mesečni bilten o životu manjinskih zajednica u Srbiji

Preispitati odredbe oko registracije partija

manjina

Minority News30

Predstavljen Prvi izveštaj o sprovođenju

Akcionog plana za manjine

BNV obeležilo

Dan Sandžaka

Manjinski i lokalni medijikao investicija u celokupne

društvene integracije

novembar 2016

Kujundžić Ostojić: Nosimo se hrabro sa problemima

i posledicama

Zašto Srđan i zašto danas?U društvima ogrezlim u samozadovoljenju, alijenaciji i skep6-cizmu prema svemu drugačijem, gde su razlike između ljudi sveveće prepreke komunikaciji, a otvorenost, ljubaznost i ljudskostse prepoznaju kao lične slabos6, teško se može zamisli6 nešto,bilo šta: događaj, čin, čovek, delo, za koje bi se moglo reći daoslikava dobru stranu ljudske prirode.

Opšta je mudrost da što su vremena teža, to su i ljudi surovijijedni prema drugima. Dok jedni odsustvo morala pripisujuteškim životnim uslovima, siromaštvu, finansijskoj krizi, kom-pe6ciji od malih nogu i još mnogo čemu drugome, drugi sma-traju da je vreme takvo, jer je većina utonula u zonu komforauljuljkana u šund i kič te usled zaslepljenos6 ne vidi da se nalaziu moralnom i mentalnom mraku i beznadežnos6.

Ipak, činjenica je da smo živeli i u mnogo težim okolnos6ma ida smo živeli u vremenima mnogo veće moralne i mentalnebeznadežnos6, te ne možemo lako prihva66 tumačenje dadanas ne živimo u vremenu heroja i herojskih dela zbog togašto ne možemo sebi priuš66 bolji automobil, skuplju odeću ilizato što slušamo potpuno neharmoničnu muziku „opleme-njenu“ banalnim tekstovima, što bez ustezanja i srama gledamoprivatnost nepozna6h ljudi ili što uzdišemo za „starletama“ kojesu postale muze našeg doba.

O Srđanu Aleksiću znamo sve, ali je pitanje da li zapravorazumemo njegovu poruku. Da li nam je jasno zašto je on is6n-ski heroj i zašto se on dogodio u mnogo težim vremenima negošto su današnja? Da li je danas potreban Srđan Aleksić ili namje njegova žrtva bila dovoljna da razumemo šta je to bolja stranaljudske prirode.

Srđan je svakako oličnje bolje strane ljudske prirode koja je is6n-ska suš6na postojanja ljudi kao vrste. Dokle god Srbija bude bilaponosna na Srđana Aleksića i njegov čin, svaki čovek može dabude ponosan na Srbiju.

Rusini obeležavajuNacionalni praznik

Centar za promociju ljudskih imanjinskih prava i održivi razvoj"Human District”, povodom obeleža-vanja Međunarodnog dana toleran-cije, organizovao je 16. novembra uustanovi kulture Parobrod u Beo-gradu svečano otvaranje motiva-cione izložbe fotografija, nagradnogkaraktera, koja je imala za cilj promo-ciju i poštovanje ljudskih prava.

Odluka o ukidanju fakultativnogučenja rumunskog jezika u školi uJankovom Mostu je primer poništa-vanja stečenih prava nacionalnih za-jednica, što je Ustavom Srbijezabranjeno.

IZDVAJAMO UVODNIK 24

Ukinuto fakultativnoučenje rumunskog jezika

u školi u Jankovommostu

Hronika nacionalnihmanjinja konačno nanacionalnoj televiziji

Centar za istraživanje migracija je još2013. godine snimio prvu pilotemisiju Hronike nacionalnih manjinai predstavio je programskom odboruMinority NEWS projekta, koji činepredstavnici svih Nacionalnih savetanacionalnih manjina.

Nacionalni savetcrnogorske manjine

dobio nove prostorije

Nacionalni savet crnogorske na-cionalne manjine dobio je noveprostorije, a reč je o objektupovršine 400 kvadratnih metara kojise nalazi u centru Vrbasa.

U Srbiji žive pripadnici 30 različi3h nacionalnih zajednica!

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje Nacionalnih saveta

nacionalnih manjina ili za oblast pravanacionalnih manjina rado ćemo pronaći

i objavi3 odgovor.

info@minoritynews.rs

Pozitivni rezultati napretkaOvaj mesec bismo mogli nazvati mesecom izveštaja o naprecimanaše zemlje na putu ka Evropskoj uniji. Najpre smo dobili godišnjiizveštaj Evropske komisije, a zatim kroz nekoliko nedelja i prvi iz-veštaj o ostvarivanju Akcionog plana za ostvarivanje prava nacio-nalnih manjina. Oba izveštaja su u javnosti prezentovana kaoveoma pozitivna.

Evropska komisija je ocenila da je naša zemlja relativno dobro na-predovala u stvaranju efikasne tržišne privrede, reformi državneuprave, napretku u pravosuđu… Međutim, zabrinjavajuće niskeocene su date za poglavlja 23 i 24. O ovim poglavljima pričamo odnjihovog otvaranja i u javnosti je u velikoj meri stečen utisak daveć svi znamo šta treba i kako da radimo, kako da menjamo ili pri-menimo zakone, ali izgleda da opet samo pričamo, ponavljamonaučeno, ali ne primenjujemo. Ili bar ne u očekivanoj meri. Kakose navodi u izveštaju, uspostavljen je zakonski i institucionalizovaniokvir za poštovanje temeljnih prava, ali to još traži doslednu pri-menu, uključujući zaštitu manjina i grupa, koje su u najvećoj meriizložene diskriminaciji – Roma i pripadnike LGBT populacije.

Kada je reč o predstavljanju izveštaja o sprovođenju akcionogplana za manjine, direktorica Kancelarije za ljudska i manjinskaprava, Suzana Paunović, govori da je realizovano gotovo 80% pla-niranih aktivnosti za prvi i drugi kvartal. Napominjemo, da Akcioniplan obuhvata 115 aktivnosti koje treba da budu realizovane unarednom periodu. Poboljšanju položaja manjina trebalo bi dadoprinesu i dva nova zakona – Zakon o zaštiti prava i sloboda i Za-kon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.

Iako još uvek nije sve idealno primetno je da je naša država prestalada gomila probleme ispod tepiha. Na sreću, jer u protivnom bismose grabeći ka Evropskoj uniji spotakli o gomilu problema i pitanjeje da li bismo imali snage da se podignemo.

Pozitivan izveštaj o sprovođenju Akcionog

plana za manjineU ponedeljak, 28. novembra 2016.godine, u Palati „Srbija“, Kancelarijaza ljudska i manjinska prava predsta-vila je Prvi izveštaj o sprovođenju Ak-cionog plana za ostvarivanje pravanacionalnih manjina, za I i II kvartal2016. godine.

Prilikom predstavljanja istraživanja „Po-litička participacija nacionalnih ma-njina. Izbori 2016“ ukazano je da jepotrebno smanjiti broj potpisa za osni-vanje političkih stranaka nacionalnihmanjina i potpuno ukinuti obavezu pri-kupljanja potpisa podrške izbornoj listiili partiji kao preduslova za učešće naizborima, kao i da broj stranaka nacio-nalnih manjina pokazuje tendenciju dainteres jedne nacionalne manjine za-stupa po nekoliko partija.

IZDVAJAMO UVODNIK 30

Predstavljeno istraživanje„Politička participacija nacionalnih manjina.

Izbori 2016“

Obeležen nacionalnipraznik Bunjevaca – DanVelike narodne skupštine

Dan Velike narodne skupštine, jedanod četiri nacionalna praznika bunjeva-čke zajednice u Srbiji, obeležen je sve-čanom akademijom u Velikoj većniciGradske kuće u Subotici, uz prisustvovisokih predstavnika Republike Srbije,AP Vojvodine, Grada Subotice, odno-sno domaćina, Nacionalnog savita bu-njevačke nacionalne manjine u Srbiji.

Obeležen Dan zastaveNacionalni praznik Albanije Dan za-stave i ove godine je obeležen u opšti-nama sa većinskim albanskim stanov -ništvom na jugu Srbije. Na zgradamaopština u kojoj su Albanci većina u po-dne su pored srpske istakli i zastavuAlbanije.

