¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬

PREKASNO

Abner Dahl

¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬¬

SadržajPredgovor.............................................................................................1

STANJE POSLE SMRTI.......................................................................2

TRAZENJE SPASENJA POSLE SMRTI..............................................5

TRAZENJE SPASENJA PRILIKOM DRUGOG HRISTOVOG DOLASKA............................................................................................7

OPASNOST OD OKORELOSTI..........................................................10

SVAKI COVEK IMA SVOJE VREME POHODENJA..........................12

SMRTNA POSTELJA JEDNOG HULNIKA........................................13

SMRTNA POSTELJA JEDNE SPASENE ZENE................................15

KO JE SAGRESIO PROTIV SVETOGA DUHA..................................16

UPRAVO SADA NAS SVET DOZIVLJAVA SVOJE VREME POHODENJA.....................................................................................17

O piscu................................................................................................18

i

Predgovor

Predgovor

ednom prilikom je neko upitao Isusa: "Gospode, je li malo onihkoji se spasavaju?" Isus nije dao određen odgovor, nego jerekao: "Trudite se da uđete na uska vrata, jer će mnogi, kažem

vam, tražiti da uđu, ali neće moći."

Taj stih Svetog Pisma govori o vremenu i o prilikama kada će ljuditražiti − ali neće naći. A znamo, da svaki onaj koji DANAS tražiGospoda, da će Ga i naći. Čitajući Isusovu propoved na gori vidimo, daonaj koji traži − i nalazi i da se onome koji kuca i otvara. Zato možemosa punom slobodom i uverenjem izjaviti da će onaj koji DANAS tražiGospoda, − i naći Ga.

Međutim, upravo kao što čovek može sada naći Gospoda, tako ćesigurno doći dani i vreme kada će biti prekasno. Zato kaže prorokIsaija: "Tražite Gospoda dok se može naći, zovite ga dok je blizu. Nekbezbožnik put svoj ostavi, a zlikovac naume svoje. Nek se vratiGospodu..." Isaijine reči su vrlo jasne i čisto pokazuje, da vremetraženja neće trajati do veka. Do svakog pojedinca stoji, da se pokrenei potraži Gospoda dok još ima vremena.

Postavlja se pitanje: Kada i pod kojim prilikama će ljudi tražiti Gospodaali Ga neće moći naći? Pomoću Božje nepogrešive Reči dajem u ovojknjižici kratak odgovor, na to pitanje.

1

STANJE POSLE SMRTI

STANJE POSLE SMRTI

Pre svega razmotrimo čovekovo stanje posle smrti. U poslaniciJevrejima 9:27. čitamo da je čoveku određeno da jednom umre a dazatim dolazi sud: "I kao što je ljudima određeno samo jedanput umreti− potom dolazi sud." Pre ili kasnije smrt će snaći svakog čoveka, a nedešava se svaki put, da ona dođe upravo onda kada čovek ostari oosedi, kada je sit svojih dana. Mnoge zadesi smrt već u detinjstvu ili unaponu snage. Kad je nečiji život u zenitu, i kad čovek uvidi kako jelepo i zanimljivo živeti, iznenadna smrt može odjednom prekinuti svetlesnove i iščekivanje ispunjenja planova budućnosti.

Smrt nije neko uništenje. Čovek ima neumiruću dušu. Većina ljudi jesvesna činjenice, da ima jedan život i posle ovoga. Ima mnogonesretnika koji se rvaju sa mislima o samoubistvu i smatraju, da je smrtjedino oslobođenje od pakla u kojeg su preko svog grešnog životazašli. Kada ne bi bilo života i posle smrti onda bi smrt za te ljudestvarno i bila nešto divno. Međutim, čvrsto uverenje da ima nešto tamoposle smrti i iza groba ipak ispunjava čoveka strašnim nemirom iužasom pred večnošću.

