prepisano iz Života - breme Šeća Ćorovića

Download Prepisano Iz Života - Breme Šeća Ćorovića

Post on 14-Jul-2016

9 views

Category:

Documents

5 download

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Prepisano Iz Života - Breme Šeća Ćorovića

TRANSCRIPT

Priredio: Murat oroviprepisano iz ivotaBreme ea oroviaAko emo pravo, ja se ne mogu poalit na moj ivot. Ono, bezbeli, nije bilo ni lako. Moglo je bit sto puta gore i sto puta bolje. A sad, eto, imam vremena sve da pogledam, iz starosti. I ta bih drugo, no da prebiram po svojoj prolosti. onako, sam sa sobom i sam pred sobom. Razmiljao sam da napiem ne- to o tome. Imao bih o emu iz ovako duga vijeka. Jesam, proito sam dosta knjiga, i dobrija, a bogme i tanakija. Imam i svoj dnevnik, godinama biljeim to neto znaajnije: ta se radi na imanju, ko me poseti, ko me zovne, zapisujem i ko umre u Ivanju, najvanija deavanja iz nae zemlje i iz svijeta, unosim i dnevnu temperaturu. Ali, ne, knjigu neu. Neu knjigu da piem. Ja sam u ivotu radio samo ono to sam znao i to sam morao. E, da piem knjigu nit me basta, niti moram. Ovo to razmiljam zapisau, milo mi je da to zabiljeim. Eto, samo da moe da se ita. a, dao Bog, imam vremena. Proetam pro imanja, povuem uzgred za sobom koju granu s livade, onda zasednem i poneto proitam. Imao sam nedavno knjige Huseina Baia, pa se iz jedne prie seam zumbera koji, pritisnut godinama, primeuje kako ili, umire na nogama, ne lii vie ni na svoju senku. E ja sam ti sad tu nee. A odradio sam to to sam mogo sti na ovome svijetu. eca su mi ve dobila svoju ecu, stiu i praunuad. testament sam ostavio u sud, ovo u ostavit da lako nau kad mene vie nemadne. Moda e nekom nekad bit zanimljivo. Milo mi je to smo ovo imovine podijelili tako slono. umesto da svako grabi za sebe, sinovi dodaju jedan drugome. Dobro je i to sam prekrio obiaj da erke ostaju bez nasledstva. kakav je to nain? udi me da to tako kod nas jo traje. Zar i njih nijesam rodio ka i sinove, i one su tu rasle i radile, i neka sam im dao po parcelu. I sinovi mi se sa tim slau. Jeste da itavo ovo imanje sad nema cijenu, ali neka, zemlju nit e vuk ni hajduk, zatrebae nekad nekom, vremena se mijenjaju. Rodio sam se posmre, ono kad otac ne doeka roenje eteta. Pokosila ga je panjolka, panski grip koji je tih godina haro po svijetu. A etinjstvo bez oca je sakato. I u poslu i u igri i u radu i u koli, svu nedostaje jedna ruka. I to desna ruka... milo mi je to su mi dali oevo ime... Svega je bilo za ovo moje skoro devedeset godina. I nemanja i imanja i alosti i radosti i premora i odmora, svega. Daleko najgori bee rat. I ona drugi svetski to mi je proao preko glave, i ova skoranji. e, kad bih se sad mogo vratit na dvades, i da mi ko da najvee bogastvo, al da moram kroz rat, reko bih: ne, fala, neu, za itav svijet neu. Boe dragi, kolko se u ratu prospe zla i krvi onija to su ni krivi ni duni. dobri prijatelji i dobre komije odjednom postanu krvnici. ode, u moju blizinu i nije bilo tako. Mi smo se ono od 41. do 45. muka namuili, goreli smo, ostali bez iega, ali smo, to se golog ivota tie, dobro proli. muslimani i pravoslavni, uvali smo jedni druge. Bilo je poganluka, rat i doe ka neka prilika da se pokae ko je kakav, da se od zdravoga zrna odvoji kukolj i lam. no, rekoh, mi smo ovde dobro proli. evo, ja sam u moju kuu krio nekoliko pravoslavnija familija, kod roaka ahma ih je tada imalo jo vie. I u kui komije druge vere, kod ukana, dosta nas se spasilo kad je bilo stanipani. nije to bilo bez golema rizika ali, uvali smo jedni druge. pa se to pamti, i pria, i prenosi s koljena na koljeno. kad se nedavno pred vie komija pofalih da mi, za dvades godina kako mi je umrla ena i kako ostavljam kuu zakljuanu i po vie meseci godinje a niko nikaku tetu nije uinio, drago e ko iz topa: e bogomi, eo, rat je bio, pa ni poslije rata, nikome ti nijesi ni vodu natrunio. ni ti ni tvoja eca, zna se to. da priznam, bi mi milo to to on ree pred ljudima. I dobro ono ree, sve se zna, nita ne moe ostat sakriveno. a proito sam nee da se u ratu ubijaju oni to se meu sobom ne poznaju, zarad onija koji se dobro znaju. I to je istina. Nikad narod ne bi ratio da ga u to ne uvedu oni to s njim upravljaju. radi toga to smo ovde dvije vere, hiljadu godina mi ne bi zaratili. parolu bratstvo i jedinstvo pocijepae oni to im je zatrebalo da se meusobno satiremo. sve da smo u itavoj dravi od jedne jedine krlje, neko bi naao arku da nas zavadi. tako je to od pamtivijeka. sve se nadam da e se nekad samo iz knjiga znat da su u prolosti ljudi jedni druge ubijali...

