pravo svojine

STVARNO PRAVO

Pravo svojine

Pravo svojine - pojam i karakteristike kao subjektivnog graanskog prava

Pravo svojine (dominium proprietas) je subjektivno pravo iz kog proizilazi najvia pravna i faktika vlast na stvari.

Pravo svojineZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon)

lan 3 Vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da je koristi i da njome raspolae, u granicama odreenim zakonom. Svako je duan da se uzdrava od povrede prava svojine drugog lica.(individualistiki i kolektivistiki koncept svojine)

Uporedno pravni pregledSvojina je pravo uivati i raspolagati stvarima na najpotpuniji nain, pod uslovom da se ta upotreba ne vri sa ciljem koji je protivan zakonu ili uredbama.(lan 544. Francuskog graasnkog zakonika)

Posmatrano kao pravo, svojine je ovlaenje: da se sutinom i koristima neke stvari po svojoj volji raspolae i svaki drugi od toga iskljui.(Paragraf 354. Austrijskog graasnkog zakonika )

Vlasnik jedne stvari moe ukolkio to nije suprotno zakonu ili pravima treih lica, raspolagati sa stvari po svojoj volji i svakog drugog od uticaja iskljuiti.(Paragraf 908. Nemaki graanski zakonik )

Uporedno pravni pregledVlasnik jedne stvari moe u granicama pravnog poretka, njome raspolagati po svojoj volji. On je ovlaen traiti je od svakoga ko je nezakonito dri i svako bespravno uticanje na stvar odbiti. (vajcarski graanski zakonik, lan 681)

Kae li o kakavoj stvari moja je, to je najvie to kazati moe. (lan 1015. Opti imovinski zakonik za Crnu Goru)

Uporedno pravni pregled

Pravo vlasnitva je stvarno pravo na odreenoj stvari koje ovlauje svoga nositelja da s tom stvari i koristima od nje ini to ga je volja te da svakog drugog od toga iskljui, ako to nije protivno tuim pravima ni zakonskim ogranienjima. U granicama iz stavke 1. ovoga lanka vlasnik ima, meu ostalima, pravo posjedovanja, uporabe, koritenja i raspolaganja svojom stvari.(lan 30. Zakon o vlasnitvu i drugim stvarnim pravima Hrvatske)

Tittulari prava svojine

Titulari prava svojine mogu biti fizika i pravna lica i nazivaju se VLASNICI..

Titulari prava svojineZAKON O OSNOVAMA SVOJINSKOPRAVNIH ODNOSA ("Sl. list SFRJ", br. 6/80 i 36/90, "Sl. list SRJ", br. 29/96 i "Sl. glasnik RS", br. 115/2005 - dr. zakon)

lan 1. Fizika i pravna lica mogu imati pravo svojine na pokretnim i nepokretnim stvarima

Predmet prava svojineZOSPO lan 9 .

Fizika i pravna lica mogu imati pravo svojine na stambenim zgradama, stanovima, poslovnim zgradama, poslovnim prostorijama, poljoprivrednom zemljitu i drugim nepokretnostima, osim na prirodnim bogatstvima koja su u dravnoj svojini. Fizika i pravna lica mogu imati pravo svojine i na pojedinim dobrima u optoj upotrebi i na gradskom graevinskom zemljitu, u skladu sa zakonom, kao i na umama i umskom zemljitu - u granicama utvrenim zakonom.

Oblici prava svojinePravo svojine moe se ispoljiti u obliku: - pravo svojine - susvojine - zajednike svojine - etane svojine

Zajednika svojina

ZAJEDNIKA SVOJINA je pravo svojine vie lica na jednoj stvari PO ODREDIVIM UDELIMA!(naslednika zajednica, zajednika svojina suprunika,...)

Susvojina

Susvojina je pravo svojine dva ili vie lica na istoj fiziki nepodeljenoj stvari, iji su delovi odreeno idelano (alikvotno).(kod susvojine nije podeljena stvar ve prava izmeu dva ili vie lica i to po obimu a ne po sadrini prava)

Etana svojina

Etana svojina je pravo svojine na stanu, poslovnoj prostoriji ili garai kao posebnom delu zgrade iji titular ima i stvarna prava na zajednikim delovima zgrade i graevinskoj parceli na kome je zgrada podignuta. Etani vlasnik ima pravo na zgradi kao takvoj, posebnom delu zgrade, na zajednikim delovima zgrade ili zemljitu.