Ako imate pitanje vezano zafunkcionisanje nacionalnih saveta na-

cionalnih manjina ili za oblast prava na-cionalnih manjina rado ćemo pronaći i

objaviti odgovor.

info@minoritynews.rs mesto za svewww.minoritynews.rsMinority News Portal

3 Minority News

Kako biste opisali bunjevačku zajednicui koja bi bila prva asocijacija na nju?Za mene kao pripadnika je svakako našmaternji govor, odnosno štokavska ika-vica, a za nekog drugog, ko nas zna ma-nje, više bi nas prepoznao po narodnimnošnjama koje su vrlo bogate, šarolike,po folklornim igrama, kolima itd., ali mi,naravno, želimo i voleli bismo da nas višei bolje upoznaju svi stanovnici Srbije i širei da pokažemo bogatu kulturu kojuimamo.Manjinske zajednice su u većini prepo -znatljive po šarolikim nošnjama i igrama.Ali nije sve tako „veselo“ kao njihovenošnje. Verujemo da je slična situacija iu vašoj zajednici.Ostaću na tragu prvog pitanja. Bunjeva-čka zajednica je specifična po tome štoje smeštena u dva grada. Najveći deo bu-njevačkog stanovništva živi u Subotici inešto malo u Somboru. Nekada nas jebilo dosta i na teritoriji južne Ugarske,oko Baje, u predelu Bajskog trokuta. Pro-

blemi koji su vezani za bunjevačku zajed-nicu vezani su u principu za sve zajedniceu Srbiji, a to je odumiranje stanovništva,odlazak u inostranstvo, težak pronalazakposla itd. Svakako jedna istorijska činje-nica, koja se dogodila 1945. godine, od-

nosno dekret koji je tada Tito doneo, kadrat još nije bio ni završen, kada su svi Bu-njevci trebalo da se izjasne kao Hrvati.Godine 1918. na ovom prostoru, o komsam govorila, bilo je 84 – 85.000 Bunje-vaca a danas se kao pripadnik bunjevačkezajednice izjašnjava svega 16.500 osoba.Dakle, problemi naše zajednice se pro-stiru i dalje u istoriju a neke od tih posle-dica nosimo i danas. Ali se sa svim nosimovrlo hrabro. Što se tiče nacionalnog sa-veta ovo je treći saziv. Mogu reći da ra-dimo sa troprocentnom većinom. Mislimda je to sasvim solidno i mislim da je usvakom nacionalnom savetu dobro daima i dobru i jaku opoziciju, koju mi, na-ravno, imamo, a trudimo se da radimo sonim sredstvima koja dobijamo od Re-publike Srbije, od AP Vojvodine i neštovrlo malo od grada, malo, jer nas višenema čak ni 10% u Subotici, i neka pravakoja smo nekad imali, na žalost, više ne-mamo. Specifična smo nacionalna ma-njina i po tome što je za nas RepublikaSrbija matična država, dok većina nacio-nalnih manjina ima pomoć i drugih svojihzemalja. Dakle, kod nas je u pitanju jakopuno volonterskog rada, jako puno ljubaviprema onom što jesmo i truda da bi tošto uradimo bilo vidljivo i prepoznato. Nedavno su predstavnici Nacionalnogsaveta bunjevaca predali Pokrajinskomsekretarijatu za kulturu, javno informi-sanje i odnose sa verskim zajednicamainicijativu koja se odnosi na asimilacijuBunjevaca od 1945. godine. Da li nammožete reći nešto više o ovoj inicijativi?Malopre sam se dotakla te teme. Zaistaje teško opisati bunjevačku zajednicu idanas i nekad, a ne dotaći se nečega štoje, ja bih rekla, presedan. Ne znam ni zajedan narod na ovim prostorima da muse tako nešto desilo. Mi smo 2006. godinepokušali sa istom inicijativom. Tadašnjisaziv i uopšte politička konstrukcija u po-krajini nije imala razumevanja za to. Ve-rujem, da će sada imati. Što se tiče se-

pripadnicima nacionalne zajednice Bunjevaca ne znaju svi građani naše zemlje. Iako mala, manje vi-dljivija od ostalih nacionalnih zajednica, ipak neumorno radi na tome, da se razvija, da omogućijednaka prava za pripadnike svoje zajednice i što je možda najvažnije, da sačuva svoj identitet, koji jedovoden u pitanje. Ovog meseca (26. novembra) proslavili su jedan od četiri nacionalna praznika –

Dan Velike narodne skupštine. Pored ovog praznika Bunjevci još slave Veliko prelo (2. februar), Dan osnivanjabunjevačkog nacionalnog saveta (23. februar) i Dan dužijance (17. avgust). Za najnoviji broj našeg Bilten govoriSuzana Kujundžić Ostojić, predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine.

O

NAŠ INTERVJU: SUZANA KUJUNDŽIĆ OSTOJIĆ, PREDSEDNICA NACIONALNOG SAVETABUNJEVAČKE NACIONALNE MANJINE

Nosimo se hrabro sa problemima i posledicama

Problemi koji su vezaniza bunjevačku zajednicu

vezani su u principu za sve zajednice u Srbiji

a to je odumiranje stanovništva, odlazak

u inostranstvo, težak pronalazak posla

itd.

4 Minority News

kretarijata odneli smo inicijativu i kolikosmo informisani to ide svojim tokom iočekujem da će sve biti u redu. Šta jeinicijativa i šta je poenta cele priče?Narav no, mi danas možemo da se izja-šnjavamo kao Bunjevci. Tu odluku je pro-sto vreme izbrisalo, ali pošto je odlukadoneta u istoj toj sali pre 72 godine, po-što je to sad telo koje je nastalo nakononog vremena itd., postoji nešto što se

zove moralna satisfakcija i čini mi se, dasvaki pošten i „redovan čovik“ što bi miBunjevci rekli, teži ka tome. Bilo je tolikorehabilitacija, raznih ljudi, raznih doga-đaja itd., i mi smatramo, da kao narod,isto to zaslužujemo i da bi bilo lepo kadbi neko posle toliko godina rekao izvinite,to nije trebalo da se desi i to je akt nasi-lja, to je akt asimilacije. To je jedino štotražimo. Mi ne možemo tražiti povlače-nje, rekla sam zbog čega ne, ali da dobi-jemo jedan takav odgovor mislim dasmo zaslužili. Na vaše odgovore se nameće logičnopitanje: Da li smatrate da Bunjevci

imaju ista prava kao i druge zajednice?Rekla bih da prava postoje, zakoni po-stoje, ali kad krenemo da ostvarujemota prava onda je naš put obično maloduži i zaobilazan. Nadamo se da je situacija što se tičejavnog informisanja bolja. Imamo medije na našem maternjem je-ziku. Naravno, to nisu kompletni mediji.Imamo naše novine koje izlaze mesečno,kao i dečiji list. Još uvek se borimo daimamo i list za mlade, što je izrazito bitnoi važno. Imamo i web sajt, zatim i radioemisije koje emitujemo na lokalnim ra-dio stanicama. S obzirom na to da je Ra-dio Subotica pametno ugašena više nepostoji prostor gde bi se to moglo raditi.Zatim, imamo emisiju na RTV Vojvodinajednom u dve nedelje u trajanju od polasata. Volela bih kad bi bilo mnogo više ibilo bi potrebno, ali to je trenutno onošto imamo. Da li po vašem mišljenju postoji šansada sve manjine, ili bar veći deo, zajed-

nički nastupe na medijskom polju,kako bi bile vidljivije?Svako na svom lokalu je donekle zado-voljan u kojoj meri se govori o svojojmanjini. Lokal kod nas je malo razorenzbog novog zakona o informisanju, alise nadam da će se negde naći nekaspona i nešto rešiti. Što se tiče pokrajinemislim da, s obzirom na našu brojnost,s obzirom na brojnost svih nacionalnihmanjina koje tamo postoje, sasvim so-lidno rade. Ali kad dođemo da javnogmedijskog servisa onda mislim da je tonešto sasvim drugačije i tu se informiše,barem kad smo mi u pitanju, po prin-cipu senzacionalizma, odnosno samokad je nešto ekstrem, kad se nešto de-šava itd. i mislim da to nije dobro, jeronda ljudi kad čuju za Bunjevce a naža-lost, danas ima dosta ljudi koji ne znajuništa o ovoj nacionalnoj zajednici, ondatu u svesti ili podsvesti povezuju sa ne-kim stvarima koje definitivno nisu ve-zane za nas. Mi smo jedan vrlo pitom idobar narod rav ničarskog karaktera, alidinarskog porekla.

Bilo je toliko rehabilitacija, raznih

ljudi, raznih događajaitd., i mi smatramo, da

kao narod, isto to zaslužujemo i da bi bilolepo kad bi neko posle

toliko godina rekao izvinite, to nije trebaloda se desi i to je akt na-silja, to je akt asimilacije.To je jedino što tražimo.

5 Minority News

Vesti

ponedeljak, 28. novembra2016. godine, u Palati „Srbija“,Kancelarija za ljudska i manjin-ska prava predstavila je Prvi iz-

veštaj o sprovođenju Akcionog plana zaostvarivanje prava nacionalnih manjina, zaI i II kvartal 2016. godine.

