prelom br. 6-7

7/27/2019 Prelom br. 6-7

1/359

M

7/27/2019 Prelom br. 6-7

2/359

âsopis za sliku i politikuMagazine for Images and Politics

Uredni{tvo/Editorial Committee:

Zorana Doji}, Du{an Grlja, Slobodan Karamani}, Dragana Kitanovi},Vesna Madòski, Vladimir Markovi}, Ozren Pupovac, Milan Rakita, Jelena Vesi}

Izvr{ni urednici/Executive Editors:Zorana Doji}, Dragana Kitanovi}, Vladimir Markovi}, Jelena Vesi}

Lektura i korektura/Proofreading:Dragana Kitanovi}, Vladimir Markovi}

Korice/Covers:Bren Heymans, basketball carpet Kerkstraat Borgerhout Antwerp, 2000Johanna Billing,Project for A Revolution, 2003

Vizuelni prilog/Visual Contribution:Metahaven, Sealand Identity Project: ImagiNation, od/since 2003

Dizajn i prelom/Design and Layout:Andrej Dolinka

Izdava~/Publisher:Prelom kolektivwww.prelomkolektiv.org

Izvr{ni odbor Prelom kolektiva/Prelom Collective Executive Board:Zorana Doji}, Radmila Joksimovi}, Ana Nikitovi}, Jelena Vesi}

Kontakt/Contacts:[email protected]@prelomkolektiv.org

[tampa/Print: Akademija, Beograd

Tira`/Print run: 300

Uredni{tvo Preloma zahvaljuje svima koji su svojim

radom i prilozima doprineli kvalitetu ovog broja.Editorial committee of Prelom would like to thank allof those who contributed with their effort and input to the quality of this issue.

âsopis je uvr{ten u Registar javnih glasila na osnovu re{enja br. 651-01-153/2002-11

ISSN 1451-1304

Ova publikacija je realizovana u okviru projektaALMOSTREAL.

ProjekatALMOSTREAL (www.almostreal.org) kao deo svog

umetni~kog programa, inicirala je Evropska Kulturna Foundacija.

This publication takes place in the framework ofALMOSTREAL.ALMOSTREAL (www.almostreal.org) is a project initiated by the

European Cultural Foundation and it is an integral part of its arts programme.

PRELOM

7/27/2019 Prelom br. 6-7

3/359

SADR@AJ:

TEZE O POLITICI:

Rado Riha @elja revolucije

@ak RansijerJedanaest teza o politici

Alberto ToskanoKomunizam kao odvajanje

Fredrik DèjmsonPet teza o stvarno postoje}em marksizmu

Alfred Zon-RetelKapitalizam i socijalizam u dana{njem svetu (Bele{ke za diskusiju)

EVROPA:

Na marginama Evrope Intervju sa Rastkom Mo~nikom

(Razgovor vodili i intervju priredili:Ozren Pupovac i Slobodan Karamani}Toma` MastnakPronalazak Evrope: Humanisti~ki rat protiv Turaka

@ak Derida i Jirgen HabermasPosle rata: Ponovno ro|enje Evrope

Govor britanskog premijera Tonija Blera na liderskoj konferenciji Ministarstva

inostranih poslova (Obra}anje britanskim ambasadorima i funkcionerima

Ministarstva inostranih poslova)

Etjen Balibar Pismo iz Amerike, iz Instituta za ameri~ke vrednosti i pitanje

pravednog rata

Dreaming A Better World Intervju sa Marijom Hlavajovom(Razgovor vodila i intervju priredila: Jelena Vesi})

O bijenalima, sprekulacijama, skromnim predlozima i mogu}nostima Intervju sa

ârlsom E{eom (Razgovor vodila i intervju priredila: Jelena Vesi})

Vesna MadòskiPri~a o Njemu ili: Da li razumete savremenu umetnost?

Timoti Korigen Teror nelagode: Tre}a generacija

Tomas ElzeserAntigone agonistes: Urbana gerila ili gerilski urbanizam? Frakcija

Crvene Armije, Nema~ka jesen i igra smrti

Kako izvaditi poruku iz boce? Intervju sa Brajanom Holmsom

(Razgovor vodili: Jelena Vesi} i Svebor Midì})

METAHAVEN: SEALAND IDENTITY PROJECT: ImagiNation

P. S. I Love You

AMERIKA

Imanuel VolerstinAmerika i svet: danas, ju~e i sutra

Erik Smudin Obavezna vizuelna lektira za svakog gra|anina: gospodin Smit i

retorika recepcijePol Bul i Dejv VagnerRadikalni Holivud

[7]

[20]

[33]

[46]

[54]

[61]

[77]

[92]

[95]

[100]

[114]

[123]

[132]

[146]

[153]

[187]

[197]

[221]

[240]

[258]

7/27/2019 Prelom br. 6-7

4/359

Pol Bul i Dejv VagnerPolitika i mitologija filmske umetnosti

Greg Dekurio Opasni gra|anin Ebrehem Polonski

Povodom dodele nagrade za ìvotno delo Eliji Kazanu Intervju sa Ebrehemom

Polonskim (razgovor vodio: Dejvid Vol{)

Dejan D. Markovi}Ameri~ki (anti)ratni film

Tobi Miler êmu studije filma? ili Znam {ta ste radili u pro{lom semestru

Andre Gunder FrankPapirni Tigar, vatreni zmaj

Dejv HikiRo|enje velikog, divnog trì{ta umetnosti

Ton NilzenDemokratija da, ali kada!?

Pol ONilJavno prenje prljavog ve{a: Izme{tanje, devijacija i heterotopski svet rada

Untitled, 1991, Feliksa Gonzales-Toresa

[263]

[284]

[290]

[294]

[306]

[315]

[328]

[337]

[347]

7/27/2019 Prelom br. 6-7

5/359

TEZE O

POLITICI

7/27/2019 Prelom br. 6-7

6/359

f Giovanni de Lazzari,Memorandum, 2002/3

7/27/2019 Prelom br. 6-7

7/359

Da li je danas u polju politike jo{ uvek smisleno govoriti o revolu-ciji? Ili ~ak, postaviti revoluciju za cilj èlje, kao {to nam to sugeri-{e tema Desir de revolution, francuskog ~asopisa iz februara20011? Ili je primerenije, ako ve} poku{avamo da razmi{ljamo orevoluciji, da imenici revolucija odmah dodamo jo{ glagolskuimenicu tugovanje, kao {to to predlaè drugi ~asopis, sada en-gleski, koji je svoj 2. broj iz 2003. godine posvetio temi mourning

revolution2?Najpre jedna napomena u vezi sa pitanjem o pertinentnosti razmi{ljanja o

revoluciji. Da tako kaèm, ~ini mi se da je u dana{njoj konjunkturi globalizacije,koju obeleàva savez kapitalizma i liberalne demokratije kao univerzum bez spo-lja{njosti i bez granice, retko koja tema tako aktuelna, tako pertinentna za mi{lje-nje politike kao {to je to upravo tema revolucije. Pitanje revolucije je pitanje otome da li je mogu}a politika politika emancipacije, radikalno demokratska po-litika, koja bi bila strukturisana kao akt, kao prekid date situacije i invencije novogna~ina postojanja. Akt o kojem se tu radi ipak nije akt stvaranja ni iz ~ega. U nje-

mu je sadràno rukovanje s ni~im, nekakvo savoir-faire, a da pri tome nema nika-kvog poslednjeg, transcendentalnog uslova, koji bi politi~ko su-bivanje ljudi za-{io u celinu.

Druga napomena se ti~e sintagme o tugovanju za revolucijom. Ukoliko govo-rimo o revoluciji danas, upotreba tog izraza je potpuno opravdana. Na kraju XX sto-le}a, koje je na po~etku obeleìlo istinsko revolucionarno nadanje, sru{io se rezultattog nadanja, sistem realnog socijalizma, i zato se za nas problem revolucije na ravnipoliti~kog i filozofskog promi{ljanja te{ko moè predstaviti druga~ije nego kroz pri-zmu gorkih iskustava propalih, izdanih revolucija. Ovde se, ipak, javlja jedno pitanje.Kako da naime razumemo to da revolucionarno ube|enje leve politi~ke misli, kakose ~ini, nije toliko uzdrmalo samo postojanje dràva realnog socijalizma, iako je tamisao u njima prevashodno videla grobare revolucije? Naprotiv leva politi~ka mi-sao se tek onda kada su se raspali dràvni sistemi, koji nisu bili drugo do materijali-zacija propalih i izdanih revolucija, po~ela vladati tako kao da vi{e ne vidi nikakvurevolucionarnu perspektivu?

îni se da je misao revolucije pokopalo to da iznenada u polju politike vi{e nijebilo ni~ega da se vidi, na {ta bi ta misao mogla da referira. Kao da je u imaginarijumuleve misli revolucija ostala vezana za neki predstavljivi referent potpuno nasuprottemeljnom revolucionarnom iskustvu, koje je iskustvo

nedostatka poslednjeg referenta, iskustvo novog, ne~e-ga {to je bez lika, nepredstavljivo, iskustvo radikalnogprekida. To iskustvo je, ukratko, proizvodnja odsutnosti.

1 Cf. lignes 04, fevrier 2001, edi-tion Leo Scheer, Paris 2001.

2Mourning revolution, Parallax27, April-June 2003, Routledge.

@ELJA REVOLUCIJERado Riha

7/27/2019 Prelom br. 6-7

8/359

No, upravo bi se slom realnog socijalizma mogaoshvatiti kao onaj doga|aj, koji daje smisao Lakanovoj

(Jacques Lacan) misli, zapisanoj u Televiziji, misli koja nijebila namenjena samo psihoanaliti~aru ili psihoanalizi: danaime izlaz iz kapitalizma ...ne}e biti progres, ako je izlazsamo za neke.3 Ova misao nas dovoljno jasno upozorava, dase izlaz iz kapitalizma ne moè odnositi samo na odabrane,da ga je potrebno misliti kao ne{to {to vaì samo ukoliko seodnosi na sve. Nisu li upravo dràve realnog socijalizma svevi{e igrale ulogu nekakvog elitnog kluba, ulogu samo ne-kih kojima se posre}io izlaz iz kapitalizma? Nije li se dakleupravo sa njihovim slomom otvorila mogu}nost izlaza, za

koji je od su{tinskog zna~aja to da je mogu} samo tada, kadaje ustrojen kao izlaz za sve, dakle kao politi~ko delovanje,koje je neposredno univerzalibilno? Koje dakle ne vaì ni zakoga, ako ne vaì za sve.4

îni se, dakle, da bismo nasuprot nekakvoj spontanojideologiji leve misli, prema kojoj je revolucija ne{to {to jemogu}e videti, pa makar i u obliku izneverenog nadanja, po-gre{nog, gotovo izbrisanog traga morali jednom uz svu po-trebnu ozbiljnost postaviti jednostavno pitanje, kako je revo-

luciju uop{te mogu}e videti? I to ba{ kao revoluciju: to jest,kao momenat radikalnog prekida, koji u prisutnom evocirabezdan odsutnosti, kao radikalno kontigentnu politi~ku ak-ciju, koja transformi{e polje mogu}eg, vidljivog, tako da gaartikuli{e prema onome {to je njegovo nemogu}e, nepred-stavljivo, nevidljivo?

Na to pitanje nisam u stanju da pruìm zadovoljava-ju}i odgovor, pa bih zato samo poku{ao da razvijem mome-nat, koji bi takav odgovor svakako morao da sadrì. Vratimose pitanju mogu}nosti revolucije u sada{njoj konjukturi glo-balizacije. Mislim da se retko ko ne bi sloìo sa stavom da }erevolucije u budu}nosti sigurno biti, bez obzira na kona~nuprevlast ure|enog univerzuma liberalno-demokratskog ka-pitalizma ili upravo zbog te prevlasti. Revolucije u smislu ne-predvidljivih, nasilnih prevrata dru{tvenog poretka ili formepoliti~kog ure|enja, revolucije u svim tim razli~itim oblici-ma, koje smo ve} mogli da upoznamo, nacionalne, anti-birokratske, polne, verske, konzervativne revolucije,revolucije u jo{ nepoznatim oblicima. Sve te revolucije su da-

kle ne samo mogu}e, nego i gotovo neizbe`ne.Ipak, kada govorimo o mogu}nosti revolucije, tu nije

re~ o verovatnosti doga|aja revolta i ustanka. Pre se radi o

8 _ PRELOM broj 6/7 _ TEZE O POLITICI

3Re~enica glasi: Plus on est de sa-ints, plus on rit, cest mon principe,voire la sortie du discours capitaliste

ce qui ne constituera pas un progrssi cest seulement pour certains, La-can J. Tlvision, Paris, Seuil 1974, str.29. O problematici lakanovske odno-sno psihoanaliti~ke zamisli izlaza izkapitalizma cf. Jelica [umi~, La poli-tique et la psychanalyse: du pas-tout au pour tous, u: Universal, sin-

gulier, sujet, sous la direction de Jeli-ca [umi~, Kim, Paris 2000.