Istini za volju, ima i onih koji tvrde, da ima spasenja i posle smrti.Međutim, u celoj našoj Bibliji (Svetom Pismu) nema ni jednog mestakoje govori makar i o najmanjoj mogućnosti da se može doći doobraćenja i spasenja i posle smrti čoveka. Dani koji se žive na ovojzemlji su ono vreme koje čovek ima na raspolaganju da traži Boga i dadoživi spasenje. Posle smrti čovek više nema nikakve mogućnosti zaobraćanje i spasenje. Kako stablo padne tako će i ostati. Zato čovekuvek treba biti spreman na smrt. Mnogi ljudi neće da govore o smrti ivečnosti. Neki čak i zabranjuju svojima da i pomenu smrt − a ipak je

2

ona tako blizu svih nas!

Nije davno tome kako su stanovnici jedne od naših susednih zemaljana nemio način doživeli užase rata. Smrt i očaj. Posetio sam jednogroblje gde se nalazila i jedna velika zajednička grobnica. Na njoj jestajao jednostavan drveni krst na kojem je pisalo "Dobro je živeti kad ječovek mlad, ali je bolje umreti ako se umire za jednu dobru stvar."

Ostavimo po strani kako dobra je bila ona stvar za koju su ti ljudi dalisvoj život. Bio sam bliski prijatelj sa mnogima koji su sada u tom grobuzakopani. Bili su to ljudi u svojim najboljim godinama. Više godina smoišli zajedno u školu. Na školskom dvorištu smo se razišli i zaželelijedan drugome sreću. Ni jedan od nas nije pomišljao na rat i smrt. Svisu hteli da žive i od života dobiju što se više može.

No, posle nekoliko godina je došao rat. Svega za nekoliko dana ukrugu mladića zavladali su tišina i muk. Pali su od neprijateljskih zrna −a da su jedva i znali ko je bio neprijatelj. Ove mlade ljude pokosila jesmrt u cvetu njihove mladosti, upravo onda kada je izgledalo da praviživot tek počinje. Ne znam jesu li bili spremni za večnost. Dok smo jošbili deca govorio sam im o Bogu. Ne znam da li su dobili svoj MIR SBOGOM i osigurali sebi večni život.

Ili, uzmimo, na primer, naše vesele mladiće ribare sa našegarhipelaga. Oni su i u mračnim ratnim godinama morali nastaviti svojimdnevnim zanimanjem. Neki su sa svojim brodom naleteli na minu i brodje zajedno sa mladom posadom potonuo u morske dubine. Ni tela imse nisu našla da bi se barem pogreb mogao obaviti. More i smrt uzelisu mlade radnike. Samo Bog zna da li su bili spremni.

Sećam se dvojice novopečenih maturanata, koji su za vreme maturskezabave odlučili da izađu i malo se provozaju jezerom u jednom sasvimnovom malom čamčiću. Bilo je divno osetiti oko sebe lepotu prolećnetopline meseca maja i na časak ostaviti školske drugove i biti nasamo.

3

Mladi verenici sedeli su u svom čamčiću. Sigurno su razgovarali osvojoj zajedničkoj budućnosti i sreći. Noćni sati su odmicali a mladiverenici se nisu vraćali. Među maturantima se budila uznemirenost.Pošli su da ih traže. Ujutro su se pojavile dve bele kape (kakve nosematuranti Švedske op. prev.) ljuljajući se na talasima jezera. Mladi parje nestao u vodenim dubinama. Smrt ih je uzela baš onda kada im seživot otvarao i smešio i kad je sve izgledalo divno. Da li su bili spremnina smrt − niko ne zna.

4

TRAZENJE SPASENJA POSLE SMRTI

TRAŽENJE SPASENJAPOSLE SMRTI

Može se zamisliti da ljudi traže spasenje posle smrti. Nespašen duh,koji sa nastupom smrti odlazi u smrtno carstvo, ne nalazi mira. Mogućeje, da takav duh teži nazad, k onim prilikama u kojima je ranije živeo.Božja Reč nam jasno daje do znanja, da je carstvo smrti mestomučenja, gde nema mira, gde nema pokoja. Carstvo smrti nije pakao −to je predvorje pakla. S druge strane, duhovi blaženih, spašenih,nalaze se u raju, gde počivaju do jutra vaskrsenja. Bezbožnik dobija ucarstvu smrti predukus svoje propasti dok spašena duša u raju dobijapredukus neba.

