити мање осетљиве сорте.

Пламењача(Uncinula necator)

Тº > 35 ºC и кише неповољно утичу на појаву напада

Радије користити резистентне сорте.Интервенисати помоћу зелене резидбе да би се обезбедило прозрачивања

Ampelomyces quisqualis.Тilletiopsis

гроздова.Избегавати узгојне облике превелике експанзије у ризичним подручјима.

Ескориоза(Phomopsis viticola)

Тº > 37 ºC и ниске вредности UR блокирају активност гљивице

Радије користити резистентне сорте.Избегавати употребу инфицираног материјала за умножавање.Након резидбе на зрело уклонити и спалити заражене делове ластара избегавајући уситњавање ластара.Избегавати обилна и касна наводњавања да би се поспешило сазревање ластара.Избегавати недовољно уравнотежена ђубрења, посебно када је у питању азот.

Наставак табелеШТЕТНИ МИКРО-

ОРГАНИЗМИ

ПЕДОКЛИ-МАТСКИ

ФАКТОРИ ЗА СУЗБИЈАЊЕ

АГРОНОМСКИ ФАКТОРИ

ЗА ОГРАНИЧАВА

ПРИРОДНИ НЕПРИЈАТЕЉ

И

КОРИСНЕ БИЉКЕ

ЊЕСива плесан (Botrytis cinerea)

Тº тешко може бити ограничавајући фактор.Ниска U.R. зауставља инфекцију.

Радије користити мање осетљиве сорте са растреситим гроздовима, дебелом покожицом и одређеним степеном резистентности.Интервенисати помоћу зелене резидбе како би се смањила густина вегетативне масе. У ризичним подручјима радије користити узгојне облике мање експанзије.Смањити количине воде за наводњавање након појаве шарка.Избегавати неуравнотежена ђубрења.

Trichoderma Harzianum.Streptomyces griseoviridis.Aureobasidium pulpulans.Candida olephia

Акариоза винове лозе(Calepitrimerus vitis)

Amblyscius aberrans.Amblyscius andersoni.Typlodromys pyri.Расположиво на тржишту:

Привремено затрављивање и присуство живица

Amblyscius spp.

Весперус(Vesperus lyridus,Vesperus strepeus)

У првој години након подизање винограда створити консоцијацију између винове лозе и неких травнатих врста, као што је боб, грашак или бели лук; прве две наведене културе привлаче Vesperus, а бели лук га одбија.Избегавати обраду ради уништавања корова након садње винограда. Одсуство травнатих култура доводи до концентрисања ларви весперус на корену винове лозе. Приликом припреме земљишта сакупити ларве које се у њему налазе.

Вирозе Током припреме земљишта за садњу елиминисати

све остатке корења и допустити да се земљиште одмори најмање током две-три године пре поновне садње винограда ради елиминисања присуства нематода.Користити цертификовани безвирусни садни материјал.

Директно сузбијањеПрепоручује се да се расположива средства за директно

сузбијање, а посебно производи на бази бакра, користе само када је то неопходно.

ШТЕТНИ МИКРООРГАНИЗМИ СРЕДСТВО ЗА СУЗБИЈАЊЕМољац (Lobesia botrana) Bacillus thurengiensisПепелница (Plasmopara viticola)

Производи на бази бакра

Пламењача (Uncinula necator) Сумпор, меки калијумов сапун, Аmpelomyces quisqualis

Ескориоза (Phomopsis viticola) Једињења бакра, сумпорСива плесан (Botrytis cinerea ) Једињења бакра, бентонит

активиран помоћу сулфата, калцијумхлорид

Акариоза винове лозе СумпорВесперус (Vesperus strepeus)Вирозе

НаводњавањеПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ ТРЕБА ИЗБЕГАВАТИ

Када су климатски услови такви да угрожавају добар исход производње.

Наводњавање након фазе шарка.

Моменти када је винова лоза најосетљивија на стрес проузрокован недостатком воде су фазе умножавања ћелија (до краја јуна месеца) и фаза почетка издуживања ћелија (јули-август).Количине воде које се дају при наводњавању треба да буду једнаке количинама које се реално губе у времену од последњег турнуса наводњавања.

БербаПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ ТРЕБА ИЗБЕГАВАТИ

Максимално смањити оштећења бобице да би се избегла појава болести и почетак нежељене ферментације коју је тешко контролисати, а која утиче на квалитет вина.

Механизовану бербу уколико не постоји могућност да се грожђе у веома кратком време допреми до подрума.

