PREDSTAVA O DETETU U SRPSKOJ KULTURIReci I izraziReci dete, detence, detic javljaju se u srednjovekovnim srpskim knjigama.U nasem jeziku postoje I izrazi glota, nejac, roblje, koji oznacavaju I decu I zene.Ovi izrazi na ukazuju da je u prastarom misljenju dete vezano za majku ili sa nemocnim stvorenjem.Rec roblje pokazuje I da je dete u zavisnom polozaju ,podredjeom u odnosu na domacina..Stara srpska rec otrok oznacava dete, ali I roba.Sve ove sinonimne reci (roblje, otrok, nejac, glota) ukazuju na nizak drustveni polozaj deteta.Arhaicni nazivi za dete u nasem jeziku otkrivaju prezriv stav prema deteu kao prema nekom ko je slab, bezvredan I ne spada u kategoriju povlascenih, odraslih , vec u kategoriju potcinjenih. U nasem jeziku postoji I lepsa, neznija rec za malo dete, ato je cedo.Medjutim ta rec se koristila samo za oznacavanje muskog deteta.Od sintagmi u kojima se javlja dete,jedna od najstrijih I najcescih je LUDO DETE.Ovaj stalni epitet je cest u epskim pesmama,pricama ali I u svakodnevnom govoru.Pod ovim izrazom podrazumeva se mlado,zeleno,dete. U srpskom jeziku imamo mnogo naziva za pojedine uzraste deteta.Takodje tek od trece godine pocinjemo da razlikujemo nazive za musko I zensko dete,sto znaci da tek u ovom periodu polne razlike pocinju da igraju bitnu ulogu. Prema narodnoj periodizaciji razlikujemo sledece stupnjeve: 1) Novorodjence,beba (od rodjenja do godinu dana,za oba pola).Za tek rodjeno dete kaze se novorocei nekrstenjak,a s obzirom da se dete hrani samo dojenjem kaze se I sisance tj. odojce. 2) Malo dete( od prve do trece godine,za decu oba pola) Za malo dete koje nije beba kaze se I detence.Ova rec je deminutiv od reci dete. 3) Dete( od trece do deste godine).U ovom uzrastu pocinju da se javljaju reci koje diferenciraju musko I zensko dete. a) Decak-Ova rec oznacava musko dete uzrasta 6-7 godina ,pa do 10.U Homolju se za musko dete ovog uzrasta kaze decko,svrca. b) Devojce je termin koji oznacava zensko dete uzrasta od 3 do 7 godina,pa I do 10.Za zensko dete ovog uzrasta koje nije ocelo da pusta kosu ,na Kosovu kazu da je coraili corce.Za neodraslu devojcicu kaze se momcika,a u Bosni curica ili kevica.Na Fruskoj gori kazu devocurak,a u Hercegovini manjcica.

1

4) Odraslo dete (pubertet 10-15 godina). U ovom uzrastu vec postoji izrazita polna diferencijacija koja se ispoljava u jeziku javljanjem mnogih reci I izraza,posebno za musko I posebno za zensko odraslo dete. a. Momce (momcic) U ovim godinama decak vise nije dete ,a nije ni momak,pa se zato upotrebljava deminutiv reci momak,pa se kaze momcic.Ova, I sinonimne reci momce,deckovan,momcence,momculjak svojim oblikom kazuju da se odnose na jedno neformirano bice.Reci deran,deckovan,manjak otkrivaju podsmesljiv stav prema tim momcicima.U Boljevackom kraju za momcica se kaze jos I cirak,siparac. b. Devojcica-Zensko dete u ovim godina najcesce nazivaju devojcica ili siparica.Za odraslu devojcicu ovog uzrasta kaze se jos I sevojcurak,devojce,manjica,svigarica,keva,cura;sto su sve reci koje ukazuju na nedovoljno odredjen psiho-socijalni status ovih devojcica koje vise nisu deca,a jos nisu postale devojke. 5)Adolescent- To je period momastva I devojastva,pocinje u 14-15 godini,a zavrsava se u 18-20 godine zenidbom,odanosno udajom. a. Momak-Pored najvise rasprostranjenog izraza momak ,za oznacavanje mladica u narodu se koriste jos I reci becar I policar. b. Devojka- Kada devojcica napuni 14-15 godina,pa pocne da se lepse oblaci ,da se ceslja I stavlja vitice oko glave I igra u kolu,za nju se tada kaze da je devojka.Da je ona u tom dobu zrela za udaju svedoce I izrazi udavaca I devojka za policu. Period momastva zavrsen je kada se momak ozeni I postane mladozenja.Rec mladozenja koristi se za ozenjenog muskarca od dana svadbe ,pa sve dok ne postane otac ili so isteka prve godine braka.Tada mladozenju nazivaju covek,odnosno muz.Isprosena devojka je vodjevina,a kada se uda sve dok ne rodi ona je mlada, nevesta ,snasa.Tek kada rodi dete ona postaje zena. Bogatstvo izraza koji se u nasem jeziku koriste za decu I mlade nije podjednako razvijen u svim uzrastima.Najbogatija leksika je u ranom uzrastu(od tri godine) I od 10 do 15 ,sto ukazuje na povecan znacaj koji pridaje nasa patrijarhalna kultura upravo vaznim,kriznim fazama u razvoju.