4 Iako to prevazilazi temu ove ras-prave, moèmo se ovde na kratkoprisetiti politi~ke prakse dela socijal-

nih i politi~kih pokreta u Isto~nojEvropi krajem osamdesetih godina. Ito na praksu onoga dela pokreta,koji se protiv realnog socijalizmanije borio sa regulativom idejom re-stauracije parlamentarnog kapitali-zma i nacionalne dràve pred o~ima.Radije su protiv postoje}eg socijali-zma nastupali na osnovu jednostav-ne pretpostavke, da se radi o siste-mu, koga je potrebno radikalno, teo-rijski i prakti~no kritikovati. Delova-li su na osnovi onoga, {to bi tako|emogli imenovati Marksov kategori~-

ki imperativ, da je naime potrebnopreokrenuti (umwerfen) sve odno-se, u kojima je ~ovek ponièno, pod-

jarmljeno, napu{teno, prezira vred-no bi}e (Marx K., Zur Kritik der He-

gelschen Rechtsphilosophie, u: Marx-Engels-Werke, vol. I, str. 385). Izlazakiz socijalizma nisu razumeli kao ula-zak u kapitalizam, nego kao jednuod fragmentarnih pobeda u procesupolitike emancipacije. Moèmo ta-ko|e re}i: kao ostvarenje uslova mo-gu}nosti za to, da tzv. izlaz iz kapi-talizma postane drugo ime za poli-

tiku emancipacije, za neprestanoponavljan akt prekida sa odnosimaneslobode i nejednakosti ~ovekovihbi}a. înjenica, da se Fransoa Fire(Franois Furet), autor poznatogdelaLe pass dune illusion. Essai surlide communiste au XXe sicle (Laf-font, Calman Lvy, 1995) i radikalnolevi mislilac, kakvim smatramo Ale-na Badjua (Alain Badiou) (cf. njego-vo delo Dun dsastre obscur. Droit,

Etat, Politique , Edition de laube,1991), susre}u u oceni, da se u proce-su sloma socijalizma nije dogodiloni{ta, je potrebno po na{em mi{lje-nju razumeti tako|e kao simptomte{ko}a, koju sa revolucijom imaleva misao na Zapadu

7/27/2019 Prelom br. 6-7

9/359

pitanju: da li }e u svim tim revolucijama a venirtako|e biti i revolucije? Pitanje u su-{tini nije novo. Mo`da upravo iskustva sa razli~itim oblicima pro{lih revolucija ak-

tuelizuju za nas pitanje koje pripada pro{losti, pitanje koje je Robespjer u govorudana 4. 11. 1792. upotrebio protiv ìrondinaca: Gra|ani, da li biste èleli revolucijubez revolucije?5.

Nema razloga da i danas to pitanje ne uzmemo za ozbiljno. Ovde }u se ogra-ni~iti samo na jednu dimenziju tog pitanja: na vezu izme|u èlje i revolucije. Sa re-volucijom i njenom sudbinom je o~ito povezana èlja, elja revolucionara. Bilo bi po-gre{no ako bismo tu èlju razumeli samo na subjektivnoj ravni revolucije, kao mo-menat subjektivnih o~ekivanja i nadanja, strahovanja i emocija, ukratko, kao di-menziju revolucionarnog imaginarijuma. @elja o kojoj se tu radi je najpre neposred-no povezana sa revolucijom, neodvojiva je od nje, èlja je konstitutivni deo revoluci-

je. Nema revolucije bez èlje, a èlja, ukoliko je prava, jeste revolucionarna èlja, è-lja revolucionara. Zahtev koji pred revolucionare postavlja Robespjer, zahtev da jepotrebno èleti revoluciju sa revolucijom, stoga zna~i da treba èleti revoluciju saèljom, revoluciju, sa kojom je na imenentan na~in povezana èlja. @eleti revolucijusa revolucijom zna~i isto {to i èleti jedino ispravnu, dakle revolucionarnu èlju.Upravo zbog toga moèmo pitanje: Da li èlite revoluciju bez revolucije? ~itati ikao: Da li èlite èlju bez èlje?. Ili, ne{to jednostavnije: Da li zaista ho}ete to, {toèlite? Da li svoju èlju, dakle onu koja vas pokre}e kao revolucionare, zaista i èli-te?. U tome je ve} implicirano da se pri elji revolucije ne radi samo o pitanju {ta è-

limo. O revoluciji i o revolucionarnoj èlji se istinski radi tek onda, kada se postavipitanje kako èlimo. Klju~no revolucionarno pitanje glasi: Da li svoju èlju zaista è-limo?. Tek nam ovo pitanje nudi revoluciju sa revolucijom. Robespjerovo pitanje nedopu{ta dvosmislenost o tome ko je pravi revolucionar. To nije onaj koji samo mislii govori da eli revoluciju. Upravo takav revolucionar je uvek sumnjiv: njegova èljaje psiholo{ka, a ne revolucionarna kategorija. [to zna~i: on danas èli revoluciju, su-tra }e èleti ne{to drugo, na primer kontrarevoluciju. Pravi revolucionar je samoonaj koji èli svoju èlju revolucije. Njega je teè skrenuti sa revolucionarnog puta.U tome da sama èlja revolucije nije dovoljna za revoluciju, nego da ju je potrebnojo{ i èleti, jeste revolucionarnost èlje. Revolucija je uvek i revolucija same èlje.

Robespjerova tema revolucije sa revolucijom nas, po mom sudu, direktnonavodi na zaklju~ak da je èlja kategorija bez koje nije mogu}e misliti revolucionar-nu politiku prekida. Kada prihvatimo èlju kao imanentnu politi~ku kategoriju, do-lazimo do prvog odgovora na pitanje, kako moèmo da vidimo revoluciju. Odgovorglasi: revoluciju moèmo da vidimo tako da tada kada gledamo, èlimo videti; da utome, {to gledamo, u~estvujemo sa na{om èljom videti. Robespjerov usklik bismozato mogli za dana{nju upotrebu preformulisati na slede}i na~in: Gra|ani, da li è-lite da vidite revoluciju bez toga da èlite videti?

@elja-videti se u svom elementarnom obli-

ku manifestuje kao èlja da se vidi Ne{to ondegde na prvi pogled nema Ni{ta da se vidi. To jeèlja da se vidi Ni{ta kao Ne{to. To je i temeljna

Rado Riha _ @ELJA REVOLUCIJE _ 9

5 Robespjerovski motiv revolucije sa revoluci-jom preuzimam od Etjena Balibara (tienne Ba-libar), mada ga razumem ne{to druga~ije od sa-mog Balibara. Cf. Balibar, E., Sed intelligere, u:

Desir de revolution, Lignes 4, Paris 2001, str. 11-15.

7/27/2019 Prelom br. 6-7

10/359

odrednica revolucionarne politike, koja vidi ne{to, mogu}nost ra-dikalnog preina~avanja date situacije, tamo gde situacija sve do

tada nije dozvoljavala da se vidi ni{ta, ta~nije re~eno ni{ta osim mogu}nosti kojenudi sama situacija. Ukratko, ono {to ho}u da kaèm je da je èlja videti neposred-no ve} revolucionarna èlja. Revolucija sa revolucijom je revolucija, koju vidimozato {to èlimo videti.

Pre nego {to poku{am da primerom iz slikarstva pojasnim, kako je mogu}evideti Ni{ta kao Ne{to, napomenuo bih jo{ samo da je èlja o kojoj govorim, èljau onom zna~enju u kojem ga je uvela Lakanova psihoanaliza, kada je govore}eb}e odredila kao bi}e èlje. @elja psihoanalize ne pripada registru, ako tako sme-mo re}i, humanog, registru antropologije u naj{irem smislu, u koji spada sve ono,od razuma do interesa, potreba i èlja, {to je ~oveku kao kultivisanom, prirodnom

bi}u potrebno da bi sa~uvao samog sebe i svoj rod, i pri tome dostigao najve}umogu}u meru sre}e. Ali sav taj antopolo{ki sadràj moè da deluje kao istinski ~o-vekov sadràj samo tada kada je ljudsko bi}e, koga oìvljava èlja, tako|e en rgleavec son desir.

Upravo je zbog radikalno ne-humanisti~kog zna~enja èlje Lakan mogao dauporedi èlju i Kantov moralni zakon i zapi{e, da je Kantov moralni zakon, kojise uspostavlja sa `rtvovanjem svih sadràja mog voljenog Ja, èlja u ~istom sta-nju6. I kao {to moralni zakon suspenduje sve {to se odnosi na iskustveno htenjei delovanje pojedinca, tako i èlja metonimi~no klizi od objekta do objekta, a da je

nijedan ne moè u potpunosti zadovoljiti, po{to ih upravo èlja sve podjednakoponi{tava. Bez obzira na to {to je èlja uvek èlja ni~ega, ona ipak ima svoj objekt-razlog: ono {to je pokre}e je Ni{ta, Ni{ta kao Ne{to, koje je realno èlje. U nekompo~etnom trenutku èlja je organizovana kao odbrana pred onim {to sama proiz-vodi kao svoj razlog, organizovana je kao beg pred realnim èlje, koji je pretpo-stavka i suvi{ni produkt njenog delovanja. Analiti~ko iskustvo nas u~i da se tek unekom drugom trenutku, onda kada se neko odlu~i za druga~iji pristup svojoj è-lji i kada ho}e to {to èli, beg èlje moè zaustaviti. Tada je èlja u mogu}nosti dase suo~i sa realnim èlje, a da se pri tom suo~enju ne ugasi. Pristup èlje do njenograzloga moèmo pojednostavljeno opisati na slede}i na~in: kao govore}a bi}auvek smo i subjekti èlje, ali se istinski subjektiviramo tek tada, kada ho}emo to{to èlimo. Kada, dakle, ho}emo realno svoje èlje. Akt subjektivacije, akt htenjasvoje èlje, uvek implicira odre|enu prisutnost realnog èlje: na neki na~in je po-trebno pokazati, u~initi vidljivim ne{to {to nije i ne}e nikada biti prisutno, ~eganema i nikada ga ne}e biti mogu}e videti.

Kategorija elje je dakle uslov da moèmo misliti postojanje politike, koja nijeni pozitivna politika, ni negativna politika, nego je politika mogu}nosti po~etka(Hana Arent [Hannah Arendt]), politika prekida sa datom situacijom. Ta je politikaoperacij s Ni~im, proizvodnja odsutnosti. Ukratko, uslov je za to da moèmo misli-

ti politiku kao jedno od onih podru~ja ~ovekovog delovanja na kojima se ~ovekovobi}e moè subjektivirati.


6 Jacques Lacan, SminaireXI, (Paris: Seuil, 1974), str. 247.

7/27/2019 Prelom br. 6-7

11/359

II

@eleo bih da ne{to podrobnije obrazloìm èlju videti, i to, kao {to sam ve} pome-

nuo, primerom iz slikarstva. Primer je slika Kazimira Maljevi~a Crni kvadrat na be-loj podlozi (1915)7. Moje izlaganje }e biti unekoliko dalji komentar teorijski prodor-ne knjige @erara Vajsmana (Grard Wajcman)Lobjet du siecle,8 u kojoj je autor Ma-ljevi~evo platno predstavio kao svoj izbor objekta stole}a9. Moj poku{aj da objasnimèlju videti bi}e, u stvari, poku{aj pokazati na koji na~in platno predstavlja ne samoobjekat, nego i subjekat stole}a. Taj subjekat je za nas èlja videti, a prona}i ga mo-èmo na samom platnu. I to upravo onakvog, kakav po mom mi{ljenju odgovara idoga|aju revolucije. Ukratko, Maljevi~evo platno nam otvara o~i za revolucionarnusubjektivnost.

Da bismo subjekat uo~ili u Crnom kvadratu, potrebna su dva koraka. Prvi je

vi{e ili manje logi~ka dedukcija, u drugom smo prisutni mi sami kao gledaoci. U pr-vom nas vodi ono {to je, po mom mi{ljenju, spontana reakcija gledaoca, tim pre akomu neko Maljevi~evo platno predstavi kao objekat stole}a. Njegova spontana reak-cija bi verovatno bila ne{to poput: I to je izabrani objekt stole}a? Pa dobro, nemamnogo toga da se vidi! Iskreno re~eno, zaista nema {ta da se vidi!. Poenta je u tomeda nam to spontano zapaànje razotkriva pravu su{tinu slike. Platno nam zaista po-kazuje i govori: tu nema ni~ega da se vidi. înjenicu da ne vidimo ni{ta moramo do-slovno razumeti: to {to vidimojeste Ni{ta10. Vidimo Ni{ta, koje je Ne{to. Crni kva-drat na beloj podlozi je personalizovano, materijalizovano Ni{ta. Ne radi se o tome,

nagla{ava Vajsman svoju temeljnu poentu, da na slici nije ni{ta naslikano. Nego jena platnu naslikano samo Ni{ta. Odsutnost tako|e nije tema slike. Ve} je Crni kva-drat platno, na kojem je naslikana sama odsutnost.

Maljevi~eva slika nas u~i da razmi{ljamo o~i-ma, tvrdi Vajsman. Jedna od prvih stvari koju vidi-mo dok razmi{ljamo o~ima, dakle dok zaista gleda-mo, ono je {to nam slika kaè pomo}u svog naslova,Crni kvadrat na beloj podlozi. Kaè nam, da je to{to vidimo, bela pozadina, ispred koje stoji crni kva-drat. Slika se takore}i redukuje na opozicije kvadrat pozadina, ispred iza, iznad ispod. Ta~nije re~e-no, redukuje se na elementarnu formu zapisa, naformu znaka i povr{ine na koju se znak upisuje. Taforma je opet podre|ena ozna~iteljskoj logici, alter-naciji ozna~itelja i njegove odsutnosti, to jest mestanjegovog upisa.

