pregled uslova poslovanja u srbiji/istočnoj srbiji uslova poslovanja u srbiji... · poreski sistem...

Pregled uslova poslovanjau Srbiji/istočnoj Srbiji

Pregled uslova poslovanja u Srbiji/istočnoj Srbiji

3

Vladan JeremićDirektorRARIS - Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije “RARIS (Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije) ima zadovoljstvo da Vam ukratko predstavi potencijalne investicione i poslovne mogućnosti u Istočnoj Srbiji.

Srbija je danas zemlja u kojoj su već investirale mnoge svetske kompanije. Posebno je zanimljiv podatak da je najviše kompanija došlo sa Nemačkog gov-ornog područija: , 15,3% kompanija iz Nemačke i 13,2% iz Austrije. Možda je vreme da razmislite o tome da im se pridružite?

Ukoliko ste zainteresovani za više informacija bićemo sretni da odgovorimo na Vaša pitanja i da Vam pomognemo da započnete svoje poslovanje u našem regionu.

Martin KnappDirektor delegacije nemačke privrede u SrbijiInvestirati u istočnu Srbiju? Zašto da ne! Srbija je odnedavno postala atraktivna destinacija za direkrtne strane investicije. Većina nemačkih investitora, kao i onih iz drugih zemalja, zauzeli su svoje položaje duž tranzitne ose sever-jug, koja je poznatija pod imenom Koridor 10. Došao je trenutak da se osvoje pozici-je u područjima koja nisu pozicionirana direktno na Koridoru 10. I treba uraditi to pre nego što ih drugi otkriju…

Privredna komora Republike Austrije u Republici SrbijiAustrijska preduzeća nemaju samo trgovinske odnose sa Srbijom, ona su i na-jveći strani investitori u Srbiji. Ne bi bili najveći investitori da njihova perspektiva nije dugoročna. O važnosti koju Austrija pridaje Srbiji govore sledeće činjenice: Naša kancelarija u Beogradu je osnovana 1952. godine, i posluje bez prekida više od 60 godina. Naše kompanije ovde posluju sa dugoročnom perspektivom i planiraju da ostanu za stalno. Prema statistici koju vodi Narodna banka Sr-bije, više od 450 austrijskih kompanija je od 2000. godine investiralo više od 2,9 milijardi evra. One su to uradile zato što veruju u evropsku budućnost ove zemlje i u njenu sposobnost da sprovede reforme koje će joj jednog dana omo-


4

gućiti članstvo u E.U. Na osnovu našeg iskustva, austrijske kompanije izuzetno cene kapacitete radne snage u Srbiji. Rezultati godišnje ankete,koja se sprovodi među asutrijskim kompanijama u Srbiji, ukazuju da su kvalitet i raspoloživost kvalifikovane radne snage najbolje rangirane prednosti Srbije.

Švajcarsko-srpska privredne komoraŠvajcarska se u prthodnim decenijama dokazala kao pozdan prijatelj Srbije. Naime. Švajcarska je konstantno u vrhu zemalja koje investiraju u Srbiji. Švaj-carske kompanije su uložile više od 500 milona evra u proteklih 10 godina. Više od 150 švajcarskih kompanija ima svaoja predstavništva u Srbiji.

Mnoga švajcarska multinacionalna preduzeća su tržište Srbije identifikovala kao atraktivnu investicionu destinaciju , i kao rezultat toga kompanije kao što „Nestle“, „Roche, SGS and Holcim“ , ovde uspešno razvijaju svoje poslovanje. Zajedno sa velikim multinacionalnim kompanijama, veliki broj švajcarskih malih i srednjih preduzeća, takođe, posluje u Srbiji. Svedoci smo velikog interesovanja švajcarskih firmi da posluju u Srbiji. Iz tog razloga je i osnivanje Švajcarsko-srpske privredne komore predstavlja znak da Švajcarska veruje u budućnost Srbije i predstavlja njenu želju da se bilateralni odnosi razvijaju dalje.

Stoga, Švajcarsko-srpska privredna komora nastoji da promoviše Srbiju kao at-raktivnu lokaciju za realizaciju investicija i razvoj poslovanja. Takođe, ona omo-gućava švajcarskim firmama da uspostave svoje poslovanje na srpskom tržištu.