U Isusovoj priči o bogatašu i o siromašnom Lazaru imamo jasan opisstanja koje vlada posle smrti. Stoji napisano, da se bogataš, kad jepodigao svoje oči, nalazio u carstvu smrti. Tu je osećao bol a ujednodok je sam trpeo muku i jad mogao je videti druge ljude, koji su sesretno odmarali. Video je Lazara u naručju Avramovom. Počeo jedozivati Avrama: "Oče Avrame, smiluj se, te pošalji Lazara nekanamoči vrh prsta vodom da mi rashladi jezik" (Lk. 16:24).

Ne može se poreći da je tu bogataš molio i tražio − ali je tražioprekasno. Od oca Avrama je primio odgovor: "Seti se, sine, da si tiprimio svoje dobro za svoga života."

Jedva ima išta drugo što me je u ovom tekstu tako duboko dirnulo kaoreči "Seti se." Te reči mi kažu, da nespašeni neće zbog smrti izgubitisvoje sećanje, nego će se iz veka u vek sećati svog grešnog života isvoje vlastite ludosti što nije tražio svoje spasenje dok je još bio živ.

5

Možda će se sećati molitava svoga oca i svoje majke. Možda će sesećati svoje verne braće i sestara, sećati se drugih bogobojaznih ljudi,koji su ga opominjali i odvraćali od greha. Sećaće se i dirljivihevangelizacionih hrišćanskih sastanaka, kada je Duh Sveti delovao ikada je bio blizu odluke da preda svoj život Bogu. Ali, setiće se i toga,kako je otvrdnuo svoje srce pred pozivom da se preda Gospodu, kakoje nemarno omalovažavao sve opomene, kako je nogama gazio po krviIsusovoj, i po molitvama koje su se dizale za njega, i kako je nastaviosa svojim grešnim životom.

Mislim da su već i sama sećanja na sve to dovoljno velik pakao. Ali,dragi čitaoče, to je tek mali početak. Dok očajavaš nad onim što jeprošlo, poslednji sud te još čeka, kad ćeš biti bačen u večni mrak, gdeće biti plač i škrgut zuba, zato što nizi pazio na vreme kada si biopohođen.

Kad se bogataš konačno uverio da za njega više nema pomoći,odjednom se zabrinuo i za svoju braću. Počeo je moliti Avrama dapošalje Lazara do njegove braće da ih opomene. No, ni ova njegovamolba nije bila uslišena. Da je ranije tražio Boga i da je doživeo svojespasenje, još je mogao spasiti i svoju braću. A sada je i to biloprekasno. Prekasno je da se čovek počne brinuti za svoje onda kad seveć i sam nalazi u carstvu smrti. Želimo li da pomognemo svojoj rodbinii svojim bližnjima, onda to moramo učiniti na vreme. Jer može namizmaći prilika da im pomognemo.

6

TRAZENJE SPASENJA PRILIKOM DRUGOG HRISTOVOG DOLASKA

TRAŽENJE SPASENJAPRILIKOM DRUGOGHRISTOVOG DOLASKA

Želim da porazgovaram s tobom i o jednom drugom vremenu kada ćebiti prekasno čoveku da nađe svoje spasenje. To se može desiti i prečovekove smrti. Ovo se odnosi na drugi Hristov dolazak.

U 25. glavi Jevanđelja po Mateju nalazimo priču o deset devojaka kojesu bile izašle u susret vereniku. Kako se verenikov dolazak otegao, svezadremaše i zaspaše. U ponoć odjeknu glas: "Verenik dolazi!" Tadaustadoše sve devojke i počeše se uređivati da sretnu verenika.Međutim, njih pet nije imalo dovoljno ulja u svojim svetiljkama. I dok suotišle da kupe ulje, verenik je došao. One koje su bile pripravne, uđošes njim na svadbu, te se zatvoriše vrata. Domaćin je bio taj koji je ustaoi zatvorio vrata. Ovo će se desiti onda kada Isus ponovo dođe. Jedniće biti spremni − drugi neće.

Mi verujemo, da će Isus uskoro doći. Već pri samoj pomisli na taj divnidogađaj kliču naša srca od radosti. Znaci vremena govore razgovetnimjezikom, da je taj događaj vrlo blizu. Kako li će prekrasno biti onomspašenom mnoštvu, kada se začuje povik i kad Isus dođe. Ono štosmo pre samo verovali − sada će biti vidljivo. Ugledaćemo Onoga, kojinas je spasao od naših greha i koji nas je očistio u svojoj krvi.