2

PoslovicePoslovice se ubrajau u kratku formu narodne knjizevnosti.Ove kratke usmene tvorevine .stvarane su I uoblicavane su vekovima,pa se lako pamte I dugo trajunepromenjene u narodnom pamcenju.Poslovice,izreke I uzrecice omogucavaju nam da njihovom analizom dospemo do arhaicne slike sveta koja je u njima odavno uoblicena.U daljem delu teksta videcemo kako je u njima sadrzana predstava deteta I razvoj licnosti deteta. A. DETE Dete I njegove osobine Deca,budale I pijani istinu govore. Deca se cude svemu,a ljudi nicemu. Deca su nevern druzina. Kod dece plac I smej u jednoj torbi stoje Dje si video lijepu babu I mirno dijete? Stavovi prema deci (porodu) Ko nema dece,nema ni srece. Dece I casa nikad previse. Mnogo dece,mnogo I srece. Nista nije milije od dece. Bez dece,bez ruku. Bolje umrijeti bez djece nego po smrti ostaviti zle sinove.

Iz ocih poslovica vidimo da su deca sreca,radost ,object ljubavi,brige,paznje.U njima je iskazan pozitivan stav prema detetu. B. Razvoj licnosti Ideja razvoja Od djece ljudi bivaju. Od plasljiva zdrebeta mnogo puta dobar konj izidje. Os sugava praseta zdravo svince bude. Od pruta biva veliko drvo. Rani razvoj I njegov znacaj Dok je drvo mlado, moz ga savijati kud hoces. Dok je siba tanka,treba je ispravljati. 3

U junco se vo poznaje. Mlado se drvo savija. Iz jutra se vidi kakav ce dan biti. Matora drva ne dadu se presadjivati. Mator se konj ne uci igrati. Za rana se vidi sto ce kopriva biti. Cuvaj dete za godinu da ga ne cuvas za tri. Cinioci razvoja Nasledje

Dje ce kruska no od krusku? Od zle ptica zlo I pile. Kakvo seme onakij I plod. Obila majka rodila obila junaka. Od zla semena ne trazi dobra plemena. Sadi lozu iz temelja,zeni sina iz plemena. Od dobre sorte se I pasce trazi. Sestra sestru udaje,a bacva bacvu prodaje. Porodicna sredina (roditelji)

Otac sto svoje dete ne vaspitava sam sebi je dusmanin. U tvrda oca kradljiva deca. Sto god dete pogano I zlo govori,od oca je I materi culo. Gledaj majku,a biraj cerku. De ritala koza onamo ce I jare. Bog na nebu,otac na zemlji. Od zla oca jos gora deca. Dobar je primer najbolja je pridika. Smrdljivo bure najbolje vino pokvari. Sto cine djeca?-Sto vide od oca. Licna aktivnost

Dok se covek cuva I Bog ga cuva. Lijenom Bog ne pomaze. Dok dijete ne place,majka mu sisu ne daje Zalud je zavina kad nije nacina. Sudbina

4

Ako vrag nije razbio kolevku,razbice grob. Zalud se covek cuva,ako ga Bog ne cuva. Kome nije vijeka,nema mu ni lijeka. Nije kome je receno vec kome je sudjeno. Covek nalaze,a Bog raspolaze. Cega se covek najvise boji to ce mug lave doci. Sto mora biti,bit ce. Nasledje I sredina Ako ce kurjace i medju ljudima odrasti,opet ce kurjak biti. Krsti vuka,a vuk u goru. Vuk dlaku menja ali cud nikada. Rdja se za zlato ne prima. Nevaljalstvo se casom nauci. Dijete se I samo nauci plakati. Tempo razvoja Mnogo treba vremena d.ok od deteta covek budne. Jabuka koja dockan sazri,dugo stoji. Sto pre zrelo,pre I truli. Rano voce brzo trune. Uzrast I promene Nije pamet u godina nego u glavi. Tko je mlad lagao, me veuj mu ni kad ostari. Sto straiji to lukaviji. Pobijelio,a jos pameti nije stekao. Mlad raspiuca, a star prosjak. Ko u mladosti nista ne vredi,nece ni u starosti. Postena devojka,valjana majka. Faze u razvoju Prenatalni razvoj

Dobro mu je kao u materinom trbuhu. Rodjenje(stav prema muskom-zenskom detetu)

Kad se rodi djetic I tigle san a kucu vesele,a kad se rodi djevojka I oganj proplace. Bolje si od kala nego devojka od zlata. Muska glava odzak glasi, djevojacko ime odzak gasi. Kcer je tudza vecera. Musko dete da je ko makovo zrno-ono je opet starije od zenskinja. 5

Dojenje Cuti kao zamuzen. Mladost Mladost je ludost. Mladost plahost. Mlad se nada napredku. Starost Mladost ludost,starost zalost. Starost-slabost I bolest. Niko starost ne voli. Ej,starosti,pogano oruzje. Stari su ljudi tvrdoglavi I od toga ih samo asov I motika izleci.