5

Položaj

Istočna Srbija (Timočka krajina) se nalazi se u istočnom delu Srbije, na severu se graniči sa Rumunijom a na istoku sa Bugarskom. Timočka krajina se prostire između Dunava i dva koridora: Koridora X (Srbija) i koridora IV (Bugarska)Istočna Srbija obuhvata grad Zaječar i opštine: Knjaževac, Boljevac, Sokobanja, Bor, Negotin, Majdanpek i Kladovo. Istočna Srbija zauzima 8,1% površine Srbije.Od osam opština, pet je pograničnih a ukupna dužina granice sa EU na ovom području iznosi više oko 340 km. Ono što je decenijama unazad smatrano za veliku slabost, a to je pogranični karakter ovog kraja, sada postaje vidljiva pred-nost.

Istočna Srbija je region raznolikosti. Tako, na primer, istog dana možete:

• da pecate ili jedrite na Dunavu, relaksirate se u nekoj od banja ili skijate na nekom od skijališta

• biti na nadmorskoj visini ispod nivoa Dunava u Negotinskoj niziji i na na-jvišem vrhu regiona – 2.169 m na Staroj planini.

Istočna Srbija je dobro saobraćajno povezana u putnom, rečnom, železničkom, pa i avio saobraćaju.


6

Prednosti ulaganja u Srbiji

• Visoko obrazovana, a relativno jeftina radna snaga• Restrukturiran i stabilan finansijski sistem• Jednostavne procedure osnivanja i registracije preduzeća• Povoljan geografski položaj, koji omogućava da isporuke stignu do bilo

koje lokacije u Evropi u roku od 24 časa• Jednostavne procedure za obavljanje spoljno–trgovinskog posla i real-

izaciju ulaganja

Prohodnost robe do oko 800 miliona potrošača na osnovu sporazuma o slobod-noj trgovini:

• Srbija u martu 2012. dobila status kandidata u EU (početkom 2014 otpočeli pregovori za pristupanje EU)

• Ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) i Prelazni trgovinski sporazum

• CEFTA Sporazum – sa zemljama centralne Evrope• Sporazum sa članicama EFTA - Islandom, Lihtenštajnom, Norveškom i Švajcar-

skom• Sporazumi sa Ruskom Federacijom, Belorusijom i Kazahstanom• Sporazum sa Turskom• Započeti su pregovori o potpisivanju sporazuma sa Iranom• Mogućnost bescarinskog izvoza oko 4.650 proizvoda u SAD


7

Pregled najvećih stranih investitora u istočnoj Srbiji

• Strabag AG (Austrija)• Falkensteiner – (Austrija)• TF Kable (Poljska)• Gorenje (Slovenija)• Avala Resources (Kanada) • RAKITA EXPLORATION (SAD)• Rodenstal Balkan – ( Holandija)• PSI –( Holandija)• Falceast - Naturino (Italija) • Alpin Group AG (Švajcarska)• Rhine Danube - ( Holandija-Rumunija)• Rhein Donau - ( Holandija-Kipar)• Elektrovina (Slovenija)• CENTRAL EUROPE BEVERAGES BV

Predlog sektora za investiranje

Istočna Srbija predstavlja atraktivnu zonu za investiranje u različitim sektorima delatnosti, sa velikim potencijalom za razvoj. Najbolje mogućnosti za investicije u istočnoj Srbiji su u sledećim sektorima:

1. Mašinska industrija – je svoj vrhunac u Srbiji imala 80-tih godina prošlog veka. Iz tog vremena su ostali brojni proizvodni pogoni i tradicija. U ovom delu Srbije bila je zastupljena, proizvodnja mašina i mehanizacije za pol-joprivredu, kao i metalurgija i obrada metala. Danas je moguće brown-field ulaganje u već postojeće kapacitete

2. Drvna industrija – – Istočna Srbija je izuzetno bogata šumama,. Ukupna površina pod šumama na području Timočke krajine iznosi 325600 ha, od čega je u državnom vlasništvu 142800 ha (42,6%), a u privatnom vlasništ-vu 182800 ha (57,4%). Šumski resursi su trenutno vrlo malo iskorišćeni. Drvna industrija predstavlja granu sa nizom komparativnih prednosti od kojih se posebno ističu: sirovinska baza, kadrovi, očuvani kapaciteti i dr.


