preduzetnistvo

Webinar, Novi SadCrescat scientia

Kako započeti sopstveni biznis

Sjenica, jun 2012.

Savremeni svet preduzetništva

Dimenzije savremenog preduzetništva i msp sektora:

Bogatstvo (novi proizvodi, konkurencija, izazov monopolima...) Korisnost (proizvod/nova vrednost kao set korisnosti) Blagostanje (lično i zajedničko)

Preduzetništvo kao dinamičan proces - preduzetnici:• preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima poslovanja,• (re)organizuju ekonomske mehanizme za efikasniju upotrebu

resursa,• preuzimaju rizik za mogući neuspeh poduhvata


EU / 27:o 21,3 miliona aktivnih biznisa u EU – 99,8% su preduzeća sa manje

od 250 zaposleniho 67,1% ukupne radne snageo 57,6 % DBP (nove vrednosti)o Preduzetnička “gustina” – na 1.000 stanovnika u EU, u proseku,

dolazi 39,3 mikro, mala i srednja preduzeća – u Češkoj Republici 86,0; u Italiji 68, a u Slovačkoj 7,7.


Zaposlenost – od ukupno 67,1% od ukupne zaposlenosti na nivou EU:

mikro preduzeća (od 1-9 zaposlenih) obezbeđuju zaposlenost za 29,6 radne snage

mala preduzeća (od 10-49 zaposlenih) za 20,6 odsto; srednja preduzeća (od 50-249 zaposlenih) za 16,9 odsto, i 32,9% velika preduzeća (preko 250 zaposlenih) za 33 odsto

ukupno zaposlenih


Zaposlenost sa aspekta sektorske strukture:• U mikropreduzećima iz oblasti: nekretnina (55,8%); ugostiteljstva (44,8%); trgovine na

malo (42,6%); građevinarstva (42,3%)• U malim preduzećima iz oblasti: Metalske i elektromašinske industrije (34,1%);

građevinarstva (30,5%); prerade drveta (30,3%); trgovine na veliko (28,6%).

• U srednjim preduzećima iz oblasti: Hemijske industrije (34,8%); tekstilne industrije

(32,5%); proizvodnje i prerade paira (32,1%); industriji kože i obuće (31,3%), itd.


Prema GEM (Global Entrepreneurship Monitor) istraživanjima (2009/10):

7% novih preduzetnika danas kreira novu tržišnu nišu (segment)!

70% novih preduzetnika obezbeđuju proizvode i usluge za postojeća tržišta na kojima već postoji konkurencija i gde su ključne tehnologije i tehnološka rešenja raspoloživa već godinama!


Razvijenost preduzetničkog sektora u Srbiji

319.000 malih i srednjih preduzeća – 99,8% ... 66,7% u ukupnoj zaposlenosti (815.000) učestvuje sa 33% u bruto društvenom proizvodu (BDP) ostvaruje 44,5% izvoza; 52,3% uvoza 2/5 ukupnog izvoza 2/3 ukupnog uvoza


Nepovoljni efekti sadašnjeg razvoja:

Usporeno osnivanje, a ubrzano gašenje – na 10 ugašenih preduzeća, osnovano je 10 novih, a na 10 ugašenih radnji osnovano je 9 novih

Smanjen značaj msp sektora na ublažavanju ukupne nezaposlenosti Zadržana nepovoljna tendencija sektorske koncentracije

(prerađivačka industrija, trgovina na veliko i malo, građevinarstvo...) Nepromenjene regionalne disproporcije (grad Beograd-Pčinjski

okrug)


Usporena dinamika rešavanja osnovnih razvojnih problema MSPP:

Nezaokruženo institucionalno okruženje i regulativa Nedovoljno znanje i osposobljenost preduzetnika Nedovoljno promovisanje preduzetničkih veština Nedovoljni podsticaji unapređenja kapaciteta za upravljanje razvojem

intelektualne svojine, uključujući i svojinska prava Nepovoljni uslovi finansiranja i finansijske podrške Nedovoljna povezanost sa velikim preduzećima Nedovoljni podsticaji za uvođenje inovacija, savremenih standarda,

kontrole kvaliteta Nedovoljna informisanost preduzetnika


Preduzetnički proces

Preduzetnički proces – proces stvaranja nove vrednosti

Međusobno delovanje tri pokretačke sile: preduzetnika (i njegovog tima), poslovne prilike, i resursa