ZagonetkeZagonetka je kratka usmena tvorevina u obliku visesmislenog ili metaforickog teskog pitanja koje kao odgonetku ima samo jedan odgovor.Koreni zagonetka nalaze se u prastarim paganskim mitovima,obredima I pesmama koje su ih pratile.Zagonetke nastaju iz upitanosti,zacudjenosti nad svetom I tajanstveni pojavama u njemu..U nasi narodnim zagonetkama dete se javlja vrlo cesto.Zagonetke sa odgonetkom dete mozemo klasifikovati prema uzrastu ili ili nekoj uzrasnoj aktivnosti deteta. Dete u utrobi majke Cetiri oka,cetiri boka I cetrijest nokata. Porucuje karakaca djirsilu:dodji,djirsilo,zabicu ti dva zavoja,a odviti dva odvoja. Novorodjence

Zaplaka se suzanj,jer ne bi kriv ni duzan. Zapjeva suzanj kad na slobodu izadje. Odojce

Dodje gost,I zakla ovcu bez kosti. Ni kriv ni duzan vezan,a zivo mu meso u usta mecu. Stoji zivuljak na zivom jastuku,pa zivo meso jede. Dete u povoju

6

Nije krivo,a vezano. Dete u kolevci

Otud breg,odud breg a u srdi Alaj-Beg. Puna bukva sena I usenu meso. Dete (njegova priroda)

Grcic grcki govori,ni Grk ne zna sto zbori. Sale se radjalo,zbilja plakalo,bogu u ljudima valjalo.

Kletve I zakletveKletva predstavljaju lirsku govornu formulaciju u kojoj se izrazava zelja da se mrskom licu desi zlo.Najcesce kune onaj koji je ljut,gnevan jer mu je nanesena neka uvreda.To su pre svega zene (majke,devojke,udovice), ali I oni koji su stari,ubogi ili nemocni.Cilj kletve je nanosenje nevolje ili cak I smrti omarazenom licu.Kletve takodje dlimo na nekoliko grupa. Kletve (da se ostane bez muskog naslednika,bez poroda) Sjeme mu se zatrlo! Trag ti se po tragu utro! Bog ti kucu iskopao! Svijeca ti se ugasila! Nemao te ko zakopati! Decu povijala,a zmije razvijala! Cuma ti decu pozobala! Ove godine sina zenio,a dogodine sanu udavao! Majka ti jos jedu sestru rodila! Nikad se musko I zdravo dete ne rodilo, a sto se rodilo-sve kljasto I sasavo bilo!

Zakletva je magijska formula kojom se potvrdjuje istinitost neke tvrdje.Po obliku ih mozemo podeliti na uslovne kletve (u njima onaj koji se zaklinje priziva na sebe najvece kletve ako ne govori istinu ili ne ispuni obecanje-Bog me ubio ako lazem!),prave zakletve(neka uzvisena vrednost-Tako mi obraza!,Zivota mi!)Covek se kune uvek onim sto mu je najvaznije,najdragocenije I najsvetije.Najteze se kunu u decu jer se ova zakletva smatra najsnaznijom.Evo nekih zakletvi u decu: Zakletve (u decu) Dece mi!

7

Ziva mi deca! Tako imao koga nakon sebe ostaviti! Tako mi Bog decu sacuvao! Tako mi zitnog roda I kucnog praga! Tako ne ostanu bez jedinka! Tako mi se pleme ne zatrlo! Peceno dijete pojeo ako lazem! Tako mi glave decama!

Blagoslovi I zdraviceBlagoslovi su lirse govorne formule u kojima se na lep I svecan nacin izrazava zelja da se nekoj dragoj osobi dogodi mnogo lepih I dobrih stvari.Blagoslovi se najcesce javljaju kao sastavni deo zdravica,zatim u vidu pohvala,cestitki I pozdrava. . Zdravice su nastale iz paganskog obreda I predstavlju govornu tvorevinu u stihu ili ratnickoj prozi.One se najcesce izgovaraju na slavi,Bozicu I svadbi.Njihov obavezni deo je blagoslov. Blagoslov (za porod I musku decu) Da si blagosloven I ti I porod tvoj! Neka ti je ziva zenica I decica,I sinovi I cere! Na cukun unuku da ostavis! Blagoslovi u zadravicama na slavi Nasem bratu domacinu I njegovoj braci I deci,rodu I porodu daj Boze lijepo I dugovecno zdravlje! Daj,Boze,domu ovome sretan podmladak,najvise muskije glava! Koliko u slavskom kolacu zrnaca,onoliko bilo u nasega brata domacina:ovaca,jagnjaca,a najvise zutaca I muske djece! Kao ovi orah tvrd,onako ti tvrdo sjeme I pod njime zdravo pleme.Da Bog da ti ovce blejale,koze vrcale,volovi rikali,pcele rojile,a nevjeste mlade unuke rodile! Blagoslovi u zdravicama na Bozic Vasa kuca vazda svega punana bila,a muskijeh glava najvise! U domu ti se radjala muska dijecica,u brdu ti rasla vinova lozica,a u polju klasala senica bjelica! Blagoslovi u zdravicama na svadbi

8

Kako sad u svadba I veselje,tako dogodine u krstenje I strizbu! Bog ti dao mjesto poroda devet sinova I desetu kcericu za milost! Domacine,donesi nam vina,domacica da ti rodi sina!