Prisetimo se ovde da diferencijalna prirodaozna~itelja ne podrazumeva samo da je ozna~iteljuvek u odnosu sa drugim ozna~iteljem, tako da su

dva ozna~itelja minimum. Ozna~iteljska logikapodrazumeva tako|e da je ozna~itelj, i pre odnosasa drugim ozna~iteljem, ve} u odnosu sa samim


7 Originalni naslov je Crni kvadrat. NaslovCrni kvadrat na beloj podlozi, po kojem je da-nas poznat, ti~e se opisa platna, kojega je daosam Maljevi~. Crnih kvadrata je vi{e; onoga izgodine 1924, koji se nalazi u Petersburgu, sam jeMaljevi~ ozna~io kao reprodukciju platna iz 1915.

8Grard Wajcman,Lobjet du sicle , (Paris: Ver-dier, 1998). Ovde naàlost ne mogu ponoviti ~i-tav put, koji Vajsmana u njegovom traganju za

objektom stole}a vodi do Maljevi~a, kao i zna~ajklju~ne etape na tom putu, onog istinski veli-kog pronalaska, koji po Vajcmanovom mi{lje-nju daje pe~at 20. stole}u: shoah. Shoah kao is-trebljenje Jevreja u plinskim }elijama, Shoahkao slavni film Kloda Lancmana (Clauda Lan-zmanna). Kao singularni objekt koji obeloda-njuje na{e proteklo stole}e kao stole}e u jezgrukojega je to {to je nereprezentabilno, neimenlji-vo, nekakva praznina istorije.

9Vajsman je izabrao dva objekta stole}a, poredMalevi~eve slike jo{ skulpturu, ready-madeMarsela Di{ana (Marcel Duchamp), Kolo

(1913). U svom izlaganju se ograni~avam samona Maljevi~a.

10 Rien--voir voir, cest le Carr noir. G.Wajcman,Lobjet du sicle, str. 96.

7/27/2019 Prelom br. 6-7

12/359

sobom. Preciznije, on je u odnosu s praznim mestom vlastite odsutnosti. Sastavnideo ozna~itelja je tako|e njegova vlastita odsutnost, mesto njegovog upisa.

Odnos izme|u ozna~itelja i njegovog mesta ipak nije tako jednostavan.Ozna~itelj, da bi to mogao biti, zahteva mesto gde se mo`e upisati. A kada je ozna-~itelj upisan, mesto upisa nestaje. Odnos izme|u ozna~itelja i njegovog mesta jeu su{tini nemogu} odnos. Nema jednog bez drugog, nema ozna~itelja bez mestanjegovog upisa, ali ne mogu postojati ni istovremeno11. U skladu sa tim bi temelj-ni aksiom ozna~iteljske logike mogli zapisati i na slede}i na~in: Jedno se uvek, ma-terijalisti~ki, cepa na Dvoje. Tom aksiomu je potrebno naravno dodati i rezultatLakanove elaboracije ozna~iteljske logike: odsutnost, koja je konstitutivni deoozna~itelja, mesto je samog subjekta. Dvoje, na koje se cepa Jedno, uvek je ve} su-bjektivirano Dvoje.

I osnovni smisao Maljevi~evog platna je da poka`e taj aksiom. Napravljenoje tako da vidimo ozna~itelj istovremeno sa mestom njegovog upisa, sa praznimmestom njegove odsutnosti. Na njemu vidimo u isto vreme dva elementa, kojatvore alternaciju apsolutnog ili ili, znak i povr{inu, objekt i prazno mesto nje-govog upisa.


Michael Van den Abeele, Woods of Grozny, 2000

7/27/2019 Prelom br. 6-7

13/359

Time nas slika zaista u~i osnovama materijalizma. U~i nas ustrajati na pla-nu imanentnosti i ujedno videti u njemu ne{to, {to ga takore}i unutra{nje tran-

scendira. Kada vidimo crnu mrlju na Maljevi~evoj slici u obliku crnog kvadrata nabeloj podlozi, vidimo odjednom kroz crni kvadrat, iza slike. Vidimo da to {to je na-slikano na povr{ini, ima tako|e pozadinu, dubinu, iako pred na{im o~ima nema ni-~eg drugog do ~iste povr{ine. Na platnu vidimo istovremeno znak i povr{inu, na ko-joj je znak iscrtan. I to zato {to nam platno povr{inu predstavlja kao dubinu. No, du-bina, ono {to je iza, u stvari je ispred, na povr{ini, i to u crnom kvadratu. Iako, da-kle vidimo kroz znak-crni kvadrat, iza njega, u dubini, strogo uzev{i nema ni{ta12.Ta~nije, pozadi, iza crnog kvadrata-znaka nema ni{ta drugo osim Ni{ta samo pra-znina njegovog upisa.

Dostignu}e Maljevi~eve slike je dakle u tome da to Ni{ta vidimo ispred, u ob-

liku crnog kvadrata. Kada vidimo dubinu, zapravo ne vidimo ni{ta, {to ne bi bilo ve}tu: tu, to jest, ispred, na povr{ini, u crnom kvadratu. Kako dakle moèmo videti Ni{ta,koje je pozadi, iza povr{ine? Transcendentnost koja je u sredi{tu same imanent-nosti? Tako {to vidimo da iza povr{ine nije ni{ta drugo do povr{ine same. Moèmodakle re}i da, kada gledamo crni kvadrat na beloj podlozi, vidimo Ni{ta kao Ne{to.

Ozna~iteljska logika nas dakle vodi ka tome da u crnom kvadratu vidimo na-slikano samo Ni{ta. Sa time na slici po~inje da se pojavljuje i figura subjekta. I toupravo u crnom kvadratu, toj materijalizaciji Ni~ega. îm u znaku-crnom kvadratuvidimo prazno mesto njegovog upisa u njemu, u skladu sa logikom ozna~itelja, ta-

ko|e vidimo i subjekt. Subjekt vidimo kao crni kvadrat. Maljevi~evo platno bismozato mogli nazvati i Crni kvadrat na beloj podlozi ili subjekt se vidi.

U prvom koraku poku{aja razmi{ljati o Maljevi~evoj slici o~ima, po~etnaspontana izjava crni kvadrat nema ni{ta da se vidi, preko me|uoblika Crnikvadrat materijalizacija Ni~ega, preoblikovala se u izjavu Crni kvadrat su-bjekt se vidi. Tamo, gde je bio objekt stole}a pojavio se dakle subjekt. Ovde je po-trebno naglasiti da se taj subjekt pojavio na mestu samog objekta, naslikanog Ni-{ta, prisutne odsutnosti. Druga~ije re~eno, radi se o subjektu kod kojeg je sva nje-gova bit locirana u jednoj ta~ki, koja nije drugo do materijalizacija Ni~ega. Subjektpo meri stole}a, koji tako|e odgovara, kao {to sam rekao, revolucionarnoj politici,subjekt je ~ije je tu-bivstvo, Da-sein sadràno u nekoj netransparentnoj, bezzna-~enjskoj mrlji, u nekom fragmentu smisla bez zna~enja, kakav je u na{em primerumrlja crnog kvadrata na slici.

Ipak, ne moèmo se zaustaviti na prvom koraku. Ne zato {to jeodgovor subjekt, to je nekakav crni kvadrat, nerazumljiv iskoro besmislen. Naime, ovaj bi odgovor mogli opravdati osla-njaju}i se na Hegela uz argument, da je tvrdnju subjekt je crni

kvadrat potrebno razumeti na slede}i na~in: bezzna~enjskamrlja crnog kvadrata predstavlja konstitutivnu neuskla|enostizme|u subjekta i svih njegovih mogu}ih pojavnih oblika, i ba{


11Cf. Jacques-Alain Miller, Ma-trice, (Paris: Ornicar4, 1975).

12 Navedimo ovde Vajsmana,koji tvrdi, da su na pitanje [ta jepozadi?, unekoliko shemati~nore~eno, mogu}a dva temeljnatipa odgovora. Prvi je idealisti~an:Pozadi je Ne{to. Drugi, materi-

jalisti~an, Pozadi nije Ni{ta.

7/27/2019 Prelom br. 6-7

14/359

je ta konstitutivna neuskla|enost subjekt sam. Nedovoljnost na{eg prvog koraka jeu ne~emu drugom. U tome da je figura subjekta do koje smo do{li ~ista logi~ka de-

dukcija. Izjavu subjekt je crni kvadrat zahteva kao logi~no nu`nu konsekvencuupravo sama ozna~iteljska logika, u okviru koje se kre}emo.Osnovni problem logi~ke dedukcije subjekta je u tome da je na toj ravni in-

stanca subjekta nerazdvojiva od znaka i praznog mesta njegovog upisa. Posledicatoga jeste da je, logi~ki gledano, subjekt nerazdvojivo spojen u jedno sa crnim kva-dratom. Subjekt neposrednojeste mrlja crnog kvadrata, tako da na Maljevi~evoj sli-ci doslovno nije mogu}e videti subjekt.

Jedno je, dakle, logi~ka dedukcija figure subjekta na Maljevi~evoj slici. Ne{topotpuno drugo je da ja, kao gledalac na Maljevi~evoj slici, vidim subjekt kao crnikvadrat. Crna, kvadratna mrlja mi kao gledaocu govori: to {to vidi{, ta crna, kvadrat-

na mrlja, to si ti, ti kao subjekt. Ne{to drugo je moj subjektivirani pogled, kojim vi-dim u crnom kvadratu sebe, gledaoca mada ne kao gledaoca, nego kao subjekta. U~emu je su{tina tog drugog koraka?

Sa tim pitanjem smo zaista do{li do èlje-videti. Odgovor na to pitanje, kao iodgovor na pitanje revolucije glasi: na Maljevi~evoj slici se u crnom kvadratu zaistavidi subjekt pod uslovom, da se èli videti. Naravno, to ne zna~i da gledalac na plat-nu vidi subjekt u obliku crnog kvadrata zato {to èli da ga vidi, te u crni kvadrat pro-jektuje svoja htenja i o~ekivanja. @elja-videti s jedne strane nije psiholo{ka katego-rija, nije deo gledao~evog imaginarija. Pre vaì upravo obrnuto da èlja zahteva

gledaoca, nekoga, bilo koga, ko ne samo gleda, ve} i èli videti. Postoje naime oni kojiimaju o~i zato, kao {to kaè Sveto pismo, da ne bi videli13. Gledalac koji èli videtiima o~i zato, da bi njima i video. Ne zadovoljava se jednostavno time da samo gledai zuri, to jest da vidi ono {to mu pruà sama situacija. Pored toga, on èli da vidi ta-ko|e i ono {to mu situacija nu`no prikriva. @eli da vidi ono {to je za situaciju samunjena nemogu}nost i {to evocira njenu ne-nu`nost, jo{ vi{e, njenu radikalnu kon-tingentnost. To je elja-videti u njenoj su{tini. Ona elja-videti, koju situacijska mre-à objektivnih mogu}nosti poku{ava da potisne i zanemari.

S druge strane, èlja-videti nije ni ~isto logi~ki, strukturni element. Mada jeistina da ozna~iteljska logika Maljevi~eve slike ve} implicira èlju, da crna mrlja tupred nama u ~ulnoj prisutnosti pokazuje da svaki znak, prema Vajsmanu, ve} time{to se materijalno javlja u polju vidljivog, skriva ono {to je iza njega. I da tim skriva-njem uzrokuje, izaziva gledao~ev pogled, njegov ho}u da vidim. Svaki znak jeutoliko potencijalno ve} èlja-videti. No, da bi znak-crni kvadrat zaista delovao kaoèlja videti, potreban je i dodatni uslov: gledalac, koji ne samo gleda, nego i èli vi-deti. Potreban je neko ko znak jednostavno i èli da vidi kao znak to jest, kao èlju--videti. Neko ko, dakle, èli èlju.

@elja-videti je gledalac koji ulazi u sliku. U sliku ulazi uz akt kojim odlu~uje dase na slici vidi subjekt kao crni kvadrat. Jedino zbog tog akta, odluke na slici se uop{te

i pojavljuje subjekt.Na slici gledalac nije prisutan kao gledalac, nego kao subjekt: kaogledalac on nestaje u crnom kvadratu, koji je time {to se u njemu vidi subjekat aktivi-ran kao èlja videti. Upravo zbog toga u crnom kvadratu zaista vidim sebe, gledaoca


7/27/2019 Prelom br. 6-7

15/359

iako ne kao gledaoca. Vidim se u obliku subjekta, to jest, u obliku one u crnoj mrljimaterijalizovane èlje videti. Ukratko, kada vidim sebe, gledaoca, u obliku subjekta, jasam neko ko se uspostavlja kao subjekat èlje tako da svoju èlju tako|e èlim.