Skup su otvorili Suzana Paunović, direktorkaKancelarije za ljudska i manjinska prava, Če-domir Backović, pomoćnik mi-nistra pravde i predsednik pre-govaračke grupe za Poglavlje23, Ivan Bošnjak, državni se-kretar u Ministarstvu državneuprave i lokalne samouprave iAndrea Oricio, šef Misije OEBSu Srbiji.

Direktorka Kancelarije za ljud-ska i manjinska prava je istaklada je Kancelarija pripremilaovaj izveštaj, kao i da pružatehničko-administrativnu po-dršku Vladinom Savetu za na-cionalne manjine, koji prati sprovođenjeAkcionog plana za ostvarivanje prava na-cionalnih manjina. Pored toga, direktorkaje upoznala prisutne sa rezultatima prvogciklusa izveštavanja o sprovedenim aktiv-nostima u I i II kvartalu 2016. godine – na-vodeći da se veliki broj dospelih i kontinui-ranih aktivnosti (oko 87%) realizuje odstrane blizu 80 nosilaca i partnera nazna-čenih Akcionim planom. Takođe, naznačilaje da će daljem unapređenju sistema pra-ćenja i izveštavanja o realizaciji Akcionogplana značajno doprineti i kontakt osobe,

određene ispred institucija zaduženih zasprovođenje aktivnosti u Akcionom planu,kao i da će Kancelarija u narednom periodunastaviti da koordinira, podržava i unapre-đuje njihov rad i međusobnu saradnju.

Direktorka je istakla da je Kancelarija zaljudska i manjinska prava prvi izveštaj pre-vela na engleski jezik, ali da je u planu dase on prevede i na manjinske jezike koji su

u službenoj upotrebi u Republici Srbiji. Di-rektorka je, ističući značaj rada nacionalnihsaveta na unapređenju i zaštiti prava na-cionalnih manjina, pozvala savete da i u bu-dućnosti nastave da pružaju podršku reali-zaciji Akcionog plana za ostvarivanje pravanacionalnih manjina.

Pomoćnik Ministra pravde, Čedomir Backo-vić, istakao je da je samim usvajanjem Ak-cionog plana za ostvarivanje prava nacio-nalnih manjina, Vlada Srbije ispunila jedanod zacrtanih ciljeva predviđenih Akcionim

planom za pregovaračko poglavlje 23. Pred-sednik pregovaračke grupe za Poglavlje 23naveo je da usklađena metodologija pra-ćenja realizacije Akcionog plana za nacio-nalne manjine i Akcionog plana za prego-varačko poglavlje 23 značajno doprinosinaporima za koordiniranim i unifikovanimdelovanjem, koje Vlada preduzima na ev-ropskom putu Srbije.

Ivan Bošnjak, državni sekretaru Ministarstvu državne upravei lokalne samouprave, pozdra-vio je prisutne u ime predse-davajućeg Vladinog Saveta zanacionalne manjine, i obave-stio ih da je Vlada, nakon pret-hodnih izbora, obrazovalanovi Savet za nacional ne ma-njine, kojim će predsedavatiministarka držav ne uprave ilokalne samouprave, Ana Br-nabić. Takođe, naveo je da ćese u narednom periodu odr-žati sednice Saveta, gde će se

razmatrati prvi Izveštaj o sprovođenju Ak-cionog plana, kao i druga pitanja od značajaza ostvarivanje prava nacionalnih manjinau Srbiji. Isto tako, istakao je da je u pret-hodnom periodu Vlada Srbije puno uradilana razvoju dijaloga i obezbeđivanju razvojaprava i sloboda nacionalnih manjina radećisa Nacionalnim savetima na Akcionomplanu za ostvarivanje prava nacionalnih ma-njina, što i prvi izveštaj o njegovom spro-vođenju jasno pokazuje.

„Poboljšanje položaja i integracije na-cionalnih manjina je ključno za funkcio-nisanje inkluzivnog i demokratskog dru-štva. Kao multikulturalno i multietničkodruštvo, Srbija je usvojila veoma napre-dan pravni okvir da bi osigurala zaštitumanjinskih prava, sprečila diskriminacijupo svim osnovama i pružila podršku bo-ljoj integraciji ljudi iz manjinskih zajed-nica u politički i javni život. Usvajanje iimplementacija ovog Akcionog planakreće se upravo u tom smeru,“ rekao ješef Misije OEBS-a u Srbiji, ambasadorAndrea Oricio.

Oricio je naglasio važnost sprovođenja merai aktivnosti u cilju unapređivanja prava na-cionalnih manjina, kao i posvećenost Misijepodršci Vladi Srbije na ovom polju.

U

Prvi izveštaj o sprovođenju Akcionogplana za manjine

Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

6 Minority News

Vesti

otrebno je smanjiti brojpotpisa za osnivanje poli-tičkih stranaka nacionalnihmanjina i potpuno ukinuti

obavezu prikupljanja potpisa podrškeizbornoj listi ili partiji kao preduslovaza učešće na izborima, kao i uvestigarantovano mesto u skupštini zabrojčano malobrojne nacionalne ma-njine, rečeno je 3. novembra prilikompredstavljanja istraživanja „Političkaparticipacija nacio-nalnih manjina. Iz-bori 2016“.

Na skupu je uka-zano i da broj stra-naka nacionalnihmanjina pokazujetendenciju da inte-res jedne naciona-lne manjine za-stupa po nekolikopartija. U Srbiji naj-više registrovanihpolitičkih stranakaima bošnjačka nacionalna manjina aslede Romi, Mađari i Albanci.

Saradnica u Institutu za društvenaistraživanja, Ksenija Marković, reklaje da u Srbiji ima upisano 108 stra-naka, od kojih su 63 stranke nacional -nih manjina, što čini 60% registrova-nih partija.

Ona je navela da prema rezultatimapopisa iz 2011. godine u Srbiji živiviše od 20 etničkih zajednica.

„Pored Srba koji su većinska zajed-nica, samo još tri etničke zajedniceučestvuju u ukupnom stanovništvusa više od 1%. To su Mađari, Romi iBošnjaci, uz napomenu da je alban-ska nacional na manjina bojkotovalapopis“, rekla je Marković.

Prema njenim rečima, u odnosu naukupan broj pripadnika nacionalnemanjine, najviše registrovanih politi-čkih stranaka ima bošnjačka nacional -na manjina (12), dok Romi imaju se-

dam stranaka, Mađari i Albanci pošest.

„Političke stranke nacionalnih ma-njina igraju značajnu ulogu u partij-skom životu Srbije… Političke strankeu Srbiji su uglavnom monoetničkestranke i primarno predstavljaju in-terese jedne zajednice… Postoji ten-dencija rasta većinskih partija u po-slednja tri izborna ciklusa, koje

uključuju pripadnike nacionalnih ma-njina, dok su multietničke partije višeizuzetak nego pravilo“, kazala je ona.

Ksenija Marković rekla je da je na po-rast broja političkih stranakanacional nih manjina uticala afirma-tivna mera koja podrazumeva da jeza registraciju političke stranke nacio-nalne manjine dovoljno 1.000 pot-pisa, dok je za stranke koje ne po-dležu primeni ove mere potrebno10.000 potpisa.

Ona je kazala da broj stranaka na-cionalnih manjina pokazuje tenden-ciju da u Srbiji interes jedne naciona-lne manjine zastupa po nekolikopartija. Dodala je i da deo registro-vanih partija nije aktivan.

Predsednik Upravnog odbora Forumaza etničke odnose, Dušan Janjić, ka-zao je da je 2010. godine donet nizzakona koji je kreirao današnju situa-ciju i da je potrebna izmena zakonskeregulative.

„Zakon o osnivanju političkih stranakaiz 2010. stvorio je jednu situaciju ne-ravnopravnosti… Za nove stranke for-mirana je kvota od 10.000 članova aza manjinske da svaki građanin morada dokaže da ima biračko pravo, a tajdokaz košta 5 do 10 evra. Da bi seformirala jedna manjinska stranka po-trebno je 1.000 potpisa i 1.000 po-tvrda da su ljudi u biračkom spisku“,naveo je on.

„To nigde na svetu nema osim u Sr-biji… Ako se neko registrovao kaostranka, treba da ima slobodu izlaskana izbore i da izbori regulišu ko op-staje a ko ne opstaje. Mora da seukine ta obaveza naknadnih skuplja-nja potpisa, a pogotovo za manjine10.000. Neke manjine nemaju ni to-liko birača“, kazao je on.

Janjić je ocenio da bi se promenamaznačajno smanjio prostor za koru pcijuili politički uticaj na izbore. Rekao je ida se postavlja pitanje ko je taj komože napraviti manjinsku stranku ida je to teško regulisati jer je zako-nodavac tu ostavio širok prostor.

