preduzetnistvo

11/9/2009

1

UNIVERZITET U NOVOM SADUFakultet tehničkih nauka

Departman za industrijsko inženjerstvo i inženjerski menadžment

P R E D U Z E T N I Š T V O

Predmetni nastavnik: prof. dr Nenad PenezićSaradnici u nastavi:

Mr Željko Tekić, dipl.ing., Mr Slavica Mitrović, dipl.ing.

Novi Sad, 2009.

PREDUZETNIŠTVO

� Zašto nastavni predmet Preduzetništvo?� Šta je cilj, a šta ishod nastave? Važno je razumeti:

� Teorijski (nastavni) pristup:� Principi ekonomije › Preduzetništvo › Ekonomika preduzeća ›

Principi menadžmenta › Menadžment ljudskih resursa› Finansijsko poslovanje› Marketing› Upravljačko računovodstvo › Poslovno pravo...

� Praktični pristup� Fenomen preduzetničke ekonomije – inovativne ekonomije

zasnovanje na znanju

PREDUZETNIŠTVO

� Osnovni ciljevi nastave:� razumevanje preduzetništva kao aktuelne poslovne filozofije, kao

i značaja i uloge preduzetnika u savremenom ekonomskomrazvoju,

� savladavanje osnovnih znanja neophodnih za pokretanje ivoñenje sopstvenog preduzetničkog poduhvata, kao i zapreduzetnički menadžment u postojećoj organizaciji.

� Ishod nastave:� Studenti će biti osposobljeni za samostalnu procenu poslovnih

prilika, njihovu tržišnu valorizaciju, procenu sopstvenih(preduzetničkih) sposobnosti, definisanje preduzetničkihstrategija, modeliranje poslovnog plana, kao i razumevanjeneophodnih upravljačkih veština

PREDUZETNIŠTVO

� Jednosemestralni nastavni predmet

� Ukupan fond sati: 2+2

� Broj bodova (ECTS): 6

PREDUZETNIŠTVO

� Način rada: dvosmerni tok komuniciranja, pri čemu studenti:� Vežbaju i usvajaju elemente radne etike-profesionalizam,

spremnost za saradnju, nezavisnost, efektivnost, dobro ponašanje

� Pripremaju i učestvuju i timskim diskusijama -eksperimentalnim (pisanim i govornim) vežbama, PowerPoint prezentacijama, studijama slučaja (case study), Internet istraživanjima

� Cilj: razvijanje sopstvenih vrednosti (motivacija, kreativno razmišljanje, planiranje i postavljanje ciljeva, donošenje odluka...) i sposobnosti za timski rad, unapreñenje informatičke pismenosti, unapreñenje strategije aktivnog učenja.

PREDUZETNIŠTVO

� Pohañanje nastave (minimalno zahtevano prisustvo na predavanjima/vežbama je 75% ukupno raspoloživog fonda sati)

� Provera znanja: � Predispitne obaveze: pohañanje nastave/vežbi,

studija slučaja(case study)/Internet istraživanje/el.prezentacije

� Ispitne obaveze: dva kolokvijuma(semestralne pismene provere znanja) i/ili završni ispit

11/9/2009

2

PREDUZETNIŠTVO

Sadržaj predmeta:

DEO I1. Savremeni svet preduzetništva2. Preduzetništvo u ekonomskoj teoriji3. Preduzetnički dinamizam – savremeno shvatanje

aktivnosti preduzetnika4. Preduzetništvo i “small business”

PREDUZETNIŠTVO

Sadržaj predmeta:

DEO II1. Preduzetnički proces2. Postupak izrade i struktura poslovnog plana3. Poslovna ekspanzija preduzetničkog poduhvata

PREDUZETNIŠTVO

Sadržaj predmeta:

DEO III1. Država i podsticaj preduzetništvu2. Savremeni preduzetnički pristup lokalnom

ekonomskom razvoju3. Žensko preduzetništvo4. Porodično preduzetništvo

PREDUZETNIŠTVO

Literatura:Osnovna literatura:1. PENEZIĆ, Nenad: Preduzetništvo – savremeni pristup, drugo izdanje,

Fakultet poslovne ekonomije, Univerzitet Educons, Novi Sad, 2009.(u štampi)

Dopunska literatura:1. PAUNOVIĆ, Blagoje; ZIPOVSKI, Dimitraki: Poslovni plan – vodič za

izradu, Ekonomski fakultet Beograd, Beograd, 2005.2. DOSTIĆ, Milenko: Menadžment malih i srednjih preduzeća, Ekonomski

fakultet Sarajevo, Sarajevo, 2003.3. Časopis: Preduzeće- magazin za preduzetnike, Ekonomist Media

Group, Beograd4. www.b92.net/biz5. www.sme.sr.gov.yu6. www.ftn.ns.ac.yu/_data/nastava/index.php?dir=Preduzetnistvo

PREDUZETNIŠTVO

Inostrana literatura:

1. Sue Birley, Dan Mazuka: Mastering Entrepreneurship – Your Single-Source Guide to Becoming a Master of Entrepreneurship, Pearson Education Ltd, Harlow, UK, 2000.

2. Marc J. Dollinger: Entrepreneurship – strategies and resources, third ed., Pearson Education Ltd, Harlow, UK, 2003.

3. Philip A.Wickham: Strategic Entrepreneurship, third ed., Pearson Education Ltd, Harlow, UK, 2004.

4. Henry Rwigema, Robert Venter: Advanced Entrepreneurship, Oxford University Press Southern Africa, Cape Town, South Africa, 2005.

5. Robert Hisrich, et al.: Entrepreneurship, seventh ed., McGraw-Hill International Edition, New York, 2008, p. 211.

Deo I - Preduzetništvo za 21. vek

Poglavlje 1 – Savremeni svet preduzetništva

Ciljevi poglavlja su da:� objasni i ilustruje fenomen preduzetničke ekonomije• doprinese razumevanju kategorije “novog preduzetništva”� potencira dimenzije savremenog preduzetništva� ukaže na mesto i ulogu preduzetnika u savremenim

privrednim strukturama

11/9/2009

3


Fenomen preduzetničke ekonomije� Masovna ekonomija vs ekonomija zasnovana na znanju• Šta je to masovna ekonomija?

• 1950– tih: fokus na velika preduzeća� Masovna eksploatacija jeftinih energenata (nafta, ugalj,

gas) › stabilan ekonomski rast � Fenomen masovne potrošnje� Specifične potrošačke navike › zasićenje “standardnim”

proizvodima


� problem stvarnih potreba kupaca,

� Povećanje produktivnosti – cilj po sebi : uvoñenje savremenijih sredstava za rad

� Šta je to donelo? Primer automobilske industrije: Ford

� “alijenacija” (otudjenje) zaposlenih u velikim kompanijama


• Tehnološki diskontinuitet sredinom 20. veka i oslobañanje preduzetničke inicijative

• Izmena privredne strukture u dva pravca� Brzo nastajanje velikog broja novih malih

preduzeća (› individualno preduzetništvo)

� Preoblikovanje velikih korporacija u dinamičnija preduzeća (› unutrašnje, tzv. interno preduzetništvo)


� Masovna ekonomija polako ustupa mesto ekonomiji zasnovanoj na znanju (preduzetničkoj ekonomiji)

• Ključni momenti:� Dinamičan razvoj informacione tehnologije,� Tradicionalni faktori proizvodnje (prirodni resursi, radna snaga i

kapital) ne nestaju, ali postaju sekundarni.� Nova vrednost zasnovana na informacijama i znanju!� Osnovne odrednice ekonomije zasnovane na znanju: inovativnost

uloga znanja u kreiranju novih proizvoda.� Kako izgledaju proizvodi / usluge danas? Imate li primer?