SRPSKA PATRIJARHALANA KULTURA: OPSTE ODLIKESrpska patrijarhalna je pre svga seljacka kultura.Osnovni vidovi priredjivanja u patrijarhalnoj zajednici su stocarstvo I zemljoradnja.Osnovne jedinice patrijarhalne drustvene organizacije bile su porodicne zadruge (bratstva).Selo se delilo na zaseoke koji su nastajali udruzivanjem pripadnika istog bratstva (po krvnom srodstvu). Kult predaka I postovanje oca nalaze se u sredistu clokupne patrijarhalne culture I njenog sistema vrednosti.Poglavar bratstav zove se starsina,to je cesto najstariji muskarac u plemenu,koji svojim autoritetom osigurava slogu u zadruzi.Staresina ima najvisi ugled,u zadruzi,on zapoveda I snosi najvecu odgovornost za napredak porodice. Iako je porodica osnovna jedinica patrijarhalnog drustva porodica (zadruga),postoje I drugi oblici povremenog funkcionalnog udruzivanja vise porodica u svrhu uzajamnog pomaganja(to su mobe,pozajmice,spreg) Moba je oblik dobrovoljnog radnog udruzivanja ljudi.u ovom obliku radnog udruzivanja,dolazi do izrazaja narodna sloga,I spremnost na uzajamnu pomoc.Moba se okuplja radi svrsavanja hitnih poslova I to najcesce je okupljauju porodice koje nemaju musku glavu,ili siromasne porodicne zadruge koje nemaju novca da plate najamnike.Glavna karakteristika mobe je da je ona besplatna I dorovoljna. Pozajmica je takodje dobrovoljna,ali je I tacno utvrdjen naturalni zajam. Spreg je vid udruzivanja teglece stokeu vreme obavljanja oranja.ono sto dva seljaka,koji imaju po jednog vola,ne mogu da postignu sami mogu lako ako se udruze. Ideologija I sisitem vrednosti u patrijarhalnoj porodici.U skladu sa zivotnim uslovima I ekonomijom,drustvenom organizacijom I istorijskim prilakama,u patrijarhalnoj zajednici obrazuje se I odredjena ideologija.Najznacajnija vrednost te ideologije je da zajednica I zajednicki interesi imaju dominaciju nad licnim,pojedinacnim I privatnim.Kolektivizam je jedna od glavnih vrednosti ovom tipu ljudske zajednice.U kolektavizmu dolazi do ekonomske I drustvene saradnje pripadnika zajednice.U ozbiljnoj I strogo patrijarhalnoj zajednici,predavanje erotskoj strasti ili neznoj ljubavi,smatra se kao slabost.Kolektivisticaka orijentacija ispoljava se u svakidasnjem zivotu,u poslovima,okupljanjima na sa saborima,krstenjima,svadbama,sahranama,slavama,

9

Nepisana pravila patrijarhalne zajednice postuju se vise nego pisani zakoni.Opsti druztveni problemi resavaju se na seoskim sastancima (zborovima).Na tim zborovima clanovi su bili svi odrasli muskarci,I svaki od njih je imao pravo da glasa I time je bio raven knezu.Tu se ogleda jednakost muskih clanova zajednica,tj onih koji nose oruzje.U srpskoj patrijarhalnoj kulturi pojedinac je cvrsto vezan za druge ljude,I odbacenje iz drustva je za njega nejveca kazna.Kada seoski zbor kazni prestupnika,on time odbacuje I izoluje citavu njegovu porodicu.Tako prezreni ljudi nisu mogli ici na slave,ucestvovati u drustvenom zivotu,pa cak ni zeniti ni udavati.Svaki pravi pripadnik zajednice je strahovao da se ne osramoti pred zajednicom. Jos jedna odlika patrijarhalne culture je da izrazita dominacija muskaraca nad zenama.Zene su u potpunosti podredjene muskarcima I potisnute iz javnog druztvenog zivota.Dok su jos devojcice one su pod vlascu oca,a kada se udaju pod vlascu muza. Imamo jos jedan vazan princip hijerarhije u patrijarhalnoj zajednici,a to je odnos starijimladji.Autoritet u ovoj hijerarhiji je na uzrasnom dobu.Stariji muskarci uvek zapovedaju mladjim muskarcima.Onaj ko je stariji smatra se mudrijim,ozbiljnijim I dostojnijim uvazavanja onog koji je mladji. Jedan od stubova patrijarhalne ideologije je kult predaka .Npr. krsno ime,glavana srpska slava,ustvari predstavlja pomet mitskog pretka jedne porodice.Dabog(hromi vuk),vrhovni nacionalni Bog ima svog predstavnika u kumu (zemaljsko olicenje pretka),koji igra vaznu ulogu svim vaznim porodivnim zbivanjima.Inace svi praznici u godini grupisu se oko kulta pretka. Poznato je da svaka kultura ima neki svoj sistem vrdnosti,pa tako I srpska patrijarhalna kultura.U njoj dominira herojski sistem vrednosti.Najvise vrednosti su sloboda(nacionalna),cast,junastvo,pravda,dobrobit zajednice.Obzirom da je cojstvo I junastvo bilo jako bitno,najveca briga pripadnika patrijarhalne zajednice bila je ko ce biti veci junak.Borbenost I ratnicke vrline su se jako cenile ali su one morale biti u sluzbi nacionalnog zadatka.