8

3. Poljoprivreda i Prehrambena industrija – Istočna Srbija ima oko 375.300. ha poljoprivrednog zemljišta, što čini čak 52 % ukupne površine. Najveći deo prostire se terenima na 200-350 m n.v., koji su u nižim predelima naročito pogodni za ratarstvo i uzgajanje vinove loze, a u višim predelima za voćarstvo i stočarstvo. Najveći deo poljoprivrednih (81%), a naročito obradivih zemljišta (94%) nalazi u privatnom posedu porodičnih gazdinstava.

4. Turizam – Istočna Srbija obiluje brojnim prirodnim i kulturnim resursima (Dunav, Stara planina, arheološka nalazišta – Felix Romuliana, Lepenski Vir, banje – Sokobanja i d...) i udeo turizma polako počinje da raste u strukturi privrede. Prema Nacionalnoj strategiji za razvoj turizma postoji potencijal za razvoj vodnog, planinskog banjskog, gradskog, tranzitnog, izletničkog, ruralnog i drugih vidova turizma i rekreacije. Najznačajniji turistički centri danas jesu Sokobanja, Stara planina, Dunav.

Relevantni statistički podaci o istočnoj Srbiji

1.1 Stanovništvo i površinaPovršina, km2 Stanovništvo (2012)

Srbija 88.499 7.186.862Istočna Srbija 7.131 242.017

Izvor: www.stat.gov.rs / Opštine u Srbiji 2013

1.2 Broj zaposlenih/nezaposlenih, zarade (EUR) u istočnoj Srbiji2011 2012 2013 2014

Broj zaposlenih 49460 50230 49592Broj nezaposlenih 26926 27510 27255 27439Prosečna neto zarada (u EUR) 340 340 371,5


9

1.3 Kvalifikaciona struktura nezaposlenog stanovništva u istočnoj SrbijiRadna snaga Srbije kombinuje izuzetnu efikasnost rada uz veliku ponudu radne snage. Uz jedinstvenu kombinaciju visokog kvaliteta i relativno niske cene, ovo je jedan od ključnih faktora u postizanju visokog nivoa poslovanja. Troškovi radne snage u Srbiji su nešto niži u poređenju sa istočnoevropskim zemljama koje su članice EU. Pored toga, niske cene komunalija (struja, voda…) omogućavaju preduzećima da postignu više profitne stope.Srbija takođe može da se pohvali najvećim brojem ljudi koji dobro vladaju govornim engleskim jezikom u istočnoj Evropi.

U poredjenju sa Srbijom, Istočnu Srbiju karakteriše nešto veća stopa nezaposlenosti (23% prema 20,3% koliko je prosek Srbije) i nešto veće učešće radne snage nižih kval-ifikacija.

2011 2012 2013 2014Nekvalifikovani 8421 8701 8700 9782Niža stručna sprema i polukval-ifikovani 1362 1291 1219 1170

Kvalifikovani 6512 6523 6323 6364Srednja stručna sprema 7082 7257 7148 7147Visokokvalifikovani 715 194 206 200Viša stručna sprema 1010 947 867 865Visoka stručna sprema 1326 1597 1753 1849UKUPNO 26926 27510 27255 27339

Izvor: www.apr.gov.rs / Registar mera i podsticaja


10

Struktura privrede Privrеdа ovog područja bаzirа se danas nа nеkоlikо nоsеćih оblаsti i grаnа: prоizvоdnjа i prеrаdа bаkrа, еnеrgеtikа (hidrоеlеktrаnе nа Dunаvu i rudnici uglја), pоlјоprivrеdа i šumаrstvо, turizаm. Privreda Regiona je tradicionalno nadprosečno izvozno orijentisana i u kontinuitetu ostvaruje suficit u robnoj razmeni sa inostranstvom.

U istočnoj Srbiji danas radi 1660 privrednih društava i 5546 preduzetnika.