Doživećemo silu vaskrsenja u našim životima. Bićemo oslobođeni odzemaljskih sveza i od raspada − da bi za sav vek bili sa Gospodom.Klicaćemo od radosti spasenja. Pevaćemo zahvalnu pesmu Jagnjetu

7

kroz sve vekove, zajedno sa otkupljenim sretnim mnoštvom skupljenimsa svih krajeva zemlje, koje je primilo spasanje u Isusu Hristu. Kakav liće prekrasan dan biti kada Isus opet dođe!

Međutim, istovremeno dok se radujemo prelazi preko nas i neka tuga.Pitamo se kako će biti sa onim mnoštvom koje nije tražilo Božjespasenje u Hristu Isusu. Spomenuli smo, da je domaćin ustao izatvorio vrata. Ko je taj domaćin? To je sam Bog. Kad On zatvori, ondaje zatvoreno, kad On otvori, onda je i otvoreno.

Prilikom drugog Hristovog dolaska zatvoriće se vrata spasenja i milostiza neznabošce. Tada će se ljudi probuditi, ne od ponoćnogopominjućeg glasa evanđeliste i propovednika, ne od poziva sa velikihevangelizacionih zborova i hrišćanskih skupova. Ne − nego će se ljudiprobuditi zbog toga što se utišao Božji glas i što su sveti spašeninestali sa zemlje. "Tada će se od dvojice što budu na polju, jedanuzeti, a drugi ostaviti."

Mogu si zamisliti kakva muka i jad će snaći one koji ostanu, kadodjednom uvide da je Isus došao, da je "nevesta" nestala sa zemlje ida im je mogućnost da se poprave i spasu iskliznula iz ruku. I dalje suu životu − ali prilike za večni život su izgubljene. Zatim naša jadnazemlja doživljava užase nevolja i Božjeg gneva − dok spasenomnoštvo, "nevesta" u nebu peva Mojsijevu i Jagnjetovu pesmu.

Božja Reč nam razgovetno govori da će Hristov drugi dolazak bitiiznenadap, u jednom momentu, u tren oka (1. Kor. 15:52). "Zatrubićetruba", oni koji su bili umrli u Hristu ustaće, i spašeno mnoštvo će sepreobraziti i podignuti u susret Isusu.

Jednom prilikom sam na nekom evangelizacionom hrišćanskomsastanku propovedao na temu o Hristovom ponovnom dolasku. Poslezavršenog sastanka sreo sam se sa jednim mladim čovekom, čiji suroditelji pripadali našoj verskoj zajednici. Bio sam dirnut svojom

8

vlastitom porukom i osetio sam neku ozbiljnost kad sam se obratio tommladom čoveku:

"Šta misliš, kako ćeš se osećati kada Isus ponovo dođe i tvoji roditeljibudu uzeti Njemu u susret, a ti budeš prepušten Božjem gnjevu nevoljii tami?"

Pogledao me je i odgovorio:

− Kad se to desi neću biti ostavljen. Jer kad vlastitim očima ugledamkako Isus dolazi i vlastitim ušima čujem povik, tada ću se predati Bogui postati spašen.

Prijatelju moj, nećeš uspeti. U jednom momentu, u tren oka će se tajneobični događaj desiti. Ne u takav tren oka kakav ti i japodrazumevamo. Nekad kažemo "tren oka", a ustvari potraje i po polasata. Ali kada Božja Reč kaže tren oka, onda pod tim podrazumevamo,da će se Njegov dolazak zbiti munjevitom brzinom i onaj koji tada nijespreman − neće više uspeti da se spremi. Pravo je napisao jedan našpesnik:

"Jedno je sigurno:On dolazi skoro,A tada je važnoDa sve bude spremno."