Patrijarhalna porodica: tipovi, struktura I odnosi u njojPorodica je najstarija drustvena I kulturna institucija,koju cine odrasli muskarca I zena I njihovi potomci.Porodica postoji od kad je sveta, za nju su znali kako primitivni tako civilizovani narodi (u nekom obliku). Patrijarhalni tip porodice zasniva se na vrhovnom autoritetu muskarca (oca,muza) I on se postuje kao pater familias.U ovaklvom obliku porodica srodstvo se racuna po muskracu(patrilokalno) I odrazavaju se tesne veze-ekonomske,drustvene I religiozne.U patrijarhalnoj zajednici obicno zivi po vise generacija zajeno(tip zadruge),ali ona moze biti I ikonosna(male porodicne radnje,zadruge u kojima rade clanovi porodice).U patrijarhalnoj porodici postuje se autoritet starijeg muskog clana.Brak se vrlo tesko raskida.jedino u slucajevima kada nema poroda,a preljuba se ostro osudjuje.Deca moraju da postuju roditelje da slusaju starije.Clanovi porodice su jako vezani medju sobom.U srpskoj patrijahalnoj kulturi specifican oblik prodice je zadruga (velika kuca,jaka kuca,familija).

Zadruga I odnosi u njoj10

Zadruga je bila najrasprostranjeniji vid udruzivanja kod Srba.Jos kada su se Juzni Sloveni naseljavali na Balkansko poluostrvo,rodovi su bili sastavljeni od vise zadruznih porodica.U srednjem veku zadruge su bile potisnute prodorom vizantijske civilizacije,ali kada je propalo srpsko carsvo ,narod je bio ostavljen sam sebi,Turci su zavladali Srbijom,naplacivali su porez po odzaku tako da su se ljudi ponovo udruzivali u zadruge,radi lakseg opstanka,.Zadruge su cesto brojale 50-60 clanova, a ponekad I po 100. Zadruznu porodicu sacinjavaju otac,ozenjeni sinovi I njihove porodice.Sinovi uglavnom ostaju u kuci I niakd se ne odvajaju,bar ne za oceva zivota.Oni ostaju u kuci sa zenom,decom I unucima I neudatim cerkama.Tako zadrugu mozemo definisati kao zajednicu vise porodica koje imaju zajednicko ognjiste,jednog staresinu,zajednicku zemlju I imovinu,a medjusobno su povezani srodstvom po muskoj liniji,tj svi ozenjeni sinovi I njihova deca poticu od istog pretka. Osnovna delatnost zadruge je stocarstvo I zemljoradnja.Zadruzna svojina(stoka,zemlja,orudje,kuca) je zajednicka I svi se mogu koristiti njome ali ne mogu prodavati.Podelu rada vrsi staresina.On odredjuje ko ce sta raditi ,ali on poslove deli po sposobnosti ,snazi I znanj zadrugara,ali I prema starosti I prema polu(stariji I jaci rade teze zemljoradnice I stocatske poslove,a starci,deca I zene lakes poslove). Zadruga ima svoj moral ,svoj system vrednosti,koji cini jezgro citavog etnickog kodeksa patrijarhalne kulture.Za zadrugu je,kao sto sam vec pomenula,katarekteristican duh zajednistva, koji se ogleda u svakodnevnom zivotu:jedno ognjiste oko koga se svi greju,cinije iz kojih svi zajedno jedu,klupe na kojima sede,zajednicki rad.Ali porodicna sloga je mozda jedna od najznacajnih karakteristika zadruge.Uzajamna ljubav medju clanovima je jedna bitna odlika.A takodje se cene postenje I marljivost. Zadruga se u narodu veoma cenila I postovala jer je osiguravala svojim clanovima smnoge prednosti.Zato se kaze Zadruga med nosi.Ukoliko je zadruzna kuca bila veca,utoliko se vise cenila kao jaka,cestita,bogata kuca.U velikoj kuci zahvaljujuci mnogobrojnosti clanova svi poslovi su zavrsavani na vreme I niko se od clanova nije premarao.

Polozaj I uloge u zadruziDomacin-Na hijerarhijskoj lestvici domacin je na vrhu,kao autoritet.Za domacina imamo jos I nazive staresina I glava kuce.Za domacina je obicno biran najstariji muski clan,otac ili deda muskih clanova porodice,mada nije uvek moralo tako da bude,jer staresina se birao po sposobnostima.Domacine je morao da uziva postovanje I ugled svih clanova zaruge I zato se uvek birao neko ko je najposteniji,najmudriji,najsposobniji.Domacin nije smeo biti pijanici,svadjalica,tvrdoglav,nepouzdan,naprasit I lakomislen.Morao je da ima dobar odnos sa svim zadrugarima ali I sa spoljnim svetom.Prema svojim ukucanima morao je da bude strog ali I pravican I nepristarasan sudija ako dodje do neko spora.U odnosu sa sirom drustvenom zajednicom I vlastima morao je da bude vesti sposoban da brani interese svoje velike porodice I da uziva ugled u seoskoj javnosti.Sto se tice samog rada on je morao da bude primer svojoj porodici,znaci mora biti marljiv jer kako se kaze Ko ne ume da radi,taj ne ume ni da zapoveda. Od toga koliko je domacin sposoban I mudar zavisio je napredak zadruge.On je imao svu moc u svojim rukama.Bez njegovog znanja I odobrenja nista se nije smelo uciniti.Medjutim u nekim 11