Ustavna /institucionalna garancija svojine i svojina kao ljudsko pravoUstav Republike Srbije, l. 58 (1) Jemi se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava. (2) Pravo svojine moe biti oduzeto ili ogranino samo u javnom interesu utvrenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od trine. (3) Zakonom se moe ograniiti nain korienja imovine.

Sadrina prava svojine

Vlasnik stvari je ovlaen da stvar: dri, koristi i njome raspolae u granicama odreenim zakonom.

Sadrin prv svojine: Ius possidendi (ovlaenj dranj stvri) Ius utendi (ovlaenj uptrb i korienja) Ius fruendi (ovlaenj pribiranj plodov) Ius abutendi (ovlaenj fktig i pravnog raspolaganj)

ovlaenje vlasnika da ne vri ovlaenja (da ne koristi stvar) ovlaenje iskljuivanja svih treih lica


Ovlaenje dranja (ius possidendi) omoguava vlasniku da ima faktiku vlast na stvari dravinu koja se, takoe, moe tititi.Ovo ovlaenje moe imati i lice koje nije vlasnik!


ovlaenje upotrebe (ius utendi) stvar se upotrebljava, prosto sluenje sa stvari ovlaenje korienja (ius fruendi) izvlaimo korist, plodove iz neke stvari

Ovlaenje korienja je upotrebljavanje stvari u skladu sa potrebama vlasnika odnosno radi ubiranja plodova koje stvar daje.


l. 3. ZOSPO ne govori posebno o ovlaenju upotrebe stvari: Vlasnik ima pravo da svoju stvar dri, da je koristi i da njome raspolae u granicama odreenim zakonom.Pravo korienja, takoe moe imati lice koje nije vlasnik stvari (na osnovu ugovora o posluzi, zakupu, plodouivanju.)


Ovlaenje korienja sastoji se u pravnoj mogunosti preduzimanja materjalnih akata prema stvari radi izvlaenja koristi iz nje i moe imati dva oblika : 1. Upotreba stvari (ius utendi) koja se sastoji u preduzimanju materijalnih akata prema stvari podobnih da zadovolje bilo koju potrebu vlasnika, pri tom vlasnik moe (za razliku od drugih imalaca stvarnih prava) stvar upotrebljavati ne samo shodno njenoj redovnoj nameni ve na bilo koji drugi nain. 2. pribiranje plodova i drugih prihoda (ius fruendi)


Ovlaenje raspolaganja (ius disponendi) obuhvata dve mogunosti vlasnika:faktiko raspolaganje pravno raspolaganje

Obeleja prava svojine

Apsolutnost prava svojine a) delovanje erga omnes b) pravo sledovanja c) rekadentnost (ius recadentiae) Jedinstvenost prava svojine Jednovrsnost Nezavisnost Ne zastareva


Apsolutnost prava svojine znai da ono deluje prema svima (erga omnes). Shodno tome, vlasnik je ovlaen da od bilo kog treeg lica, kod koga se stvar nae bez pravnog osnova, moe zahtevati vraanje stvari nazad (pravo sledovanja). Pravo sledovanja ovlauje imaoca stvarnog prava da zahteva stvar od onoga (treeg lica) kod koga se ta stvar nalazi. Samo je vlasnik ovlaen da punovano raspolae stvarju inter vivos i mortis causa, a ne i lice koje nema to svojstvo.

Obeleja prava svojinePravo svojine je jedinstveno jer je vezano za jednog subjekta. Kada na istoj stvari pravo svojine ima vie lica (susvojina ili zajednika svojina) svi suvlasnici ili zajedniari se smatraju kao jedno lice jer svi zajedno imaju isto pravo svojine koje bi pripadalo i samo jednom vlasniku iste stvari.


Pravo svojine je jednovrsno ne moe se po ovlaenjima deliti izmeu razliitih subjekata.

