PRAVILNIK

O NORMATIVIMA KOLSKOG PROSTORA, OPREME I NASTAVNIH SREDSTAVA ZA OSNOVNU KOLU

("Sl. glasnik SRS - Prosvetni glasnik", br. 4/90)

lan 1

Ovim pravilnikom ureuju se normativi kolskog prostora, opreme i nastavnih sredstava za osnovnu kolu.

Normativi kolskog prostora, opreme i nastavnih sredstava odtampani su uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.

lan 2

Normativi kolskog prostora, opreme i nastavnih sredstava, utvreni ovim pravilnikom, primenjivae se od kolske 1990/91. godine.

lan 3

Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vae Pravilnik o normativima kolskog prostora, nametaja i nastavnih sredstava za osnovnu kolu ("Slubeni glasnik SRS", broj 4/72) i Pravilnik o normativima nastavnih sredstava za osnovno obrazovanje i vaspitanje ("Slubeni glasnik SRS", broj 31/78), kao i normativi koji su sastavni deo tih pravilnika.

lan 4

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Socijalistike Republike Srbije - Prosvetnom glasniku".

NORMATIVI PROSTORA, OPREME I NASTAVNIH SREDSTAVA U OSNOVNOM VASPITANJU I

OBRAZOVANJU

Uvodne napomene

Neophodni uslov za ostvarivanje ciljeva, zadataka i sadraja Zajednikog plana i programa osnovnog vaspitanja i obrazovanja, neposredno povezan sa obezbeivanjem potrebnih sredstava, jeste savremeno oblikovan kolski prostor i nametaj.

Arhitektonska reenja treba da budu u funkciji jaanja subjekatskog poloaja uenika, opremanja osnovne kole savremenim specijalizovanih uionica vrstama nastave i prema prirodi pojedinih nastavnih predmeta, formiranja kolske medijateke (u posebno povoljnim uslovima), ireg uvoenja diferenciranih oblika rada i jaanja veza osnovne kole sa drutvenom sredinom.

Pored oblikovanja kolske zgrade i ueg kolskog prostora u vidu adaptibilnih didaktikih blokova za stvaranje stimulativnih situacija za nastavu i uenje u grupama - veim i manjem od klasinih odeljenja - treba funkcionalno oblikovati i ire kolski prostor u skladnu celinu: igralita, kolski vrt, poljske uionice, slobodni i travnati prostor i dr.

Efikasnost rada i povoljnoj radnoj atmosferi doprinosi i funkcionalni nametaj u specijalizovanim uionicama: za uenike, prema uzrastu i funkciji nastavnog predmeta, za potrebe nastavnika i za smetaj nastavnih sredstava.

Nastavna sredstva treba smestiti tako da budu na dohvat ruku ueniku i nastavniku i da se bez posebnih potekoa omogui komunikativna radna atmosfera za frontalni, grupni i individualni rad - to savremeni pokretni uioniki nametaj (stolovi i stolice) obezbeuju.

Normativima se utie, pre svega, na izjednaavanje prostorno-materijalnih uslova u osnovnim kolama, a zatim, i na njihovo racionalno poboljavanje. U tom smislu propisani normativi sadre minimum zahteva koje kole i drutvene zajednice moraju da obezbede. Ali, iz objektivnih razloga normative ne treba shvatiti kao iskljuiv i statian dokumenat jer se oni odnose u vreme kada u pogledu materijalne baze osnovnih kola postoje znaajne razlike. Manje razvijene osnovne kole, koje do sada nisu uspele da razviju svoju materijalnu bazu, imae vee obaveze u zadovoljavanju zahteva normativa. kole koje su ve dostigle nivo prostorno-materijalnih uslova koje propisuju normativi, a imaju i finansijskih mogunosti da ih i dalje poboljavaju, treba to i da ine. Pri donoenju normativa morale su se imati u vidu finansijske mogunosti fondova s obzirom na to da normativi, gledani u celini, u tom pogledu stvaraju znaajne obaveze.

Nastavno-materijalne potrebe osnovnih kola utvruju se prema njihovoj razvijenosti i organizaciji, kao i usvojenim naelima i objektivnim kriterijumima za ovaj rad.

Razvijenost osnovne kole utvruje se prema broju razreda i odeljenja u koli, prema emu se odreuje status potpune i nepotpune osnovne kole.

Potpuna osnovna kola ima osam razreda, od I do VIII, koliko prema Zakonu o vaspitanju i obrazovanju traje osnovno vaspitanje i obrazovanje.

Nepotpuna osnovna kola ima najee samo etiri razreda - od I do IV.

Osnovna naela za utvrivanje radnih uslova osnovne kole su: jedinstvenost zadataka i uslovi rada, savremenost zadataka i radnih uslova i njihova racionalnost i ekonominost.

Racionalnost i ekonominost iskoriavanja kolskog prostora podrazumevaju obezbeenje odgovarajueg broja funkcionalnih nastavno-materijalnih prostorija za rad. Racionalno i ekonomino iskoriene nastavne prostorije odreuju se prema nedeljnom fondu asova: 30, odnosno najmanje 20 asova nedeljno.

Objektivni kriterijumi za utvrivanje potrebne nastavno-materijalne baze osnovne kole su: veliina (kapacitet) kole (optimalno 700-800 uenika, odnosno oko 24 odeljenja), broj uenika u odeljenju (30) i nedeljni broj asova za rad u jednoj smeni, kao i broj radnika u osnovnoj koli. kole u kojima se nastava izvodi na dva jezika, po veliini (broj odeljenja i uenika) treba da se prilagode racionalnoj organizaciji rada. Polazei od cilja, zadataka i funkcije osnovne kole, njene razvijenosti i organizacije, osnovnih naela i objektivnih kriterijuma, normativi za potrebe u nastavno-materijalnoj bazi osnovne kole izloeni su u daljem tekstu u tri dela: I - normativi kolskog prostora (zemljite kole i kolska zgrada), II - normativi nametaja i III - normativi nastavnih sredstava.