Максимално смањити време чекања грожђа на прерадуГрожђе треба брати само у време оптималне зрелости, односно када достигне максимални садржај шећера, те када се однос садржај шећера/укупне киселине не мења барем током 6-7 дана.

Исувише бујне подлоге могу условити кашњење сазревања.

Заштита од дивљих животиња

Заштита од птицаУ последње време заштита винограда од птица има све

већи значај. Томе може бити разлог повећање површина под квалитетнијим сортама винове лозе или евентуално повећане бројности неких врста птица. Највише су нападнуте ране и касне сорте. За заштиту од птица користе се различите мере: физичке, визуелне, звучне, хемијске и др.

а) Физичка заштитаНајчешће се користе разне мреже које спречавају приступ

птица виноградима. Мреже се стављају изнад редова. Данас

такве мреже постоје и могу се лако набавити. Потребно је мреже благовремено ставити како би се штете спречиле.

б) Визуелни репелентиПостављају се различити визуелни објекти у виду балона,

разна страшила, рефлектујући објекти, траке и сл. да би се птице отерале од винограда. Овај вид заштите се може користити кратко време јер се птице брзо навикну на постављене објекте.

в) Звучни репелентиКористе се разни звучни сигнали који се емитују на

различитим местима у винограду. Звуци се пуштају у неједнаким интервалима, неједнаке јачине и са различите даљине да би се избегло да се птице на њих привикну. Најчешће се емитују звуци разних птица грабљивица или други компликовани гласови како би се птице уплашиле и удаљиле од винограда. Упркос свему, недостатак звучних репелената је тај што се птице брзо и на њих навикну. Зато је овај вид одбијања птица неопходно комбиновати са другим мерама њихове контроле. Неки виноградари емитују звуке пуцња из ватреног оружја као репеленте.

г) Хемијски репелентиХемијска контрола птица у винограду подразумева

употребу хемикалија. Бобице се третирају хемикалијама. Птице једу такве плодове који су за њих безукусни. Испитиване су различите хемикалије као репеленти. Неке сорте грожђа су мање атрактивне за птице, а неке хибридне сорте грожђа такође нерадо једу.

VIII. НОРМАТИВИ РАДОВА И МАТЕРИЈАЛА ЗА ПОДИЗАЊЕ ВИНОГРАДА СА ПРЕДРАЧУНОМ ИСТИХ*

Нормативи и вредност припреме земљишта

Р.бр. Врста радова и материјала јед. мере

цена по јед.

мере (€)

потребно по 1 hа

износ за

1 hа у (€)

А:1.

Б:2.3.

Рад радникаКорекција риголовања и нивелисања

У к у п н о

Рад трактораРиголовањеОрање ратарским плугомУ к у п н о

рад.дан

рад.дан

рад.дан

15

100060

2

10,5

30

30

100030

1060

Рекапитулација вредности припреме земљишта по 1 hаА: Рад радника 30 €Б: Рад трактора 1030 €

У к у п н о 1060 €

* Цене из 2008. године

Нормативи и вредности непосредне припреме земљиштаи садње

Р.бр. Врста радова и материјала јед.

мере

цена по

јед. мере (€)


износ за

1 hа у (€)

А:1.2.3.4.

Рад радника:Обележавање путева, редова и с.м.Припрема калемова за садњуСадња у јамићеОстали радовиУ к у п н о

рад.дан

рад.дан

ком.рад.да

н

1515

0,0715

23

40001

3045

28015

370

Б:5.6.7.8.9.

Рад трактораРавњање површине (тањир. или дрљ.)Превоз материјала за обележавање Превоз ђубрива и калемоваПревоз воде за поливањеПревоз радника и осталоУ к у п н о

рад.дан

рад.дан

рад.дан

рад.дан

рад.дан

6060606060

0,30,122

0,2

206

12012012

278

Ц:10.11.12.13.

МатеријалЛозни калемовиМаркери, кочићиВодораствориво ђубривоИнсектицидиУ к у п н о

ком.ком.kgkg

1,000,032,00,25

40004000

6200

4000120 1250

4182

Рекапитулација непосредне припреме земљишта и садњеА: Рад радника 310,0 €

Б: Рад трактора 278,0 €Ц: Материјал 4.182,0 €

У к у п н о 4.770,0 €

I Нега винограда у години



мере (€)


износ за

1 hа у (€)

А:1.2.3.4.5.6.

Рад радника Пролећно копање после садњеПрашење око чокота (3x)Лачење и везивање ластараЗаштита и спремање раствораЈесење копањеОстали радови (заливање и др.)У к у п н о

р.д.р.д.р.др.д.р.др.д.