Drugi korak, kojim gledalac stupa u sliku, predstavlja u su{tini proces subjek-tivacije. Radi se o procesu kojim gledalac postaje sastavni deo subjekta, ne~ega {toga iznutra prevazilazi. I radi se o procesu kojim se subjekt tek konstitui{e. Tu istovre-menost }u sa pozajmljenom formulacijom odrediti kao: subjekt je subjektivacija14.Rezultat prvog koraka je bila tvrdnja, da je subjekt, logi~ki uzev, neodvojivo spojensa mrljom crnog kvadrata, da je sav njegov Dasein u toj mrlji. I da upravo zato su-bjekt nije mogu}e videti. Formulaciji subjekat je subjektivacija, klju~nom delu dru-gog koraka, mogu sada da dodam i slede}e zna~enje: subjekt koji je proces subjekti-

vacije tako|e je subjekt koji se vidi. Upravo se proces su-bjektivacije pobrinuo da je subjekt mogu}e videti. I jedinoukoliko se vidi, subjekt jeste.

Su{tina procesa subjektivacije je u tome, da se sa

njim uspostavlja minimalna distanca izme|u subjekta ita~ke realnog, u kojoj je ume{tena njegova bit. Ta distancas kojom gledalac na Maljevi~evoj slici vidi subjekat kao crni


13 Cf. Sveto Pismo, Pavlovopismo Rimljanima 11, 8.

14Radi se o formulaciji A. Ba-djua iz: Saint Paul. La Fonda-tion de luniversalisme, (Paris:Collge International de phi-losophie, 1997). str. 115. Form-ulaciji ovde dajemo druga~ijezna~enje nego sam Badju.

ê~enski pobunjenici u {umama oko Groznog (De Morgen, 2000)

7/27/2019 Prelom br. 6-7

16/359

kvadrat je minimalna, ni{tavna praznina samog razdvajanja. No, mada je ni{tavna,ona je apsolutni uslov za egzistenciju subjekta. Minimalna distanca je elja videti od

strane gledaoca, njegov akt kojim se crna mrlja na slici suspenduje, kojim je ukinu-ta, aufgehoben, kao besmislena mrlja i istovremeno uvek iznova afirmisana kao su-bjekt. [to zna~i: kao misao koja se odnosi na sve, koja je neposredno univerzalibilna.Jer subjekt je mogu}e na Maljevi~evoj slici videti samo dok gledalac uspeva svojutrvdnju kako je tamo, gde nema {ta da se vidi osim crne besmislene mrlje, u stvariNe{to, subjekt, na konzistentan i koherentan na~in utemeljiti kao istinu koja se po-tencijalno odnosi na sve.15

III

Da sa`mem: na Maljevi~evoj slici se, ako gledamo tako da èlimo videti, moè vide-

ti subjekt. Taj subjekt je proces subjektivacije: proces u kome se subjektivira gleda-lac time {to postaje deo subjekta, i proces u kome se konstitui{e sam subjekt. A figu-ra subjekta koji se vidi na slici, kao {to sam rekao, jeste figura revolucionarne subjek-tivnosti. Videti subjekt na Maljevi~evoj slici je akt analogan aktu odluke da za mo-gu}nost revolucionarne politike emancipacije nije dovoljna samo èlja revolucije,nego revolucionarnu politiku moramo, svako za sebe i uvek iznova, jo{ i èleti vide-ti. U tom aktu se politika uspostavlja kao podru~je politi~ke subjektivacije16. Subjekt,koga konstitui{e proces subjektivacije, poku{a}u u poslednjem delu svog priloga daobrazloìm na primeru poznatog Maovog gesla Uvek postoji razlog za otpor. Ta

maksima politi~kog delovanja je naime, po mojem mi{ljenju, zaista uzoran primerrevolucije sa revolucijom za dana{nju upotrebu.

Jedna od karakteristika sveta u kojem ìvimo nesumnji-vo su i sve brojniji procesi fragmentiraju}e identifikacije, mno-ènje razli~itih dru{tvenih i politi~kih identiteta, koji se bore dau datoj politi~koj situaciji obezbede svoj, da upotrebimo izrazErnesta Laklaua, partikularni identitet17. Radi se o svojstvu kojeje duboko ambivalentno i koje poseduje kako emancipatorskepotencijale, tako i potencijale za ekstremno nasilje. Ipak, ovde}u ostaviti po strani zapletene probleme povezane s tom ambi-valentno{}u.

Zanima me drugo pitanje: da li je u oblasti politikeparti-kularni akt otpora i protivljenja svim onim dru{tvenim, politi~-kim i kulturnim institucijama i mehanizmima, koje individueili kolektivi doìvljavaju kao opresiju, mogu}e univerzalizovati?I to, ako mogu tako da kaèm, istinski univerzalizovati? Tako dabi otpor bio ne{to vi{e od zakonskog, u pravnom smislu reguli-sanog op{teg i kolektivnog prava? Da bi bio ono partikularno de-lovanje koje je upravo u svojoj ireduktibilnoj partikularnosti,

dakle, kao delovanje koje nikada nije mogu}e integrisati u si-stem, kao delovanje koje se ne obazire samo na ispravljanje kri-vice i kona~no poravnanje, ujedno ve} i bezuslovno, univerzalno


15Potrebno je ustrajati na tome,da stupanje gledaoca u sliku nijeni interpretacija slike, nego akt.[to }e re}i, u samom sebi uteme-ljeno bezupori{no delovanje, ukojem gledalac sam nestane kaogledalac i pojavi se kao subjekt.Kada gledalac stupi u sliku u su-{tini istupi iz slikovne realnosti urealnost samu. Gledao~eva izja-

va, da se na slici vidi subjekt kaocrni kvadrat, je akt, sa kojim gle-dalac pretpostavlja, da i sam po-stoji kao subjekt. Da organizujesvoje postojanje oko ne~ega, {todeluje u datoj situaciji kao neka-kva bezzna~enjska crna mrlja, izkoje je mogu}e uvek iznova iska-zati neko univerzalno zna~enje.

16 Ka bavljenju demokratijomkao formom subjektivacije poli-tike cf. Rancire, J., Politique et

Philosophie, (Paris: Galile, 1995).

17Cf. Ernesto Laclau, Universa-lism, Particularism and Questionof Identity, u: Emancipation(s),(London: Verso, 1996).

7/27/2019 Prelom br. 6-7

17/359

pravo sveta u kojem ìvimo. Drugim re~ima, da bi otpor u svojoj singularnosti, kojaje ireduktibilna na sistem istovremeno bio i univerzalnost, ukratko, da bi otpor bio

ta~ka univerzalibilne singularnosti? Maksima uvek postoji razlog za otpor bi u tomsmislu zna~ila: svako ima u svakom trenutku neupitno pravo, da se opire svemu, zbog~ega mu se svet iskazuje kao svet represije. I to upravo zato, jer podstrek, razlognjegovog otpora u poslednjoj instanci nije ni{ta drugo do otpor sam.

Razumimo maksimu pravilno: ne radi se jednostavno o tome, da se svakomoè protiviti svemu, {to u datom trenutku ograni~ava oblikovanje ili o~uvanjenjegovog identiteta. Maksima se ne odnosi na izjedna~avanje i opravdanje svih, inajvarvarskijih oblika revolta. Njeno pravilo je bezuslovnost prava na otpor, otporkao akt bezuslovnosti {to zna~i da sam sadràj otpora i uslovi situacije nisu ono {tootpor odre|uje i opravdava, iako su, naravno, ti uslovi uvek povod za otpor. U tom

otporu ne radi se o njegovoj sadrìni, {to }e re}i o protivljenju takvom ili druga~ijemobliku diskriminacije i represije. Kod bezuslovnosti otpora re~ je o samojformi otpo-ra. Ta forma deluje kao nekakva, da parafraziramo Kanta, op{ta zakonodavna form-a politi~kog delovanja. Ona je, uslovno re~eno, kategori~ki imperativ politike eman-cipacije. Uslovno re~eno, zato {to naravno ne ispunjava one uslove ~istosti, oslobo-|enosti od sve empirijske sadrìne, koji su karakteristi~ni za Kantov moralni zakon.Ali svejedno, moèmo da maksimi uvek postoji razlog za otpor damo oblik neka-kvog slabog kategori~kog imperativa politike emancipacije, ako je razumemo ova-ko: borba protiv svih onih odnosa, u kojima je ~ovek ponièno, podjarmljeno, napu-

{teno, prezira vredno bi}e je legitimna, ima univerzalno vaènje jedino pod uslo-vom da je ujedno uvek zasnovana na bezuslovnosti samog otpora. Univerzalizovatidelovanje partikularnog otpora bi u tom smislu zna~ilo: ono {to partikularne identi-tete pretvara u politi~ke subjekteje otpor koji je, uprkos svojoj konkretnoj sadrìni,istovremeno odre|en i time, da je njegov nosilac u njemu zainteresovan za otpor kaosamosvrhovitost, za otpor kao svrhovitost bez svrhe.

Maksima uvek postoji razlog za otpor kao prakti~ni imperativ politikeemancipacije implicira figuru subjekta kod kojeg je ~itav njegov Dasein lociran usvrhovitosti bez svrhe bezuslovnog otpora, u ne~emu {to nije ni{ta vi{e, da se pozo-vem na Maljevi~a, od crne bezzna~enjske mrlje. Svu svoju bit subjekt politike eman-cipacije ima u aktu prekida sa datom situacijom, u proizvodnji odsutnosti, u onome{to je za datu situaciju njeno realno, nemogu}e. To je neposredna elja revolucionar-ne politike emancipacije i za tu èlju koja oìvljava subjekta politike emancipacijemogli bismo skoro re}i da je strast realnog18. Skoro-klju~an je naime slede}i dodatak:istinska strast realnog nije èlja revolucije, nego èlja videti revoluciju. @elja videtije strast realnog in actu, i upravo zbog nje subjekat moè postojati, to jest, moè sepojaviti u polju vidljivog, u situaciji.

@elja videti nije, dakle, kontemplativni gest, upravosuprotno, njen postoje}i oblik je neposredno, konkretno de-

lovanje. Radi se, ukratko, o svim onim konkretnim sadràji-ma emancipacijskih borbi i pokreta kojima je konkretni ciljpromena odnos u kojima je ~ovek `rtva, ponièno i prezira


18 Radi se o izrazu, kojimA.Badju ozna~ava lenjinisti~-ku revolucionarnu politikuna po~etku XX stole}a.

7/27/2019 Prelom br. 6-7

18/359

vredno bi}e. Me|utim, zahtevi partikularnih identiteta sada nisu realizovani samokao zahtevi tih identiteta, ve} ujedno i kao segmenti procesa subjektivacije kojim

partikularni identiteti stupaju u kompoziciju subjekta. Klju~na funkcija procesa su-bjektivacije je, ako se prisetimo, ta da uspostavlja minimalnu distancu izme|u su-bjekta-revolucionarne èlje i njegovog realnog, one crne mrlje bezsvrhovitog akta ot-pora, u kojem je sva bit subjekta. Radi se o minimalnoj distanci, koja je uslov da se re-alno èlje uop{te moè pojaviti, da se dakle subjekt uop{te moè videti kao subjekt.

Praksa partikularnih identiteta na jednoj strani afirmi{e bezsvrhovitu svrhuotpora, a na drugoj strani toj bezsvrhovitosti istovremeno daje oblike konkretnihzahteva politi~ke borbe. Ovde je su{tinska istovremenost akta otpora i njegovih po-javnih oblika. Tu istovremenost moèmo misliti na slede}i na~in: partikularnomidentitetu, empirijskoj subjektivnosti, individualnoj ili kolektivnoj, daju njezin spe-

cifi~ni identitet zahtevi, za koje se on bori. No, ono {to partikularni identitet subjek-tivira i {to mu daje zna~aj istinskog partikularnog identiteta identiteta, koji jeuvek otvoren, neizvestan, u sebi raznorodan,19 je ~injenica da taj identitet veèsvoju egzistenciju za ta~ku realnog, za to, da se emancipacijske borbe prakticirajukao akt ~istog prekida, kao odanost samosvrhovitosti otpora i kao radikalni prekid saDrugim. Svoj identitet gradi dakle kao sastavni deo subjekta bez pozitivne supstan-ce. Za to su potrebna dva uslova.

Prvo, zahtevi i projekti s kojima partikularni identiteti osvedo~avaju svojupartikularnost su, kao {to sam ve} rekao, uvek konkretni zahtevi i projekti, uvek

konkretan odgovor na situaciju, konkretan poku{aj njene promene. Uvek su, dakle,nadodre|eni logikom sistema. Da bi se, uprkos svom nu`no reformisti~kom svoj-stvu, mogli utemeljiti tako|e kao odanost prelomu realnog i radikalnoj kontigent-nosti dru{tvenog, potrebno je da se realizuju kao ne{to {to se uop{te ne obazire naporedak Drugog, na mogu}nosti postoje}e situacije. Jedino upori{te tih zahteva jesposobnost partikularnih identiteta da svoje zahteve prezentuju kao istinu koja seodnosi na sve.