I KOLSKI PROSTOR

Pod kolskim prostorom podrazumeva se zemljite na kome se nalazi kolska zgrada, sa dvoritem, vebalitem i vrtom, odnosno kompletan kolski objekat. Osnovni uslovi koji utiu na lociranje, obim i veliinu kolskog objekta odreuju se urbanistikim planom mesta. Pri ovome se mora voditi rauna o pedagokim, higijenskim, tehnikim i ekonomskim zahtevima.

A. kolsko zemljite

Veliina zemljita osnovne kole mora biti takva da omoguuje izgradnju potrebnih objekata za rad programskim zahtevima. Zemljite mora imati pogodan poloaj koji obezbeuje normalan i nesmetan rad kole.

Pri odreivanju poloaja - lokacije, odnosno pri izboru zemljita i obezbeenju njegove potrebne veliine i odgovarajue strukture moraju biti ispunjeni odreeni uslovi.

a) Izbor zemljita

Zemljite koje se odreuje za osnovnu kolu mora biti odabrano u skladu sa sledeim osnovnim pedagokim, higijenskim, tehnikim i ekonomskim zahtevima:

- da je dovoljno prostorno kako bi se na njemu izgradila odgovarajua kolska zgrada sa potrebnim objektima na slobodnom prostoru i ostala mogunost za eventualnu dogradnju;

- da je u mirnom predelu i po mogustvu u blizini parkova i zelenila, a dalje od fabrika, pijaca, bolnica, prometnih saobraajnica, odnosno dalje od dima, gasova i buke;

- da je izloeno suncu, porozno i ocedno, bez vlanosti i podzemnih voda, kao i da je zatieno od jakih i hladnih vetrova;

- da je dobre nosivosti i, po pravilu, ravno, i da, po mogustvu, ima oblik, etvorougaonika. (Samo izuzetno, ako ne postoji drugi izbor, moe doi u obzir zemljite iji je manji deo sa blagim nagibom, pod uslovom da je nagib orijentisan prema jugu.)

b) Veliina zemljita

Potrebna veliina zemljita za osnovnu kolu odreuje se u zavisnosti od kapaciteta kole, odnosno broja uenika u koli.

Ukupna veliina potrebnog zemljita za osnovnu kolu iznosi najmanje 25 m2 po jednom ueniku u jednoj smeni, ali ne moe biti manja od 0,50 ha za odvojena odeljenja centrale osnovne kole i samostalne nepotpune osnovne kole i 1 ha za potpune osnovne kole u organizovanim naseljima. Samo izuzetno, u gusto izgraenim naseljima, minimum zemljita moe biti umanjen za jednu petinu pod uslovom da u blizini kole postoje kolski sportski centri koje kola moe koristiti.

v) Struktura kolskog zemljita

Na zemljitu osnovne kole je kompletan kolski objekat, koji obavezno sadri kolsku zgradu, kolsko dvorite vebalite - sportski teren i kolski vrt ije su veliine usklaene sa razvijenou kole.

Zemljite za kolsku zgradu je veliine najmanje oko 7,5 m2 po jednom ueniku za potpune osnovne kole, odnosno najmanje 1.000 m2 za odvojena odeljenja osnovnih kola (nepotpune osnovne kole od I do IV razreda).

Dvorite za odmor i rekreaciju uenika sa pristupnim stazama je veliine najmanje 5 m2 po jednom ueniku za potpune osnovne kole, odnosno najmanje 1.000 m2 za odvojena odeljenja osnovnih kola i nepotpune osnovne kole od I do IV razreda.

Dvorite je locirano uz kolsku zgradu i neposredno povezano sa ulazom u kolu, ali tako situirano da bavljenje uenika u dvorite ne ometa rad uenika u nastavnim prostorijama.

kolsko dvorite mora biti ocedito i zatieno od jakih vetrova, zimi izloeno suncu, a leti da ima delimino hladovine to se najlake postie zasaivanjem listopadnog drveta, koje leti ima bujnu kronju a zimi, kada lie opadne, ne zaklanja sunce. Jedan deo dvorita treba betonirati ili poploati, a drugi deo uraditi kao park sa betoniranim stazama i klupama.

Vebalite za izvoenje nastave fizikog vaspitanja moe imati dve veliine u zavisnosti od razvijenosti i organizacije kole.

Vebalite i sportski tereni (manje) veliine 4.050 m2 u odvojenim odeljenjima osnovnih kola i nepotpunim osnovnim kolama od I do IV razreda treba da je opremljeno asfaltiranim igralitima za odbojku, koarku i rukomet, najmanje jednom jamom sa peskom, prostorom za bacanje kugle i travnatim terenom veliine 30 x 15 metara, kao i etiri atletske staze duine najmanje 80 metara.

Vebalite i sportski tereni (vee) sa krunom atletskom stazom, veliine 9,250 m2 u potpunim osnovnim kolama od I do VII razreda, treba da je opremljeno odvojenim asfaltiranim terenom za ova igralita, dvema jamama sa peskom i prostorom za bacanje kugle. Uz ovo vebalite razvijenije potpune osnovne kole moraju imati poseban travnati teret za igru najmlaih uenika, najmanje veliine 30 x 15 metara.

U mestima gde u neposrednoj blizini kole postoje izgraeni kolski centri koje kola moe koristiti, potpune osnovne kole imae samo vebalite veliine 60 x 30 m.

Orijentacija vebalita je sever-jug po duoj strani.