Obeleja prava svojineRekadentnost prava svojine (ius recadentiae) znai da pravo svojine dobija ponovo puni obim kad prestanu njena ogranienja (npr. stvar je bila data na poslugu, u zakup, na njoj je bila konstituisana hipoteka,..) Ova osobina se naziva i elastinost prava svojine!

Nezavisnost vlasnik samostalno ostvaruje svoja ovlaenja jer se sadraj prava svojine odreuje neposredno po zakonu.

Obeleja prava svojinePravo svojine ne moe zastareti bez obzira to vlasnik ne vri svoja ovlaenja . Pravo svojine, izuzetno moe prestati zbog nevrenja od strane vlasnika pod pretpostavkom da na strani treeg postoje zakonom odreene okolnosti za sticanje prava svojine odraajem ili od nevlasnika (za pokretne stvari).

Zabrana zloupotrebe prava svojine

Jedno od osnovnih naela ZOSPO (sadrano u l. 4.) je da vlasnik ostvaruje pravo svojine u skladu sa prirodom i namenom stvari. Zabranjeno je vrenje prava svojine protivno cilju zbog kog je zakonom ustanovljeno ili priznato.

Zabrana zloupotrebe pravaImamo ukupno 8 vidova zloupotrebe prava : ikanozno (kodljivo) beskorisno protivreno nemoralno nepravino nesrazmerno neprimereno protivciljno

Ogranienja prava svojine

Pravo svojine ipak nije neogranieno pravo iako je ono najvia pravna i faktika vlast na stvari, ona se ipak moe ograniiti i to:

Opta ogranienja - ograniavaju vrenje svakog prava svojine Posebna predviena za odreene stvari ili pojedine pravne situacije

Ogranienja prava svojineOna se mogu sastojati u dunosti vlasnika da u pogledu stvari neto trpi ili proputa (negativno ogranienje) ili da neto daje ili ini (pozitivna ogranienja) to ne bi bio duan da daje ili ini.


Ogranienja po objektu /rezervisani domen drave, Ustav Srbije/ Ogranienja po subjektu /prva stranaca.../ Ogranienja po sadrini /nainu vrenja/


Ogranienja prava svojine u optem drutvenom interesu propisana su za odreene stvari koje imaju poseban znaaj za drutvo. Vlasnik ume, kao dobra od opteg interesa, duan je da umu odrava, obnavlja i koristi da bi ouvao i poveao njenu vrednost i optekorisne funkcije, obezbedio trajnost i zatitu i stalno poveanje prirasta i prinosa. (lan 2. Zakona o umama RS)


Zakon o eksproprijaciji propisuje da se nepokretnosti mogu eksproprisati ili se svojina na njima moe ograniiti, uz pravinu naknadu koja ne moe biti nia od trine cene nepokretnosti, ako to zahteva opti interes utvren na osnovu zakona. (l.1. Zakona o eksproprijaciji RS)


Zakon o poljoprivrednom zemljitu zabranjuje korienje obradivog poljoprivrednog zemljita I, II, III, IV i V katastarske klase u nepoljoprivredne svrhe. To je dozvoljeno, samo izuzetno, u sluajevima odreenim l. 23. istog Zakona, po prethodno pribavljenoj saglasnosti ministarstva nadlenog za poljoprivredu. Za promenu namene poljoprivrednog zemljita, po pravilu, plaa se naknada u korist Budeta Republike Srbije.


1)

2)

3)

lan 59. Zakona o poljoprivrednom zemljitu namee vlasniku, odnosno korisniku poljoprivrednog zemljita dunost: da obradivo poljoprivredno zemljite redovno obrauje i da primenjuje mere propisane tim zakonom i drugim propisima; da postupa kao dobar domain i po pravilima kodeksa dobre poljoprivredne prakse; da zemljite koristi u skladu sa poljoprivrednom osnovom jedinice lokalne samouprave.