Poslanik BDZ Sandžaka, Muamer Zu-korlić, kazao je da su birački spiskovivrlo osetljivo pitanje. „Mora se naćimodalitet da te spiskove imamo sta-bilne, da se mogu dopuniti i da se eli-miniše obaveza redovnog upisivanjau birački spisak. To je nešto što isklju-čuje veliki broj ljudi da izađu na iz-bore“, kazao je on. Zukorlić je naveoi da je bilo mnogo zloupotreba i daneke od njih često dolaze od lokalnihfaktora koji su neposredno zaintere-sovani za izbore. „Naše je iskustvo dase neko i po tri puta upisivao u biračkispisak“, naveo je Zukorlić.

Posmatranje predizborne kampanjepolitičkih stranaka nacionalnih ma-njina sprovedeno od 25. marta do 21.aprila. Istraživanje su sproveli sarad-nici Foruma za etničke odnose uokviru projekta koji je finansirala Fon-dacija za otvoreno društvo.

P

Preispitati odredbe oko registracije partija manjina

7 Minority News

isanjem preporuka nadlež-nim institucijama o sedamključnih problema završenaje dvodnevna Konferencija

„Integracija Albanaca na jugu Srbije usvetlu (ne)implementacije Vladinih

sporazuma vezanih za jug Srbije“ kojuje Odbor za ljudska prava organizovao22. i 23. novembra u hotelu Rozafa uBujanovcu.

Prema saopštenju organizatora, kon-ferenciji je prisustvovalo preko 150predstavnika republičkih organa, am-basada i diplomatskih kancelarija, zva-ničnika okružnih i lokalnih institucijaiz opština Bujanovac, Preševo i Me-dveđa, kao i predstavnika organizacijacivilnog društva i medija.

Na konferenciji su govorili i PhilippeGuex, ambasador Švajcarske u Srbiji iCrnoj Gori, Ana Brnabić, ministarkadržavne uprave i lokalne samoupraveVlade Republike Srbije, Zoran Stanko-vić, predsednik Koordinacionog tela,kao i Šaip Kamberi, predsednik op-štine Bujanovac, Sćiprim Arifi, pred-sednik opštine Preševo, narodni po-slanici Nenad Mitrović (SNS) i FatmirHasani (PDD) i predstavnik Nacional -

nog saveta Albanaca, Ragmi Mustafa.

Diskusije su pokazale važnost nastavkadijaloga između predstavnika Vlade Re-publike Srbije i lokalnih predstavnikaAlbanca oko nastavka implementacije

dogovorenih sporazuma za Jug Srbije.

Na Konferenciji su prezentovani rezul-tati projekta, preporuke nastale na odr-žanih sedam javnih debata na temebezbednosti, obrazovanja, kulture i in-formisanja, zdravstva i socijalnih pita-

nja, prava na zvaničnu upotrebu jezika,pisma i nacionalnih simbola, decentra-lizacije u pravosuđu, ekonomije i regio-nalnog razvoja.

Drugog dana Konferencije učesnici suu okviru sedam panel grupa obradilipreporuke i probleme navedenih obla-sti, a dokumenta nastala na ovim panelgrupama biće poslata nadležnim insti-tucijama i ministarstvima kao i među-narodnim organizacijama.

Konferencija je realizovana kao posle-dnja aktivnost u okviru projekta „Jača-nje stabilnosti na jugu Srbije kroz inte-graciju albanske nacionalne manjine“.

U okviru projekta održano je sedamjav nih rasprava i isto toliko uličnih ak-cija, urađeno je istraživanje koje jeusmereno na stepen implementacijetri dokumenta Vlade Republike Srbijekoji se odnose na jug Srbije (Plan i pro-gram za mirno rešavanje krize na juguSrbije, tzv. Čovićev plan 2001., Spora-zum o rekonstrukciji Koordinacionogtela Vlade Republike Srbije za jug Srbije,2009. i Plan sedam tačaka iz 2013.) kaoi analiza koja precizno utvrđuje stepenintegracije albanske nacionalne ma-njine u državne institucije.

Projekat je trajao godinu dana i podr-žan je od strane Ministarstva spoljnihposlova Švajcarske.

Vesti

P

Odbor za ljudska pravaZavršena konferencija o integraciji

AlbanacaIzvor: Bujanovačke

tvarajući IX sastanakUpravnog odboraprojekta, direktorkaKancelarije za ljud-

ska i manjinska prava, SuzanaPaunović, istakla je da su iz-među dva sastanka Upravnogodbora postignuti novi rezultatina projektu.

Paunović je napomenula da jeza 17 preduzeća koja zapošlja-vaju 60 Roma i Romkinja uru-čena oprema čija ukupna vred-nost iznosi oko 375.000 evra,podsetivši da je održan Prvi sa-jam zapošljavanja pripadnikaromske manjine. Na Sajmu supredstavljene najbolje prakse uzapošljavanju Roma i Romkinja,i po prvi put su uključene i velikekompanije i mladi.

Završen je proces sertifikacijepedagoških asistenata, njih 191je primilo diplome o završenomprogramu. Time je završen više-godišnji proces i asistenti su po-stali deo obrazovnog sistemaRepublike Srbije, naglasila jePaunović.

U okviru projekta na konferenciji u Sme-derevu razgovaralo se o izazovima i šan-sama u inkluziji Roma. 32 lokalne samo -uprave su tom prilikom razmenile dobreprakse i iskustva sa drugim zainteresova-nim opštinama. Uz to, potpisana je i De-klaracija o unapređenju položaja Roma nalokalnom nivou. Ovom prilikom je opšti-nama predstavljen i Vodič za osnivanje mo-bilnih timova koji treba da posluži širenjuovog vida lokalne saradnje.

Uspostavljena baza podataka za praćenjerezultata mera za inkluziju Roma na lokal-nom nivou se intenzivno dopunjuje, a in-formacije iz ove baze uticaće na kreiranjepolitika nacionalnih i lokalnih institucija,kao i na donošenje odluka donatora.

Paunović je ocenila da su veliki rezultatipostignuti u jednoj od najkompleksnijih

oblasti, a to je stanovanje. Pored uspostav-ljanja Geografskog informacionog sistemaza praćenje stanja u podstandardnim rom-skim naseljima, urađen je pregled i analizasvih do sada primenjivanih modela stano-vanja u romskim naseljima. Izrađeno je 13urbanističkih planova podstandardnih na-selja u 11 opština. Zatim, u 14 opština jepripremljena tehnička dokumentacija za20-ak infrastrukturnih projekata. Sa ovimprojektima su se opštine prijavile na kon-kurs za fondove u okviru programa IPA2013.

Direktorka Kancelarije za ljudska i manjin-ska prava je istakla da su uspešno okončanekomponente u vezi sa pristupom osnovnimpravima, kao i obuka za više od 70 nevla-dinih organizacija.

Paunović je istakla da je Vlada Republike

Srbije preuzela da realizacijuzapočetih aktivnosti nastavikroz Akcioni plan za primenuStrategije za socijalno uključi-vanje Roma i Romkinja do2025. godine.

Ona je ukazala da u nared-nom periodu treba usmeritipažnju na dalje podizanje ka-paciteta jedinica lokalne sa-mouprave da složeni posao uoblati inkluzije Roma uspešnorealizuju.

Živojin Mitrović, ispred Nacio-nalnog Saveta romske nacio-nalne manjine, naglasio je daje kroz ovaj projekat prvi putobezbeđena puna participa-cija pripadnika romske zajed-nice, od učešća u Upravnomodboru projekta do krajnjihkorisnika.

Nikolas Bizel, šef prvog sek-tora operacija, ispred Delega-cije Evropske unije u Srbiji jeIPA 2012 ocenio kao jedan odnajuspešnijih projekata uoblasti inkluzije Roma koji sesprovodi u Srbiji. On je poh-

valio čvrstu upravljačku strukturu pro-jekta i napore koje projektni tim predu-zima u podsticanju ciljeva predviđenihovim projektom.

Jan Lueneburg, šef odeljenja za demo-kratizaciju Misije OEBS u Srbiji, izrazio jezadovoljstvo dinamikom realizacije pro-jektnih aktivnosti i posvećenošću svih re-sora i projektnog tima koji su uključeniu realizaciju ovog projekta. Lueneburg jeistakao da će Misija OEBS nastaviti dapruža podršku programima inkluzijeRoma, ali i programima u oblasti zaštiteljudskih prava svih nacionalnih manjina.

Lojd Tudik, menadžer projekta, detaljnoje predstavio postignute rezultate pro-jekta u prethodnom periodu, uz posebnoisticanje teme stanovanja, kao oblasti ufokusu na ovom sastanku UO.