Preduzetnički mitovi Mit 1 – Preduzetnik se rađa, a ne stvaraMit 2 – Svako može pokrenuti biznisMit 3 – Preduzetnici su hazarderiMit 4 – Preduzetnici su sami svoje gazde i potpuno nezavisniMit 5 – Preduzetnici su stalno pod stresom i plaćaju visoku cenu svom posluMit 6 – Novac je najvažniji prilikom započinjanja biznisaMit 7 – Preduzetnici treba da budu mladi i energičniMit 8 – Započinjanje biznisa je rizično i često završava neuspehomMit 9 – Ako preduzetnik ima dovoljno „start-up“ (početnog) kapitala, on/ona

neće doživeti neuspehMit 10 - Preduzetnici žele snagu i kontrolu nad ostalima


Preduzetnički proces:

Motivacija, Identifikovanje poslovne ideje, odnosno prilike, Vrednovanje (tržišna provera) ideja, Identifikacija resursa, Pridobijanje sledbenika, Početak i opstanak


Preduzetnička motivacija

o Šta je to motivacija, a šta motivisanost?o Potrebe koje pokreću pojedinca:

o Ekonomske potrebe (zahtev za materijalnom sigurnošću – zaradom, egzistencija)

o Socijalne potrebe (želju za pripadnošću određenoj društvenoj grupaciji – artikulacija određenih društvenih stremljenja, interesna usmerenost)

o Razvojne potrebe (ostvarenje ličnih ciljeva)


Preduzetnički algoritam


Zašto ljudi donose odluku da pokrenu biznis?

Identifikovanje poslovne prilike

Poslovna ideja ≠ poslovna prilika poslovna ideja je svaka ideja o novom proizvodu ili usluzi, koja nije

tržišno, poslovno proverena, dok je poslovna prilika tržišno proverena poslovna ideja, koju je moguće realizovati.


Moguće zamke pri izboru novog biznisa Nedostatak objektivne procene Tržišna miopija (kratkovidost) Neadekvatno razumevanje tehničkih zahteva Nerealne finansijske procene Neatraktivnost preduzetničkog poduhvata Ignorisanje zakonskih zahteva


Izvori poslovne ideje

Prethodni posao Lični interes Šansa Sugestija Prijatelj/rodbina Porodični biznis Obrazovanje Ostalo


Do uspešne poslovne ideje može se doći na jedan od sledećih načina: pomoću tehnika koje podstiču intuitivno razmišljanje ("brainstorming"

tehnika, "delphi" metoda, "synectis" metoda, morfološka metoda i dr.),

kopiranjem postojećeg biznisa, kupovanjem postojećeg biznisa, otcepljenjem (Spin-off), franšizingom, inovacijom, kroz lično iskustvo, preko hobija i sportova, umetnosti i zanata.


Kada poslovna ideja postaje poslovna prilika?

Kroz prizmu poslovne prakse, nužno je da preduzetnik svoju poslovnu ideju testira sa aspekta:

(a) tržišta, (b) tehničke izvodljivosti, i (c) održivosti.


Provera sopstvenih preduzetnilčkih osobinaKljučne karaktristike uspešnih preduzetnika

o potreba za postignućem,o spremnost za preuzimanje rizika,o visok interni lokus kontrole (samopouzdanje)o kreativnost,o inovativnost,o potreba za samostalnošću,o vizija


Preduzetničke veštine

Opšte upravljačke veštine: strategijske veštine veštine planiranja marketing veštine finansijske veštine veštine upravljanja projektima veštine upravljanja vremenom


Lične upravljačke veštine:

liderske veštine veštine motivisanja veštine delegiranja zadataka/kompetencija drugima u organizaciji veštine komuniciranja pregovaračke veštine


Kako obezbediti kapital?