Vebalite treba situirati na suprotnoj strani od nastavnih prostorija da bunost sportskih igara ne ometa ostali nastavni rad u kolskoj zgradi.

kolski vrt za eksperimentalan i praktian rad uenika je veliine najmanje 1.000 m2 za odvojena odeljenja kola i nepotpune osnovne kole od I do IV razreda, odnosno do 3.000 m2 za potpune osnovne kole.

Ukupno potrebno zemljite za osnovu kola prema razvijenosti je od 5.000 do 15.000 m2.

B. kolska zgrada

Osnovni materijalni uslov za rad osnovne kole i realizaciju postavljenih zadataka i odreenih funkcija je kolska zgrada.

Da bi kolska zgrada zadovoljila odreenu namenu, nuno je da ima odgovarajue prostorije prema razvijenosti kole i izgraene pratee elemente na slobodnom prostoru uz kolsku zgradu, odnosno izgraen potpuni kolski objekat (zgrada, dvorite, vebalite i vrt).

Pri izgradnji kole ne treba teiti reprezentativnim efektima i skupim reenjima, ve nastojati da kolska zgrada bude funkcionalna i dovoljno prostrana, ali ekonomina i tako oblikovana da svojim proporcijama, materijalom i skladnou oblika i boja prijatno deluje na uenike i omoguava im normalan i savremen vaspitno-obrazovni rad. Prostorije kole, a naroito nastavne prostorije, treba da su pune prirodne svetlosti i sveeg vazduha kako bi se i na taj nain doprinosilo jaanju njihove radne sposobnosti i omoguavanju savremenog i kvalitetnog vaspitanja i obrazovanja. Pri kreiranju novog kolskog prostora i preduzimanju krupnijih adaptacija naputa se sistem uionica istih dimenzija i poveava se prostor oko kole.

Za ostvarivanje odgovarajuih radnih uslova u koli posebnu panju treba obratiti na poloaj i spratnost kolske zgrade, pravilnu orijentaciju i neophodan broj i veliinu kolskih prostorija.

a) Lokacija kolske zgrade odreuje se na osnovu plana razvoja kolske mree, kao sastavnog dela urbanistikog, odnosno regionalno-prostornog plana grada, odnosno optine i regije.

b) Poloaj kolske zgrade na zemljitu kole treba da omoguava izgradnju obaveznih prateih objekata na slobodnom prostoru uz kolu, i eventualno dogradnju.

kolska zgrada treba da je udaljena od saobraajnica i izvora buke najmanje 50 m, a u sluajevima veoma ivih saobraajnica i veih izvora buke ovo rastojanje treba da bude i vee.

v) Orijentacija kolske zgrade a posebno prostorija za nastavu, veoma je vana za normalan i uspean rad kole.

Orijentacija nastavnih prostorija, u naem geografskom podneblju, po pravilu je jugoistok jer se ovom orijentacijom obezbeuje pravilna insolacija i stvaraju povoljni uslovi za nastavni rad. Investitor moe zahtevati, ukoliko su lokalni klimatski uslovi specifini, i drugaiju orijentaciju kolske zgrade.

g) Spratnost i jedinstvenost zgrada uslovljeni su higijenskim propisima i ekonomskim razlozima.

Prema usvojenim higijenskim normama kod nas i u svetu, zgrada za osnovnu kolu moe da ima najvie prizemlje i dva sprata.

Iz ekonomskih razloga preporuuje se izgradnja jedinstvenog objekta kolske zgrade, jer drugi nain graenja (paviljonski i slini) zahtevaju vie zemljita i poskupljuju izgradnju.

kolske prostorije u kojima rade uenici ne mogu se nalaziti ispod nivoa zemljita, odnosno u suterenu kolske zgrade.

U posebnom delu zgrade neophodno je obezbediti prostor za obavljanje posebnog muzikog vaspitanja i obrazovanja.

Zidovi u ovom delu zgrade, treba da imaju specijalnu zvunu izolaciju.

d) Strukturu kolskih prostorija, prema nameni i funkciji, sainjavaju sledee skupine prostorija: nastavne prostorije (uionice opte namene, specijalizovane uionice, kolske radionice, sala za fiziko vaspitanje i biblioteka), prostorije za opte potrebe i drutveni ivot kole (vienamenske prostorije, kolska kuhinja, prostorije za produeni i celodnevni boravak

uenika i prostorije za pionirsku i omladinsku organizaciju), prostorije za upravu i osoblje, (prostorije za direktora i pomonika direktora, za administraciju, zbornica, prostorije za zdravstvenu zatitu, za pedagoko-psiholoku slubu i za druge strune saradnike, prostorije za pomono osoblje i portirnica kole) i pomone prostorije (komunikacije, garderoba, sanitarije, spremita i magacini i kotlarnica za zagrevanje prostorija).

Pri izgradnji novih kolskih zgrada opta je tendencija da se smanji broj optih uionica u korist sistema specijalizovanih uionica sa centralnom medijatekom.

Za realizaciju korektivnog pedagokog rada sa telesno invalidnim uenicima potrebno je uklapanje ili ublaavanje arhitektonskih prepreka kako bi se ovim uenicima omoguio laki pristup kolskoj zgradi, uionici, sanitarnom voru, kretanje hodnicima itd.

1. Nastavne prostorije

Prostorije za nastavu ine osnovni kolski prostor u osnovnoj koli, s obzirom na njenu opteobrazovnu funkciju koja se najveim delom ostvaruje nastavnim aktivnostima. Znaaj i uloga nastavnih prostorija u osnovnoj koli nalae da se njihovoj funkcionalnosti, potrebnom broju i higijensko-tehnikim zahtevima posveti posebna panja, kao i da se pri njihovom obezbeenju dosledno primenjuju u uvodnom delu navedena naela jedinstvenosti, savremenosti i racionalnosti prema razvijenosti pojedinih kola.