Jedno je važno; kada odjekne glas i Isus dođe, da je sve spremno, sveporavnato između tebe i onih oko tebe, između tebe i Boga. Stogaželim da naglasim ovo: Iako si mlad i računaš da ćeš dugo živeti, ipaktrebaš svim svojim srcem tražiti Gospoda, a svoju odluku da sledišHrista ne odgađaj ni jedan dan. Ne želiš valjda da se nađeš stojećipred zatvorenim vratima neba kada ih Bog zatvori, želiš li?

9

OPASNOST OD OKORELOSTI

OPASNOST OD OKORELOSTI

Želim navesti i ono treće vreme kada će biti prekasno čoveku da nađesvoje spasenje. To mu se može desiti i pre smrti i pre drugog Hristovogdolaska. To je onda kada čovek otvrdne svoje srce na Božja pozivanja,tako da Božji Duh odstupi od čoveka. Čovek može da ožalosti DuhaBožjega, tako da takav više ne može čuti Božji glas i ne može više usvojoj nutrini da oseti da Sveti Duh priziva i potiče na obraćenje.

Sveto Pismo nam daje jednu ozbiljnu ilustraciju ovakvog slučaja. Radise o Jerusalimu, koji nije mario za vreme kada je bio pohođen. Čitamou Svetom Pismu: "Kad se Isus približi te ugleda grad, zaplaka nadnjim," (Lk. 19:41).

Želeo bih upitati Isusa zašto je plakao. Zar Ga nije slavilo mnoštvosveta koje Ga je dočekalo? "Mnogi ljudi razastreše svoje haljine poputu, dok su drugi trgali grane sa stabla, te ih prostirali putem", i ljudisu klicali: "Hosana! Blagosloven koji dolazi u ime Gospodnje!Blagosloveno carstvo Oca našega Davida koje dolazi! Hosana nanebu!" Njegovi učenici se pridružiše opštem slavljenju. Izgledalo je kaoda su svi bili radosni, svi osim farizeja.

Ipak, Isus je zaplakao kad je ugledao grad. Ugledao je jedan grad ijedan narod koji nije hteo da primi poruku spasenja. Rekao je: "Kolikoputa htedoh skupiti tvoju decu kao što kvočka skuplja svoje piliće podkrila, ali vi ne htedoste!" I još: "Kad bi i ti u ovaj dan priznao ono što ti jeza mir! Ali je sada sakriveno tvojim očima. Doći će ti vreme kada će tetvoji neprijatelji opasati opkopom, opkoliti te i pritesniti sa svih strana.Sravniće sa zemljom tebe i tvoju decu u tebi. Neće ostati u tebi nikamen na kamenu, jer nisi priznao određeno vreme kad te Bog

10

pohodi."

Jerusalim je imao svoje pohođenje, svoju priliku. "K svojima dođe, aliga njegovi ne primiše."

Nekoliko decenija kasnije doživeo je Jerusalim strahovitu katastrofu, −najstrašniju katastrofu onog vremena. Neprijateljska armija je navalilana grad, u kojem je za vreme opsade vladala tolika oskudica hrane, dasu žene čak ubijale i svoju vlastitu decu i jele ih. Rimljani su provalili ugrad i razapinjali Jevreje na krstove, pa ih podizali duž gradskih ulica,tako da su se od krstova formirali drvoredi. Jedan okoreo grad jedoživeo svoj sud. Zato što nije hteo da primi Isusa. Izgledalo je kao daje Bog sakrio svoje lice od stanovnika tog grada. Nije više bilo prilike zaspasenje, jer nisu poznali vreme svog pohođenja.

Istorija nam govori o mnogim takvim slučajevima, kada su, bilo čitavgrad ili čitav narod nestajali zbog otvrdnuća svog srca.

11

SVAKI COVEK IMA SVOJE VREME POHODENJA

SVAKI ČOVEK IMASVOJE VREME POHOĐENJA

Umesto da govorimo o narodima i o gradovima, zaustavimo senekoliko trenutaka na pitanju pojedinaca. Svaki čovek ima svojeposebno vreme pohođenja. Od velike je važnosti biti svestan togavremena.