8 Minority News

Vesti

O

IX Upravni odbor projekta „Ovde smozajedno-Evropska podrška za inkluziju

Roma“Izvor: Kancelarija za ljudska i manjinska prava

9 Minority News

ezimiranje rezultata na lokal-nom nivou i pronalaženje na-čina da se utiče na promenena strateškom nivou – isku-

stvo zajedničkog regionalnog projektaEvropske unije i Saveta Evrope „Promo-cija ljudskih pravai zaštite manjinau Jugoistočnoj Ev-ropi“

„Promocija ljud-skih prava i zaštitemanjina u Jugo -istočnoj Evropi“ jezajednički proje-kat koji finansiraEvropska unija, asprovodi SavetEvrope. Ovaj pro-gram je obezbe-dio spoj podrškena strateškom ilokalnom nivou,na osnovu prepo-ruka tela za praćenje prema dvema rele-vantnim konvencijama Saveta Evrope:Okvirnoj konvenciji za zaštitu nacionalnihmanjina (Okvirna konvencija) i Evropskojpovelji o regionalnim ili manjinskim jezi-cima (Povelja). To je bio glavni cilj i najveciuspeh – približavanje evropskih stan-darda i preporuka običnim ljudima kojise susreću sa pitanjima sa kojima se na-cionalne manjine u svojoj sredini suoča-vaju svakodnevno i rešavaju ih. Slušajucinjihove glasove i u kombinaciji sa našimnaporima pokazalo se kako Savet Evropemože dodati stvarnu vrednost i odgovoritina njihove potrebe.

U cilju uklanjanja barijera za manjine nalokalnom nivou, tokom tri godine, u pe-riodu od 2014. do 2016. godine, projekatje realizovan u sedam korisnica, zemaljaJugoistočne Evrope – Albaniji, Bosni iHercegovini, Hrvatskoj, Crnoj Gori, Srbiji,Bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedo-niji i Kosovu.* 1

Nakon javnog poziva za izražavanje inte-resa, u okviru šeme malih grantova

(18.000 evra i 10% opštinskog dopri-nosa), podršku je dobilo 35 opština u re-gionu (6 opština u Srbiji) u cilju rešavanjaširokog spektra pitanja manjina na lokal-nom nivou. Projekat je tako, na primer,doprineo potpunoj eliminaciji slučajeva

napuštanja učenika pripadnika zajedniceEgipcana u Tivtu iz škola, modernizacijiizdavanja opštinskih obrazaca i dokume-nata na jezicima manjina u Subotici, for-miranju centra za obuku u oblasti pisanjaprojekata za nacionalne manjine u Gra-dišci, učenju jezika za službenike u Puli,usvajanju prve opštinske strategije zauključivanje nevecinskih zajednica u Vu-čitrnu, kao i prekvalifikaciji i zapošljavanjužena, pripadnica nacionalnih manjina uStaro Nagoričanima.

Pored pružanja ove vrste podrške na lo-kalnom nivou, projekat je obezbedio po-moć i na višem strateškom nivou, save-tima o pripremi Akcionog plana zanacionalne manjine prema Poglavlju 23pretpristupnih pregovora Srbije sa Ev-ropskom unijom i revizijom Zakona omanjinama u Albaniji. Projekat je dopri-neo i promociji prvog izveštaja o ostva-rivanju prava nacionalnih manjina u Bo-sni i Hercegovini i izgradnji kapacitetarelevantnih institucija koje se bave izve-štavanjem i izradom strategija u oblastizaštite nacionalnih manjina u Crnoj Gori.

Ključ za uspeh ove regionalne inicijativejeste to što njen cilj nije bilo nametanjejednog univerzalnog rešenja za sve, za-snovanog na modelima razvijenih van re-giona. Ni u jednom trenutku Savet Ev-rope nije nastojao da nametne

kontrolisana rešenja,svestan značaja uticajaodgovarajućih strate-gija na individualnomnivou – pretvaranjem„vrednosti“ u neštopraktično i realno zapojedince, a znajuci dase najbolje strategijerazvijaju na osnovu po-vratnih informacija odtih pojedinaca, krozistinski vid učešca.

Od 35 realizovanihmalih grantova,Uprav ni odbor pro-jekta izabrao je sedamslučajeva dobre prakse

za dalji razvoj i promociju kroz organizo-vanje Dana otvorenih vrata, koji je oku-pio predstavnike opština učesnica iz ce-log regiona.

Ovi primeri dobre prakse su pravi „do-maći“ projekti koje su osmislili, razvijalii testirali ljudi iz regiona u samom re-gionu. Realizovali su ih lokalni timovipod vođstvom opština, uz podršku lo-kalnih stručnjaka, a za njihovo praće-nje i evaluaciju bili su zaduženi pred-stavnici nadležnih organa vlasti. Oniimaju potencijal da obezbede održivaekonomična rešenja celom regionu.

Više informacija o projektu i njegovimrezultatima možete pronaći na internetstranici projekta, (Project website), Fa-cebook stranici (Facebook page), i mre-žama Instagram i Twitter, kao i linkovimaka Publikaciji elemenata dobre prakse(Publication of Elements of Good Prac-tice) i Završnom regionalnom izveštaju(the Final Regional Report), koji je pri-premio Evropski Koledž (College of Eu-rope).

Zaštita nacionalnih manjina u Jugoistočnoj Evropi

ZA MINORITY NEWS PIŠE: EMIR ADŽOVIĆ, KOORDINATOR PROJEKTA, GENERALNI DIREKTORAT II, SAVET EVROPE

R

1 Ova oznaka je bez prejudiciranja stavova o statusu i u skladu je sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o ko-sovskoj Deklaraciji o nezavisnosti.

Novom Sadu je 10. novem-bra održano peto izdanje Re-gionalne konferencije posve-ćene manjinskim i lokalnim

medijima. Konferenciju su organizovaliMagyar Szó, Asocija-cija medija Srbije,Heror Media Pont iGiacomelli media.Ova konferencija ćenaredne godine pre-rasti u evropsku kon-ferencijsku plat-formu kao rezultatuspešnog petogodi -šnjeg rada, jedan jeod zaključaka dana-šnjeg događaja.

Tema jubilarnog izdanja konferencijekoja se posle prošlogodišnjeg mesta odr-žavanja u Beogradu, vratila u Novi Sad,bile su društvene integracije, u koju jepostavljen fenomen zajednice. U tomkontekstu su se predstavnici državnih,pokrajinskih i lokalnih institucija i orga-nizacija iz oblasti evrointegracija, marke-tinga, privrede, korporativnih i medijskihkompanija, odnosno asocijacija, zajednosa manjinskim i lokalnim medijima iz Sr-bije i regiona bavili pitanjem razumeva-

nja identiteta, kulture i pozicijom ma-njinskih i lokalnih medija kaoprotagonista novih rešenja u vreme in-tenzivnih promena i kreiranja novih pa-rametara, koji čine i uređuju savremenodruštvo. Centralni diskurs, kojim se ovaKonferencija bavila je bilo značenje i pri-padnost zajednicama.

Svečani ton ovogodišnjoj konferencijipridodala je svojevrsna proslava učlanje-nja dnevnog lista Magyar Szo u Evropskuasocijaciju dnevnih novina na manjin-skim i regionalnim jezicima MIDAS kojoj

je jedini dnevni list na mađarskom jezikuu Vojvodini pristupio u junu ove godine,na šta je upozorio član Upravnog odboraMIDAS-a, Bojan Brezigar.

Prilikom otvaranja konferencije potpred-sednik Pokrajinske vlade, Đorđe Miliće-vić, istakao je da su multietničnost i mul-tikulturalnost Vojvodine način života usvim njegovim segmentima, uključujućii informisanje, i da tu činjenicu potvrđujepostojanje stabilnog sistema materijalne

podrške najvažni-jim medijima namanjinskim jezi-cima u Pokrajini.

PotpredsednikMilićević je rekaoda je za štampa-nje 22 lista naosam jezika ovegodine iz pokra-jinskog budžetaizdvojeno neštoviše od 264 mi-liona dinara, štoje više od 90 od-

sto od ukupnih izdvajanja za podrškusvim medijima u pokrajini, uključujući ione na srpskom jeziku.

„Najmanje toliko će biti planirano i u bu-džetu za 2017. godinu, što će obezbeditistabilno i održivo finansiranje izdavača“,naglasio je potpredsednik Pokrajinske

vlade, dodavši da postoji svest i o tomeda se značajan broj medija na manjin-skim jezicima, pre svega na lokalnom ni-vou, nakon privatizacije našao na tržištu,i rekao da će Pokrajinska vlada izdvojiti

sredstva i za projektnofinansiranje ovih medijačiji je značaj u njihovimsredinama izuzetno ve-liki.