OVEK NEZNA KIMET ENI DOK JE NE IZGUBI

Boa je to volja, moja sudbina, ta li, da etinjstvo provedem bez najsigurnijega oslonca, bez oca, a sad mi ova duboka staros opet godinama prolazi tako, bez glavnoga oslonca bez ene. Imam, fala bogu, porod, petoro ece, pa unuad i praunuad, svi dobro i zdravo. I dobri su mi, i obilaze me, ne mogu se poalit ni sam sebi, kamoli drugom. ali, tako je to, to jednostavno mora tako: kod svija njih, ja sam danno ode u selu sam, ko vuk na kijamet. rijetki prou, jo rei dou, usta mi se ubajate od utnje... pa esto od muke sa sobom zborim, no ta u. mora insan da pusti glas, ako nije dibidus nijem. ivot bez svoga branoga druga razumije samo onaj koga to postaros snae. I ne zna ovek kimet eni dok je ne izgubi. eh, ta ne bih dao da mi je sad obres, pa da samo sedi onde u krevetu, da progovorimo, sve bih ovo to sad radim radio i pevao. ali ne daju dva vijeka, ne. eto, rasto sam bez oca, bez brata, bez amide, i otac mi je bio jedinac. I bio sam belaj, ali sam opet brzo sfatio obaveze koje me ekaju ko siroeta. rano sam se oenio, rano dola eca, pa sa enom to je bila dobra domaica, sa vrijednom sestrom i ecom koja nijesu znala druke no kako ja kaem, sagradio sam, pa kasnije proirio kuu, odrali smo i proirili imanje, napravili jedno od najimunijih domainstava u kraju. kako? radom... jeste, radom, ali, nije to dovoljno. treba znat radit. ako hoe malo vie od suhe kore hleba, treba znat ta i kad poet, kad prekinut i ta drugo preduzet. gajili smo i prodavali krompir naveliko, duhan naveliko, rakije po nekolike hiljade litara godinje. I nikad se ni na ta nikom nijesam alio. niti sam ikad ikoga za bilo ta prevario. nikoga ni za gro zakinuo. kad sam iz svih okolnih sela otkupljivao ljive nabavio sam vagu, pa usitnim pare kod aksa u zadrugu i odmah tu na licu mesta platim. nikad niko sa mnom nije bio na gubitak. deavalo se, ovek na konja doero ljive, mene svi sudovi puni i prepuni, kipi, preliva. ta u, istresi one ljive na ledinu i plati. drugi put ne, no emso sam ree da to sijeno ima deset tovara, i plati mi toliko. dok ga je pregonio, poali se da nije imalo vie od osam. kad sam se maio depa i vratio mu pare za ona dva tovara, iznenadio se, zafaljivo i svud to priao. mujo iz crne nije pio nikakav alkohol, a dugo je kod mene uzimao i preprodavao rakiju. ja mu kaem koliko ima stepeni, kakva je, on uzme i kad preproda donese i plati mi, to poverenje je funkcionisalo ko sat. Ili, pomae mi siromaak tu na imanju pa navee nee da veera no bi da svoj obrok ponese eci, a mejrua moja mu spakuj toliko damu sva familija moe veerat...vodio sam rauna o sebi, ali i o drugome. mora to tako, svak ima duu. uvaj da neko ne uzdahne zbog tebe, nikako ne ucvijeli nekadroga i siromaha. od starina je ostala rije: ako ti i na sedlenika doe pred kuu i zatrai, togod mu daj. I nemoj tue. znaj za svoje a nemoj tue, od tuega tuga bije. auvijek sam bolje prolazio kad neto poslujem sa jabanom no sa svojima. Nije zalud reeno sa svoijem jedi i pij, a ne pazaruj, to jes nemaj posla...