� A šta je to znanje?

o Podatak – brojevi, slike, tekst... kao “sirovina” za informacijuo Informacija – transformisan podatak koji ima kontekst

(objašnjenje i komentar), perspektivu i relevantnost za delovanje (poslovanje) – Dajte primer!

o Znanje – informacija kombinovana sa iskustvom, kontekstom, interpretacijom i razmišljanjem; oblik informacije visoke vrednosti.


� Kategorije znanja:

• Znati – šta (know-what): poznavanje činjenica; dostupna većini u društvu; nema strateški karakter.

• Znati – zašto (know-why): znanje važno za tehnološki razvoj i proizvodnju “pametnih proizvoda”- hemijska, nuklearna, elektronska industrija; značajno za konkurentsku poziciju

• Znati – kako (know-how): znanje u obliku specijalizovanih veština koje poseduju “radnici znanja” – preduzetnici, naučni radnici, kompjuterski stručnjaci; specifična vrsta znanja kreiranja od strane specijalizovanog tima stručnjaka,

• Znati – ko (know-who): odnosi se na pojedince – stručnjake iz odreñenih oblasti.

11/9/2009

4


• Kombinacija ovih kategorija znanje je u osnovi koncepta inovacije – novog obrasca preduzetništva

• Preduzetništvo kao dinamičan proces - preduzetnici:• preuzimaju inicijativu u proizvodnji i novim načinima

poslovanja,• (re)organizuju ekonomske mehanizme za efikasniju

upotrebu resursa,• Preuzimaju rizik za mogući neuspeh poduhvata

• Šumpeterov model kreativne destrukcije (stvaralačkog razaranja) – začetak nekih novih i/ili revolucionarna izmena tradicionalnih industrijskih grana


� Treća tehnološka revolucija-elektronika, računari, telekomunikacije

� Novi potrošni proizvodi (zabavna elektronika),� Povećanje produktivnosti, specijalizacije na području

poslovnih usluga,� Osamostaljivanje funkcija (dizajn, informatika,

marketing, logistika, održavanje)


Evo nekih primera:

� Steve Jobs – Apple Computers� Bill Hewlett, Dave Packard- HP� Bil Gates – Microsoft� Fred Smith – FedEx� Ted Turner – CNN� Richard Branson – Virgin� Morita – Sony� Yamaha - Yamaha


� SAD� Kombinacija preduzetničkog duha i istraživanja,

univerzitetske i finansijske sfere� 20 mil. novih radnih mesta sredinom 80-tih� 1.000 novih preduzetničkih jedinica, svakog sata u svakom

prosečnom radnom danu

� Evropa� Brojni nacionalni regulativni procesi, manja mobilnost,

naglašeni inženjerski pristup, konzervativni potrošači...� Zakasnela reakcija evropskih korporacija (insistiranje na

unutrašnjem redu i ustaljenim pravilima),� Posebna politika podsticanja preduzetništva u Evropi (EU

povelja za mala preduzeća)


� Srednja i Istočna Evropa (EITs region)

� Preduzetništvo i prioriteti ekonomske politike,� Fenomen “socijalističke crne rupe”,� Veliki preduzetnički talas početkom i sredinom 90-tih,� Dinamičan razvoj danas


Dimenzije savremenog preduzetništva

o 20 miliona aktivnih biznisa u EU – 99,8% su preduzeća sa manje od 250 zaposlenih

o 67,1% ukupne radne snageo 57,6 % DBP (nove vrednosti)o Preduzetnička “gustina” – na 1.000 stanovnika u EU, u

proseku, dolazi 39,3 mikro, mala i srednja preduzeća –u Češkoj Republici 86,0; u Italiji 68, a u Slovačkoj 7,7.

11/9/2009

5


� Zaposlenost – od ukupno 67,1% od ukupne zaposlenosti na nivou EU:

� mikro preduzeća (od 1-9 zaposlenih) obezbeñuju zaposlenost za 29,6 radne snage

� mala preduzeća (od 10-49 zaposlenih) za 20,6 odsto;� srednja preduzeća (od 50-249 zaposlenih) za 16,9

odsto, i � 32,9% velika preduzeća (preko 250 zaposlenih) za 33

odsto ukupno zaposlenih


� Zaposlenost sa aspekta sektorske strukture:• U mikropreduzećima iz oblasti:� nekretnina (55,8%); ugostiteljstva (44,8%); trgovine na

malo (42,6%); grañevinarstva (42,3%)• U malim preduzećima iz oblasti:� Metalske i elektromašinske industrije (34,1%);

grañevinarstva (30,5%); prerade drveta (30,3%); trgovine na veliko (28,6%).

• U srednjim preduzećima iz oblasti:� Hemijske industrije (34,8%); tekstilne industrije (32,5%);

proizvodnje i prerade paira (32,1%); industriji kože i obuće (31,3%), itd.


Prema GEM (Global Entrepreneurship Monitor) istraživanjima (2007):

� 7% novih preduzetnika danas kreira novu tržišnu nišu (segment)!

� 70% novih preduzetnika obezbeñuju proizvode i usluge za postojeća tržišta na kojima već postoji konkurencija i gde su ključne tehnologije i tehnološka rešenja raspoloživa već godinama!


� Razvijenost preduzetničkog sektora u Srbiji*avgust 2008:� 318.000 malih i srednjih preduzeća – 99,7% ...� 961.669 zaposlenih (65% radnika u privredi i 40% ukupno

zaposlenih),� 36% bruto društvenog proizvoda (BDP)� 2/3 ukupnog prometa� 2/5 ukupnog izvoza� 2/3 ukupnog uvoza


Za naše prilike indikativni su sledeći podaci:

� Period 2005-2008: tehnološki višak (145.210) nadoknañen je otvaranjem 153.929 novih radnih mesta – najviše (116.425) u mikropreduzećima

� Prema GEM (Global Entrepreneurship Monitor) istraživanjima, Srbija je u ranoj preduzetničkoj aktivnosti visoko kotirana – na 16. mestu u konkurenciji 42 zemlje.

� Broj preživelih novoroñenih biznisa je vrlo visok – od 12 u prvih 4o meseci opstane čak 10!