Drugo, to od partikularnih identiteta jo{ zahteva da nijedan od njihovih bor-bi i zahteva, nije i kona~no re{enje. Svojim zahtevima moraju neprestano davatinove sadràje, povezivati ih sa drugima, aplicirati ih na nova podru~ja. Druga~ije re-~eno, strast realnog koja oìvljava politiku emancipacije je strast povr{ine manife-stuje se kao sposobnost partikularnog identiteta da od situacije do situacije, od jed-nog konkretnog zahteva do drugog konkretnog zahteva, u njima sa~uva realno pre-kida. Strast realnog je strast povr{ine, politika emancipacije prekida situaciju, uvekiznova poku{ava da prodre iza povr{ine ne zato, da bi se, oslobo|eno zaslepljuju}epovr{ine, realno samo kona~no pokazalo, nego upravo stoga {to se nije nikad mogu-

}e odvojiti od imaginarnog povr{ine i prodreti iza nje,ka realnom. Osim pod uslovom da znamo da iza povr{i-ne nikada nije ni{ta drugo do povr{ine same. Realno je

prisutno tamo, iza povr{ine imaginarnog, samo dok smou na{em prodoru iza povr{ine u stanju da ponovo vidi-mo novu povr{inu.


19O konceptu unutra{njeg ras-cepa partikularnog identiteta unjegovom konstitutivnom odno-su prema horizontu univerzal-nog cf. ve} pomenutu Laklauovuraspravu Universalism, Particu-larism and the Question ofIdentity.

7/27/2019 Prelom br. 6-7

19/359

Iz re~enog je, nadam se, barem donekle jasno zbog ~ega je tako te{ko videti re-voluciju. Ne samo zbog toga {to ju je nemogu}e videti, ukoliko nismo u tome {to vi-

dimo sami prisutni na{om `eljom, nego i zato {to se u onome {to vidimo kada gle-damo revolucionarnu politiku otvara provalija raskida dru{tva, radikalnog prekidasa Drugim, {to se na{ vlastiti identitet u revoluciji ispoljava kao ne{to {to je neizre-civo, nevidljivo, nereprezentabilno, ali {to s druge strane treba izre}i, pokazati takoda je vidljivo za sve, jer to od nas zahteva politika emancipacije.

Pri tome nam se o~igledno name}e pitanje: da li bi trebalo, politi~ki gledano,napustiti neprestano traganje za izlazom iz kapitalizma? Ne bi li u globalizovanomuniverzumu bez spolja{njosti i izuzetka bilo produktivnije postaviti pitanje modusaizlaza unutra, izlaza kao bu{enje otvora u zidu globalizovane kapitalisti~ke real-nosti? Ne da bi videli napolje. Nego da bi uop{te mogli videti. [ta posle toga vidimo

na{a je stvar, ta~nije, stvar na{e `elje videti.

Preveo sa slovena~kog: Slobodan Karamani}

Zahvaljujemo se Tanji Petrovi} na pomo}i pri korekciji prevoda.


7/27/2019 Prelom br. 6-7

20/359

TEZA 1.Politika nije prakticiranje mo}i. Politika treba biti definirana krozsebe samu, kao jedan specifi~an na~in djelovanja, koji je pokrenut od svog vla-

stitog subjekta i koji proizlazi iz vlastite racionalnosti. Tek nam politi~ka relaci-ja dozvoljava da mislimo politi~ki subjekt, a ne obrnuto.

Mi {tedimo na politici identificiraju}i je sa prakticiranjem mo}i ili sa borbomoko njenog posjedovanja. No tako|er smo {tedljivi sa njezinim mi{ljenjem ako jepoimamo kao teoriju mo}i i kao istraìvanje osnova njenog legitimiteta. Ako posto-ji ne{to specifi~no politici, {to ne bi bilo prosto jedan oblik zna~ajnijeg okupljanja ilipak forma mo}i koju raspoznajemo po odre|enom na~inu legitimacije, onda je to ~i-njenica da se ona ti~e subjekta koji joj je svojstven i koji se prema njoj odnosi u di-

stinktivnoj formi na~ina odno{enja. To je upravo ono {to Aristotel kazuje u 1. knjiziPolitike kada razlikuje politi~ku vladavinu od svih drugih, kao vladavinu jednakih, ilipak kada u III. knjizi definira gra|anina [le citoyen] kao onoga koji ima udjela u vla-davini i koji je vladan. Cjelina se politike o~ituje u toj specifi~noj relaciji, tom ima-nju-udjela [avoir-part],2 koje treba ispitati u odnosu na vlastiti smisao i vlastiteuvjete mogu}nosti.

Ipak, taj se odnos nudi dvjema radikalno suprostavljenim interpretacijamakoje predstavljaju dva antagonisti~ka shva}anja onoga {to je svojstveno politi~-kom. Prva se interpretacija izraàva putem danas {iroko rasprostranjenih tvrdnji opovratkupolitici. Proteklih smo godina, u okviru etatisti~kog konsenzusa, mogli uo-~iti bujanje izjava koje proklamiraju kraj iluzije socijalnog i povratak ~istojpolitici.Te se tvrdnje op}enito oslanjaju na ~itanje ovih istih aristotelovskih tekstova, proma-tranih kroz optiku Lea [trausa i Hane Arent (Leo Strauss, Hannah Arendt). Takva ~ita-nja obi~no identificiraju poredak svojstven politici kao eu zoe (odnosno kao kon-cepciju dobra), nasuprot zoe, koji je shva}en kao obi~an ìvot. S tog polazi{ta, granicaizme|u doma}instva i politi~kog postaje granicom iz-me|u socijalnog i politi~kog. Idealu grada-dràve [lacit] koji je definiran op}im dobrom, suprostavljena jetu`na stvarnost moderne demokracije u smislu vla-

davine masa i potreba. U praksi, to slavljenje ~iste po-litike povjerava svojim prosvijetljenim ekspertima,vladaju}im oligarhijama, vrlinu politi~kog dobra. To

JEDANAEST TEZA

O POL1T1CI1

@ak Ransijer

1Prevedeno prema Jacques Rancire(1997) Onze thses sur la politique,

Filozofski vestnik, Sv. XVIII, br. 2, Lju-bljana: Filozofski in{titut ZRC SAZU.(Fusnote koje slijede napomene su

prevoditelja)2 Ransijer vje{to koristi igru rije~i.

Avoir-part ujedno zna~i imati udjela(u ne~emu) i razdijeliti.

7/27/2019 Prelom br. 6-7

21/359

zna~i da se ovo navodno pro~i{}avanje politi~kog, oslobo|eno nu`nosti doma}in-stva i socijalnog, ne svodi na drugo do na ~istu i jasnu redukciju politi~kog na dràv-

no [ltatique].Iza trenutnih lakrdija povrataka politike ili politi~ke filozofije treba pre-poznati temeljni za~arani krug koji karakterizira politi~ku filozofiju; za~arani krugkoji leì u interpretaciji odnosa izme|u politi~ke relacije i politi~kog subjekta. Onse ti~e odre|ivanja na~ina ìvota svojstvenog politi~koj egzistenciji. Politi~ka serelacija izvodi iz svojstava specifi~nog svijeta ìvota; ona se obja{njava postoja-njem odre|ene li~nosti koja posjeduje dobro ili univerzalnost kao specifi~an ele-ment, nasuprot doma}instvu i privatnom svijetu potreba i interesa. Ukratko, po-litika se obja{njava kao ostvarenje na~ina ìvota svojstvenog onima koji su nanjega osu|eni. Dioba, koja je zapravo objekt politike, postavlja se kao njezina

osnova.Dakle, ono {to je svojstveno politici ve} se u po~etku gubi ako politiku misli-

mo kao specifi~an svijet ìvota. Politika se ne moè definirati na osnovi niti jednogsubjekta koji bi joj prethodio. Tek u formi njezine relacije nalazimo politi~ku razli-ku koja dopu{ta mi{ljenje svog subjekta. Ako ponovno pogledamo aristotelovskudefiniciju gra|anina, na}i }emo ime subjekta (polites) koji se definira na temeljuimanja-udjela (metexis) u na~inu djelovanja (onog koji se odnosi na arhein) [vla-danje], kao i na temelju trpnje koja prili~i tom djelovanju (arhestai) [bivanje vlada-nim]. Ako je ne{to svojstveno politici, ono se u potpunosti nalazi u tom odnosu koji

nije odnos me|u subjektima, ve} odnos izme|u dva kontradiktorna pojma pomo}ukojih se definira subjekt. Politika i{~ezava istog ~asa kada se odveè ~vor subjekta irelacije. To je ono {to se de{ava u svim fikcijama, bilo spekulativnim ili empiristi~-kim, koje traè porijeklo politi~ke relacije u svojstvima subjekata i uvjetima njiho-vog ponovog okupljanja. Tradicionalno pitanje Za{to se ljudi okupljaju u politi~kimzajednicama? uvijek je unaprijed jedan odgovor, i to onaj odgovor koji uzrokuje i{-~eznu}e objekta koji politika nastoji objasniti ili utemeljiti forme politi~kog ima-nja-udjela, koja tad nestaje u igri elemenata ili atoma socijabilnosti.

TEZA 2.Ono {to je svojstveno politici jest egzistencija subjekta koji je definiransvojom participacijom u kontrarnostima. Politika je paradoksalan tip akcije.

Formulacije koje definiraju politiku kao vladavinu nad jednakima, a gra|a-nina kao onoga koji istovremeno ima udjela u vladanju i koji je vladan, nagovje-{taju paradoks koji mora biti mi{ljen sa svom strogo{}u. Treba dakle odbaciti ba-nalne reprezentacije o reciprocitetu prava i obaveza, tu doxa parlamentarnih si-stema, da bi se pojmila izuzetnost aristotelovske formulacije. Ona nam govori obi}u koje je u isti mah agent jedne akcije i stvar nad kojom se ta akcija prakticira.Ta formulacija proturje~i uobi~ajenoj kauzalnoj logici djelovanja koja smatra da

agent obdaren specifi~nim kapacitetom proizvodi efekt na nekoj tvari ili nekomobjektu, dok, s druge strane, ta tvar i taj objekt posjeduju sklonost ka prijem~ivo-sti tog efekta i ni{ta drugo.

@ak Ransijer _ JEDANAEST TEZA O POLITICI _ 21

7/27/2019 Prelom br. 6-7

22/359

To je problem koji se ne moè nikako rije{iti uz po-mo} klasi~ne opozicije izme|u dva na~ina djelovanja:po-

iesis, s jedne strane, odnosno djelovanja nad kojim vladamodel proizvodnje koji daje formu nekoj tvari; i s drugestrane,praxis, djelovanja koje iz ove relacije isklju~uje in-ter-bitak[linter-tre] ljudi koji su predani politici.3 Znase da ta opozicija, zamjenjuju}i zoe sa eu zoe, podràva iz-vjesnu ideju politi~kog purizma. Tako je, na primjer, u dje-lu Hane Arent poredakpraxisa poredak jednakih u mo}i arhein, koja je koncipiranakao mo} po~injanja. Rije~ arhein, kazuje nam ona u [to je politika? zna~i po~inja-ti i vladati, dakle, biti slobodan. Ova vrtoglava pre~ica dozvoljava, dakle, jednomkada se definiraju specifi~an na~in i specifi~na sfera djelovanja, uspostavljanje seri-

je jednakosti izme|u po~injanja, vladanja, bivanja slobodnim i ìvota u gradu-drà-vi (Biti slobodan i ìvjeti upolisujedna su te ista stvar, kaè nam jo{ taj tekst). Se-rija jednad`bi nalazi svoj ekvivalent u kretanju koje ra|a gra|ansku jednakost iz za-jednice homerovskih junaka, jednakih u svojoj participaciji u mo}i arhe.

Prvi svjedok protiv ove homerovske idile sam je Homer. Protiv brbljavca Ter-zita, koji je vje{t u javnim govorima iako sam uop}e nema pravo govoriti, Odisej iz-nosi ~injenicu da vojska Ahejaca ima samo jednog vo|u, Agamemnona. On nas da-kle podsje}a na to {to arhein zna~i: kora~ati na ~elu. I ako je jedan koji kora~a na ~elu,nu`no je da ostali kora~aju iza. Izme|u mo}i arhein, slobode ipolisa, crta nije prava

ve} prekinuta. Da bi se u to uvjerili dovoljno je pogledati na~in na koji Aristotel svojpolis sastavlja od tri klase od kojih svaka posjeduje partikularnu kvalifikaciju [untitre]:4vrlina za aristoi, bogatstvo za oligoi, i sloboda za demos. U toj diobi slobodase pojavljuje kao paradoksalan dio demosa za koji nam homerovski junak preciznokazuje da ne ima{e raditi nego jednu stvar: {utjeti i pokloniti se.

Ukratko, opozicija izme|upraxis ipoiesis nikako ne rije{eva paradoks defini-cijepolites. [to se ti~e arhe, kao i svega drugog, konvencionalna logika smatra da po-stoji paritikularna dispozicija za djelovanje koja se prakticira nad partikularnom dis-pozicijom trpljenja. Dakle, logika arhe pretpostavlja odre|enu superiornost koja seprakticira nad odre|enom inferiornosti. Da bi bilo subjekta politike, dakle politikesame, treba se javiti prijelom sa tom logikom.

TEZA 3.Politika je specifi~an prijelom sa logikom arhe. Ona ne pretpostavljasamo raskid normalne distribucije pozicija izme|u onog koji prakticira mo}i onog koji joj je podre|en, ve} prijelom sa samom idejom o dispozicijama kojebi bile svojstvene tim pozicijama.