Zakon o poljoprivrednom zemljitu predvia ureenje poljoprivrednog zemljita putem komasacije to su duni da trpe vlasnici odnosno korisnici tog zemljita.(lan 31. Zakona o poljoprivrednom zemljitu RS)

Komasacija (grupisanje) zemljita sastoji se u tome to se na odreenom podruju (tzv. komasacionom podruju) iz postojeih, manje ili vie sitnih i nepravilnih parcela, gormira jedna opta masa (tzv. komasaciona masa) koja se zatim u vidu manjeg broja ali veih i pravilnijih parcela deli istim vlasnicima. (ona je i nain prestanka i nain sticanja svojine)

Ogranienja prava svojineOgranienja po subjektu /prva stranaca.../ Razlikujemo tri vrste subjektivnih prava s obzirom na dostupnost strancima i uslove dostupnosti: Prava koja su jednako dostupna srancima kao i domaim dravljanima Prava relativno rezervisana za domae dravljane koja stranci mogu sticati samo pod odreenim uslovima - Prava apsolutno rezervisana za domae dravljane koja stranci ne mogu nikako sticati


lan 82 Strana fizika i pravna lica mogu sticati pravo svojine na pokretnim stvarima kao i domaa lica. lan 82a Strana fizika i pravna lica koja obavljaju delatnost u Saveznoj Republici Jugoslaviji mogu, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na nepokretnostima na teritoriji Savezne Republike Jugoslavije koje su im neophodne za obavljanje te delatnosti. Strano fiziko lice koje ne obavlja delatnost u Saveznoj Republici Jugoslaviji moe, pod uslovima uzajamnosti, sticati pravo svojine na stanu i stambenoj zgradi kao i dravljanin Savezne Republike Jugoslavije. Izuzetno od odredaba st. 1. i 2. ovog lana, saveznim zakonom moe se predvideti da strano fiziko i pravno lice ne mogu sticati pravo svojine na nepokretnostima koje se nalaze na odreenim podrujima u Saveznoj Republici Jugoslaviji.


lan 85. (Ustav RS) (1) Strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom. (2) Stranci mogu stei pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga prava odreena zakonom.

Ogranienja prava svojine susedsko pravoSusedsko pravo je skup normi kojima je ureen odnos vlasnika bliskih (susednih) nepokretnosti, ije je korienje uzajamno zavisno zbog toga to se meusobno granie, ili se prema mesnim obiajima smatraju susednim. - Pravo upotrebe susedne nepokretnosti - Imisije - Odnos izmeu vlasnika graninih nepokretnosti - Pravo nunog prolaza

Ogranienja u korist susedne nepokretnostiPravo upotrebe susedne nepokretnosti

Vlasnik nepokretnosti ovlaen je da pree na susedno zemljite sa ciljem vraanja roja pela, odbegle ili zalutale ivotinje, branja plodova koje su pali sa njegove voke ili vraanje stvari koje su se tu nale usled vie sile (npr. vetrovi) ili sluajno. Kada vlasnik izvodi graevinske radove na svom zemljitu (zidanje objekta, rekonstrukcija, pravljenje fasade, itd.) ovlaen je da koristi delove susednog zemljita za dranje materjala, postavljanje skele, pristup radnika. U svim ovim sluajevima sused ije je zemljite korieno ima pravo na naknadu pretrpljene tete.


utvrivati odrove na susjedovoj zemlji, bacati na nju grau, radnici mu mogu prelaziti preko nje. Ali prije neg se radnja zapone, da je na vrjeme o tome susjed obavijeten.(Opti imovinski zakonik za Crnu Goru, lan 136 137.)

Imisije

Vlasnik nepokretnosti odgovara i za imisije koje sa nje potiu. On je duan da se pri korienju nepokretnosti uzdrava od radnji i da otklanja uzroke koji potiu od njegove nepokretnosti, kojima se oteava korienje drugih nepokretnosti (prenoenje dima, neprijatnih mirisa, toplote, ai, buke, oticanja otpadnih voda, i sl.) preko mere koja je uobiajena s obzirom na prirodu i namenu nepokretnosti i na mesne prilike, ili kojim se prouzrokuje znatnija teta.