Dimenzije savremenog preduzetništva

� Bogatstvo,� Korisnost,� Blagostanje

11/9/2009

6


Poglavlje 2 – Preduzetništvo u ekonomskoj teoriji

Ciljevi poglavlja su da:� Ukaže na prirodu i ulogu preduzetnika u istoriji

ekonomske misli,� Potencira najvažnije škole ekonomske misli� Objasni osnovne pristupe savremenih teorija

preduzetništva,� Naglasi najvažnije definicije preduzetništva -

preduzetnika


� Klasična ekonomska misao� Neoklasična ekonomska misao� Savremene teorije preduzetništva� Definicija preduzetništva – preduzetnika za

savremenu upotrebu


� Klasična ekonomska misao

o Britanska škola: Adam Smit, David Rikardo, Džon Stjuart Milo Francuska škola: Ričard Kantijon, Žan Baptist Sejo Austrijska škola: Karl Menger, Eugen Bem-Baverk, Fridrih

fon Vizero Nemačka škola: Hans fon Mangolto Lozanska škola: Leon Valras, Vilfred Paretoo Američka škola: Amasa Voker, Frensis Amasa Voker


� Neoklasična ekonomska misaoo Alfred Maršal,o Frenk Najt,o Jozef Šumpeter,o Ludvig fon Mizes,o Izrael Kirzner,o Mark Kason,o Teodor Šulc,o Harvi Libenstejn,o Vilijam Baumol


� Savremene teorije preduzetništva

o Teorija heterogene tražnje,o Teorija industrijske organizacije,o Harizmatička škola preduzetništva,o Psihološka škola preduzetništva,o Socio-bihejvioristički pristup,o Menadžerska škola preduzetništva,o Škola internog (korporativnog) preduzetništva,


� Definicija preduzetništva – preduzetnika za savremenu upotrebu

o Preduzetništvo je kompleksan fenomen (rizik, inovacije,pokretanje novog biznisa) – definisati ga ne znači i razumetiga...

o E = f(e) Preduzetništvo (Entrepreneurship) kao funkcija preduzetnika (Entrepreneur)

o Mnogi ljudi uočavaju, vide prilike i imaju dobre ideje. Da li su oni preduzetnici i u čemu se preduzetnik razlikuje od njih?

11/9/2009

7


� Preduzetnik vidi ono što su drugi prevideli i odlučuje onda kada drugi oklevaju,

� Preduzetnik aktivno traži i prepoznaje prilike,� Preduzetnik razvija nove ideje i identifikuje načine za

ostvarivanje te ideje,� Preduzetnik organizuje resurse (kombinuje faktore proizvodnje)

u organizaciju koja materijalizuje ideju u proizvod/uslugu s ciljem zadovoljenja tražnje potrošača,

� Preduzetnik je spreman da preuzme rizik (da ga kontroliše i kada god je moguće minimizira) u očekivanju nagrade u slučaju uspeha,

� Preduzetnik reskira svoj novac, vreme, naporan rad, često i ugled kako bi ostvario ideju u koju čvrsto veruje,

� Preduzetnik predviña i pažljivo planira,� Preduzetnik analizira tržište i budno prati dogañaje u poslovnoj

okolini


� Za ekonomistu – preduzetnik je neko ko kombinuje faktoreproizvodnje, donosi inovacije i uvodi promene, stvarajući takonovu vrednost;

� za psihologa – preduzetnik je osoba voñena specifičnim ličnimosobinama (vizijom, verom u ideje i sopstvene kvalitete,orijentacijom na budućnost, kreativnošću, željom zatakmičenjem, fleksibilnošću i adaptabilnošću i sl.)

� za biznismena – preduzetnik se pojavljuje kao pretnja, kaoagresivni konkurent, ali i kao saveznik (dobavljač, kupac,distributer i sl.)


Preduzetništvo je delatnost pojedinca (preduzetnika)usmerena na pokretanje, organizovanje i permanentnoinoviranje organizacije (preduzeća), s osnovnim ciljemstvaranja novog tržišta i ostvarivanja dobiti...To je proces konceptualizacije, organizovanja, pokretanja i,kroz inovaciju, konverzije poslovne prilike u tržišnoprihvatljiv, dinamičan preduzetnički poduhvat u jednomkompleksnom (i nestabilnom) okruženju...


Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom irukovodećim sposobnostima, uvek budno i spremno daprepozna i iskoristi nove poslovne prilike odgovarajućimkombinovanjem faktora proizvodnje i odlučno da preuzmerizik (povezan sa neizvesnošću) upravljanja organizacijomna temelju inoviranja i permanentnog razvoja, s ciljemstvaranja nove vrednosti.


Poglavlje 3 – Preduzetnički dinamizam: savremeno shvatanje aktivnosti preduzetnikaCiljevi poglavlja su da:

� Prikaže najvažnije preduzetničke mitove,� Istraži ličnost najvažnije tipove, karakteristike i osobine

savremenog preduzetnika,� Ukratko objasni osnovne zadatke i uloge preduzetnika u

privrednoj strukturi,� Ilustruje preduzetničko okruženje,� Ukaže na značaj i ulogu etike i izazove socijalne odgovornosti

preduzetnika, � Ispita preduzetničku motivaciju, rizik, stres...


� Preduzetnički mitoviMit 1 – Preduzetnik se raña, a ne stvaraMit 2 – Svako može pokrenuti biznisMit 3 – Preduzetnici su hazarderiMit 4 – Preduzetnici su sami svoje gazde i potpuno nezavisniMit 5 – Preduzetnici su stalno pod stresom i plaćaju visoku cenu svom

posluMit 6 – Novac je najvažniji prilikom započinjanja biznisaMit 7 – Preduzetnici treba da budu mladi i energičniMit 8 – Započinjanje biznisa je rizično i često završava neuspehomMit 9 – Ako preduzetnik ima dovoljno „start-up“ (početnog) kapitala,

on/ona neće doživeti neuspehMit 10 - Preduzetnici žele snagu i kontrolu nad ostalima

11/9/2009

8


� Preduzetnik kao ličnost

o Pozadina ličnosti preduzetnika: rano detinjstvo i odrastanje, obrazovanje, starosna dob, prethodno radno iskustvo, lična i profesionalna podrška

o Kako izgleda preduzetnik u Srbiji?


� Preduzetnička motivacija

o Šta je to motivacija, a šta motivisanost?o Potrebe koje pokreću pojedinca:

o Ekonomske potrebe (zahtev za materijalnom sigurnošću –zaradom, egzistencija)

o Socijalne potrebe (želju za pripadnošću odreñenoj društvenoj grupaciji – artikulacija odreñenih društvenih stremljenja, interesna usmerenost)

o Razvojne potrebe (ostvarenje ličnih ciljeva)


� Hijerarhija potreba (Abraham Maslow):

o osnovne (fiziološke) potrebeo bezbednost i sigurnosto društvene potrebe (potrebe pripadnosti) o poštovanjeo samodokazivanje (samoaktuelizacija)

Koje potrebe pokreću Vas? Uradite test...