U tre}oj knizi Zakona, Platon se posve}uje izradi jednog sistemati~nog in-ventara kvalifikacija (axiomata) za vladanje, i s time uzajamnih kvalifikacija za bi-

vanje vladanim. Od sedam koje zadràva, ~etiri su tradicionalne kvalifikacije auto-riteta, utemeljene na prirodnoj razlici, odnosno razlici po ro|enju. Kvalificirani suza vladavinu oni koji su ro|eni prije ili ro|eni druga~ije. Tako se utemeljuje


3Posrijedi je igra rije~i sa term-inom inter-est, u smislu inte-resa ali i bivanja u dru{tvenoj

(ili politi~koj) vezi.4Vi{ezna~nost izraza le titrenema ekvivalenta u hrvatskomili srpskom jeziku. Titre ujed-no ozna~ava naslov, titulu,poziv, kvalifikaciju, ali iovla{tenje, pravo.

7/27/2019 Prelom br. 6-7

23/359

mo} roditelja nad djecom, starih nad mladima, gospodara nad robovima i plemstvanad slugama. Peta se kvalifikacija uvodi kao princip nad principima, koji saìma

sve prirodne razlike. To je mo} prirodne superiornosti, ja~ih nad slabijima, mo} kojaima tu nesretnu karakteristiku, na{iroko raspravljanu u Gorgiji, da je strogo neod-rediva. [esta kvalifikacija donosi jedinu razliku koja prema Platonu vrijedi, mo}onih koji znaju nad onima koji ne znaju. Dakle, ima ~etiri para tradicionalnih kvali-fikacija i dva para teorijskih koje polaù pravo na prioritet: prirodna superiornosti vladavina znanosti. Spisak bi se trebao ovdje zaustaviti. Me|utim, postoji i sedmakvalifikacija. To je izbor boga, odnosno, bacanje kocke [le tirage au sort] da bi seodredio onaj na koga je da prakticira arhe. Platon to dalje ne razvija. Ipak, jasno jeda ovaj izbor, ironi~no re~eno boga, ukazuje na reìm za kojega on govori da gasamo bog moè spasiti, demokraciju. Ono {to karakterizira demokraciju jest baca-

nje kocke. Ona je izvanredno stanje u kojemu ne funkcionira nijedan par opozicija,nijedan princip raspodjele uloga. Imati udjela u vladanju i bivanju vladanim ne-{to je, dakle, potpuno druga~ije od uzajamnosti. Naprotiv, sam nedostatak recipro-citeta utemeljuje izuzetnu bit ovog odnosa; a taj nedostatak reciprociteta po~iva naparadoksu kvalifikacije koja je po sebi samo nedostatak kvalifikacije. Demokracijaje specifi~na situacija u kojoj sam nedostatak kvalifikacije postaje kvalifikacijom zaprakticiranje arhe. Ona je po~injanje bez po~etka, vladavina onoga koji ne vlada.Ono {to se tako gubi sama je svojstvenost arhe, njegovo redupliciranje, {to zna~i daon uvijek prethodi sebe sama u krugu vlastitite dispozicije i vlastitog prakticiranja.

Me|utim, ova izvanredna situacija identi~na je sa samim uvjetom specifi~nosti po-litike op}enito.

TEZA 4.Demokracija nije vrsta politi~kog reìma. Ukoliko je ona prijelom salogikom arhe, odnosno, prijelom sa anticipacijom vladavine prema odre|enojdispoziciji, demokracija je sam reìm politike kao forma odno{enja koja defini-ra specifi~an subjekt.

Ono {to omogu}ava metexis svojstven politici jestprijelom svih logika distribucije udjela u prakticiranjuarhe. Sloboda ljudstva5 [le peuple] koja konstituiraaxiom demokracije zapravo sadrì prijelom sa aksiomati-kom dominacije, odnosno, prijelom sa korelacijom izme|usposobnosti za vladanje i sposobnosti za bivanje vlada-nim. Gra|anina koji ima udjela u vladavini i bivanju vla-danim ne moèmo misliti a da ne po|emo od demosa kaofigure prijeloma sa podudarno{}u izme|u koreliranih spo-sobnosti. Demokracija dakle nije nikako jedan politi~ki re-ìm, u smislu partikularne konstitucije koja odre|uje raz-

li~ite na~ine okupljanja ljudi pod zajedni~kim autorite-tom. Demokracija je sama institucija politike, institucijanjezinog subjekta i njezine forme odno{enja.


5Rije~ ljudstvo posudit }emo iz sloven-skog jezika da bi ozna~ili bitnu koncep-

tualnu razliku izme|u termina le peu-ple i la nation, koja se gubi u pojmu na-roda u srpskom ili hrvatskom jeziku.Na taj se na~in pribliàvamo teorij-skim koordinatama Ransijerove politi-ke koja je intimno vezana uz specifi~anegalitaristi~ki, ako ne i revolucionarni,odnosno klasni imaginarij. Pritom na-gla{avamo sna`nu univerzalisti~kukomponentnu prisutnu u francuskomizrazu, a koja je ukinuta kroz biologi-sti~ke konotacije koje prate termin na-rod. Le peuple, kao moderni korelatgr~kog demos, ne odnosi se na partiku-

larnost odre|ene politi~ke zajednice,ve} ozna~ava ljude, jedno nediferenci-rano i neprebrojivo mno{tvo, odnosnoljudstvo.

7/27/2019 Prelom br. 6-7

24/359

Demokracija je, kao {to znamo, izraz koji je izmi{ljen od strane njezinih pro-tivnika, od svih onih koji posjeduju kvalifikaciju za vladanje: straje{instvo, ro|e-

nje, bogatstvo, vrlinu, znanje. Pod tim terminom poruge, oni su artikulirali dotad ne-~uveno izokretanje poretka stvari: mo} demosa zna~i da vladaju oni ~ija je jedinazajedni~ka osobina da nemaju nikakvu kvalifikaciju za vladanje. Prije nego {to bi bioime zajednice, demosje ime jednog dijela zajednice: siroma{nih. Me|utim, rije~ si-roma{ni upravo ne ozna~ava dio populacije koji je ekonomski defavoriziran. Onajednostavno ozna~ava ljude koji se ne ubrajaju [qui ne comptent pas], one koji nema-ju kvalifikaciju za prakticiranje mo}i akhe, koji nemaju kvalifikaciju da budu ubroje-ni [tre compts].6

To je upravo ono {to nam govori Homer u ve} spomenutoj epizodi sa Terzi-tom. Odisej udara èzlom one koji èle govoriti, iako su oni od demosa, iako oni pri-

padaju nerazlu~nom skupu onih koji su izvan broja (anarithmoi). To nije dedukcijave} definicija. Onaj od demosa, onaj je koji je izvan broja, onaj koji ne posjeduje go-vor koji se moè ~uti. Jedan ~udesan paragraf iz XII knjige Odiseje ilustrira tu to~ku:Polidam se àli jer je Hektor njegovo mi{ljenje odbacio kao ni{tavno. S tobom, kaèon, nikad nema pravo govoriti onaj koji pripada demosu. Ipak, Polidam nije nitkovpoput Terzita, on je Hektorov brat.Demos ne ozna~ava inferiornu socijalnu katego-riju. Onaj koji je od demosa, to je onaj koji govori iako mu nije govoriti, onaj koji uzi-ma udio u onome u ~emu nema udjela.

TEZA 5.Ljudstvo koje je subjekt demokracije, dakle osnovni subjekt politike,nije svodivo na skup ~lanova zajednice ili na radni~ku klasu populacije. Ono jesuplementarni dio u odnosu na svako brojanje dijelova populacije, koje omo-gu}ava identifikaciju brojanja neubrojenih [le compte des incompts] sa cjeli-nom zajednice.

Ljudstvo (demos) postoji jedino kao prijelom logike arhe, prijelom logike po~i-njanja/vladanja. Ono se ne bi smjelo identificirati niti sa rasom onih koji se prepo-znaju u tome da imaju isti po~etak, isto ro|enje, niti sa jednim dijelom ili sa zbrojemdijelova populacije. Ljudstvo je dodatak koji odvaja populaciju od sebe same, su-spendiraju}i razne logike legitimne dominacije. Ta je disjunkcija ilustrirana upravou onim krucijalnim reformama koje daju atenskoj demokraciji njen poseban status,reformama koje Klisten uvodi na na~in da preure|uje raspored dema po teritorijugrada. Klisten utemeljuje svako pleme povezuju}i tri odvojena okruga jedan iz gra-da, jedan sa obale i jedan iz zale|a, te tako prekida sa starim principom prema koje-mu su plemena bila podre|ena vlasti lokalnih aristokratskih poglavarstava ~ija semo}, legitimirana legendom ro|enja, sve vi{e i vi{e realno temeljila na ekonomskojmo}i zemljoposjednika. Ukratko, ljudstvo je varka koja se postavlja nasuprot logikekoja princip bogatstva ~ini nasljednikom principa ro|enja. Ono je apstraktan doda-

tak u odnosu na ~itavo u~inkovito brojanje dijelova populacije, u od-nosu na broj njihovih kvalifikacija za sudjelovanje u zajednici, i njiho-vih zajedni~kih udjela koji im pripadaju kao funkcija tih kvalifikacija.


6 Glagol compter nafrancuskom zna~i ujed-no brojati i vrijediti.

7/27/2019 Prelom br. 6-7

25/359

Ljudstvo je suplementarna egzistencija koja uspisuje broj(anje) onih koji nisu ubro-jeni ili dio onih koji nemaju udjela [la part des sans-part]. Ovi se izrazi ne bi trebali

shva}ati u populisti~kom ve} u strukturalnom smislu. Nije stvar u tome da radni~-ka populacija ili oni koji pate zauzimaju prostor politi~kog djelovanja i identificirajusvoje ime s imenom zajednice. Ono {to demokracija identificira sa ~itavom zajedni-com jest prazan, suplementarni dio, dio koji odvaja zajednicu od zbroja dijelova ~i-tavog dru{tvenog tijela. Identifikacija te praznine sa puno}om populacije, sa masa-ma, itd... konstantan je trik kritike koja diskvalificira demokraciju. Me|utim, sa dis-kvalifikacijom demokracije sama politika i{~ezava.

TEZA 6.Bit politike jest akcija suplementarnih subjekata koji se upisuju kaovi{ak u odnosu na ~itav broj dijelova jednog dru{tva.

Podvojenost ljudstva i odnos te podvojenosti sa prazninom i puno}om kon-stante su modernih interpretacija demokracije. Tako moderna republikanska tradi-cija rado inzistira na distanci izme|u principijelne figure ljudstva kao subjekta su-vereniteta i potresne stvarnosti ljudstva kao svijeta interesa i potreba, gladi i nezna-nja. Bilance katastrofa dvadesetog stolje}a nedavno su izrodile jednu izvornu nevo-lju koja povezuje inskripciju subjekta ljudstva sa propa{}u simboli~ke figurekraljeva dvostrukog tijela. Interpretacija Kloda Lefora (Claude Lefort) spaja sredi-{nju prazninu demokracije sa dezinkorporacijom tog dvostrukog tijela ljudskog i

boànskog. Demokracija po~inje sa smr}u kralja, odnosno sa rastakanjem simboli~-kog, sa proizvodnjom dezinkorporiranog socijalnog. A ta se prvotna povezanost po-stavlja kao ekivalent izvornom isku{enju imaginarne rekonstitucije slavnog tijelaljudstva, koje je nasljednik transcendencije besmrtnog kraljevog tijela i princip svihtotalitarizama. Protiv ovih analiza, moèmo ustvrditi da dvostruko tijelo ljudstvanije moderna posljedica `rtvovanja tijela suverena ve} datost konstitutivna za poli-tiku. Prvenstveno je ljudstvo to koje ima dvostruko tijelo, a ne kralj. Taj dualitet nijeni{ta drugo nego prazan dodatak putem kojega politika postoji, dodatak ~itavombrojanju socijalnog i izuzetak svim logikama dominacije.

Sedma je kvalifikacija, kaè Platon, dio boga. Ustvrdit }emo da taj dio boga kvalifikacija onih koji nemaju kvalifikacije sadrì u sebi sve ono {to je teolo{ko upolitici. Suvremeno inzistiranje na temi teolo{ko-politi~kog razlaè pitanje politi-ke na pitanje mo}i i na pitanje izvorne mo}i koja je utemeljuje. Ono udvostru~ava li-beralnu fikciju ugovora putem reprezentacije prvotnog rtvovanja. Moè se tako|erre}i da ono nadopunjuje vulgarnu logiku konsenzusa sa veli~anstvenom dramatur-gijom fundacionog ubojstva i izvornog bezdana demokracije. Ali podjela arhe kojapovezuje politiku sa demokracijom nije fundaciona `rtva. Ona je neutralizacija svih`rtvenih tijela. Ta bi neutralizacija mogla na}i svoju fabulu upravo u zavr{etku Edi-pa u Kolonu: pod cijenu nestanka `rtvenog tijela, pod cijenu da ne traì mrtvo tijelo

Edipa, atenska demokracija izvla~i korist od njegovog pogreba. Htjeti iskopati le{, tone zna~i samo povezati demokratsku formu sa scenarijom grijeha ili izvornog pro-kletstva. Jo{ radikalnije, to zna~i vratiti logiku politike pitanju prvotne scene mo}i,


7/27/2019 Prelom br. 6-7

26/359

odnosno svesti politiku na dràvno. Interpretiraju}i prazan dio u terminima psiho-ze, dramaturgija izvorne simboli~ke katastrofe transformira politi~ku iznimku u `r-

tveni simptom demokracije. Ona supsumira spor svojstven politici pod bilo koju odnebrojenih verzija prvotnog zlo~ina ili ubojstva.