2.1 Finansijske performanse privrednih društava u istočnoj Srbiji (eur)2011 2012 2013

Broj privrednih društava 1412 1414 1363Broj zaposlenih 22030 21924 21580Poslovni prihodi 1.552.551,60 1.698.196,27 1.614.970,40 Neto dobitak 107.860,37 63.787,17 33.062,97 Broj privrednih društava sa neto dobitkom 775 762 708

Neto gubitak 20.619,56 11.350,75 9.287,84 Broj privrednih društava sa neto gubitkom 515 412 515

Ukupna sredstva 4.325.074,57 3.639.695,11 3.711.941,66 Kapital 2.439.125,44 1.789.797,11 1.840.165,98 Kumulirani gubitak 882.317,05 725.900,92 679.603,06 Broj privrednih društava sa gubitkom do visine kapitala

577 554 546

Broj privrednih društava sa gubitkom iznadvisine kapitala

404 404 415

Izvor: www.apr.gov.rs / Registar mera i podsticaja


11

2.2. Najznačajnije ostvarene investicije po delatnostima (2012.god) u istočnoj Srbiji

EURPoljoprivreda, vodoprivreda I šumarstvo 550.854,93Rudarstvo 31.475.388,60Prerađivačka industrija 14.055.699,48Snabdevanje el.energijom, gasom I parom 25.078.195,16Snabdevanje vodom I upravljanje otpadnim vodama 2.824.369,60

Građevinarstvo 4.104.706,39Trgovina na veliko I malo 3.206.968,92Finansijske usluge I osiguranje 106.196.079,45Inovacione delatnosti 2.458.652,85UKUPNO: 189.950.915,38

Izvor: www.stat.gov.rs / Opštine u Srbiji 2013

Poreske stopePoreski sistem u zemlji karakterišu niske poreske stope. Porez na dobit je jedan od najpovoljnijih u Evropi, a porez na dodatu vrednost i porez na zarade iznose manje nego u većini država Centralne i Istočne Evrope.

Poreske stopePorez na dodatu vrednost General rate – 20%

Special rate – 10%Porez na dobit 15%Porez po odbitku na dividende, udele u dobiti, autorske naknade i kamate u pravnom licu

20%


12

Porezi na dohodak fizičkih lica Zarade I prihodi od samostalnih delatnosti 10%Prihodi od kapitala I kapitalni dobici 15%Autorska prava, nepokretnosti, dobici od igara na sreću I ostale vrste prihoda

20%

Godišnji porez na dohodak 10/15%

Doprinosi na socijalno osig-uranje

Penzijsko I invalidsko osiguranje – 14%Zdravstveno osiguranje – 5,5%Osiguranje za slučaj nezaposlenosti – 0,75%

Cena komunalijaCene osnovnih komunalnih usluga uključijući vodu i struju su u proseku dvostru-ko niže u Srbiji u odnosu na EU.

Cena struje ( kWh)Domaćinstva Privreda

2011 2012 2013 2011 2012 2013EU 28 0,184 0,195 0,201 0,112 0,116 0,119EU 27 0,185 0,196 0,201 0,112 0,116 0,119Euro area 0,195 0,205 0,213 0,118 0,122 0,126Nemačka 0,253 0,268 0,292 0,124 0,130 0,144Austrija 0,197 0,202 0,202 0,113 0,112 0,111Srbija - - 0,061 - - 0,066

Izvor: http://epp.eurostat.ec.europa.eu/


13

Pravni okvir za poslovanjeOsnivanje privrednog subjektaPostupak osnivanja privrednih subjekata se sprovodi preko jednošalterskog siste-ma registracije. On omogućava da privredni subjekti koji se registruju u Agenciji za privredne registre sa registracijom osnivanja istovremeno dobijaju registarski/matični broj, poreski identifikacioni broj (PIB) i broj osiguranika zdravstvenog osiguranja koji izdaje Republički zavod za zdravstveno osiguranje.Zakonski rok za registraciju iznosi 5 radnih dana.

U skladu sa navedenim propisima u Registar se upisuju sledeće pravne forme:• privredna društva ( ortačko društvo; komanditno društvo; društvo sa

ograničenom odgovornošću ; akcionarsko društvo)• predstavništvo stranog privrednog društva• javno preduzeće• zadruga• drugi subjekt ako je to propisano posebnim zakonom.