� Faktori koji utiču na motivaciju preduzetnika

� tzv. push faktori koji ga podstiču, “guraju” u odluku o pokretanju sopstvenog preduzetničkog poduhvata,

� tzv. pull faktori koji ga “vuku” napred


push faktori:

� po pravilu, limitiranu (i/ili nisku) zaradu u konvencionalnom zaposlenju,

� ograničene (oskudne) radne perspektive,� nefleksibilan menadžment i često nemogućnost generisanja

ličnih inovacija u konvencionalnoj organizaciji,� izmeštanje sa jednog na drugo radno mesto,� osećaj „vezane vreće“ u postojećoj organizaciji


pull faktori:

� profitni motiv – finansijska nagrada za uspeh preduzetničkog poduhvata,

� sloboda i osećaj nezavisnosti,� osećaj postignuća i rezultata sopstvenog posla – izgradnja

biznisa „sa ledine“ (starting from scratch) do respektabilnog preduzeća,

� krativnost i mogućnost permanentnog inoviranja,� socijalni status i ugled u sredini

11/9/2009

9


� Ključne karaktristike uspešnih preduzetnika

o potreba za postignućem,o spremnost za preuzimanje rizika,o visok interni lokus kontrole (samopouzdanje)o kreativnost,o inovativnost,o potreba za samostalnošću,o vizija


� Preduzetničke veštine� Veština – znanje demonstrirano kroz praktičnu

aktivnost� Opšte upravljačke veštine: neophodne za

organizovanje i dovoñenje u funkcionalni sklad neophodnih resursa

� Lične upravljačke veštine: nužne za uspešno voñenje organizacije


� Preduzetničke veštine

Opšte upravljačke veštine:� strategijske veštine� veštine planiranja� marketing veštine� finansijske veštine� veštine upravljanja projektima� veštine upravljanja vremenom


� Lične upravljačke veštine:

� liderske veštine� veštine motivisanja� veštine delegiranja zadataka/kompetencija drugima u

organizaciji� veštine komuniciranja� pregovaračke veštine


Stres i preduzetnikSituacija u sredini koje odslikavaju sklonost ka stresu:

� hroničan i vrlo naglašen osećaj za žurbom – na primer, pojedinca može strašno da iznervira i „izbaci iz takta“ gužva u saobraćaju...,

� konstantna uključenost u mnoge aktivnosti na poslu(i u one koje s uspehom mogu da obave neposredni saradnici) i samoizazvan osećaj prenatrpanosti,


� radoholik – živim da bih radio, umesto da radim da bih živeo,

� sklonost ka preteranoj odgovornosti, praćen osećajem tipa: samo sam ja sposoban da brinem o ovome...

� eksplozivnost i sklonost da se govori brže i glasnije od ostalih – kada je čovek uzrujan, deluje agresivno. Stručna literatura iz relevantnih oblasti ove osobine najčešće vezuje za visoke rizike srčanih obolenja.

11/9/2009

10


Najčešći izvori stresa su:

� usamljenost – iako su permanentno okruženi zaposlenima,kupcima, pravnicima, rašunovoñama, konsultantima idr.,preduzetnici su, u stvari, usamljeni, odvojeni od članovaporodice i onih kojima mogu bezrezervno verovati.

� Prezauzetost poslom – jedna od ironija preduzetništva je dauspešni preduzetnici, posebno u ranim, a pčotom i u zrelijimfazama svog biznisa, imaju dovoljno novca da sebi priušteodmor i slobodne trenutke, ali oni jednostavno vrlo retko idu naneko egzotično krstarenje, skijanje, ribolov i sl., jer im njihovbiznis to jednostavno ne dozvoljava,


� Meñuljudski odnosi – preduzetnički posao često zavisi od zajedničkog rada sa partnerima, zaposlenima, kupcima, dobavljačima, bankarima, profesionalcima... Njihov odnos i meñusobna saradnja često rezultiraju u frustraciji, razočarenju i nefrazumevanju.

� Orijentisanost ka rezultatima (ili potreba da se postigne što više) – mnogi preduzetnici su često nezadovoljni postignutim, bez obzira kako i koliko dobro to uradili. Preterana ambicija može da rezultira osećajem da ukoliko uspore sa aktivnošću, konkurencija će ih nadmašiti i automatski usloviti pogoršanje


Zadaci preduzetnika u privrednoj strukturi

� Vlasništvo nad organizacijom� Osnivanje nove organizacije� Uvoñenje inovacija na tržište� Identifikovanje i procena poslovnih prilika


� Uloga preduzetnika – ekonomski efekti preduzetničke aktivnosti

� Kombinovanje faktora proizvodnje� Poslovanje u uslovima neizvesnosti, nesigurnosti i

rizika� Maksimiziranje povrata na uložena sredstva

investitora� Korišćenje tržišnih informacija


� Klasifikacija preduzetničkih tipovaWebster-ova podela:

� klasični tip preduzetnika� preduzetnik – privredni stvaralac� Preduzetnik-aministrator� Vlasnik malog biznisa (preduzeća)


� Klasifikacija preduzetničkih tipova

Landau –ova klasifikacija (odnos inovacija – preuzeti rizik)

� Hazarder� Sanjar

11/9/2009

11


� Klasifikacija preduzetničkih tipova

Jones-Evans (klasifikacija prema tehničko-tehnološkim i komercijalnim iskustvima):� Tehnički preduzetnik – istraživač� Tehnički preduzetnik – proizvoñač� Tehnički preduzetnik – korisnik� Tehnički preduzetnik – oportunist


� Interakcija preduzetnika i okruženja� Šta čini okruženje?� Fenomen stejkholdera (stakeholder)� Vrste okruženja:

� prema sadržini: ekonomsko, političko, tehnološko, pravno, demografsko, ekološko,

� prema stepenu uticaja: posredno (dalje) i neposredno (bliže),� sa stanovišta institucionalne regulative: normativno, prohibitivno i

liberalno,� sa stanovišta stepena povezanosti i mogućnosti razumevanja:

slučajno rasporeñeno, grupno, strukturirano, turbulentno reverzibilno, ireverzibilno, i dr.


� Vrste okruženja (sredine):� Opšta (posredna) sredina (ekonomska, društvena,

tehnološka i pravna komponenta),� Operativna (neposredna) sredina – Porterov model:

� ulazne barijere� mogućnostima supstitucije proizvoda/usluga� pregovaračkom snagom kupaca� pregovaračkom snagom dobavljača� stepenom rivalstva (konkurencije) izmeñu postoječih

preduzeća u grani.


� Interna sredina� koncept lanca vrednosti (value chain) – Porter: devet

razvojno (strategijski) relevantnih aktivnosti i to: • pet primarnih – ulazna logistika, proizvodnja, izlazna

logistika, marketing i prodaja, i četiri aktivnosti zapodršku kreiranja vrednosti – infrastrukturaorganizacije, upravljanje kadrovima, razvojtehnologije i nabavka.