vaznim odlukama (udaja,zenidba,gradjenje nove kuce,kupovina volova,zemlje) uvek se savetovao sa odraslim ozenjenim muskarcima zadruge.Kod njega je stajala kesa sa novcem,on je placao sve dazbine ali je kod nekih vecih izdataka polagao racune ostalim zadrugarima.Domacin je taj koji odredjuje sta ce ko raditi I svi ga moraju slusati.On odrazava red I discipline u zadrzuzi I ima pravo da kaznjava pojedine clanove ako su neodgovorni u izvrsavanju svojih obaveza. Sem moci,domacin ima I mnoge duznosti.Njegova obaveza je da cuva stecenu imovinu,da brine da svi poslovi budu na vreme zavrseni,da dazbine I porezi budu isplaceni.Domacin takodje obavlja sve religijske I kultne radnje,on sluzi na slavi I kadi ukucane tamnjanom.On prima goste,prica sa njima za posebnim stolom.On na neki nacin vaspitava sve clanove zadruge,uci ih moralu I veri.Domacin takodje nosi lepse I raskosnije odelo nego ostali,drzi se dostojanstveno,malo govori,ponekad vikne I izbegava da se sali.Na neki nacin on se ponasa kao kralj.Kada domacin govori,svi ukucani moraju da stoje I cute.Kada idu ulicom,domacin ide ispred svih njih,a oni ga prate,na pristojnoj razdaljini.Kada domacin ulazi u kucu,svi prisutni moraju da ustanu. Domacin upravlja imanjem dok ima snage da obavlja tu duznost.Kad ostari on predaje staresinstvo nekom drugom mladjem uglednom muskom clanu.Ako se desi da staresina lose obavlja svoj posao zadrugari ga smenjuju. Domacica-Ona moze biti zena staresine,ali I njegova majka,ili zena njegovog brata ili neka druga sposobna zena.Domacica je zenski staresina.Ona je vrsila podelu rada medju zenskim clanovima zadruge I nadgledala ih.U svakoj vecoj zadruzi zene su se nedeljno smenjivale na duznosti reduse,a ona je imala obavezu da mesi,kuva,nosi vodu I cisti kucu za celu zadrugu. Zadrugari-Muski clanovi zadruge su medjusobom jednaki ,imaju ista prava na zemlju,kucu I celokupno imanje.Svako radi koliko moze,prema uzrastu I polu.Nijhova duznost je da slusaju domacina.Oni imaju manje prava od domacina ali I manje obaveza,tako da su ziveli prilicno bezbedno.

Distribucija moci u zadruzi

U zadruzi postoji podela moci prema starosti I polu. Stariji-mladji- Stariji clanovi zadruge(u okviru istog pola) imaju visi polozaj od mladjih.Smatralo se da su striji mudriji,iskusniji,sposobniji od mladjih I da ih zato mladji moraju postovati I slusati.Rec straijih,a narocito roditelje mladji su morali da slusaju bez pogovora.,to vidimo I iz narodne poslovice Rep glavi ne zapoveda.Postoji dobro utvrdjen sistem neverbalnih I verbalnih znakova kojima mladji pokazuju postovanje prema starijima.Kada stariji udje u kucu,mladji odmah ustaju kao znak pozdrava.Ako za stolom sede mladji,pa udje neko stariji on odmah ustaje I ustupa mu mesto.Kada stariji govori ,mladji moraju da cute I ne smeju da se suprotstavljaju misljenju starijih.Medjutim stariji nisu bili toliko strogi,I to postovanje mladjih prema njima nije bilo zasnovano na strogom kaznjavanju vec na javnom mnjenju koje bi osudilo svakog mladjeg koji bi bio neposlusan.