U Srbiji strani ulagač, pravno i fizičko lice, može da:

• osnuje sopstveno privredno društvo (do 100% vlasništva)• kupi akcije postojećeg privrednog društva• dobije dozvolu (koncesiju) za korišćenje prirodnog bogatstva, dobra u

opštoj upotrebi ili obavlja delatnost od opšteg interesa, u skladu sa za-konom

• dobije odobrenje da izgradi, iskorišćava i transferiše određeni objekat, postrojenje ili pogon, kao i objekte infrastrukture ikomunikacija

• stiče svako drugo imovinsko pravo stranog ulagača kojim on ostvaruje svoje poslovne interese


14

Podsticajne mere na državnom nivou / finansijska podrška inves-titorima U Srbiji postoji državni system podsticaja investicija. Na nacionalnom nivou Postoji specijalizovana Državna agencija za strana ulaganja – SIEPA koja vodi process dodele podsticaja. U skladu sa Uredbom o uslovima i načinu privlačenja investicija bespovratna finansijska sredstva se mogu dodeliti domaćim ili međunarodnim kompanijama za finansiranje investicionih projekata u proizvodnom sektoru, sektoru usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine i za strateške projekte iz oblasti turizma.

Visina sredstava koja mogu biti dodeljena velikim privrednim subjektima ut-vrđuje se do 50% opravdanih troškova za realizaciju investicionog projekta. Vi-sina sredstava može da se poveća za male privredne subjekte za najviše 20 pro-centnih poena, a za srednje privredne subjekte za najviše 10 procentnih poena.

Iznos dodeljenih sredstava za ulaganja preko 50 miliona evra ne može biti veći od 25% opravdanih troškova ulaganja, a za ulaganja preko 100 miliona evra taj procenat ne može biti veći od 17%, opravdanih troškova ulaganja i utvrđuje se na sledeći način:

• za opravdane troškove do 50 miliona evra - do 50% tih troškova, • za deo opravdanih troškova od 50-100 miliona evra - do 25% tih troškova,• za deo opravdanih troškova veći od 100 miliona evra - do 17% tih troško-

va.


15

Sredstva se mogu dodeliti za:Investicije u proizvodnom sektoru kojima se obezbeđuje otvaranje najman-je 50 novih radnih mesta u jedinicama lokalne samouprave koje su prema stepenu razvijenosti razvrstane u četvrtu grupu ili devastirana područja, vrednosti investicije od najmanje 500.000 evra; Investicije u proizvodnom sektoru kojima se obezbeđuje otvaranje najmanje 100 novih radnih mesta u jedinicama lokalne samouprave koje su prema stepenu razvijenosti razvrstane u prvu, drugu ili treću grupu, vrednosti in-vesticije od najmanje 1.000.000 evra; Investicije u sektor usluga koje mogu biti predmet međunarodne trgovine čija je minimalna vrednost 300.000 evra i kojim se obezbeđuje otvaranje najmanje 20 novih radnih mesta;

Investicije u strateške projekte iz oblasti turizma čija je minimalna vrednost pet miliona evra i kojima se obezbeđuje otvaranje najmanje 50 novih radnih mesta; Velike investicione projekte pod uslovom da najmanje 20% od vrednosti investicionog projekta bude realizovano najkasnije do isteka roka od jedne godine od dana potpisivanja ugovora; Srednje investicione projekte pod uslovom da najmanje 10% od vrednosti investicionog projekta bude realizovano najkasnije do isteka roka od jedne godine od dana potpisivanja ugovora.

Sredstva mogu biti dodeljena samo pod sledećim uslovima:• da se investicija održi na istom području najmanje pet godina nakon real-

izacije projekta, odnosno najmanje tri godine za mala i srednja privredna društva,

• da se dostignuti broj zaposlenih kod korisnika sredstava nakon realizacije investicionog projekta ne smanjuje u periodu od tri godine u slučaju ma-lih i srednjih privrednih društava, odnosno pet godina u slučaju velikih privrednih društava.


16

Podsticajne mere na lokalnom nivou

U istočnoj Srbiji su sve lokalne samouprave uvele dodatne podsiticjane mere kojima stimulišu investiture. Svaka lokalna samouprava je donela posebne mere koje odgovaraju njihovim specifičnostima, postojećim resursima i prior-tietima razvoja