� Poslovna etika i socijalna odgovornost preduzetnika

� Etički standardi preduzetnika: pojam etike; etički kodeks preduzetnika; osnovni etički principi preduzetnika)

� Socijalna odgovornost preduzetnika: područja socijalne odgovornosti preduzetnika, unutrašnja i spoljna dimenzija socijalne odgovornosti preduzetnika)


Poglavlje 4. PREDUZETNIŠTVO I „SMALL BUSINESS“

Ciljevi poglavlja su da:� Naglasi osnovnu distinkciju izmeñu preduzetničkog poduhvata i

malog preduzeća,� Potencira značaj „sinergije veličine“ za savremenu privredu,� Ukaže na kriterijume za klasifikaciju preduzeća po veličini (u EU

i kod nas) i modelira kvalitativnu definiciju malog preduzeća,� Ukratko objasni osnovnu ulogu i šanse koje mala preduzeća

imaju u privrednoj strukturi

11/9/2009

12


� Preduzetnički poduhvat vs malo preduzeće

� inovacije (preduzetnici donose inovaciju, a malo preduzeće “isporučuje” inovaciju)

� potencijal za rast (preduzetnički poduhvat ima znatno veći potencijal za rast-čak do pokretanja novog tržišnog segmenta, dok mala preduzeća imaju niz ograničenja u rastu-konkurencija, na primer)

� strategijski ciljevi (ciljevi preduzetničkog poduhvata imaju strategijsku komponentu – determinante rasta, razvoj tržišta, tržišno učešće...)


� Kriterijumi za klasifikaciju preduzeća po veličini

� Broj zaposlenih� Ukupan prihod� Ukupna imovina


� EU

� Mikro preduzeće (do 10 zaposlenih; 2 mil.€ godišnjeg prihoda i 2 mil.€ vrednosti imovine)

� Malo preduzeće (do 50 zaposlenih; 10 mil.€ godišnjeg prihoda i 10 mil.€ vrednosti imovine)

� Srednje preduzeće (do 250 zaposlenih; 50 mil.€ godišnjeg prihoda i 43 mil.€ vrednosti imovine)


� Definisanje malog preduzeća

� Srbija – Zakon o računovodstvu i reviziji (2006)� Srednje preduzeće:� da je prosečan broj zaposlenih u godini za koju se podnosi godišnji

izveštaj od 50-250;� da je godišnji prihod od 2.500.000 EUR do 10.000.000 EUR u dinarskoj

protivvrednosti, i� da je prosečna vrednost poslovne imovine (na početku i na kraju

poslovne godine) od 1.000.000 EUR do 5.000.000 EUR u dinarskoj protivvrednosti.


U duhu ovog zakona, pravna lica koja imaju niže odnajnižih iznosa u pokazateljima kod najmanje dva odnavedenih kriterijuma, razvrstavaju se u mala pravnalica (preduzeća), a pravna lica koja imaju veće iznoseod najvećih u pokazateljima kod najmanje dva odnavedenih kriterijuma, razvrstavaju se u velika pravnalica (preduzeća).


� Definisanje malog preduzeća

...proizvodni i uslužne privredni subjekti iz skoro svihdelatnosti, zanatstva i domaće radinosti, skloni inovacijama,sa većom tržišnom fleksibilnošću i brzinom odlučivanja, kojizapošljavaju do 50 radnika. Osnivač je ujedno i strateg, sasvim obeležjima lidera (intuitivan, inventivan, sposoban daotkriva nove poslove, dugoročno orijentisan, vizionar)spreman da motiviše i pokrene sve zaposlene u jednojmanje formalizovanoj organizaciji da se maksimalnoangažuju na realizaciji ciljeva preduzeća.

11/9/2009

13


� Kada je reč o ekonomskom doprinosu malih preduzeća, ona:

� obezbedjuju nova radna mesta, � uvode inovacije, � stimulšu konkurenciju, � pomažu velikim preduzećima� efikasno proizvode i pružaju usluge, � dinamiziraju lokalni razvoj.

Deo II - Preduzetništvo u praksi

Poglavlje 5. PREDUZETNIČKI PROCES

Ciljevi poglavlja su da:� Objasni preduzetništvo kao iterativni proces i ukaže ne ključne feze i

elemente preduzetničkog procesa u praksi,� Definiše poslovnu ideju (priliku) i ukaže na izvore, metode i tehnike

generisanja i vrednovanja uspešnih poslovnih ideja,� Ispita mogućnosti i osnovna opredeljenja budućeg preduzetnika za

ulazak u novi poslovni poduhvat,� Ukaže na moguće zamke u inicijalizaciji preduzetničkog poduhvata,� Istraži odgovarajuće organizacione forme poslovanja, i� Potencira različite izvore (mogućnosti) za finansiranje pokretanja, rasta

i razvoja preduzetničkog poduhvata


Preduzetnički proces

� Preduzetnički proces – proces stvaranja nove vrednosti

� Meñusobno delovanje tri pokretačke sile: preduzetnika (i njegovog tima), poslovne prilike i resursa


� Preduzetnički proces:

� Motivacija,� Identifikovanje poslovne ideje, odnosno prilike, � Vrednovanje (tržišna provera) ideja,� Identifikacija resursa,� Pridobijanje sledbenika,� Početak i opstanak


Preduzetnički algoritam


� Identifikovanje poslovne prilike

� Poslovna ideja ≠ poslovna prilika� poslovna ideja je svaka ideja o novom proizvodu ili

usluzi, koja nije tržišno, poslovno proverena, dok je poslovna prilika tržišno proverena poslovna ideja, koju je moguće realizovati.

11/9/2009

14


� Kada poslovna ideja postaje poslovna prilika?� Kroz prizmu poslovne prakse, nužno je da

preduzetnik svoju poslovnu ideju testira sa aspekta:(a) tržišta, (b) tehničke izvodljivosti, i (c) održivosti.


� Izvori poslovne ideje� Prethodni posao � Lični interes � Šansa � Sugestija � Prijatelj/rodbina � Porodični biznis � Obrazovanje � Ostalo


� Do uspešne poslovne ideje može se doći na jedan od sledećih načina:

� pomoću tehnika koje podstiču intuitivno razmišljanje ("brainstorming" tehnika, "delphi" metoda, "synectis" metoda, morfološka metoda i dr.),

� kopiranjem postojećeg biznisa,� kupovanjem postojećeg biznisa,� otcepljenjem (Spin-off),� franšizingom,� inovacijom,� kroz lično iskustvo,� preko hobija i sportova, umetnosti i zanata.