Kroz tri konferencijskapanela manjinski i lo-kalni mediji su se po-smatrali kao izvori reše-nja, u centru kojeg jepitanje sopstvenih iden-titeta i dijalog izmeđunjih.

Konferencija je odgovorila na mnoga pi-tanja. Konstatovano je da digitalne plat-forme manjinskih medija ne predstav-ljaju rizik od gubitka identitetanacionalnih zajednica i da manjinski me-diji imaju, pored uloge informisanja, iulogu koja “donosi” jezik zajednice u po-rodicu, kao i ulogu koja povećava vidlji-vost nacionalne zajednice u celokupnomdruštvu i njenog prestiža.

Kao jedan od modela novog pozicionira-nja manjinskih medija označen je i modelmoguće saradnje više manjinskih i drugihmedija prilikom pripreme većih evrop-skih projekata.

Na konferenciji je data puna podrška ot-varanju manjinskih medija prema tzv. ve-ćinskim zajednicama, a ukazano je i napotrebu formalizovanja rada Koordina-cije nacionalnih saveta nacionalnih ma-njina i izrade strategije manjinske politikedržave Srbije.

Peto izdanje Regionalne konferencije po-svećene manjinskim i lokalnim medijimau koje su se uključili predstavnici naših iregionalnih medija, MIDAS-a, tima zakandidaturu za Evropsku prestonicu kul-ture Novi Sad 2021, Privredne komoreSrbije, korporativnog sektora, Olimpij-skog komiteta Srbije ukazuje na to da jepravac razvoja manjinskih medija dobrozacrtan.

10 Minority News

Vesti

Manjinski i lokalni mediji kao investicijau celokupne društvene integracije

Izvor: Telegraf

U

d 150 gradova i opština u Srbijikoji su odgovorili na pitanja sajtaKomšijske novosti, njih 31 jepredvidelo sredstva za informi-

sanje na jezicima nacionalnih manjina u svo-jim medijskim konkursima za 2016. godinu.

Sredstva su medijima dodeljena u 20 op-ština i gradova, dok se u 11 lokalnih sa-mouprava, iako je konkursom bilo predvi-đeno, niko nije prijavio sa projektima na

jezicima manjina.

Na pitanja Komšijskih novosti do sada nijeodgovorilo pet opština - Vrbas, Bački Pe-trovac, Opovo, Irig, Šid, kao ni 13 od 17beogradskih opština.

Najviše novca za projekte na manjinskimjezicima dodelila je Opština Dimitrovgrad– 11,2 miliona dinara. Sav novac u ovoj op-štini podeljen je medijima koji izveštavaju

na bugarskom jeziku.

Opština Kovačica je dodelila 7.575.000 di-nara za dva projekta RTV „OK“ koji obuh-vataju emitovanje na slovačkom, mađar-skom i rumunskom jeziku.

Subotica je podržala osam projekata na je-zicima manjina sa 6.350.000 dinara, dokje Novi Sad sa 6 miliona dinara podržaoosam od 13 prijavljenih projekata.

11 Minority News

Vesti

Manje od petine opština i gradova izdvojilo sredstva za medijske projekte

na manjinskim jezicima

U Inđiji naredne godine konkurs i zamedijske projekte na manjinskim

jezicima

„Nedeljne novine“ pripašće novinarima, gasi se Radio „Temerin“

Izvor: Udruženje novinara Srbije

Izvor: Komšijske novosti

O

budžetu za narednugodinu Opštine Inđijabiće predviđena sred-stva za sufinansiranje

medijskih projekata na jezicima nacio-nalnih manjina“, rekao je za Komšijskenovosti šef kabineta predsednika oveopštine, Nemanja Milojević.

„Opština Inđija je početkom ove go-dine raspisala konkurs za sufinansira-nje medijskih projekata na koji su kon-kurisali lokalni mediji koji emitujuprogram na jeziku nacionalnih ma-njina, ali konkurs namenjen isključivoza programe nacionalnih manjina nijeraspisivan“, rekao je Milojević.

On je dodao da se „trenutno kreirabudžet za narednu godinu, a njime ćebiti predviđena posebna sredstva zaprograme nacionalnih manjina koji ćemoći da konkurišu sa svojim projek-tima“.

inistarstvo privrede raski-nulo je prošlog mesecadrugi put privatizaciju lista„Nedeljne novine“ iz Ba-čke Palanke, jer vlasnik Mi-

lojko Pavlović nije poštovao kupo-prodajni ugovor.

Pavlović koji je prošle godine za ovajmedij izlicitirao 34.000 evra nijeuplatio tu sumu i uložio ugovoreninovac.

Zoran Baćina, zaštitnik državnog ka-pitala, koga je „Nedeljnim novi-

nama“ dodelilo Ministarstvo pri-vrede, rekao je za Udruženje novi-nara Srbije, da zaposlenima plate ka-sne dva meseca, ali da je preduzećepre toga poslovalo bez problema.

„Komisija Ministarstva privrede je vr-šila redovne kontrole i uočila kršenjeugovora. Akcije su vraćene u državnovlasništvo i zakazana je skupština ak-cionara kada će te akcije biti dode-ljene zaposlenima“, rekao je Baćina.

On je dodao da su „Nedeljne novine“čitane u Bačkoj Palanci, imaju dobre

prihode i saradnju sa lokalnom sa-moupravom.

„Nedeljne novine“ koje priređuju sadr-žaj i na mađarskom i slovačkom jezikuprodate su prvi put pre osam godina,ali je i ta privatizacija raskinuta zbognepoštovanja ugovora.

Dvojezični Radio „Temerin“ prestaće daemituje program 1. decembra kada muističe dozvola za emitovanje. Ovaj medijpropustio je priliku za privatizaciju, paje od oktobra prošle godine radio i daljepod vlasništvom Opštine Temerin.

„U

M

12 Minority News

acionalni praznik Albanije, Danzastave, ove godine u opšti-nama sa većinskim albanskimstanovništvom na jugu Srbije

obeležen je bez euforije i političke napetostikoji su ranijih godina bili uobičajeni.

Predsednik Opštine Preševo, Šćiprim Arifi,je tokom dana bio u Tirani na poziv grado-načelnika albanske prestonice, Erjona Ve-lijaja. Iz kabineta predsednika opštine Pre-ševo potvrđeno je Danasu da je Arifipotpisao Sporazum o saradnji ove i opštinaTetovo, Priština, Ulcinj i Tirana, te da ćeostati na proslavi Dana zastave. Albanskizvaničnici u ovoj opštini nisu bili raspoloženiza komentar potpisanog sporazuma, navo-deći da „nisu učestvovali u njegovoj pri-premi i navodeći da nije reč o nikakvomtajnom dokumentu, već samo unapređenjuregionalne saradnje“.

– Reč je o projektu međusobne koordina-cije i bližeg povezivanja u oblasti ekologije,građevinarstva, privlačenju investitora istvaranju ambijenta za poboljšanje soci-jalno ekonomskog položaja Albanaca uovim opštinama. Na sporazumu se inten-

zivno radilo poslednjih nekoliko meseci, aDan zastave je simbolično odabran za nje-govo potpisivanje, – potvrdili su za Danasalbanski izvori u Preševu, gde je na zgradiopštine pored srpske postavljena i zastavaAlbanije uz vrlo mali broj oku-pljenih građana. Najavljeno jeda će nakon povratka iz TiraneArifi „izneti detaljnije sadržajSporazuma“.

Predsednik Opštine Bujanovac,Šaip Kamberi, je u svojoj kan-celariji više od dva sata primaograđane sa kojima je razgova-rao o problemima sa kojima sesuočavaju svakodnevno.

– Nezaposlenost je problembroj jedan u našoj opštini, kao i nedostatakprivrednih aktivnosti i tu nam je neophodnapomoć države ali i stranih investitora, –ocenio je Kamberi.

Na zgradi SO Bujanovac pored srpske i za-stave EU istaknuta je i zastava Albanije. Za-stava je postavljena i na zgradi gde se nalazeprostorije Nacionalnog saveta Albanaca.

Primetno je bilo i da ove godine nije biloparola sa podrškom nezavisnosti Kosova,kao ni veličanje poginulih pripadnika Oslo-bodilačke vojske Bujanovca, Preševa i Me-dveđe (OVPMB) što je ranijih godina bio

glavni deo ceremonije obeležavanja Danazastave.

U bujanovačkom domu kulture održan jezavršni kulturno umetnički program „Ne-delja u novembru“, gde je u poslednjihsedam dana gostovalo više pozorišnih ifolklornih ansambala sa Kosova i iz Alba-nije.