TEZA 7.Ako je politika pravac brisanja razlike u distribuciji dru{tvenih dijelo-va i udjela, tada slijedi da njezino postojanje nije uop}e nu`no, ve} da se ona po-javljuje kao uvijek provizorna slu~ajnost u historiji formi dominacije. Iz toga ta-ko|er proizlazi da je su{tinski objekt politi~kog spora samo postojanje politike.

Politika nikada nije realnost koja se deducira iz nu`nosti okupljanja ljudi u za-jednici. Ona je iznimka od principa na temelju kojih ovo okupljanje operira. Norma-

lan poredak stvari zna~i to da se ljudske zajednice okupljaju pod vladavinom onihkoji imaju kvalifikacije za vladavinu, kvalifikacije demonstrirane samom ~injeni-com njihove vladavine. Razli~ite kvalifikacije za vladanje mogu se svesti na dvijeosnovne. Prva dovodi dru{tvo u odnos sa poretkom srodstva, ljudskog i boànskog.To je mo} ro|enja. Druga upu}uje dru{tvo na vitalan princip njegovih aktivnosti. Toje mo} bogatstva. Normalna evolucija dru{tava prelazak je sa vladavine ro|enjana vladavinu bogatstva. Politika egzistira kao devijacija u odnosu na ovu normalnuevoluciju stvari. Ta se anomalija izraàva u prirodi politi~kih subjekata koji nisu dru-{tvene grupe ve} forme inskripcije brojanja neubrojenih.

Politika postoji dok god ljudstvo nije niti rasa niti populacija, dok siroma{ninisu defavorizirani dio populacije, dok proleteri nisu grupa industrijskih radnika,itd... Drugim rije~ima, politika postoji dok su ove kategorije subjekti koji, kao doda-tak ~itavom brojanju dijelova dru{tva, upisuju jednu specifi~nu figuru brojanja ne-ubrojenih ili dijela onih koji nemaju udjela. Postojanje tog dijela sam je ulog politi-ke, kao i objekt politi~kog spora. Politi~ki konflikt ne suprostavlja grupe koje posje-duju razli~ite interese. On suprotstavlja logike koje razli~ito broje strane i dijelovezajednice. Sukob izme|u bogatih i siroma{nih sukob je oko same mogu}nostida se ove rije~i podvoje, da one instituiraju kategorije jednog drugog brojanja zajed-

nice. Postoje dva na~ina brojanja dijelova za-jednice. Prvi ubraja samo realne dijelove,stvarne grupe koje su odre|ene ro|enjem,funkcijama, mjestima i interesima koji sa~i-njavaju socijalno tijelo, isklju~uju}i svaki vi-{ak. Drugi ubraja dodatno dio onih bezudjela. Prvi se naziva policija [la police],7dru-gi politika.

TEZA 8.Politika se posebice suprotstavlja po-

liciji.Policija je dioba osjetilnog [le partage dusensible] ~iji je princip odsutnost praznine idodatka.8


7 Pojam la police nedvojbeno navodi na Foucaultovuanalizu racionalnosti moderne dràve u: Michel Fou-cault Omnes et singulatim: vers une critique de la rai-son politique,Dits et crits, sv. IV, str. 134-61. Policija seu modernoj konstituciji, prema Foucaultu, ne odnosiprvenstveno na jedan partikularan organ dràvne pri-sile, ve} na samo pitanje racionalnosti dràve, njezinogopstojanja i njenih funkcija, u smislu odre|enog dispo-zitiva za harmonizaciju dru{tvenih odnosa iure|enje ìvota. Me|utim, la police moèmo shvatitii kao igru rije~i sa gr~kim treminom polis. Za Ran-cirea je, dakako, bitno locirati strukturu odnosa racio-nalnosti i vladavine u mnogo ranijem historijskom mo-

mentu u samoj geometriji gr~kog grada-dràve.8Za elaboraciju pojma vidi: Jacques Rancire (2000)Le

partage du sensible: esthtique et politique, La Fabrique-editions: Paris.

7/27/2019 Prelom br. 6-7

27/359

Policija nije dru{tvena funkcija ve} simboli~ka konstitucija dru{tvenog. Bitpolicije nije represija niti kontrola nad ìvu}im. Njezina je bit odre|ena dioba osje-

tilnog. Diobom osjetilnog op}enito nazivamo implicitan zakon koji definira formeimanja udjela tako {to prvo odre|uje na~ine percepcije u kojima su ove prethodneupisane. Dioba osjetilnog je rasijecanje kako svijeta tako i svijeta, ona je nemein[podjela] na osnovu koje se temelje nomoi [zakoni] zajednice. Tu diobu treba razu-mjeti u dvostrukom smislu rije~i: s jedne strane, kao ono {to razdvaja i isklju~uje, sdruge kao ono {to omogu}ava participaciju. Dioba osjetilnog je na~in na koji seunutar osjetilnog odre|uje odnos izme|u jednog zajedni~kog koje je podijeljeno [uncommun partag] i razdiobe ekskluzivnih dijelova. Ta razdioba, kojaputem svojeosjetilne datosti anticipira distribuciju dijelova i strana sama pretpostavlja jednupodjelu izme|u onoga {to je vidljivo i onoga {to nije, onoga {to se ~uje i onoga {to

se ne ~uje.Bit je policije biti diobom osjetilnog koja se odlikuje odsutno{}u praznine i do-

datka: dru{tvo se tu sastoji od grupa koje su odane specifi~nim na~inima ~injenja,od mjesta gdje se te okupacije izvr{avaju, od na~ina bivanja koji odgovaraju timokupacijama i tim mjestima. U ovoj podudarnosti funkcija, mjesta i na~ina bivanja,nema mjesta za nikakvu prazninu. Upravo je to isklju~enje ono ~ega nema policij-ski princip u srcu dràvne prakse. Bit politke jest u reme}enju tog poretka dodava-njem dijela onih bez udjela koji se identificira sa zajednicom u cjelini. Politi~ki je sporonaj koji ra|a politiku tako {to je odvaja od policije, koja pak, sa svoje strane, uvijek

teì njezinom i{~ezavanju, tako {to je jednostavno negira ili tako {to njezinu logikupodre|uje svojoj. Politika je prvenstveno intervencija u vidljivo i kazivo.

TEZA 9.Su{tinski u~inak politike jest konfiguracija njezinog vlastitog mjesta.Ili pak, uprizorenje svijeta njezinih subjekata i njezinih operacija. Bit politikejest manifestacija disenzusa, u smislu prisutnosti dva svijeta u jednom.

Krenimo od empirijske datosti: policijska intervencija u javni prostor ne sa-stoji se prvenstveno od interpelacije demonstranata, ve} od raspririvanja demon-stracija. Policija nije zakon koji interpelira pojedinca (Altiserov Hej! Ti, tamo!),osim ako je ne pomije{amo sa religijskom subjektivacijom. Ona je prvenstveno pod-sje}anje na o~iglednost onog ~ega ima, ili pak, onog ~ega nema: Pro|ite! Nema ni-~eg za vidjeti. Policija kazuje da nema ni~eg za vidjeti na ulici, ni~eg drugog za ~ini-ti osim pro}i. Ona tvrdi da je prostor kretanja samo prostor kretanja. Politika, zauz-vrat, nastoji tranformirati taj prostor kretanja u prostor manifestacije subjekta: ljud-stvo, radnici, gra|ani, itd..., subjekt ~ija je konzistentnost ni{ta drugo do njegov ka-pacitet da se manifestira i da samim time uprizori drugu konfiguraciju zajedni~kog.Ona se sastoji od rekonfiguracije prostora - onoga ~ega tamo ima za ~initi, za vidjetii za imenovati. Ona je spor koji se instituira preko diobe osjetilnog, preko te nemein

koja ustanovljava ~itav nomos zajednice.Dioba koja konstituira politiku nije nikad dana u formi dijela [la lot], svojstva

koje zavjetuje ili prisiljava politiku. Upravo su ta svojstva sporna, kako po njihovom


7/27/2019 Prelom br. 6-7

28/359

razumijevanju tako i po njihovoj ekstenziji. U tom smislu, primjerna su ona svojstvakoja kod Aristotela definiraju politi~ki kapacitet ili su namjerena za ìvot prema do-

brome, odvojen od jednostavnog ìvota. Ni{ta se ne ~ini jasnijim od dedukcije u IknjiziPolitike: s jedne strane stoji semeion koji konstituira ljudsku privilegiju logosa,svojstvenu manifestaciji zajednice u aisthesis [opaànju] pravednog i nepravednog,a s drugephone, koji je jedino pogodan za izraàvanje osje}aja ugode i bolne neugo-de. Onaj tko je u prisutnosti ìvotinje koja posjeduje aritukulirani govor i vlastitumo} manifestacije zna da ima posla sa ljudskom, dakle, politi~kom ìvotinjom. Jedi-na prakti~na pote{ko}a jest znati kojim znakom se prepoznaje znak, kako se uvjeritida ljudska ìvotinja koja se ispred vas bu~no glasa u stvari dobro aritukulira jedaniskaz, a ne samo izraàva odre|eno stanje. Ako nekoga ne èlite prepoznati kao po-liti~ko bi}e, po~et }ete od toga da ga ne gledate kao nosioca znakova politi~nosti, od

toga da ne razumijete {to on govori, da ne ~ujete da je to {to mu izlazi iz usta jedaniskaz. Ista je stvar sa opozicijom, tako ~esto zazivanom, izme|u opskurnog ivota do-ma}instva i privatnosti, i luminoznosti javnog ìvota jednakih. Da bi se odre|enojkategoriji negirala kvaliteta politi~kog subjekta, primjerice, radnicima ili ènama,prema tradiciji biva dostatno konstatirati da se oni javljaju u prostoru doma}in-stva, u jednom prostoru koji je odvojen od javnog ìvota, u kojem moèmo prepo-znati samo stenjanje ili pak krikove koji izraàvaju patnju, glad ili bijes, ali ne i go-vor koji manifestira aisthesis zajednice. Me|utim, politika se tih kategorija uvijek sa-stojala u rekvalifikaciji ovih prostora, u tome da ih se uprizori kao mjesto zajednice,

da ih se promatra i razumije kao govore}a bi}a (mada i samo u formi spora), kao u~e-snike u aisthesis zajednice. Ona se sastojala u tome da se ono {to se nije vidjelo u~i-ni vidljivim, da se ono {to se ~ulo samo kao buka razumije kao govor, da se ono {tose predstavljalo samo kao izraz uìtka ili boli pojedinaca manifestira kao osje}aj za-jedni~kog dobra i zla.

Bit politike je disenzus.Disenzus nije konfrontacija interes ili stavova. On jemanifestacija rastojanja osjetilnog od sebe samoga. Politi~ka manifestacija ~ini vi-dljivim ono {to nema razloga da bude vi|eno, ona ustanovljuje jedan svijet unutardrugoga, na primjer, svijet u kojem je tvornica javni prostor unutar svijeta u kojemje ona privatno mjesto, svijet u kojemu radnici govore i to govore o zajednici unutaronog svijeta u kojem se oni samo glasaju da bi izrazili bol. Upravo je to razlog za{tose politika ne smije identificirati sa modelom komunikacijske akcije. Taj model pret-postavlja unaprijed konstituirane suu~esnike, kao i to da forme diskurzivne razmje-ne impliciraju diskurzivnu zajednicu ~ija su prisila uvijek moè objasniti. Nasuprot,specifi~nost politi~kog disenzusa sastoji se u tome da njegovi suu~esnici nisu ni{tavi{e utvr|eni od objekta i same scene diskusije. Onaj koji ~ini vidljivim to da on pri-pada svijetu zajedni~kog koga drugi ne vidi, ne moè se posluìti nijednom implicit-nom logikom pragmatike komunikacije. Radnik koji se bori za javni karakter jednestvari iz doma}instva, kao {to su nadnice, mora demonstrirati svijet unutar kojeg

je njegov argument doista argument, i to prikazati onome koji nije kadar to vidjeti.Politi~ka je argumentacija u isti ~as uprizorenje svijeta u kojemu ona vaì za argu-ment, izgovoren od subjekta koji je kvalificiran za to, u odnosu na objekt koji se


7/27/2019 Prelom br. 6-7

29/359

moè identificirati, i usmjeren na adresata od koga se o~ekuje da vidi odre|eniobjekt ili da ~uje odre|en argument koji on zbog nekog normalnog razloga ne bi

gledao ili slu{ao. Ona je konstrukcija paradoksalnog svijeta koji ujedinjuje razdvoje-ne svijetove.Politika, dakle, nema niti svoje vlastito mjesto niti prirodne subjekte. Ono {to

~ini odre|enu manifestaciju politi~kom nije to da se ona odnosi na ovo ili ono mje-sto ili na ovaj ili onaj objekt, ve} naprotiv to da je njezina forma suprotstavljanje iz-me|u dvije diobe osjetilnog. Politi~ki subjekt nije grupa koja se temelji na interesi-ma ili idejama, ve} operator partikularnog dispozitiva subjektivacije odre|enog spo-ra putem kojega politika postoji. Politi~ka je manifestacija dakle uvijek punktualna,a njezini su subjekti uvijek neizvjesni. Politi~ka je razlika uvijek na rubu nestajanja:ljudstvo prije potonu}a u populaciju ili u rasu, proleteri prije nego {to se zamijene sa

radnicima koji brane svoje interese, prostor javne manifestacije ljudstva prije nego{to se pomije{a sa agorom trgovaca, itd...