Ciljevi i zadaci vaspitanja i obrazovanja u osnovnoj koli u prvi plan istiu aktivan odnos uenika u nastavi i njihovo prerastanje od objekta u subjekt obrazovanja i vaspitanja. U reformisanoj osnovnoj koli znatno je poveana uloga prirodnih nauka.

Objektivni kriterijumi navedeni u uvodnim napomenama i usvojene greke pedagoke i higijensko-tehnike norme odreuju potreban broj i veliinu nastavnih prostorija. Broj odeljenja u koli i fond asova nastavnih aktivnosti ukazuju na potreban broj nastavnih prostorija, a broj uenika u odeljenju uslovljava veliinu pojedinih nastavnih prostorija.

Prosene norme povrine nastavnog prostora po ueniku u koli, s obzirom na pedagoke i higijensko-tehnike zahteve, jesu: za uionice 1,80-2,00 m2, za laboratoriju - specijalne uionice 2,13-2,40 m2 i za kolsku radionicu od 2,13 do 4,29 m2 po ueniku.

Prilikom planiranja i izgradnje prostora posebnu panju treba obratiti na specifine zahteve pojedinih grupa nastavnih predmeta i oblasti u posebnom muzikom vaspitanju i obrazovanju, kako sledi:

Prostorije za izvoenje vaspitno-obrazovnog rada:

1. Uionice za individualnu nastavu 16-24 m2 kom. 6

2. Uionica za grupnu nastavu 30-45 m2 kom. 1

3. Prostorije za ostavljanje nastavnih sredstava i muzikih instrumenata 24-28 m2 kom. 1

4. Prostorije za vebanje uenika 12-16 m2 kom. 2

Kubatura nastavnih prostorija za normalnu aeraciju vazduha je najmanje 5 m2 po ueniku.

Higijenska granica razmera nastavnih prostorija je: za duinu auditivna 10 m i vizuelna 8 m, a za irinu - insolaciona i vizuelna pri jednostavnom osvetljenju najvie 7 m.

Visina nastavnih prostorija za normalnu kubaturu je minimalno 3 m. Od navedenih tehnikih normi moe se odstupiti samo pri izgradnji sale za fiziko vaspitanje i vienamenskog prostora.

Prema razvijenosti (nepotpune i potpune) sa etiri odnosno osam razreda, osnovna kola ima nastavne i druge prostorije o kojima se govori u narednom tekstu.

NAPOMENA: kola od 3 do 5 odeljenja ima jednu specijalizovanu uionicu za prirodne nauke, a kola sa vie od 5 odeljenja dve specijalizovane uionice - jednu za prirodne i jednu za drutvene nauke.

Uionice opte namene

Uionice opte namene slue za izvoenje razredne nastave od I do IV razreda i, veinom, predmetne nastave od V do VIII razreda a imaju ih sve osnovne kole.

kolska zgrada ima odgovarajui broj uionica prema broju odeljenja u koli. Veliina uionice je 54 m2.

Razmere uionice treba da su u granicama prethodno navedenih higijensko-tehnikih normi.

U potpunim osnovnim kolama uenike niih razreda, od I do IV, treba funkcionalno odeliti od starijih, od V do VIII razreda. U spratnim zgradama uionice odeljenja od I do IV razreda su, po pravilu, u prizemlju, odnosno u posebnom bloku zgrade.

Broj uionica zavisi od razvijenosti kole, broja smena i broja odeljenja po razredima, odnosno i sastava kombinovanih odeljenja shodno lanu 43 Zakona o vaspitanju i obrazovanju.

Izmeu dve uionice mlaih i starijih razreda su pripremne prostorije (kabinet) veliine 18 m2, a slue za smetaj nastavnih sredstava, rad grupa uenika i pripremu nastavnika. Povezane su prolazima sa uionicom i hodnikom kole.

a) Specijalizovane uionice

Veliina specijalizovanih uionica za razrednu i predmetnu nastavu je od 54 do 72 m2.

Veliina specijalizovane uionice je 54 m2. Svaka specijalizovana uionica ima pripremnu prostoriju (kabinet) od 18 m2, koja je sa njom povezana vratima. Razmere kabineta kao i uionica treba da budu u granicama prethodno navedenih higijensko-tehnikih normi.

Pripremna prostorija (kabinet) locirana je uvek sa prednje strane specijalizovane uionice. Specijalizovane uionice za grupu srodnih predmeta imaju 2 pripremne prostorije.

Broj specijalizovanih uionica i njihova namena zavise od razvijenosti kole. Osnovne kole u kojima su stvoreni potrebni uslovi postepeno e poveavati broj predmetnih specijalizovanih uionica, eliminisae kombinovane specijalizovane uionice za grupu srodnih predmeta, odnosno i zajednike za vie razreda u razrednoj nastavi.

b) kolska radionica za tehniko obrazovanje

Nastava tehnikog obrazovanja izvodi se sa grupom od 15 do 18 uenika. Sve potpune osnovne kole imaju obavezno kolsku radionicu, a veliina radionice zavisi od broja

odeljenja u koli: od 54 do 128 m2. Uz svaku radionicu je pripremna prostorija od 18 m2. Ako je vei prostor namenjen kolskoj radionici, pripremna prostorija se nalazi izmeu radionica. kolska radionica treba da je tako locirana u kolskoj zgradi da rad u njoj ne ometa ostali rad u koli.

U nekim kolama uz radionice se predvia: foto-laboratorija - oko 8 m2 i ostava za repromaterijal - oko 6 m2; kabinet za nastavnika - oko 12 m2; mainski deo - oko 10 m2.

v) Sala za fiziko vaspitanje

Salu za fiziko vaspitanje sa prateim prostorijama imaju sve potpune osnovne kole:

- osnovna kola od 8 do 16 odeljenja ima jednu salu za fiziko vaspitanje, veliine 24 x 12 m,

- osnovna kola sa vie od 16 odeljenja ima jednu salu za fiziko vaspitanje veliine 26 x 15 m.