151515151515

5152163

7525030159045505

Б:7.8.9.10.

Рад трактораПролећно орање после садњеПрашење (4x)Јесења дубока обрадаПревоз воде и заштита (8x)У к у п н о:

р.д.р.д.р.д.р.д.

60606060

0,3112

186060120258

Ц:11.12.13.

МатеријалВезивоИнсектицид (талстар)ФунгицидиУ к у п н о

kgkgkg

10,58

1,6723,3

5

1,6711,65

4053,32

Рекапитулација неге винограда у I годиниА: Рад радника 505,00 €Б: Рад трактора 258,00 €Ц: Материјал 53,32 €

У к у п н о 816,32 €

Постављање наслона


цена по

јед. мере (€)


износ за

1 ха у (€)

А:1.2.3.4.5.6.7.

Рад радникаУтовар и развожење стубоваУтовар и разношење коља и жицеПостављање стубоваАнкерисање крајњих стубоваПостављање кољаПостављање жицаОстали радовиУ к у п н о:

р.д.р.д.ком.р.д.р.д.р.д.р.д.

15150,815151515

84

65044101

12060520606015015985

Б:8.9.10.11.12.

Рад механизацијеПревоз и развожење стубоваОтварање рупа за ленгереОтварање рупа за стубове (побијање)Превоз анкера коља и жицеОстали радовиУ к у п н о:

р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.

6060606060

11111

6060606060300

Ц:13.14.15.16.

МатеријалМетални стубовиЛенгер (сидро)Дрвено кољеИнокс жица (потребних димензија)У к у п н о:

kом.kом.kом.kg

5,00,20,30,75

66466

40001.000

332023,21200750

5293,2

Рекапитулација постављања наслона1. А: Рад радника 455,0 €2. Б: Рад трактора 300,0 €

3. Ц: Материјал 5293,2 €У к у п н о 6048,2 €

II .Нега винограда у год


цена по јед. мере

(€)


износ за

1 ха у (€)

А:1.2.3.4.5.6.7.8.9.

Рад радникаПролећно копањеРезидба виноградаПроређивање зелених ластараВезивање зелених ластара (2-3x)Прашење око чокота (3x)Подсада калемоваПрипрема раствора за заштитуЈесење копањеОстали радовиУ к у п н о:

р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.комр.д.р.д.р.д.

1515151515

0,08151515

662418150162

9090306027012159030687

Б:10.11.12.13.14.

Рад трактораПролећно орањеПрашење (4x)Заштита од болести (8x)Јесења дубока обрадаОстали радовиУ к у п н о:

р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.

6060606060

0,311

0,31

1860601860216

Ц:15.16.17.18.19.

МатеријалФунгицидиИнсектицидиВезивоМинерално ђубриво 15:15:15Калем за подсадуУ к у п н о:

kgkgkgkg

ком.

6,3323,331,670,21

1213

25075

75,9623,335,015075

229,3

Рекапитулација неге винограда у II год.А: Рад радника 687,0 €Б: Рад трактора 216,0 €Ц: Материјал 229,3 €

У к у п н о 1132,3 €

III Нега винограда у години



мере (€)


износ за

1 hа у (€)

А.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.

Рад радникаПролећно копањеРезидба виноградаПоправка наслонаВезивање лозеПроређивање зел.ластара и чиш.(2x)Провлачење зелених ластара (2x)Припрема раствора за заштитуПрашење око чокота (3x)Уређење путева и стазаОстали радовиУ к у п н о

р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.

15151515151515151515

6314661181147

904515609090152701515705

Б:11.12.13.14.15.16.

Рад трактораПролећно дубоко орањеПрашење (3x)Заштита од болести и штеточинаЗапрашивање (2x)Јесења дубока обрадаОстали радовиУ к у п н о

р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.

606060606060

0,30,91

0,20,31

3,7

185460121860222

Ц:17.18.19.20.21.

МатеријалФолијарно ђубривоВезивоФунгицидиМинерално ђубриво 15:15:15ИнсектицидиУ к у п н о

kgkgkgkgkg

21,67250,223,3

3418

2501

606,6845050

23,1589,78

Рекапитулација трошкова неге винограда у III год.1. Рад радника 705,00 €2. Рад трактора 222,00 €

3. Материјал 589,78 €У к у п н о 1.516,78 €

Преглед трошкова подизања винограда са динамиком улагања

Врста трошковаУлагања по годинама У к у п н о

I год. II год. III год.