� Poslovna orijentacija preduzetničkog poduhvata

� Odluka o kupovini postojećih preduzeća

� Osvajanje novog biznisa


� Moguće zamke pri izboru novog biznisa

� Nedostatak objektivne procene� Tržišna miopija (kratkovidost)� Neadekvatno razumevanje tehničkih zahteva� Nerealne finansijske procene� Neatraktivnost preduzetničkog poduhvata� Ignorisanje zakonskih zahteva


� Izbor organizacione forme (vlasničke strukture)

poslovanja

� Pojedinačno vlasništvo� Partnerstvo� Korporacija

11/9/2009

15


� Kako obezbediti kapital?� Dužnički kapital� Bankarski krediti� Lizing� Finansijski posrednici� Kupci i dobavljači


� Trajni kapital� Privatna ulaganja� Javna prodaja vrednosnih papira� Prodaja/predaja dela preduzeća� Prodaja celog posla (preduzeća)� Fondovi rizičnog kapitala

� Državna podrška finansiranju preduzetničkih poduhvata


Poglavlje 6: POSTUPAK IZRADE I STRUKTURA POSLOVNOG PLANA

Ciljevi poglavlja su da:

� Definiše poslovni plan i naglasi značaj integralnog biznis plana� Ukaže na njegove osnovne elemente,� Potencira kome je namenjen biznis plan,� Predloži model integralnog biznis plana (struktura, elementi,

meñusobna uslovljenost pojedinih faza/delova plana)


Ciljevi poglavlja su da:

� Istraži kritične faktore uspešnosti u planiranju,� Definiše poslovni plan i naglasi značaj integralnog biznis plana� Ukaže na njegove osnovne elemente,� Potencira kome je namenjen biznis plan,� Predloži model integralnog biznis plana (struktura, elementi,

meñusobna uslovljenost pojedinih faza/delova plana)


� POSTUPAK IZRADE I STRUKTURA POSLOVNOG PLANA

Definisanje poslovnog plana� …osnovno oruñe preduzetnika� ... "putna mapa" koja omogućava da se što uspešnije

preñe put od početne faze u kojoj se kreira biznis ideja do njene konačne realizacije.

� ... ogledalo pretenzije, poslovne filozofije i veštine konkretnog preduzetnika da upravlja svojim poslovanjem.


� Poslovni plan

� predmetno, prostorno i vremenski usaglašen set ciljeva, strategija i zadataka koji, kao takav, predstavlja osnovni instrument upravljanja poslovanjem u planskom periodu

� skup ciljeva, politika strategija i seta pojedinačnih programa aktivnosti za implementaciju izabrane koncepcije biznisa

11/9/2009

16


Izradom poslovnog plana mogu se predvideti sledeći važni momenti:

� Poslovna ideja se “izoštrava” na papiru, a ne na tržištu,� Objektivne mogućnosti za realizaciju projektovanog poslovnog

poduhvata se precizno definišu,� Biznis plan pokazuje koliko je novca potrebno za ulazak u novi ili

ekspanziju postojećeg posla. Istovremeno, on treba da pokaže u kojim vremenskim intervalima, kojom dinamikom i kako će se

kanalisati taj novac.


� Kao celovit idejni projekat, poslovni plan predstavlja svrsishodan instrument pristupa svim relevantnim faktorima iz poslovnog okruženja.

� Priprema biznisa plana zadire u poslovno planiranje kao proces, što je naročito važno za vitalnost i dugoročnu stabilnost projektovanog biznisa. Suština poslovnog planiranja je upravo u pripremanju biznisa na promene sa kojima se potencijalno može suočiti, kao i za njegovo brzo reagovanje i prilagoñavanje novonastalim okolnostima.


� Kome je namenjen poslovni plan?

� Preduzetničkoj organizaciji (malom preduzeću), u smislu da preduzetnik i svi zaposleni sagledaju viziju i strategiju poslovanja,

� Preduzetničkom timu za kontrolu, odnosno ocenu uspešnosti (preduzetničkog menadžmenta) na pojedinim segmentima aktivnosti,


� Spoljnim akterima kao što su: bankari, kreditori, dobavljači, akcionari u smislu sagledavanja atraktivnosti i pouzdanosti, odnosno plasmana kapitala i drugih oblika saradnje,

� Državnim i drugim organima (revizori, sindikati, nadzorni odbori i dr.) koji valorizuju preduzetničku ideju, ocenjuju legitimnost i realizaciju konkurentnog poslovnog poduhvata,

� Porodici, u smislu podrške za ulazak u konkretan biznis.


� Šta potencijalni finansijer želi i očekuje od konkretnog biznisa?

� Pruži dokaze o tržišnoj orijentaciji projekta� Ukaže na dokaze o prihvatanju konkretnog programa od

strane kupaca� Precizno definiše vlasničke odnose unutar preduzeća� Što preciznije ukaže na finansijske performanse projekta

� Svoje prognoze bazira na realnim pretpostavkama


� Elementi poslovnog plana

� Utvrñivanje poslovnih ciljeva, odnosno situacija koje se žele odrediti u planskom periodu.

� Identifikovanje mogućnosti za sticanje diferentnih prednosti u opsluživanju odreñenih tržišta.

� Opredeljivanje metoda i tempa realizacije strateških pravaca poslovanja

� Institucionalizacija organizacione strukture i sistema preduzetničkog menadžmenta za implementaciju poslovnog plana.

11/9/2009

17


� Modeliranje poslovnog plana

Deo III – Institucionalna podrška i oblici savremenog preduzetništva

Poglavlje 8. DRŽAVA I PODSTICAJ RAZVOJU PREDUZETNIŠTVA

Ciljevi poglavlja su da:� Ukaže na specifičnu ulogu i organizaciju države koju traži biznis

kao kreativno ispoljavanje pojedinca,� Naglasi neophodnost oblikovanja odgovarajuće politike prema

MSP u uslovima tranzicije,� Objasni model državne podrške prema preduzetništvu,� Istraži strukturu i ukaže na osnovna obeležja institucionalne

infrastrukture za podršku razvoju preduzetništva� Identifikuje najvažnije kategorije savetodavnih usluga za

preduzetnike i ukaže na ključna pitanja/preporuke u pogledu njihove efektivne realizacije.


Država i preduzetništvo

� Novi obrazac - uloga države u podsticanju preduzetništva

� Danas, u većini država postoji vrlo široka paleta raznih oblika, programa i izvoñača (service providers) MSPP sektoru

� To su obično: država, lokalne i regionalne vlasti, NGOs, i komercijalni ponuñači poslovnih usluga –servis provajderi


� Novi obrazac države:

(1) kreiranja ekonomskog rasta (podsticaj sintezi znanja,podrška tehnološkom razvoju, promena privredne strukture)

(2) socijalne kohezije (distribucija dohotka, a ne mogućnosti),

(3) Novi pristup lokalnom / regionalnom razvoju(savremeni regionalizam: kreiranje opštih/preduzetničkih razvojnih uslova)


Država (vlada) utiče na preduzetnički razvoj tako što stvara jedan stimulativan, stabilan, prohodan, održiv i za sve učesnike na tržištu jednak poslovni ambijentkoji omogućava da se poslovna aktivnost započne, a potom odvija i reprodukuje sopstvenom dinamikom...