Dužnički kapital Bankarski krediti Lizing Finansijski posrednici Kupci i dobavljači


Trajni kapital

Privatna ulaganja Javna prodaja vrednosnih papira Prodaja/predaja dela preduzeća Prodaja celog posla (preduzeća) Fondovi rizičnog kapitala

Državna podrška finansiranju preduzetničkih poduhvata


POSTUPAK IZRADE I STRUKTURA POSLOVNOG PLANA

Definisanje poslovnog plana …osnovno oruđe preduzetnika ... "putna mapa" koja omogućava da se što uspešnije

pređe put od početne faze u kojoj se kreira biznis ideja do njene konačne realizacije.

... ogledalo pretenzije, poslovne filozofije i veštine konkretnog preduzetnika da upravlja svojim poslovanjem.


Poslovni plan

predmetno, prostorno i vremenski usaglašen set ciljeva, strategija i zadataka koji, kao takav, predstavlja osnovni instrument upravljanja poslovanjem u planskom periodu

skup ciljeva, politika strategija i seta pojedinačnih programa aktivnosti za implementaciju izabrane koncepcije biznisa


Izradom poslovnog plana mogu se predvideti sledeći važni momenti:

Poslovna ideja se “izoštrava” na papiru, a ne na tržištu, Objektivne mogućnosti za realizaciju projektovanog

poslovnog poduhvata se precizno definišu, Biznis plan pokazuje koliko je novca potrebno za ulazak u

novi ili ekspanziju postojećeg posla. Istovremeno, on treba da pokaže u kojim vremenskim intervalima, kojom dinamikom i kako će se kanalisati taj novac.


Kao celovit idejni projekat, poslovni plan predstavlja svrsishodan instrument pristupa svim relevantnim faktorima iz poslovnog okruženja.

Priprema biznisa plana zadire u poslovno planiranje kao proces, što je naročito važno za vitalnost i dugoročnu stabilnost projektovanog biznisa. Suština poslovnog planiranja je upravo u pripremanju biznisa na promene sa kojima se potencijalno može suočiti, kao i za njegovo brzo reagovanje i prilagođavanje novonastalim okolnostima.


Kome je namenjen poslovni plan?

Preduzetničkoj organizaciji (malom preduzeću), u smislu da preduzetnik i svi zaposleni sagledaju viziju i strategiju poslovanja,

Preduzetničkom timu za kontrolu, odnosno ocenu uspešnosti (preduzetničkog menadžmenta) na pojedinim segmentima aktivnosti,


Spoljnim akterima kao što su: bankari, kreditori, dobavljači, akcionari u smislu sagledavanja atraktivnosti i pouzdanosti, odnosno plasmana kapitala i drugih oblika saradnje,

Državnim i drugim organima (revizori, sindikati, nadzorni odbori i dr.) koji valorizuju preduzetničku ideju, ocenjuju legitimnost i realizaciju konkurentnog poslovnog poduhvata,

Porodici, u smislu podrške za ulazak u konkretan biznis.


Modeliranje poslovnog plana


Kriterijumi za klasifikaciju preduzeća po veličini

Broj zaposlenih Ukupan prihod Ukupna imovina


EU

Mikro preduzeće (do 10 zaposlenih; 2 mil.€ godišnjeg prihoda i 2 mil.€ vrednosti imovine)

Malo preduzeće (do 50 zaposlenih; 10 mil.€ godišnjeg prihoda i 10 mil.€ vrednosti imovine)

Srednje preduzeće (do 250 zaposlenih; 50 mil.€ godišnjeg prihoda i 43 mil.€ vrednosti imovine)

Nenad Penezic


Definisanje malog preduzeća

Srbija – Zakon o računovodstvu i reviziji (2006) Srednje preduzeće: da je prosečan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godišnji

izveštaj od 50-250; da je godišnji prihod od 2.500.000 EUR do 10.000.000 EUR u

dinarskoj protivvrednosti, i da je prosečna vrednost poslovne imovine (na početku i na kraju

poslovne godine) od 1.000.000 EUR do 5.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.

preduzetnistvo

Documents