Albanska zajednica

Obeležen nacionalni praznik albanskenacionalne manjine – Dan zastave

Izvor: Danas

N

ošnjačko nacionalno vijeće je21. novembra održalo svečanusjednicu povodom 20. novem-bra – Dana Sandžaka, nacional -

nog blagdana Bošnjaka u Srbiji.

Dan Sandžaka obilježava se 20. novembra,u znak sjećanja na osnivanje Zemaljskogantifašističkog vijeća narodnog oslobođenjaSandžaka (ZAVNOS), u Pljevljima 1943. go-dine.

Sjednica je otvorena čitanjem Historijskeaporeme Sandžaka, autora dr. Redžepa Škri-jelja, kao i biografije Sretena Vukosavljevića,predsjednika ZAVNOS-a i Rifata BurdžovićaTrša, narodnog heroja iz Drugog svjetskograta.

Predsjednik Bošnjačkog nacionalnog vijeća,dr. Sulejman Ugljanin, čestitao je 20. no-vembar svim građanima Sandžaka i istakaoda je Sandžak historijska regija u kojoj vije-kovima, zajedno, u harmoniji žive Albanci,Bošnjaci, Crnogorci i Srbi.

Svečanoj sjednici BNV-a su pored vijećnikaprisustvovali i članovi Odbora Vijeća, bo-šnjački narodni poslanici, gradonačelnici ipredsjednici sandžačkih opština, predsta-vnici nevladinog sektora, direktori škola uSandžaku, kao i ostale zvanice iz javnog ikulturnog života.

Bošnjačko nacionalno vijeće je ustanovilo igodišnju manifestaciju Sandžački književnisusreti kada se dodjeljuje književna nagrada

„Pero Ćamila Sijarića“ koju je za 2016. go-dinu žiri dodijelio književniku Faizu Softićuiz Bijelog Polja.

U okviru obilježavanja ovogodišnjeg DanaSandžaka delegacija BNV je posjetila Pljevljai položila cvijeće pored spomen ploče osni-vanja ZAVNOS-a, te održana dječja pred-stava „Halimina domovina“ u režiji dječijespisateljice i vaspitača, Suade Hodžić

Bošnjačko nacionalno vijeće je početkommjeseca novembra, a u okviru obilježavanjaDana Sandžaka, raspisalo literarni konkurs„Sandžak se srcem izgovara“ i foto konkurs„Ovo je Sandžak“, oba namijenjena mla-dima. Nagrade po konkursima će biti dodi-jeljene 2. decembra.

Bošnjačka zajednica

Svečana sjednica povodom DanaSandžaka

Izvor: Bošnjačko nacionalno vijeće

B

13 Minority News

Bunjevačka zajednica

Dan Velike narodne skupštineIzvor: Bunjevci

Divaneć prid prisutnima, Bogdan Laban,gradonačelnik Subotice, je čestito praznikBunjevcima, podsitio se istorijski činje-nica koje opisivaje 25. novembra 1918.godine, te je dodo:

– Obeležavanje nacionalnog praznika Bu-njevaca je prilika da se na trenutak osvr-nemo na događaje iz burne jeseni 1918.godine i na vreme kada su rodoljubivetežnje jugoslovenskih naroda koji živepod ovim našom podnebljem počele dase ostvaruju. Bunjevci žive već 330 go-dina na ovim prostorima, i oni su primerda jedan narod, prolazeći kroz teška isku-šenja i suočavajući se sa teškim proble-mima može da sačuva sebe, svoje običajei kulturu, ako je jedinstven i ako čuva ineguje svest o svom postojanju. Svoj na-cionalni identitet Bunjevci su uspeli dasačuvaju u ne baš jednostavnim istorij-skim i društvenim okolnostima. U uve-renju da će se ubrzati rad na standardi-zaciji bunjevačkog jezika, kao i da sledipostupak formalnog ukidanja odluke kojaBunjevcima, zajedno sa Šokcima, zabra-njuje nacionalno opredeljenje, čestitamvam nacionalni praznik, te da vaša za-jednica uvažena i poštovana još jakodugo živi na ovim prostorima.

– U istoriji današnje Vojvodine nema zna-čajnijeg događaja od Velike narodneskupštine Srba, Bunjevaca i svih drugihkoji su Banat, Bačku, dan ranije i Srem,prisajedinili Kraljevini Srbiji. Tog velikogdana istorija ovih prostora dobila je novitok, bila je to istorijski dalekosežnaodluka zahvaljujući kojoj smo svi danasovde, ujedinjeni onako kako su to pre ta-čno 98 godina zamislili naši preci. Dvaponosna naroda, Srbi i Bunjevci, dvegrandiozne ličnosti, Jaša Tomić i BlaškoRajić, dva grada Subotica i Novi Sad, odlu-čujuće su obeležili tu veliku istorijsku pre-kretnicu. Slobodarski duh Srba i Bunje-vaca odigrao je ključnu ulogu uposlednjoj godini Prvog svetskog rata –kazo je pridsidnik Vlade AP Vojvodine,Igor Mirović.

Izaslanica pridsidnika Republike Srbije,Stanislava Pak Stanković, divanila je na-

porima aktuelne vlasti da niguje bogat-stvo različitosti, a u svom obraćanju jenaglasila:

– Ponosni smo na ono što su naši preciučinili, Srbi i Bunjevci zajedno. Ono štosu oni učinili omogućilo je nama da ži-vimo u miru i slobodi, da budemo pono-

sni. Uverena sam da smo dostojni našihpredaka i da ćemo sa teškim radom i na-porom uspeti da iznesemo sve ono štosu nam ostavili u nasleđe.

Pridsidnica Nacionalnog saveta bunjeva-čke nacionalne manjine, dr Suzana Ku-jundžić Ostojić, u svom referatu je istakla

da je 25. novembar 1918. godine „datumkoji je svitlio i kad se činilo da za Bunjevcenema ni zraka Sunca“.

– Ne postoje ni vikovi, koje su ostavili izasebe, ne postoji ni jezik ni kultura, ni kostirasute po bojištima, sve više ne postoji. Itako dugo, da smo se i mi pokadkad pitalijesmol kadgod i postojali. Jesmo, kaženaziv Velike narodne skupštine Srba, Bu-njevaca i ostali Slovena. Jesmo, bili smotamo, divanili našom milom ikavicom, le-tile su riči ko oslobođene tice, ostavilismo trag, dali sebe, jedino što smo i imali.I ko što uvik biva, s upornima i praved-nima, pomako se i naš točak sriće, stalismo rame nuz rame ostali nacionalni ma-njina i borimo se za svoja prava, da ji do-stignemo i nadoknadimo propušteno.

Svečanosti su prisustvovali i Gojko Radić,savitnik premijera Srbije, Mihalj Njilaš,

podpridsidnik Pokrajinske Vlade i pokra-jinski sekretar za obrazovanje, upravu,propise i nacionalne manjine, NebojšaKuzmanović i Đorđe Vukmirović, pomoć-nici pokrajinskog sekretara za kulturu. Ukulturno-umitničkom dilu programa uče-stvovali su Tamara Babić, Stela Bukvić ifolklorci KUD „Aleksandrovo“.

an Velike narodne skupštine, jedan od četri nacionalna praznika bunjevačke zajednice u Srbiji, obilužen jesvečanom akademijom u Velikoj većnici Gradske kuće u Subotici, nuz prisustvo visoki pridstavnika RepublikeSrbije, AP Vojvodine, Grada Subotice, odnosno domaćina, Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine uSrbiji.D

trategija je dokumentkoji zacrtava put i vizijudugoročnog razvojaobrazovanja hrvatske

nacionalne zajednice u Republici Sr-biji i podložan je stalnom preispiti-vanju ciljeva kao i njihovim revizi-jama“, piše u „Nacrtu Strategijeobrazovanja na hrvatskome jeziku“za razdoblje 2017. – 2021. kojega jepripremio Odbor za obrazovanje Hr-vatskog nacionalnoga vijeća. Strate-gija je donesena u skladu sa Strate-gijom obrazovanja u Srbiji do 2020.,te u skladu sa „Strategijom Europa2020.“, a prethodnica Strategije je„Platforma o školovanju pripadnikahrvatske nacionalne manjine na ma-terinskom jeziku u Republici Srbiji“koju je izradio pedagog Dujo Runjesa suradnicima.

Radi što većeg uključivanja ljudi kojižele konstruktivno pridonijeti, nesamo kvalitetu dokumenta nego i tekpredstojećem življenju strategijeHNV je organizirao u protekla dvatjedna javne rasprave u četiri mjesta

– Subotici, Sonti, Monoštoru i Tavan-kutu. Na raspravama je tim koji jeradio Strategiju na čelu s koordina-toricom, Jasnom Vojnić, prezentiraosumirane podatke, rezultate ispitiva-nja javnog mnijenja i Strategijskiplan.