Mlade godine su vreme pohođenja − više nego li ikoje drugo vreme.Bog uvek poziva mlade ljude da dođu u zajednicu s Njim. Poznata ječinjenica, da većina onih koji se aktivno zalažu na širenju Jevanđeljabila spašena, obraćena već u mladim godinama. Otvrdne li čovek svojesrce i ogluši se na prvi poziv − Gospod dolazi opet. Ne samo jednom ilidva puta, nego može doći mnogo puta. Ali, svaki put kad se čovekogluši o poziv na obraćanje biva još okoreliji, još tvrđi te na kraju možepostati već tako tvrd, da više nema ništa što bi ga moglo dirnuti, dotaćiga se. Čovek postaje tvrd kao kamen, srce postaje kao utaban put ilikao izgorelo polje.

Bog može da okrene leđa čoveku, iako čovek još uvek živi i iako Isusjoš nije ponovo došao. Jednom otvrdnulom grešniku kojem Bog okreneleđa, nema više nade; jer je sagrešio protiv Svetoga Duha i svojevoljnosvojim nogama pogazio Isusovu krv i hulio na Boga na takav način daje izgubio mogućnost da se spasi (Jev. 10:29; Mat. 12:31).

Moram priznati da u našem radu katkad sretnemo takve ljude koji sustvarno već mrtvi, iako spoljnim izgledom još žive.

12

SMRTNA POSTELJA JEDNOG HULNIKA

SMRTNA POSTELJAJEDNOG HULNIKA

Pre nekoliko godina bio sam prisutan kad je umirao jedan izgubljenčovek. Mnogo godina je hulio na Boga, javno gazio Božju Reč iizjavljivao da nema Boga, nema đavola, nema neba, nema pakla.Godine su prolazile. Oboleo je od tuberkuloze. Pred samu smrt dobioje viđenje onog mesta kuda odlaze izgubljene duše i osetio malo odonoga u čemu je trebao da živi svu večnost. To osećanje ga jedovodilo do ludila. U svojoj mrtvačkoj postelji je vikao: "Ima li iko ko bime mogao izbaviti od ovoga pakla?"

Bilo nas je troje verne braće kodi smo se nalazili kod kreveta umirućeg.Jedan stariji, iskusan vernik otvorio je svoju Bibliju i tražio po njoj ne bili mogao naći neku utešnu reč koja govori o divnom spasenju.Izgledalo je kao da je Biblija bila zapečaćena. Nije mogao naći nekuutešnu reč. Predao je meni Bibliju da ja potražim nešto i pročitam. Kadsam počeo listati po njoj uhvatio me je jedan takav strah da nisammogao čitati.

Položio sam Bibliju i rekao onom trećem bratu koji je bio s nama da nemogu izdržati u sobi i da je najbolje da on uzme Bibliju u ruke. On jedoživeo isto što i ja.

Umirući se očajno borio. Ispružio je svoje ruke i vikao: "Vidim vratapakla otvorena i nikoga nema da me izbavi od propasti!" Nebo je bilokao bakar. Njegovo vreme milosti je bilo isteklo. Telo mu se grčilo isilno treslo dok je umirao i odlazio u mesto smrtnog carstva, u mestovečnih muka, odakle nema povratka. Sagrešio je protiv Duha i za njega

13

više nije bilo milosti i spasenja.

Ovaj slučaj me je ispunio strahom. Nikada ga nisam mogao zaboraviti.Zato želim opomenuti sve one koji sve više otvrdnjavaju prema Božjempozivu. Pazi da ne izgubiš Božju milost.

14

SMRTNA POSTELJA JEDNE SPASENE ZENE

SMRTNA POSTELJAJEDNE SPAŠENE ŽENE

Čovek, o kojem sam upravo govorio, imao je jednu sestru, koja jetakođe umrla od iste bolesti − ali je ona bila hrišćanka, obraćena duša.Pričali su mi da je osećala predukus neba kada je umirala. Bilo ih jeviše koji su se našli pored njene postelje kada je nastupila smrt. Utrenucima kada je odlazila u jedan drugi svet govorila je o onome što jegledala i doživljavala. Jedna od žena uzela je pero i papir i zabeležiladeo onoga što je čula. Te zabeleške su zatim čuvali u domu kao jedanvredan dokumenat.