12

Musko-zensko-Muskarci imaju privilegovan polozaj u odnosu na zene.U srpskoj seoskoj kulturi poznata je poslovica Muska je strana svakad preteznija od zenske.Ovo nepisano pravilo priznavale su I zene. U Grbaljskom zakoniku iz 1427 kaze se Dvije glave zenske vrede za jednu kokosku.crnogorci nisu ni brojali zene kao stanovnike plemena,vec samo muskarce. Zeni se prepustaju kucni,manje vazni,poslovi,dok muskarci obavljaju sve vazne poslove.Muskarci trguju,ucestvuju o udlucivanju na seoskim zborovima,ratuju,a zene cuvaju decu,kuvaju,muzu,zanju. U narodnoj knjizevnosti,zena je predstavljena kao zla,pakosna,glupa I lukava.To se u poslovicama najbolje vidi.Sve zlo dolazilo je oduvek od zene ,Dje djavo ne moze svrsiti onde babu posalje. Zena se u srpskoj kulturi smatrala se manje vrednom,zavisnom I lukavim bicem,a muski clanovi su prema njoj imali prezriv stav koji se izrazavao u svakodnevno zivotu,a to vidimo iz poslovica kao sto su Konja I zenu treba drzati za ular, Na pseto zamahni, a djevoju udari Zena kao manje vredno bice,morala je da se pridrzava raznh pravila I tabua.Za ruckom,za stolom zene sedaju na kraju stolu,cak I posle dece.Zena je morala I da ustaje pre muskarca,da ga poliva vodom dok se umiva,dam u nosi rucak na njivu. Polozaj zene jeste bio los,ali nije bio los u svim zeninim socijalnim I bioloskim ulogama. Najpovoljniji je bio polozaj majke,domacice,sestre I devojke,a najnepovoljniji poloza nerotkinje,neveste I supruge.Ovakvi stavovi lepo se vide I u narodnim poslovicam.najvise postovanja imala je majka koja radja, pa se za nju kaze Zena je zena,ali majka je majka, Materin blagoslov I Boziji-jedno su.Medjutim za suprugu,ako je jos lepa,nema puno hvale.Za nju se kaze Bolje da je slijepa,no sto je lepa. Muz-zena(supuga)-U Srbiji je poznat stav Od iskona je muz stariji od zene.U patrijarhalnoj kulturi supruga je potcinjena svom muzu.Imamo I naziv za suprugu,stopanica sto znaci ona koja u stopu prati muza.Medjutim zena nije potcinjena samo svom muzu I vec citavoj njegovoj porodici,narocito njegovoj majci,tj svekrvi.Da je muz gospodar u braku vidimo I iz toga da zena nije smela muza da oslovljava imenom,vec najcesce zamenicom on ili moj covek. Zena prihvata svoj inferiorni polozaj.Ona nema nikakva prava.Kada se voze kolima zena sedi sa leve strane,kada idu peske muz ide napred,a zena iza njega,a ako imaju konja muz jase a zena ide pored njega,cesto noseci I dete.Pri ruckus,muz sedi I jede,a zena stoji I sluzi ga.Muz je ima pravo kaznjavati kada je neposlusna.Ako bi se ona usprotivila one je mogao da je tuce a da za to nikom ne odgovara.Ako mu ne rodi musko dete mogao je da je otera.A ako ga prevari imao je pravo da joj otkine nos.

Polozaj deteta u porodiciVec smo videli da u srpskoj patrijarhalnoj porodici privilegovanu grupu cine odrasli ozenjeni muskarci,a da su zene,deca,stari na drustvenoj margini.Medjutim deca I mladi(narocito muskog pola) samo su privremeno na toj drustvenoj margini,jerk ad dovoljno odrastu oni zauzimaju uglednije mesto u drustvenoj zajednici.Deca u zadruzi imaju polozaj nejaci (slabih nezsticenih bica koja ce vremenom odrasti I sluziti citvoj drustvenoj zajednici). Nezavidan polozaj dece vidi se umnogim situacijama.Kada stariji govore,deca moraju da cute,a ono sto im stariji narede da rade moraju da izvrsavaju to bez pogovora..Ako negde putuju sa odrslima,odrasli jasu a deca vode konja.Kada u kucu dodje odrasli gost dete ne prica ako ga