Sale imaju pratee prostorije:

- prostorija za sprave veliine 30 m2 za manju salu, 50 m2 za veu salu,

- prostorija za nastavnika sa posebnim prostorom za garderobu, tuem i WC-om, uz prostoriju za nastavnika, sve veliine 16 m2,

- dve svlaionice, veliine po 16 m2,

- dva kupatila (tuevi, korito, WC) veliine po 16 m2, od kojih su po jedna svlaionica i po jedno kupatilo povezani i odvojeni za uenike, odnosno za uenice, a po pravilu sa istim hodnikom povezani sa salom za fiziko vaspitanje.

Salu za fiziko vaspitanje sa prateim prostorijama najbolje je graditi kao aneks kolske zgrade, s tim da ima pristup iz komunikacija kole i posebni pristup spolja za eventualno korienje okoline kada kola ne radi. Moe se graditi i kao zaseban objekat uz kolu, ali prilaz u salu iz kole treba obezbediti u vidu propusnika. Meutim, ovakvom gradnjom zauzima se vie zemljita i poskupljuje izgradnja.

g) Biblioteka - knjinica i itaonica

Biblioteka kole sastoji se od dve prostorije - knjinice i itaonice. Znaaj biblioteke u koli postaje sve vei uvoenjem produenog i celodnevnog boravka uenika u koli. Zato kolsku biblioteku imaju sve potpune osnovne kole.

Veliina biblioteke, odnosno knjinice i itaonice, zavisi od razvijenosti kole (na jednog uenika dolazi 0,1 m2 prostora za biblioteku).

U veim centralnim kolama predvia se medijateka (multimedija centar) sa sledeom strukturom:

- biblioteka - oko 36 m2

- prostorija za umnoavanje tampanih i audio sredstava, oko 18 m2,

- prostorija za smetaj AV sredstava, pripremu nastavnika, obuavanje nastavnika - oko 36 m2,

- itaonica (grupno i individualno uenje, difuzija poruka) - oko 72 m2.

Prostorije za opte potrebe i drutveni ivot kole

Osnovna kola svoje obaveze i vaspitne funkcije ostvaruje nastavnim i vannastavnim aktivnostima. Stoga svaka osnovna kola, pored nastavnih prostorija, treba da ima i druge prostorije namenjene kompleksnom vaspitno-obrazovnom radu i celokupnom drutvenom ivotu kole.

a) Vienamenski prostor

Sam naziv - vienamenski prostor - upuuje na njegovo kompleksno projektovanje kako bi mogao posluiti za vie namena; za odmor uenika izmeu asova, u vreme loih vremenskih prilika kada se ne moe u tu svrhu koristiti kolsko dvorite, za odravanje masovnih sastanaka (opti roditeljski sastanci, pionirske i omladinske smotre i sl.), za kolske izlobe, priredbe i druge javne manifestacije kole i dr. Vienamenski prostor treba tako projektovati da on bude funkcionalno vezan za komunikacije, kolsku kuhinju i centralnu garderobu. Pregradnim prostornim zidovima treba omoguiti da vienamenski prostor moe jednostavno i brzo da menja svoju funkciju, odnosno da se prilagoava raznovrsnim potrebama kole.

Veliina vienamenskog prostora zavisi od razvijenosti kole. Na jednog uenika dolazi 0,5 m2 za vienamenski prostor.

b) kolska kuhinja i trpezarija

kolska kuhinja slui za pripremanje i konzumiranje hladnih i toplih obroka. S obzirom na svoju funkciju, kolska kuhinja se sastoji iz dva dela: kuhinje i trpezarije. U kuhinji se priprema hrana a u trpezariji konzumira.

Veliina kolske kuhinje zavisi od broja uenika u koli i od broja dnevnih obroka. Prema normativima za kolsku kuhinju treba projektovati najmanje 0,3 m2 po jednom ueniku. U uslovima produenog i celodnevnog boravka uenika u koli, normirani prostor ne moe biti dovoljan ukoliko se on funkcionalno ne povee sa vienamenskim prostorom. Detalje projektovanja kolske kuhinje, s obzirom na druge (specifine) uslove, osim broja uenika i broja obroka, treba da ima u vidu projektantska radna organizacija u saradnji sa kolom (ruralno i urbano podruje kole, planiranje obuhvata uenika produenim, odnosno celodnevnim boravkom i sl.).

v) Prostorije za produeni - celodnevni boravak uenika u koli

Posebne prostorije za produeni i celodnevni boravak uenika u koli slue za organizaciju i realizaciju zadataka ove znaajne vaspitno-obrazovne aktivnosti i imaju vie namena: za samostalan rad uenika u savlaivanju vaspitno-obrazovnih zadataka, izradu kolskih zadataka, organizovano korienje slobodnog vremena uenika, za odmor i rekreaciju uenika.

Veliina ovih prostorija s obzirom na njihovu namenu je 0,3 m2 po ueniku. Broj prostorija zavisi od broja planiranih grupa produenog, odnosno celodnevnog boravka. Po mogunosti, ove prostorije treba obezbediti u posebnom krilu zgrade, odvojeno od prostora za nastavni rad.

Ukoliko se organizuje produeni boravak (to znai da kola radi u dve smene), za svaku grupu uenika (homogenu ili heterogenu), pored uionice opte namene, potrebna je i prostorija za produeni boravak. Isti je sluaj ako u koli samo pojedini razredi ili odeljenja imaju celodnevni boravak.

Ukoliko kola radi u jednoj smeni i ima organizovan celodnevni boravak za sve razrede (celodnevna kola) nisu potrebne posebne prostorije za samostalni rad uenika u savlaivanju vaspitno-obrazovnih programa i izradi kolskih zadataka.