Za predstavnike institucija, ujedno iposljednja javna rasprava, organizi-rana je 21. studenoga u plavoj vijeć-nici subotičke Gradske kuće.

Strategiju je financijski podržala Fon-dacija za otvoreno društvo u Srbiji, anjezina ravnateljica, Jadranka Jelinčić,

izjavila je da je ovo smjeli i struktu-ralno kompleksni projekt i prvi stra-teški dokument koji predlaže i stavljana uvid javnosti jedna nacionalnamanjina u Srbiji, te da ova strategijamože biti pokazatelj za druge kako

treba planirati aktivnosti. Jelinčić jerekla da je ovo dobro osmišljena ak-tivnost, a hoće li Strategija biti reali-zirana ovisit će od nositelja kulturneautonomije, ali i od drugih čimbe-nika, općeg društvenog ambijenta ukojoj će se realizirati, ali i od vlasti...

„Dokument je blagovremen, jer onsada pokazuje tko su saveznici i načiju pomoć se može računati u nje-govoj realizaciji. Dokument ove vrsteje uporište za jedno sustavno praće-nje što je ostvareno i kako je ostva-reno i u kojoj mjeri. Tijekom realiza-cije ovaj dokument će morati biti

usklađivan s općim politikama zbogtoga što svi očekujemo i da će Srbijanapraviti određene inovacije u samojsvojoj strategiji razvoja obrazovanja“,rekla je Jelinčić koja je na kraju do-dala da joj je zadovoljstvo što je Fon-dacija posvećena davanju potporeunaprjeđenju prava nacionalnih ma-njina u Srbiji.

Predsjednik HNV-a, Slaven Bačić, re-kao je da je ovo jedan od najznačaj-nijih i najkvalitetnijih dokumenatakoji je izišao iz HNV još od 2002. go-dine.

„Osnovni smisao Strategije jeste bu-dućnost, razumljivo je da moždaneće sve biti ostvareno u narednomrazdoblju, ali mi trebamo težiti kostvarenju većine ovih ciljeva. Načinna koji ćemo to ostvariti će se iskri-stalizirati u narednome razdoblju“,rekao je Bačić uz konstataciju da jeključan cilj povećati broj djece kojipohađaju nastavu na hrvatskome je-ziku, te da u tome može pomoći sva-tko iz zajednice.

14 Minority News

„Zahvalan sam svim sudionicima, kao i voditeljici projekta, JasniVojnić, Fondaciji za otvoreno društvo koje je prepoznalo vrijednostprojekta i dobro ga procijenilo i prije nego se je započeo raditi.Značajno je da se u strategiji govori o budućnosti i o onome što seprojicira, a ne tek o konstatiranju trenutačnog stanja. Temeljni jesmisao da trebamo težiti zacrtanome. Preostaje posvetiti seključnom cilju, a to je povećanje broja djece u nastavi na hrvatskomjeziku. Jedan od ciljeva je i stvaranje jedinstvenog školskog centra“,podsjetio je predsjednik HNV-a, dr Slaven Bačić.

Hrvatska zajednica

Smjeli i strukturalno kompleksni projekt

Izvor: Hrvatska riječ

„S

15 Minority News

Mađarska zajednica

Mađarska gradi univerzitetski kampusu Subotici

zuzetno je važno da našadeca nauče srpski i s timciljem smo ove nedeljeuspeli da postignemo to

da se srpski u školama predaje kaostrani jezik“ – rekao je Ištvan Pastor,predsednik Saveza vojvođanskih Ma-đara (SVM), u Subotici juče na konfe-renciji za medije koju je održao zajednosa Zoltanom Balogom, ministrom zaljudske resurse u Vladi Mađarske.

Balog je prethodno u Novom Sadu po-setio studentske domove „Apacai“ i„Evropa“.

Balog i Pastor su pred predstavnike me-dija izašli nakon razgovora iza zatvore-nih vrata.

Pastor se zahvalio mađarskoj vladi napomoći, dodavši da bez nje ne bi biozavršen studentski dom „Evropa“, kojine bi ni funkcionisao bez pomoći Ma-đarske, a ne bi bilo ni programa stipen-dija.

Pastor je rekao da je u razgovoru s Ba-logom bilo reči i o novim programima:o kupovini i obnovi univerzitetskog cen-tra za obuku sa sedištem u Subotici, opetoj fazi obnove zgrade Učiteljskog fa-kulteta na mađarskom nastavnom je-ziku u Subotici, rešavanju finansijskihproblema tog fakulteta i o sprečavanjupropadanja zgrade Visoke tehničkeškole u Subotici.

Pastor je rekao da je od Baloga tražiopomoć i za završetak zgrade Salašar-skog pozorišta u Kavilu, razvoj Senćan-skog kamernog pozorišta, pomoć funk-cionisanju „Mađar soa“ i „Het napa“(listova Mađarskog nacionalnog saveta- prim. prev), kao i razvoj Svetog bunarau Doroslovu.

U vezi sa time Balog je naveo da je naprvom mestu proširenje visokog obra-zovanja u Subotici i da je namera da seizgradi ozbiljan kampus. Novac za ku-povinu nekretnine je već obezbeđen,a gazda projekta će biti Fondacija „Se-kereš Laslo“. Potvrdio je da će mađarskiuniverzitetski kampus biti ispostava Se-gedinskog univerziteta, gde će se u pr-vom krugu odvijati nastava ekonomijei pedagogije za osobe s posebnim po-

trebama, a u drugom krugu biće otvo-ren smer inženjerske informatike.

Dodao je da će na zajedničkoj sednicisrpske i mađarske vlade položaj ma-đarske manjine imati istaknuto mesto.

Učesnici Vojvođanskog naučnog okru-glog stola su zauzeli stav da u cilju zau-stavljanja velike stope nezaposlenostii iseljavanja smatraju da je prihvatljivaisključivo nastava koja poseduje akre-ditaciju u Srbiji i koju drže domaći pro-fesori, dok angažovanje gostujućih pro-fesora iz Mađarske podržavaju samoako je ono privremeno, ako se radi o

deficitarnim zanimanjima i u dogovorus ovdašnjim institucijama.

Balog je na novinarsko pitanje u vezi stim rekao da sve dok ovdašnji profesorine budu mogli da drže tu nastavu, nemože biti prepreke „pred deljenjem re-sursa“. „Ovo ne znači konkurenciju, jerće studenti ovde dobijati diplome. Kon-kurencija bi bila da mladi odlaze da učeu Segedin, Budimpeštu ili zapadnu Ev-ropu“ – smatra mađarski ministar, do-davši da se ne sme mladima oduzimatimogućnost slobodnog kretanja. Važnoje da od obdaništa do srednje školebudu vaspitani tako, da imaju želju dase vrate, a tome pomažu projekti eko-nomskog razvoja od više milijardi.

Balog kaže da njegova vlada podržavasamo one ispostave mađarskih uni-

verziteta za koje postoji potreba u Voj-vodini i da je zato otvorena za dijalogsa onima koji se ne slažu sa najavlje-nim planovima. „Nemamo nameru dašaljemo one profesore u Vojvodinu zakojima ovde nema potrebe. Ako jeovde bolja ponuda i ako su jače insti-tucije onda oni naravno neće dolaziti“– rekao je Balog.

Pastor smatra da je okrugli sto i za-ključci koji su iz njega proizašli „slo-bodniji žanr“, a da je drugi pristup ži-votniji. Treba se potruditi da seambiciozno formulisani zaključci sre-tnu sa životom. Realnost je da SVM i

mađarska vlada imaju u potpunostiusaglašen stav – dodao je Pastor. Su-ština tog stava je da Univerzitet u No-vom Sadu i svi njegovi fakulteti imajuprioritet, ali da postoje potrebe kojese mogu zadovoljiti samo relokacijomnastave mađarskih univerziteta, jerse ti kursevi ne mogu ostvariti usklopu Univerziteta u Novom Sadu.Nakon što se u okviru obuke iz Ma-đarske dostigne potreban broj stru-čnjaka koji omogućava nastavu naduži rok, biće započeta drugačija vi-sokoškolska nastava – rekao je Pastor.Naglasio je da njegova partija nesmatra realnim pitanje stvaranja Su-botičkog mađarskog univerziteta, alismatra važnim Univerzitet u NovomSadu, Učiteljski fakultet na mađar-skom jeziku u Subotici i mađarskikampus.

Izvor: vajma.info

„I

Publikaciju podržava Fondacija za otvoreno društvo, Ambasada Sjedinjenih Američkih Država iz Beograda iMisija OEBS u Srbiji. Mišljenja objavljena u biltenu ne predstavljaju nužno zvanične stavove vlada

i organizacija koje finansiraju projekat