IV год. по 1 hа за 45 hа

Припрема земљишта са риголовањем 1.060,0 1.060,0 47.250,00

Непосредна припрема и садња

4.770,0 4.770,0 294.007,50

Нега винограда у 1. год. 816,3 816,3 28.409,40

Постављање наслона 6.048,2 6.048,2 220.023,0

0

Нега винограда у 2. год. 1.132,3 1.132,3 45.909,00

Нега винограда у 3. год. 1.516,8 1.516,8 57.681,00

У к у п н о : 5.830,0

6.864,5

1.132,3

1.516,8

15.343,6

693.279,90

НОРМАТИВИ И ТРОШКОВИ РЕДОВНЕ ПРОИЗВОДЊЕ ГРОЖЂА



мере (€)


износ за

1 hа у (€)

А.1.2.3.4.5.6.7.8.9.10.11.12.

Рад радникаРезидба са изношење лозеРемонт наслонаВезивање стабла и луковаПролећна обрада у редуТретирање хербицидимаЛачење (2x)Провлачење зелених ластара (2x)Прашење око чокота (2x)Наводњавање (3x)Припрема раствора за заштитуБерба и утовар грожђаОстали радовиУ к у п н о

р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.

1515151515151515151515

162461610101130188

2403060901590150150151545015

1320

Б:13.14.15.16.17.18.19.20.21.22.23.

Рад трактораСакупљање и изношење лозеПролећна дубока обрадаКултивирање земљиштаЗелена резидба (2x)Заштита од болести и штеточинаЗапрашивање (2x)Растурање минер. ђубр. са подрив.Превоз воде, ђубрива и другоБерба грожђаДубоко јесење орањеОстали радовиУ к у п н о

р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.р.д.

6060606060606060606060

0,20,41

0,21

0,20,211

0,40,5

1224601260121260602430366

Ц:24.25.26.27.28.29.

МатеријалМинерално ђубривоВезивоХербицидиФунгицидиИнсектицидиАмбалажа за бербуУ к у п н о

kgkgkgkgkg

ком.

0,231,7610

23,35

50066403

850

11510,23640069,94250

4881,1

РЕКАПИТУЛАЦИЈА ТРОШКОВА РЕДОВНЕ ПРОИЗВОДЊЕ ГРОЖЂА

1. Рад радника 1.320,0 €2. Рад трактора 366,0 €3. Материјал 4.881,1 €

У к у п н о 6.567,1 €

ЗАКЉУЧАК И ПРЕДЛОГНа основу извршене анализе података у овом Пројекту,

могу се извести следећи закључци и предлози:1. "Удружење виноградара, винара и љубитеља вина -

зеочки виногради, Зеоке“, СО Лазаревац у складу са својим развојним програмом почињу обнову старих и подизање нових засада винове лозе. У прегледу могућих површина за садњу, констатује се да се већина налази на јужној страни падине изнад села Зеоке, укупне површине око 100 hа. Део ових површина је намењен гајењу винове лозе (90%). Остатак површина је намењен производно-економским и туристичко угоститељским садржајима (винарије са прерадним капацитетима, подрумом, економским двориштем, угоститељско-туристичким и пропратним објектима). Земљишни и климатски услови у овом подручју су погодни за гајење винове лозе, што показују описани показатељи, те се очекују повољни приноси и квалитет грожђа и вина.

2. У складу са еколошким условима, производном и стручно-научном оријентацијом, могу се препоручити сорте за добијање врхунских белих и црвених вина, као и сорте намењене стоној употреби.

3. Овим Пројектом су обрађени неки неопходни елементи у оквиру истражних радова, анализе агроеколошких услова, рационалне организације територије, технологије припреме земљишта и подизања винограда, као и пројекција детаљне технологије гајења лозе до треће године узраста биљака. У посебном поглављу је обрађена технологија гајења лозе у редовној производњи грожђа.

Инвеститори ће почетком подизања једног дела винограда подстаћи заснивање винограда на имањима пољопривредних произвођача са подручја суседних села и општина. Овим ће се, уз примену савремене технике и технологије у виноградарству, створити нове перспективе развоја овог краја. Стога сматрамо да ће овај програм бити у потпуности друштвено и економски оправдан и да је неопходно одобрити одговарајућа средства за подизање ових винограда. Тиме би се омогућило побољшање асортимана стоних и сорти за квалитетна и врхунска вина, те допринело развоју виноградарства у Србији.

preuzmite dokument klikom na ovaj link

Documents