Prilikom projektovanja kolske zgrade u uslovima organizacije produenog i celodnevnog boravka uenika u koli (posebno u uslovima celodnevne kole) treba imati u vidu i intenzivnije korienje drugog kolskog prostora: vienamenskih prostorija, sale za fiziko vaspitanje, sale za kulturnu razonodu, specijalnih uionica, sportskih terena i kolskog vrta. Zato prostorije za produeni i celodnevni boravak treba to funkcionalnije komponovati u sklopu ukupnog kolskog prostora.

g) Prostorije za pionirsku i omladinsku organizaciju

Ove prostorije imaju posebnu namenu i slue za rad pionirske i omladinske organizacije. Povrina zavisi od razvijenosti kole, a kree se od 18 do 36 m2 (za vee skupove se koriste drutvene prostorije, odnosno vienamenski prostor).

Prostorije za upravu i osoblje

Prema razvijenosti i organizaciji kola ima potreban broj prostorija za upravu, nastavno, struno i administrativno osoblje.

a) Prostorije za upravu kole

Povrina prostorije za direktora, odnosno pomonika direktora kole kree se od 14 do 36 m2, u zavisnosti od razvijenosti kole.

b) Prostorija za nastavno osoblje (zbornica)

Veliinu zbornice uslovljava broj odeljenja u koli, odnosno broj nastavnog osoblja. U potpunim osnovnim kolama, prema nastavnom planu, proseno na jedno odeljenje dolazi 1,2 nastavnika. Na svakog nastavnika u zbornici dolazi 2,5 m2 povrine. Povrina prostorije kree se od 18 do 72 m2.

v) Prostorije za zdravstvenu zatitu

Ovaj prostor deli se na dve prostorije: lekarsku sobu i ekaonicu. Veliina prostorija zavisi od razvijenosti kole i, po pravilu, imaju ih samo potpune osnovne kole. Povrina prostorije kree se od 32 do 70 m2.

g) Prostorije za pedagoku, psiholoku, defektoloku i socijalnu slubu

Radna prostorija za pedagoga

Prostorija za strunog saradnika - pedagoga slui za individualno ispitivanje, za individualno savetovanje, individualni rad sa roditeljima, konsultacije sa nastavnicima, kao i za grupni rad sa uenicima, roditeljima, a po potrebi i sa nastavnicima, kao i za grupni rad sa uenicima, roditeljima, a po potrebi i sa nastavnicima:

- 1 prostorija veliine 18 m2.

Radna prostorija za psihologa

Prostorija za strunog saradnika - psihologa slui za individualno ispitivanje i psihodijagnostiku, za individualno savetovanje, unapreivanje i zatitu mentalnog zdravlja dece za individualni rad sa roditeljima, kao i za rad u manjim grupama, bilo sa decom i omladinom, bilo sa njihovim roditeljima.

Za ostale oblike svoga rada psiholog moe koristiti prostorije za opte potrebe i drutveni ivot u vaspitno-obrazovnoj organizaciji:

- 1 prostorija veliine 18 m2.

Radna prostorija za defektologa

U ovoj prostoriji defektolog izvodi poseban deo specijalnog korektivnog vaspitno-obrazovnog rada sa uenicima koji imaju manje smetnje u fizikom i psihikom razvoju, a koji se ne moe izvoditi zajedno sa ostalim uenicima:

- jedna prostorija veliine 18 m2.

Radna prostorija za socijalnog radnika

Prostorija za strunog saradnika socijalnog radnika slui za individualne i grupne razgovore sa uenicima, njihovim roditeljima, kao i sa saradnicima strunih organizacija iz oblasti socijalnog rada. Prostorija je vezana sa prostorijom za roditelje:

- 1 prostorija veliine 18 m2.

Prostor za rad strune slube (zdravstveni radnik, pedagog, psiholog, defektolog, socijalni radnik) moe da se organizuje tako da u jednoj prostoriji rade po 2 strunjaka (u razliitim smenama) - uz uslov da nametaj, odnosno oprema, zadovoljava potrebe rada oba strunjaka.

d) Prostorije za administraciju kole

Prostorije za administrativno osoblje (sekretar, raunovoa) ima povrinu koja se kree od 18 do 36 m2.

) Prostorija za pomono osoblje

Prostorija za pomono osoblje normira se samo u potpunim kolama, povrina je 12-24 m2 i slui iskljuivo pomonom osoblju.

e) Portirnica

Povrina portirnice je 4 m2, a normira se samo za potpune osnovne kole.

Pomone prostorije

U svakoj osnovnoj koli uz prostorije za rad potrebne su i pomone prostorije: komunikacije, garderobe, sanitarije, spremita, kotlarnica i druge pomone prostorije.

a) Komunikacije

Komunikacije su: ulazi, holovi, hodnici, stepenita, vetrobran i nadstrenice.

Ulaz sa nadstrenicom ima svaka kola i to najmanje dva ulaza: glavni ulaz sa pristupom iz saobraajnice i sporedni ulaz iz dvorita.

Hol sa vetrobranom ima svaka kola. To je proireni ulaz koji slui i kao prostor za vie svrha. Ispred svakog hola je vetrobran.

Hodnici u osnovnoj koli gde su nastavne prostorije samo sa jedne strane hodnika, imaju irinu 2,40 m, a ako su prostorije sa obe strane hodnika, njihova irina je 3 metra.

Stepenita u svakoj kolskoj zgradi sa spratovima ima najmanje dva: glavno i sporedno.

Najmanja propusna irina stepenita iznosi 120 cm za 100 uenika koji se tim stepenitem slue. Svako poveanje broja uenika iznad 100 zahteva proirenje stepenita za po 0,5 cm za svakog uenika koji se tim stepenitem slui.