� Država, na putu ka inovativnoj ekonomiji zasnovanoj na znanju, mora posebnu pažnju i aktivnost usmeriti na:

� Intelektualnu infrastrukturu,� Modernizaciju industrije,� Ljudski kapital ,� Fondove rizičnog kapitala,� Preduzetničku okolinu,� Privlačan kvalitet života

11/9/2009

18


� Preduzetništvo i ekonomije (države) u tranzicijiPrioritete u politici razvoja preduzetništva državamora zasnivati na specifičnostima privrednestrukture koja se nalazi u tranziciji, kao ikarakteristikama postojećeg MSPP sektora, a to suprvenstveno:

� potreba za obimnom društvenom, a ne samoekonomskom transformacijom,


� izuzetna složenost zadataka koji stoje pred državom idruštvom u procesu tranzicije, pri čemu sam razvojMSP-a nije prvi prioritet

� pomanjkanje žive preduzetničke tradicije koju jeprekinuo jedan dug period kolektivističkog ureñenja,što postavlja čvrst zahtev za što večom dinamikomotvaranja novih preduzeća,

� nesposobnost (nespremnost) bankarskog sektora da osigura potrebno finansiranje razvoja ovog sektora nacionalne privrede.


� Rezultati sprovedenih istraživanja govore, nažalost, oograničenoj podršci i ne tako velikim efektima napoboljšanje poslovne aktivnosti preduzetnika u ovomregionu. Evo šta su ključni razlozi:

� ograničen obim podrške i pomoći dospeo je samo u deo MSP sektora,

� niz malih preduzeća nije imao pregled mera podrške, pa ih samim tim i nije bio u prilici da ih koristi,

� brojni instrumenti pomoći nisu bili dovoljno prilagoñeni zahtevima i stvarnim potrebama preduzetnika i uopšte MSP sektora,


� neki programi podrške bili su ciljano orijentisani samo ka jednoj uskoj, specifičnoj preduzetničkoj grupaciji,

� prijave za program podrške i pomoći i sam proces izbora preduzetničkih firmi je bio suviše komplikovan, sa dosta procedura i dugotrajan,

� institucije za podršku ovom sektoru su bile u nastajanju, sa nedovoljnim kapacitetom i početnim poteškoćama, pa njihov doprinos nije bio veliki,

� u realizaciji programa podrške uočeni su problemi koordinacije zbog institucionalne nepovezanosti i sporova (ili čak preklapanja) u nadležnosti.

Savremeni svet preduzetništva

Trougao podrške novim i malim preduzećima

Strategija razvoja MSP(politika)

MSP

Institucije podrškeProgrami

savetodavnih usluga

Potrebe MSP:Nova, preduzeća u razvoju, izvoznici, tehnologija…


� Politike (strategije) razvoja preduzetništva

Prilikom modeliranja politike, odnosno strategije razvoja ovog sektora, pred vladu se obično postavlja zahtev da:

� sastavi jasan popis ciljeva svoje politike prema MSP sektoru,

� identifikuje vrste politika i programa kojima može ostvariti te ciljeve, kao i da

� prepozna efikasne mehanizme koji omogućavaju partnerstvo privatnog i javnog sektora.

11/9/2009

19


� Značaj savetodavnih usluga za podsticaj i razvoj preduzetništva,

� Budućim preduzetnicima i MSP, zbog njihove veličine, izolacije i neiskustva, često nedostaje odgovarajući pristup važnim informacijama i resursima (posebno finansijama i tehnologiji)

� Nedostatak tržišno determinisanih savetodavnih usluga u mnogim zemljama u tranziciji / Srbija


� Dosadašnja iskustva pokazuju da su oblici pomoći koju preduzetnici trebaju vrlo različiti i da, pre svega, zavise od:

� Stepena obrazovanja i poslovnog iskustva preduzetnika,

� Ličnih sposobnosti i mogućnosti preduzetnika,� Prirode aktivnosti i granskih karakteristika,� Nivoa poslovne organizacije,� Faze razvojnog (životnog) ciklusa preduzeća (početna

faza, ekspanzija…)� Raspoložive preduzetničke infrastrukture…


� Prema našem iskustvu, identifikovane su najvažnije kategorije savetodavnih usluga:

� Finansije: pristup, upravljanje... u ranoj i / ili razvojnoj fazi poslovne akivnosti,

� Podrška u razvoju biznis plana,� Pravne usluge (registracija, ugovori, druge pravne usluge),� Marketing usluge (informacije o tržištu, istraživanje tržišta,

kontakti u prodaji, saveti ili kontakti u distribuciji...poslovni prostor, proizvodna oprema),

� Preduzetnička obuka i obuka u menadžmentu,� Povezivanje sa drugim MSP i internacionalizacija poslovnih

aktivnosti...


Kako treba da izgleda delotvorna organizacija pomoći i podrške MSPP sektoru?

� Relevantna pomoć (pravi oblici u odnosu napotrebe); usmerena prema problemima i prilikama -akcijski usmerena,

� Lako dostupna; brza i uvek na raspolaganju,� Dostupna (u odnosu na platežnu moć preduzetnika),� Lokalna (blizu sedišta preduzeća); poznata institucija,� Lakoća razumevanja, neformalna (bez prevelike

birokratije), neslužbena (element ličnih kontakata)...


� Institucionalna infrastruktura za podsticaj preduzetničkom razvoju

Preduzetnička praksa ekonomija u tranziciji, ali i iskustva u transformaciji naše privredne strukture, ukazuju na sledeće ključne primedbe preduzetnika:

� Institucije su često oblikovane kao birokratske korporativne organizacije, što je potpuno pogrešno ishodište prema malom biznisu,

� Većina institucija se fokusira na „znati šta“ umesto na „znati kako“, pa otuda nude svoje usluge na apstraktan način, što je u suprotnosti sa delovanjem preduzetnika i njihovim „stvarnim svetom“,


� Sve institucije ne postaju na isti način deo jedne jedinstvene mreže, pa ih preduzetnici ne doživljavaju „kao svoje“ –otvorene, spremne na saradnju, tu kad ih trebaju...

� Nepoverenje preduzetnika u one organizacije koje je osnovala i/ili koje su povezane sa državom, jer ih poistovećuju sa svim slabostima države

11/9/2009

20

Asocijacije preduzetnika

Meñunarodne kreditneI ekonomske organizacije

Agencije za razvoj

MSPP sektora

Donatori

Vlada Resorna miinistarstva

APR

Lokalne organizacijeZa podršku MSPP

MSPPsektor

PKS

Mikrokreditneorganizacije

Banke

Univerziteti i Istraživački instituti

Nac. služba za

zapošljavanje

Institucionalna infrastruktura.. u SrbijiDeo III – Institucionalna podrška i oblici savremenog

preduzetništva

Poglavlje 9 – SAVREMENI PREDUZETNIČKI PRISTUP LOKALNOM EKONOMSKOM RAZVOJU

Ciljevi poglavlja su da:� Definiše koncept lokalnog ekonomskog razvoja,� Potencira prirodu i značaj strategijskog planiranja i upravljanja lokalnim

ekonomskim razvojem,� Ukaže na neophodnost preduzetničkog ponašanja lokalnih vlasti,� Naglasi značaj, ulogu i funkcionisanje lokalne razvojne koalicije u

sprovoñenju strategije lokalnog razvoja,� Objasni preduzetnički inkubator kao instrument lokalnog ekonomskog

razvoja


� Model kreativne destrukcije – konkurencija izmeñu regionalnih zajednica, graadova, univerziteta, granama delatrnosti, preduzećima različite veličine...