Govorila je da vidi Isusa. Govorila je o Njegovoj lepoti. Govorila je oNjegovoj čistoći. Više od dva sata bila je u zanosu duha. Kad se opetvratila na zemlju i otvorila oči rekla je svojim prijateljima: "Zamislite, bilasam u nebu i videla Isusa. Ne želim više živeti na ovoj zemlji.Doviđenja svima." Zatvorila je oči i otišla u sve krasote gde nema jada,nema bolesti, ni smrti. Ona je pazila na vreme; marila za vreme kada jebila pohođena. Prihvatila je svoju priliku za spasenje i osigurala sebivečni život.

15

KO JE SAGRESIO PROTIV SVETOGA DUHA

KO JE SAGREŠIOPROTIV SVETOGA DUHA

Ti što čitaš ove redove možda si revan, iskren tragač svog spasenja.Ali te možda zabrinjava misao, da si sagrešio protiv Svetog Duha i datako više nemaš mogućnosti da se spasiš − tebi želim uputiti nekolikoreči.

Čovek koji je sagrešio protiv Svetog Duha potpuno je mrtav prema bilokakvom − hrišćanskom uticaju i ne bavi se duhovnim stvarima. A tvojetraženje spasenja dokaz je da nisi sagrešio protiv Svetog Duha. Akoiskreno nastaviš da tražiš i ispružaš se za spasenjem i ako raskineš sasvim što te u tome sprečava, onda će sunce pravde obasjati i tebe.Bićeš oslobođen straha i patnji i doživećeš divno spasenje.

Ali, ako se protiviš Božjem pozivu i još više otvrdnjavaš svoje srce,onda se nalaziš u vrlo opasnom stanju. Upravo sada je tvoje vremetraženja. Vreme je da prihvatiš priliku, iskoristiš mogućnost koja ti sepruža − pre nego li bude prekasno.

16

UPRAVO SADA NAS SVET DOZIVLJAVA SVOJE VREME POHODENJA

UPRAVO SADANAŠ SVET DOŽIVLJAVASVOJE VREME POHOĐENJA

Upravo sada doživljavamo širom sveta jedno silno pohođenje,pohođenje velikih dimenzija. Hiljade i hiljade se probijaju ka onomstarom krstu i doživljavaju svoje spasenje i oslobođenje. Sasvim jesigurno da je ovo vreme, vreme poslednjeg pohođenja kojedoživljavamo, pre nego što Hrist ponovo dođe, i pre nego što ćedanašnji poredak sveta doživeti kraj i nastupi novo vreme. Stoga, dragiprijatelju: "Tražite Gospoda dok se može naći..." (Isa. 55:6). "Sad jepravo vreme, sad je dan spasenja!" (2. Kor. 6:2).

Ako želiš biti siguran u to da ćeš primiti večni život, ti onda ne možešodlagati svoju odluku za Hrista, nego trebaš doći upravo sada. Ako ti jegreh crven kao krv, postaće beo kao sneg (Isa. 1:18). Ako ti je dušaizmučena i ojađena, kod Isusa ima zdravlja i leka. Kroz veru u IsusaHrista sve se može obnoviti. Tama se pretvara u svetlo i noć u dan. I usmrti će biti život.

"JER KO GOD PRIZOVE IME GOSPODNJE, SPASIĆE SE." (Rim.10:13)

17

O piscu

O piscu

Pastor Abner Dahl je jedan odnajpoznatijih hrišćanskih propovednikaSkandinavije. Rođen je 5.5.1917. godineu Norveškoj. Bilo mu je petnaest godinakada je počeo raditi kao evanđelista.Neumoran, nesebičan i koreniti optimistaAbner Dahl je dao svoje najbolje godinena službu Gospodu Isus Hristu i NjegovojCrkvi.

18

Onima, koji imaju interes za Reč, dela i puteve Božije…Nadamo se, da će ova i druge knjige ispuniti našu viziju i želje za vas:

"Za poznanje mudrosti i vaspitanja,za shvatanje izraza razuma

i primanje nauke pameti,pravičnosti, pravde i poštenja;za davanje prostima razbora,

znanja i razmišljanja mladome čoveku.(Poslovice 1:2−4)

OVAJ FAJL JE BESPLATAN,I JEDINO TAKO MOŽE DA SE DALJE DISTRIBUIŠE!

19