Imisije

Ako se nastanak uznemiravanja ili tete (imisije) ne moe spreiti odgovarajuim merama (postavljanjem izolacionog materjala da bi se spreila buka, ugradnjom filtera da bi se smanjila imisija tetnih gasova,) svako lice moe zahtevati od drugoga da ukloni izvor opasnosti od kog preti znatnija teta njemu ili neodreenom broju lica, kao i da se uzdri od delatnosti od koje proizilazi uznemiravanje ili opasnost tete.(lan 150. ZOO)

Odnosi izmeu vlasnika graninih nepokretnosti

Pravo svojine na nepokretnosti vlasnik moe vriti u skladu sa njegovom sadrinom. Nije doputeno da sa svoje nepokretnosti prodire na susedno zemljite gradei graevinu ili sadei stabla. Ako je u blizini graninog zemljita ili na mei graninih zemljita izraslo drvo, prava suseda prema drvetu regulisana su posebnim pravilima.

Odnosi izmeu vlasnika graninih nepokretnosti

Onoga je voka ili drvo, na ijoj je zemlji stablo, ma se ile i u tuu zemlju pustile, ili grane nad ovu nadvile. Samo je svaki vlastan ile tueg drveta u svojoj zemlji presei, i grane nad svoju zemlju nadvedene skresati. Drvo ije je stablo na meama stoji je zajedniko onih ije su mee. (Paragraf 282. Srpskog graanskog zakonika)

Pravo nunog prolazaOdreuje se kao pravo vlasnika jedne nepokretnosti koja nema potrebnu vezu sa javnim putem, da zahteva prolaz preko susednog zemljita, uz odgovarajuu naknadu. Nuni prolaz moe biti i privremen i utvruje se sudskom presudom.

Pravo nunog prolazaPravo nunog prolaza je pravo slubenosti koju sud ustanovljava svojom odlukom. Nuni prolaz se moe odlukom suda odrediti i preko nepokretnosti koja se neposredno ne granii sa susednim zemljitem.

Pravo nunog prolaza predstavlja stvarnu slubenost koju ustanovljava sud, na osnovu lana 53. stav 1. ZOSPO.

Zakonsko pravo pree kupovine

Zakonsko pravo pree kupovine ovlauje jedno lice (imaoca prava pree kupovine) da zahteva od vlasnika stvari, koji namerava da je proda, da njemu prvo stvar ponudi na prodaju. Ako vlasnik stvari imaocu prava pree kupovine ne ponudi kao prvom stvar na prodaju, nego je proda treem licu, imalac prava pree kupovine ovlaen je da tubom pred sudom poniti ugovor o prodaji i zahteva da se stvar njemu proda pod istim uslovima.

Zakonsko pravo pree kupovineZakon o prometu nepokretnosti ustanovljava pravo pree kupovine suvlasnika nepokretnosti. Pravo pree kupovine primenjuje se na zemljite (poljoprivredno, graevinsko, ume i umsko emljite), zgrade (poslovne, stambene, stambeno poslovne, ekonomske,..), posebne delove zgrade (stanove, poslovne prostorije, garae i garana mesta) i druge graevinske objekte.(lan 1. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti RS)


Kulturna dobra su u zavisnosti od fizikih, umetnikih, kulturnih i istorijskih svojstava sledea dobra: spomenici kulture, prostorne kulturnoistorijske celine, arheoloka nalazita i znamenita mesta nepokretna kulturna dobra; umetniko istorijska dela, arhivska graa, filmska graa i stara i retka knjiga pokretna kulturna dobra.(lan 2.stav 2. Zakona o kulturnim dobrima RS)

Zakonsko pravo pree kupovinePravo pree kupovine imaju ustanove zatite kulturnih dobara (muzeji, arhiv i kinoteka, biblioteka kao ustanova koja obavlja zatitu stare i retke knjige; ali i druga lica koja se bave poslom zatite kulturnih dobara i ispunjavaju uslove odreene Zakonom o kulturnim dobrima.(l.70 Zakona o kulturnim dobrima)


Ostvarivanje prava pree kupovine nepokretnog kulturnog dobra obavlja se na nain i po postupku utvrenim Zakonom o prometu nepokretnosti.

U sluaju povrede prava pree kupovine imalac tog prava moe tubom pred sudom zahtevati ponitenje ugovora o prodaji nepokretnosti i da se nepokretnost njemu proda pod istim uslovima.(lan 10. Zakona o prometu nepokretnosti RS)

pravo svojine

Documents