� Preduzeća – pokretljivost, selenje, kombinacija faktora proizvodnje (inovacije),

� Lokalne sredine – borba za znanje, kapital, prihod u sopstvenim okvirima. Zašto? Bogatstvo, korisnost, blagostanje...


� Koncept lokalnog ekonomskog razvoja (LER) -rastkapaciteta lokalne ekonomije da stvara bogatstvo zastanovnike date lokalne zajednice a time i daunapreñuje njihov kvalitet života kroz povećanjezaposlenosti, realnih zarada, vrednosti lične imovine,obima i kvaliteta usluga lokalnih vlasti i sl.

� U užem smislu, lokalni ekonomski razvoj možemorazumeti kao proces strateškog planiranja krozpartnerstvo lokalnih vlasti, privatnog (komercijalnog)sektora i nevladinih organizacija usmerenog napodsticanje investicija s ciljem obezbeñenja stabilnog iodrživog rasta lokalne zajednice.


� Glavne strategije podsticanja LER-a:

� Podsticanje lokalnih (preduzetničkih) grupa od strane lokalnih vlasti da razviju poslove i na taj način ubrzaju ekonomski razvoj zajednice

� Privlačenje stranih firmi da investiraju u datoj lokalnoj zajednici, pre svega kroz podsticaje koje lokalna vlast daje pojedinim firmama, kao što su: jeftino zemljište, poreske olakšice i sl.


� Koncept strategijskog planiranja LER-a:

� Organizovanje procesa strategijskog planiranja� Procena lokalne ekonomije� formulisanje strategije LER-a � Implementacija strategije� Evaluacija i monitoring

11/9/2009

21


� Preduzetničko delovanje lokalne (samo)uprave

Privlačnost lokalne sredine opredeljuju sledeći faktori:� Ljudski resursi,� Sklonost saradnji,� Istraživačka infrastruktura,� Fleksibilnost regulative,� Veze sa dobavljačima,� Konkurentni troškovi.


� ULoga lokalne razvojne koalicije

Lokalna razvojna koalicija: formalno ili neformalno ostvarena veza osnovnih nosilaca razvoja iz reda uspešnih preduzetnika, političara i naučnika/istraživača.


Zajednički rad unutar koalicije obezbeñuje da se:

� angažuju veći resursi, obzirom da se strategija ne ograničava samo na sredstva i potencijale lokalne vlasti,

� mobiliše znanje svih aktera, a ne samo predstavnika lokalne vlasti,

� poveća poverenje i lokalne javnosti, ali i nacionalnih i meñunarodnih nivoa u proces u kome dobrovoljno i sinergetski učestvuju svi relevantni akteri. Transparentnost povećava kredibilitet, a kredibilitet povećava podršku svih koji mogu da pomognu.


Ko sve može da čini razvojnu koaliciju?

� Lokalna vlast� Opštinsko ili gradsko veće,� Organi uprave, � Komunalna preduzeća,� Institucije iz obrazovanja, zdravstva, putne

privrede, socijalne zaštite� Regionalne vlasti,� Obrazovne i istraživačke institucije


Privatni sektor� Mikro, mala i srednja preduzeća,� Velika preduzeća,� Sindikati,� Banke i druge finansijske organizacije,� Mediji,� Asocijacije preduzetnika,� Privatna preduzeća iz komunalne delatnosti,

obrazovanja i sdravstva,� Privatne istraživačke organizacije


Neprofitni sektor� Regionalne privredne komore,� Nevladine organizacije,� Saveti mesnih zajednica,� Lokalne verske organizacije,� Strukovna udruženja,� Fondacije,� Humanitarne organizacije

11/9/2009

22


� Poslovni inkubatori kao instrument LER-a

� Definicija poslovnog inkubatora: Biznis inkubator je vrstaposlovnog udruženja (servis centar) čija je svrha da pruži podrškuprocesu osnivanja uspešnih novih preduzeća putem pružanjaodreñenih usluga, u koje može spadati: prostor inkubatora,zajedničke usluge (sekretarijat, kancelarijska oprema, knjigovodstvo,preduzetničko savetovalište, finansijski saveti, itd.), marketing imeñusobnu povezanost (umrežavanje).


� Vrste poslovnih inkubatora

� Klasični biznis inkubatori� Biznis inovacioni centar (BIC-Business Innovation Centre)� Inovacioni centri� Upravljani radni prostor� Centar za preduzeća – inkubator bez zidova� Industrijski park� Biznis park� Tehnološki centar� Izvozne zone� Naučni (tehnološki) parkovi� Virtuelni biznis inkubatori� Klasteri i umrežavanje


Ciljevi biznis inkubatora

� Podrška osnivanju malih preduzeća,� Modernizacija, konkurentnost, transfer tehnologije,� Korišćenje novih naučnih otkrića,� Kreiranje novih radnih mesta,� Pomoć ženama (ženskom preduzetništvu), raseljenim

licima, imigrantima, ali i� Privredni razvoj regiona,� Diversifikacija industrije odreñenog regiona


Usluge biznis inkubatora

� Obezbeñenje radnog prostora i sniženih zakupnina podfleksibilnim uslovima (mesečno plaćanje zakupnine, seljenje uveće ili manje jedinice unutar inkubatora kada je to potrebno isl.),

� Obezbeñenje zajedničkog prostora (sale za sastanke, recepcija),osoblja (na recepciji, na primer) i opreme (za sastanke,konferencije, prezentacije),

� Sekretarske usluge, zajedno sa poštanskim uslugama,bibliotekom i sl.,


� Telekomunikacione i komunalne usluge – telefon, faks, elektronskapošta,internet, zatim voda, gas, kanalizacija, struja, po prihvatljivimcenama i bez visokih taksi za prvo priključenje,

� Usluge poslovnog konsaltinga i podrške (menadžersko-tehničkeusluge) – od poslovnog planiranja, saveta u vezi sa istraživanjemtržišta / marketingom, do saveta u sferi računovodstva, finansiranja isvakodnevnih finansijskih transakcija, aktuelne zakonske regulative,izbora organizacione forme (registracije) i dr.


Ko sve može osnovati inkubator?

� Javne (državne) institucije – gradovi, opštine, regije (neprofitni inkubatori),

� Univerziteti: za prenos znanja od zaposlenih, instituta, laboratorija – komercijalizacija znanja,

� Veća preduzeća: za razvoj preduzetničkih ideja (ili nekih drugih ideja) zaposlenih,

� Privatni investitori: inkubator kao poslovni

11/9/2009

23


Šta su uslovi za dobre rezultate poslovnog inkubatora? Evo najvažnijih:

� Predanost opštim preduzetničkim principima i dobrom radu,� Jasni ciljevi,� Realan poslovni plan,� Efikasan tim (voñstvo, nadzor),� Efikasan menadžment i podsticanje poslovnih kontakata,� Dalja ulaganja u materijalnu bazu i znanje.

preduzetnistvo

Documents