Odstojanje od izlaza iz krajnjih prostorija do stepenita, odnosno spoljnjeg izlaza (ulaza) ne moe biti vei od 30 m. Izuzetno, kod vrlo preglednih i slobodnih komunikacija, ova duina moe iznositi najvie 35 m.

b) Garderoba

Garderoba moe biti centralna, a mogu postojati i posebne garderobe:

- centralna garderoba za sve uenike kole locira se uz prostor za vie svrha, mora da se odlikuje maksimalnom funkcionalnou, a izgrauje se prema mogunostima;

- posebne garderobe za uenike svakog odeljenja nalaze se, po pravilu, ispred nastavnih prostorija u hodnicima kole, za koje su najcelishodnije zidne vealice u niama;

- posebne garderobe u hodnicima ispred prostorija za produeni boravak uenika u koli - garderobni orman za odeu i obuu.

v) Sanitarije

Sanitarije u koli izgrauju se prema broju korisnika i usvojenoj normi.

Broj sanitarija po higijenskoj normi je sledei:

- jedna WC-kabina i dva pisoara na 40 uenika,

- jedna WC-kabina na 20 uenika,

- jedna WC-kabina i jedan pisoar na 20 nastavnika,

- jedna WC-kabina na 10 nastavnica.

Sve WC-kabine imaju pretprostore u kojima je po jedan lavabo na svake dve WC-kabine;

- u neposrednu blizinu prostorija za produeni i celodnevni boravak planiraju se i prostorije sa 5 lavaboa i protonim bojlerom.

Izboru sanitarija treba posvetiti posebnu panju i prilagoditi ih uzrastu uenika.

Sanitarije su odvojene: posebno za uenike a posebno za uenice.

Raspored sanitarija u zgradi zavisi od broja korisnika (uenika) po spratovima. Sanitarije su povezane sa glavnim komunikacijama - hodnicima kole i, po pravilu, rasporeene prema severu.

Pretprostor i prostor WC-kabina treba da su neposredno osvetljeni i provetreni.

Pored optih sanitarija, u prostorijama za fiziko vaspitanje su i posebne sanitarije.

U kolskoj zgradi i dvoritu kole treba da su esme sa vodom za pie sa mlazom navie. U svakom hodniku kole po spratovima treba ugraditi najmanje po jednu esmu, a u dvoritu 2-5 esmi, prema razvijenosti kole. Iz higijenskih razloga voda iz umivaonika u pretprostorijama WC-a nije za pie.

g) Spremita

Smetaj inventara i materijala zahteva poseban prostor u kolama.

Za ovu svrhu potrebne su sledee prostorije:

- spremite za pribor za odravanje istoe, veliine 2m2, na svakom spratu po jedno - dispozicija u sklopu sanitarnog vora;

- magacin za smetaj inventara i drugog materijala kole;

- magacin za smetaj namirnica u kolama gde je obezbeeno pripremanje toplog obroka.

Veliina magacina je 18-54 m2, prema razvijenosti kole.

d) Prostorije za zagrevanje kole

Zagrevanje kole vri se, po pravilu centralnim grejanjem.

Broj i veliina prostorija za zagrevanje zavisi od veliine kole i sistema zagrevanja i utvruje se prema optim normama za pojedine vrste zagrevanja.

5. Ureaji i instalacije

Normalno izvoenje vaspitno obrazovnog rada u osnovnim kolama zavisi od obezbeenja higijensko-graevinskih uslova kao to su: normalno osvetljenje, potrebno zagrevanje, uredna ventilacija, dovodi vode i struje, ozvuavanje i drugi ureaji i instalacije.

a) Osvetljenje

Osnovni higijenski uslov za rad u kolama, a naroito u nastavnim prostorijama za produeni ili celodnevni boravak jeste da su dovoljno osvetljene kako bi se u njima moglo normalno raditi.

Osvetljenje je dvojako: prirodno i vetako.

Prirodno osvetljenje je dnevna sunana svetlost. Sve prostorije u koli obavezno moraju imati dovoljno dnevne svetlosti.

Potrebna dnevna svetlost u nastavnim prostorijama obezbeuje se na sledei nain:

- upadni ugao dnevne svetlosti na najudaljenijem mestu od prozora u nastavnoj prostoriji iznosi najmanje 23o;

- povrine svih prozora u nastavnoj prostoriji iznose najmanje 1/5 povrine poda nastavne prostorije;

- nastavne prostorije okrenute su, po pravilu, prema dnevnoj sunevoj putanji (jugoistok) kako bi se rasuta suneva svetlost nalazila u vidnom polju svakog radnog mesta, odnosno da bi se "krajiak neba" obavezno video sa svakog radnog mesta.

Zadovoljavanjem ovih zahteva postie se povoljna osvetljenost nastavnih prostorija prirodnim osvetljenjem, odnosno dnevnim iniocem, ili potrebnim brojem tzv. "Skaj" ("KY") - faktora odnosno oko tri skaj-faktora (jedan skaj-faktor odgovora svetlosti 50 luksa).

Vetaka osvetljenost nastavnih prostorija, prema usvojenim normama, po jednom radnom mestu iznosi: u uionicama i drugim prostorijama gde se verbalno radi, ita i pie 150 luksa, u laboratorijama i radionicama gde se precizno radi - 300 luksa, u sali za fiziko vebanje - 120 luksa, a u prateim prostorijama: za stepenita i sanitarije - 60 luksa, za hodnike i druge pomone prostorije - 30 luksa.

Najpodesnije vetako osvetljenje je poluindirektno elektrino osvetljenje. U nastavnim prostorijama treba da ima potreban broj izvora ovog osvetljenja, da su pravilno rasporeeni i da obezbeuju dovoljno svetlosti za svako radno mesto.

b) Zagrevanje

Normalan rad kola u zimskim i hladnim danima uopte, zahteva odravanje potrebne temperature naroito u nastavnim prostorijama i prostorijama za produeni ili celodnevni boravak.