13

gost nest one pita,I to odgovara kratko,smerno I ozbiljno;a glavu drzi oborenu I stoji na udaljenosti od gosta. Nizak socijalni polozaj deteta vidi se I po njegovom oblacenju.Deca,narocitio leti,idu skoro gola.Mala deca su losije obucena nego stariji,a povod za to treba traziti u Turskom zakonu koji kaze da deca koja ne nose pantalone ne placaju danak.Kaze se da su decaci u Bosni do 13-14 godine isli samo u kosulji.Muska deca su od garderobe na glavi nosila kape kao I odrasli ili su isla gologlava a ponekad su imala I kosulju.Zenska deca ili su nosila fes na glavi ili su isle gologlave,imale su kosulju I gace.Jedino u svecanim prilikama,deca su se oblacila svecano. Za vreme rucka deca(do svoje 16 god) su sedela za posebnim malim niskim stolom I tu ih je obicno nadgledalo neko starije dete.A,ako su obedovali svi zajedno,onda za sto seda prvo domacin,pa ostali muski ozenjeni clanovi,pa onda starija deca,I to prvo muska. Takav periferni polozaj dece ima I svoje prednosti.Ako su deca ispunjavala svoje obaveze, oni su mogli slobodno da organizuju sve svoje aktivnosti.Deca uglavnom nemaju nadzor,pa imaju svu slobodu da lutaju I istrazuju svet oko sebe.Tako se kod njih razvija radoznalost , snalazljivos I samostalnost.. Postoji bitna razlika izmedju polozaja muskog I zenskog deteta.Vec samim rodjenjem musko dete ima privilegovan polozaj u odnosu na zensko.To mozemo videti u delim nase ne samo narodne knjizevnosti.npr kada u Korenima kada neko kaze Acimu : Srecno ti musko Acime!Zensko je dobro samo ako je stoka..Musko dete se kao bolje mnogo vise pazi I neguje, pa je I smrtnost muske dece mnogo manja nego zenske.U patrijarhalnojzajednici gde se jako neguje kult predaka I gde se muskarci nazivaju puskama nema bitnijeg dogadjaja od rodjenja muskog deteta-naslednika.Majka koja rodi musko dete jako je postovana I srecna.Dok se za rodjenje muskog deteta pravi veliko veselje,to je rodjeneje zenskog deteta pimano sa mukom I zaloscu.Umesto cestitki upucuje se reci utehe St aces Bozija volja,ili mu se podsmevaju Steko zeta.Cesto se u nasem narodu pravi I ovakvo poredjenje izmedju muske I zenske dece Sin je kutnji temelj,krsna svijeca,vjecna domaca citulja,branic crkve I narodaa devojka?Ona nije drugo nego tudja vecera za sudjenu kucu..Kucu bez muske dece nazivaju pustinja, iskopana kuca.U mnogim poslovicama kao sto su Koga Bog hoce da prokune daje mu zensku decu, Muska glava odzak glasi,a devojacko ime odzak gasi, jasno se vidi da je rodjenje zenskog deteta velika sramota,a muskog najveci blagoslov I sreca. Promene polozaja deteta tokom odrastanja-Kao sto sam vec pomenula nizak polozaj detea je samo privremen I prelazan.Detetov socijalni polozaj se tokom njegovog odrastanja stalno menja,mada neprimetno.Sto je dete sposonije I sto bolje ovlada vestinama svoje kulture ono sve bolje napreduje u svojoj zajednici.Kao sto znamo u patriajrhalnoj kulturi postoji neki odredjeni hijerarhijski system I roditelji uce svoju decu da postuju taj sistem.Roditelji ne ocekuju od svoje dece da postignu sto visi drustveni status vec samo da ih naslede na njihovom polazju.Dok je dete malo ono nema nikakve obaveze,ni ugled,niti kakve kulturne vestina I znanja.Dete ne ucestvuje ni u porodicnom ni u drustvenom zivotu.Kako dete odrasta tako se postepeno socijalizuje.Deca u patrijarhalnoj porodici imaju pred samo prav put kojim mogu lagano koracati dok ne stignu do odraslog punopravnog clana zajednice.Treba naglasiti da u patrijarhalnoj kulturi muska I zenska deca nemaju istu perspektivu. Musko dete ima uzlaznu putanju u svom odrastanju I na kraju te putanje ceka ga visok I ugledan polozaj.U pocetku kao malo dete,musko dete,ima nizak drustveni polozaj ,ali vec kao decak,sa 7-8 godina preuzima neke radne obaveze I time ima bolji status.Kada se zamomci vec ima mnoga prava koja zenska deca nemaju(moze da se ponasa slobodnije I delimicno da

14

ucestvuje u porodicnom zivotu).Najzad kao ozenjen covek,on je postaje ravnopravni clan zadruge I zauzima visoki polozaj u patrijarhalnoj drustvenoj hijerarhiji. Zensko dete ima mnogo trnovitiji put.Dok je jos malo dete,devojcica,ima izjednacen polozaj sa muskim detetom.Kao devojcica ona pocinje da oseca da je na nizem drustvenom polozaju nego decaci.Devojcice se odmalena priprema da napusti roditeljski dom I da bude poslusna supruga..Kada postane devojka ona ima vece obaveze nego musko dete,a sa druge strane ima manje slobode.Medjutim dok je jos devojka ona je zasticena u svom porodicnom krugu I ima laksi zivot nego sto ce imati kada postene supruga..Kada se uda njen ugled je veci od ugleda devojke,medjutim u samom pocetku,dok je jos mlada(nevesta),ona ima najnizi status.Ona prva ustaje,a poslednja leze,mora da slusa sve ukucane,a muzu I svekrvu da pere noge . Tek kada se pokaze vrednom I kad postane majka muskog deteta ona zauzima visi polozaj.Zena ima najgori polozaj ako je nerotkinja,dok najvisi ima kad ostari I kad postane svekrva.

Roditelji I decaOdnos roditelja I dece u patrijarhalnoj kulturi pre svega gledamo u odnosu stariji mladji. Odnos roditelja prema deci jeste odnos nadredjenog prema podredjenim.Majka I otac su neprikosnoven autoritet za dete.Deca roditelje ne sama da slusaju I postuju vec I obozavaju roditelje kao svetinju,jer su im roditelji dali zivot..Kult roditelja vidimo I u srpskim poslovicama kao sto su Kao sto je Bog za ljude,tako I otac za svoju majku,materino ime je sveto I na nebu I na zemlji, a da je greh neposusati roditelje vidimo iz poslovica Ko majku ne slusa,ni Boga ne poznaje,Grehota je majku ne poslusati. Autoritet roditelja se ne zasniva na sili I kaznjavanju deteta,vec na snazi javnog mnjenja koje surovo osudjuje nepokornost dece.Medjutim autoritet pociva I na snaznoj privrzenosti I ljubavi deteta prema njima. U svakoj kulturi roditelji vole I brinu o svojoj deci.U srpskoj patrijarhalnoj kulturi broj dece je bitan za njihov opstanak,pa se njihovo rodjenje sa nestrpljenjem ocekuje,narocito muske dece.Majka je narocito nezna prema deci,dok otac cesto prikriva svoju ljubav I neznost.

15