NIT VALjA BIT KRTICA, NI RASIPNIK- to ne kupi auto, mogao bi ti da ima auto? - ree mi iskusni ofer stanko, dok sam jo bio u snazi. a kako, kad ne znam da vozim, velim. kako ne zna? eto zna da jae konja, to ti je isto. onamo ima volan ovde dizgine. pa hoe desno, povu-e desni, a lijevo, trgne lijevi dizgin, poera kad ti treba bre, i to ti je to. li ne, nijesam htio auto, svatio sam da sam za to zakasnio. a priam sinu kako mi ree stanko.- Dobro ti je rekao, veli, samo ima tu jedna krupna razlika. konja ni silom ne moe naerat da krene niz urvinu, a auto jedva eka da sleti u provaliju. tako dodue i jeste, pogledaj ta piu novine, svaki dan...stalno sam imao dobru rakiju i pio sam, deavalo se i da prepijem, ali sam opet znao da stanem na vrijeme. Ima tu jedna pouna pria. na poziv da svrate u kafanu, ree prijatelj prijatelju: Hou, ako e da pijemo ka volovi, oni se napiju i izmaknu. u svemu sam znao sebi da komandujem. Uz staru oevu sestru poeo sam bio i da puim, pa kad vioh da to hoe da me nadjaa bacim odjednom. I nikad vie ni cigaru. kad sam osetio da hou da se udebljam i to sam preseko, ko makasama. ljeto je, kosidba, plastidba, vridba, a ja na svaki obrok samo po pola od onoga to bih mogo da pojedem...vano je da ono to radi uradi na vrijeme i s voljom. da svemu zna red. Svaku stvar na svoje mesto. Mnogo ti manje vremena treba da neto odnese tamo e je bilo, nego da ga nae, ako ga ne vrati odakle si uzeo.ovo mi pomalo lii na savete, a to nikome nije po eifu. najbolje se ui od onoga to te ljukne po nosu. a daba, stari ne mogu da ne savetuju. koliko su eca ubijeena da sve najbolje sama znaju, toliko roditelji nemaju poverenja u to njihovo znanje. ono, valja pravo, ove nove generacije jesu pametnije od nas. ali bi bre i lake prtili uz toliko nae iskustvo. ovako, bez meusobnoga poverenja mnogo ta se prelama preko lea i jednija i drugija. mladi esto ponavljaju da je zdravlje najvee bogastvo, a opet ne umiju da ga uvaju. ivot traje onoliko koliko je ovek zdrav, nita vie. a da bi bio zdrav, uvaj zdravlje dok ga ima. oslukuj sebe, ocijeni ta moe a ta ne, ta ti prija, a ta smeta, ako to po-tuje, uinio si najveu uslugu svome zdravlju. daba ti svi doktori ako tegli koliko nemo, ako se prejeda i prepija, ako se ne uva prehlade... ovek je stvoren da radi, ali da zna kako radi i da radi umereno. I da troi i da tedi umereno. emu ga radi ako uludo troi to to zaradi. sa jednako para neko e bit bogat, neko siromaan. upitanju je mudros voenja domainstva. gledaj da voda ne otie nepotrebno, da sijalica ne gori ako ne treba, da se hleb ne baca, da se ne kupuju suvine stvari... I da nalazi zadovolj-stva u tome to ima. itavo bogastvo najimunijega na svijetu, dobar rasipnik bi stigo