Izvo|enje koje polazi od specifi~nog svijeta jednakih ili slobodnih ljudi, nasu-prot drugom svijetu koji ìvi prema nu`nosti, uzima kao temelj politike upravo ono{to je objekt njezinog spora. Ona se sama dakle zavjetuje na sljepo}u onih koji nevide i koji nemaju mjesto na kojem bi bili vi|eni. O tome primjereno svjedo~i pasusiz Eseja o revoluciji gdje Hana Arent komentira tekst Dòna Adamsa (JohnAdams), koji identificira nezadovoljstvo siroma{nih sa ~injenicom ne bivanja vi|e-nim. Prema njenom komentaru, takva identifikacija moè proiza}i samo iz ~ovjeka

koji pripada privilegiranoj zajednici jednakih. Zauzvrat, nju te{ko mogu shvatiti lju-di koji pripadaju kategorijama o kojima je rije~. Moèmo se za~uditi nad neobi~nomgluho}om koju ova tvrdnja suprotstavlja multiplicitetu diskursa i manifestacija si-roma{nih, koji se ti~u upravo na~ina njihove vidljivosti. No ta gluho}a nije ni{taslu~ajno. Ona ~ini krug sa prihva}anjem originalne diobe kao temelja politike, ono-ga {to je upravo objekt konstantnog spora, konstitutivnog za politiku. Ona ~ini krugsa definicijom homo laborans-a u diobi na~ina ivota. Taj krug nije krug nekog po-jedina~nog teoreti~ara, ve} krug same politi~ke filozofije.

TEZA 10.Ukoliko je politi~koj filozofiji svojstveno da temelji politi~ku akci-ju u odre|enom na~inu bivanja, to zna~i da ona bri{e spor konstitutivan za po-litiku. Filozofija izvr{ava to brisanje u samom opisu svijeta politike. [tovi{e, nje-zina se u~inkovitost perpetuira sve do nefilozofskih ili antifilozofskih deskripci-ja tog svijeta.

Da svojstvenost politike treba biti postojanje subjekta koji vlada kroz samu~injenicu da ne posjeduje kvalifikaciju za vladanje; da princip po~injanja/vladanjatreba biti time nepovratno podijeljen i da politi~ka zajednica treba u prvom redu bitizajednica spora, to je tajna politike sa kojom se filozofija inicijalno upoznaje. Ako po-

stoji neka privilegija anti~kog nad modernim, ona se sastoji u tome da je ta tajnadoku~ena, a nikako u opoziciji zajednice dobra i zajednice korisnog. Pod sedativnimterminom politi~ke filozofije skriva se nasilan susret filozofije sa politi~kom iznim-


7/27/2019 Prelom br. 6-7

30/359

kom zakona arhe i napor filozofije da politiku ponovo postavi pod taj zakon. Gorgija,Dràva, Politika, Zakoni, svi pokazuju isti napor da se izbri{e paradoks ili skandal

sedme kvalifikacije, da se demokracija u~ini obi~nom vrstom neodredivog principavladavine najja~ih, nasuprot koje moè stajati samo vladavina onih koji posjedujuznanje. Svi ovi tekstovi svjedo~e o istoj te`nji da se zajednica podredi jedinstvenomzakonu diobe, te da se iz njenog tijela izbaci prazna strana [la partie vide] demosa.

No to se izbacivanje ne odvija u jednostavnoj formi opozicije izme|u dobrogreìma zajednice zajednice koja je u isti mah jedna i hijerarhizirana na temeljusvog prinicipa jedinstva i lo{eg reìma podijeljenosti i nereda. Ono se odvija podsamom pretpostavkom koja poistovje}uje jednu politi~ku formu i jedan na~in ìvo-ta. Ta je pretpostavka ve} na djelu u opisu lo{ih reìma, a posebice u opisu demo-kracije. Ukupnost politike, re~eno je, odigrava se u interpretaciji demokratske anar-

hije. Platon, poistovje}uju}i je sa disperzijom èlja demokratskog ~ovjeka, pretvaraformu politike u na~in ìvota, a prazninu u puno}u. Prije nego {to bi bio teoreti~aridealnog grada-dràve [cit idale] ili pak zatvorenog grada-dràve, Platon jeutemeljitelj antropolo{ke koncepcije politike, one koja poistovje}uje politiku sa re-danjem svojstava jedne vrste ~ovjeka ili jednog na~ina ìvota. Taj ~ovjek, taj na-~in ìvota, taj grad-dràva, ve} tu prije svakog diskursa o zakonima ili o na~ini-ma obrazovanja idealnog grada-dràve, prije same diobe zajednice u klase diobaosjetilnog poni{tava singularnost politike.

Inicijalna gesta politi~ke filozofije, dakle, ima dvostruku posljedicu. S jed-

ne strane, Platon utemeljuje zajednicu koja je ostvarenje principa nedjeljivosti, za-jednicu koja je strogo definirana kao zajedni~ko tijelo sa vlastitim mjestima i funk-cijma, i formama interiorizacije onoga {to je zajedni~ko. On utemeljuje jednu ar-heopolitiku [archi-politique] kao zakon jedinstva izme|u zvanja grada-dràve,njegovog etosa (odnosno na~ina nastanjivanja jednog boravi{ta i njegovog no-mosa), u smislu zakona, ali tako|er i u smislu specifi~nog tona kojim se taj etosmanifestira. Ova eto-logija zajednice politiku i policiju ponovno ~ini nerazlu~nima.Na isti je na~in politi~ka filozofija, ukoliko nastoji zajednici dati jedinstvenu fonda-ciju, osu|ena na reidentifikaciju politike i policije, na poni{tavanje politike u gestikoja je utemeljuje.

Me|utim, Platon pronalazi i konkretan na~in opisivanja proizvodnje poli-ti~kih formi. Ukratko, on pronalazi same forme dovo|enja u pitanje idelanog gra-da-dràve, ure|ene forme opozicije izme|u filozofskog apriorizma i konkretnihsociologisti~kih ili politolo{kih analiza formi politike kao na~ina ìvota. Ovo drugonaslije|e mnogo je temeljitije i trajnije od prvog. Sociologija politike drugi je resurs,deuteron plous politi~ke filozofije, koji, eventualno protiv nje same, prati njezinosnovni projekt: utemeljiti zajednicu na univoknoj diobi osjetilnog. Tokvilovskaanaliza demokracije, ~ije mnogobrojne varijante i supstituti hrane diskurze o mo-dernoj demokraciji, dobu masa, pojedincu mase, itd., posebno se upisuje u kontinu-

itet teorijske geste koja poni{tava strukturalnu singularnost kvalifikacije bez kvali-fikacija i dijela bez udjela, ponovno razmatraju}i demokraciju kao socijalni feno-men, kolektivno ostvarenje svojstava jednog tipa ~ovjeka.


7/27/2019 Prelom br. 6-7

31/359

Zauzvrat, zahtjevi za ~isto}om bios politikos, koje nalazimo pri republikanskojkonstituciji zajednice nasuprot pojedinca ili mase demokracije, pri opoziciji politi~kog

i dru{tvenog, sudjeluju u djelotvornosti samog ~vora izme|u apriorizma republi-kanske refondacije i sociologijskog opisa demokracije. Neovisno o strani koju zau-zmemo, opozicija politi~kog i dru{tvenog stvar je koja je u potpunosti definiranau okviru politi~ke filozofije, odnosno, u srcu filozofskog zatiranja politike. Dana{njeproklamacije povratka politike i politi~ke filozofije u biti samo opona{aju, bez dasu svjesne njenih principa i njenih loga, inicijalnu gestu politi~ke filozofije. U tomsmislu, one predstavljaju radikalan zaborav kako politike tako i napetog odnosa filo-zofije i politike. Sociologijska tema kraja politike u post-modernom dru{tvu i politi-sti~ka [politiste] tema povratka politike obje proizlaze iz dvostruke inicijalne gestepoliti~ke filozofije, kao {to i obje zajedno sudjeluju u istom zaboravu politike.

TEZA 11.Kraj politike i povratak politike dvije su komplementarne ma-nire koje poni{tavaju politiku u jednostavnom odnosu izme|u stanja dru{tve-nog [un tat du social] i stanja etatisti~kog dispozitiva [un tat du dispositiftatique]. Konsenzus je vulgarno ime tog poni{tavanja.

Bit politike leì u disenzusnim na~inima subektivacije koji otkrivaju razli~i-tost dru{tva od njega samoga. Bit konsenzusa nisu mirna diskusija i razborita su-glasnost, u suprotnosti sa konfliktom i nasiljem. Bit je konsenzusa poni{tavanje

disenzusa u smislu razmaka osjetilnog od njega samog, poni{tavanje suvi{nih su-bjekata, redukcija ljudstva na zbroj strana socijalnog tijela, te redukcija politike naodnose interesa i aspiracija tih istih strana. Konsenzus je redukcija politike na po-liciju. On je kraj politike, {to ne zna~i ispunjenje njezinih ciljeva, ve} jednostav-no povratak normalnog stanja stvari koje je u biti stanje nepostojanja politike.Kraj politike je uvijek prisutan rub politike [le bord de la politique],9 koja je, za-uzvrat, uvijek jedna punktualna i provizorna aktivnost. Dakle, povratak politikei kraj politike, dakle, dvije su simetri~ne interpretacije koje imaju isti u~inak:brisanje samog koncepta politi~ke izvanrednosti, odnosno neizvjesnosti koja jeinherentna njenom principu. Proklamiraju}i kraj uzurpacija od strane dru{tve-nog i povratak ~istoj politici, tema povratka politike jednostavno prikriva ~i-njenicu da dru{tveno nikada nije posebna sfera egzistencije, ve} sporni objektpolitike. Objekt je dru{tvenog pokreta, u biti, podjela svjetova. Na isti na~in,kraj socijalnog jednostavno ozna~ava kraj politi~kog spora oko podjele svjetova.Povratak politike je, dakle, afirmacija da postoji mjesto svojstveno politici. Nomjesto svojstveno politici koje je izolirano na taj na~in ne moè biti drugo dodràvnog mjesta. Teoreti~ari povratka politike tako u biti potvr|uju zastarjelost[la premption] politike. Oni je poistovje}uju sa etatisti~kom praksom ~iji je vlasti-ti princip zatiranje politike.

Na simetri~an na~in, sociologijska tema kraja politike pret-postavlja postojanje jednog dru{tvenog stanja, takvog u kojemupolitika vi{e nema raison dtre ili zbog toga {to bi ona postigla


9Cf. Jacques Rancire (1998)Aux bords du politique, LaFabrique-ditions: Paris.

7/27/2019 Prelom br. 6-7

32/359

svoje ciljeve ostvariv{i upravo to stanje (ameri~ka egzoteri~na verzija, hegelo-fuku-jamska), ili zato {to se njezine forme vi{e ne bi mogle adaptirati na fluidnost i artifi-

cijalnost aktualnih ekonomskih i socijalnih odnosa (evropska ezoteri~na verzija,hajdegero-situacionisti~ka). Teza se dakle svodi na izjavu da kapitalizam, u krajnostisvoje logike, nosi sa sobom zastarjevanje politike. Ono {to iz toga slijedi jest, dakle,ili oplakivanje politike pred trijumfom kapitalisti~kog Levijatana koji je postao ne-materijalna vladavina simulakra, ili njezina transformacija u forme koje su razlo-mljene, segmentirane, ludi~ke, kibernetske, itd., forme koje su adaptirane na one ob-like dru{tvenog koji odgovaraju najvi{em stadiju kapitalizma. Ova teza, dakle, neprepoznaje upravo to da politika nema razloga da bude niti u jednom stanju dru-{tvenog, kao ni to da je proturje~nost izme|u ove dvije logike konstantna datostkoja definira kontingentost i neizvjesnost koje su svojstvene politici. To zna~i da so-

ciologijska tema, putem ove marksisti~ke zaobilaznice, sama na svoj na~in potvr|u-je politi~ku filozofiju koja utemeljuje politiku u specifi~nom na~inu `ivota, kao ikonsenzualnu tezu koja poistovje}uje politi~ku zajednicu sa dru{tvenim tijelom, od-nosno, politi~ku praksu sa etatisti~kom praksom. Debata izme|u filozofa povrat-ka politike i sociologa njezinog kraja jedna je, dakle, po{tena debata o redu po ko-jem je prikladno uzimati pretpostavke politi~ke filozofije da bi se protuma~ilakonsenzualna praksa poni{tavanja politike.

Preveo sa francuskog: Ozren Pupovac


7/27/2019 Prelom br. 6-7

33/359

Obi~na je stvarnost prostor razmije{tanja,razdijeljeni poredak, mre`a odnos,1ukratko, struk-tura reprezentacija podre|ena zakonitosti. Mi{lje-

nje je dvostruki postupak: odvajanje (separation)imanentnog vi{ka iz ove strukture i rigorozna apli-kacija tog vi{ka, te prave jezg

prelom br. 6-7

Documents