BOLJEVACInvestitor koji osnuje proizvodno preduzeće oslobađa se poreza na imovinu kao i plaćanja naknade za firmarinu i gradsko građevinsko zemljište u trajan-ju do 2 godine u zavisnosti od broja novozaposlenih radnikaInvestitorima se ne naplaćuje zakup zemljišta čiji je vlasnik OpštinaBORObveznici koji po prvi put registruju preduzeće ili radnju oslobađaju se plaćanja komunalne takse prvih šest meseci rada.KLADOVOInvestitoru se umanjuju nadoknada za uređivanje građevinskog zemljišta u zavisnosti od broja novozaposlenih radnikaKNJAŽEVACInvestitor koji zaposli više od 10 radnika plaća samo 20% od utvrđene visine naknade za uređenje građevinskog zemljišta.MAJDANPEKInvestitor se oslobađa plaćanja lokalnih taksi i nadoknada na period do 3 godine, u zavisnosti od broja novozaposlenih radnika NEGOTINNaknada za uređenje građevinskog zemljišta u industrijskoj zoni „Zona sk-ladišta“ u Negotinu je 1 din/m2SOKOBANJAInvestitor u bazene i sportske terene plaća samo 1 dinar/ m2 za uređenje gradkog građevinskog zemljišta.

Investitorima se umanjuje naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta i lokalna komunalna taksa u zavisnosti od broja zaposlenih radnika


17

ZAJEČARMogućnost pregovaranja - Grad odobrava olakšice potencijalnom investito-ru skupštinskom odlukom, u zavisnosti od vrste, tipa i vrednosti investicije

Institucije za podršku poslovanju u SrbijiOsnovne institucije odgovorne za podršku I privlačenje stranih direktnih inves-ticija jesu:

1. Agencija za strana ulaganja I promociju izvoza SIEPA – www.siepa.gov.rsDržavna agencija koja kompanijama koje žele da investiraju ili reinvestiraju u Srbiji nudi sledeće usluge:

• pronalaženje grinfild i braunfild lokacija• pomoć u administrativnim procedurama na svim nivoima• posredovanje u komunikaciji sa nadležnim institucijama na državnom i

lokalnom nivou• povezivanje sa lokalnim dobavljačima

2. Agencija za privatizaciju – www.priv.rsDržavna agencija koja obavlja delatnost posredovanja u prodaji državnog i društvenog kapitala i imovine u postupku privatizacije, kao i poslove:

1. promocije privatizacije;2. iniciranja privatizacije;3. sprovođenja privatizacije;4. kontrole postupka privatizacije

3. Privredna komora Srbije – www.pks.rsPoslovno udruženje koje zastupa interese privrede pred Vladom I drugim instituci-jama i pruža podršku domaćim I stranim kompanijama kroz posredovanje, saveto-vanje I pružanje informacija.


18

Institucije za podršku poslovanju u istočnoj SrbijiRegionalna agencija za razvoj istočne Srbije RARIS poseduje bazu podataka sa mogućim lokacijama za invvestiranje u region. Investitorima pruža osnovne informacije o regionu, potencijalnim projektima, mogućnostima za ulaganje I obezbeđuje kontakte sa lokalnim samoupravama ili privrednim subjektima u zavisnosti od lokacije izabranog projekta.

Kontakt:Regionalna agencija za razvoj istočne Srbije-RARISTrg oslobodjenja 1, 19000 Zaječar, SrbijaTel/fax: +381 (0)19 426 376; 426 377, [email protected], www.raris.org

Kontakti sa biznis sektorom moguće je ostvariti preko Regionalne privredne komore Zaječar

Regionalna privredna komora ZaječarNikole Pašića 37, 19000 Zaječar, SerbiaTel/fax: +381 (0)19 421 411, +381 (0)19 421 412 [email protected], www.rpkza.rs

Privredna predstavmištva sa nemačkog govornog područja

Delegacije nemačke privrede u SrbijiTopličin venac 19-21, 11000 Belgrade, SerbiaTel: +381 (0)11 2028 010, [email protected], http://serbien.ahk.de

ADVANTAGE AUSTRIA BelgradeGenex apartmani, Apt. 103, Vladimira Popovica 6, 11070 Belgrade, SerbiaTel: +381 (0)11 301 58 50 [email protected], www.advantageaustria.org/rs

Švajcarsko srpska privredna komora50, Krunska Street, 2nd floor, 11000 Belgrade, SerbiaTel: +381 (0)11 3086 048, [email protected], www.sscc.rs

RARISRegionalna agencija za razvoj istočne Srbije Trg oslobođenja 1, 19000 Zaječartel/fax. +381 (0)19 426 376, 426 [email protected], www.raris.org

pregled uslova poslovanja u srbiji/istočnoj srbiji uslova poslovanja u srbiji... · poreski sistem...

Documents