Higijenska norma temperature u kolskim prostorijama za pravilnu fizioloku funkciju organizma i rad iznosi:

- u nastavnim prostorijama, izuzev sale za fiziko vaspitanje, 20oC;

- u svim radnim prostorijama 18oC;

- u sali za fiziko vaspitanje, hodnicima i sanitarijama 16oC.

Navedene norme temperature odravaju se tokom celog radnog vremena kole. Najcelishodniji nain zagrevanja kole i stalnog odraavanja potrebne temperature jeste centralno grejanje, odnosno etano grejanje u manjim prizemnim kolskim zgradama.

Samo u izuzetnim sluajevima, zagrevanje manjih kola moe biti kaljevim peima. Zagrevanje nastavnih prostorija metalnim peima nije dozvoljeno.

v) Ventilacija

Da bi se uvalo zdravlje uenika i stvarali normalni higijenski uslovi za rad u nastavnim prostorijama, i prostorijama za produeni ili celodnevni boravak, potrebno je obezbediti dovoljno istog vazduha i odravati normalnu mikroklimu.

Aeracija vazduha je po jednom ueniku 20 m3 u toku jednog kolskog asa. Za stalno odravanje istog vazduha pri kubaturi od najmanje 5 m3 po ueniku u uionici, potrebno je u toku jednog asa najmanje etiri puta izmeniti vazduh (5 m3 x 4 = 20 m3).

Vazduh se izmenjuje putem ventilacije nastavnih prostorija.

Ventilacija se obavlja prirodnim i mehanikim putem.

Prirodna ventilacija je povremeno provetravanje prostorija. Obavlja se obino povremenim otvaranjem prozora, a obezbeuje se najee izgradnjom ureaja za otvaranje gornjih delova prozora koso unutra (ventus ili drugo), izgradnjom zidnih ventilacionih ureaja, ili na drugi nain.

Pri prirodnoj ventilaciji treba voditi rauna da uenici ne budu izloeni promaji i udarima hladnog vazduha.

Prirodna ventilacija je celishodna, ekonomina i efikasna, te se obezbeuje u nastavnim prostorijama svih osnovnih kola.

Mehanika ventilacija je dopuna prirodne ventilacije. Obavezna je u laboratorijama i radionicama gde se pri radu razvijaju gasovi i praina, kao i u vienamenskom prostoru gde se okuplja vei broj uenika i roditelja - graana. Obezbeuje se izgradnjom zidnih ventilatora na spoljnim zidovima navedenih prostorija, ili na drugi nain.

g) Elektrina instalacija

U osnovnoj koli se za elektrificirana mesta obezbeuju dovodi i ugrauju instalacije za korienje elektrine energije, kako za osvetljenje, tako i za potrebe u neposrednom izvoenju nastave.

Za potrebe nastave u nastavnim prostorijama, prostorijama za produeni ili celodnevni boravak i ostali rad u koli obezbeuju se zatvorene utikake kutije, i to:

- u svim uionicama po dve utikake kutije, od kojih jedna na zidu iza stola nastavnika, a druga na suprotnom zidu iza uenika radi korienja audiovizuelnih tehnikih sredstava;

- u svim laboratorijama po pet utikakih kutija u zidu, od kojih po tri na kraem zidu iza uenika i dve na zidu kolske table iza stola nastavnika, radi korienja elektrine struje pri eksperimentalnom radu, kao i razvodna tabla (alt-tabla);

- u svim radionicama po sedam utikakih kutija, od kojih est u prozorskom zidu, koje mogu biti za prikljuke maina, a jedna utikaka kutija iz stola nastavnika i razvodna (alt) tabla i zidu pored table;

- u pripremnim i drugim prostorijama uz uinice, laboratorije i radionice po dve utikake kutije od kojih po jedna na prozorskom zidu i zidu do uionica - laboratorija, a samo uz radionicu jo po dve utikake kutije u foto-laboratoriji;

- u nastavnikoj zbornici, vienamenskoj prostoriji, i kolskoj kuhinji po dve utikake kutije, od kojih je jedna u kolskoj kuhinji trofazna;

- u ostalim prostorijama: biblioteci, sobama za razonodu, trpezariji za celodnevni boravak i u prostorijama za pomono osoblje po jedna utikaka kutija.

d) Vodovodne i kanalizacione instalacije

U mestima gde postoje vodovodni i kanalizacioni objekti obezbeuju se odgovarajui prikljuci u koli.

Vodovodne instalacije u koli obavezne su:

- u svim uionicama i trpezariji, kao i u svakom glavnom hodniku kole po jedno toee mesto;

- u svim radionicama i kolskoj kuhinji po dva toea mesta;

- u pripremnim prostorijama po jedno toee mesto;

- u laboratorijama po tri toea mesta, od kojih dva na prednjem delu zida do hodnika i jedno na stolu nastavnika.

U mestima gde ne postoji vodovodna mrea, dovod zdrave vode za pie mora se obezbediti u koli na najbolji higijenski nain (hidrofor, ili slino).

Kanalizacione instalacije obezbeuju se u svakoj koli za sve sanitarije i prikljuke na kanalizacionu mreu, ukoliko je mesto ima.

U mestima gde nema kanalizacione mree; uz kolu treba obezbediti septiku jamu (sengrup).

Plakari

Za smetaj nastavnih sredstava, pribora za rad uenika i drugih sredstava u novim i dograenim prostorijama, prema graevinskim zgradama za osnovne kole, a naroito u prostorijama za nastavu i prostorijama za produeni ili celodnevni boravak, obavezno se ugrauju plakari. U postojeim kolskim zgradama koje nemaju ugraene plakare koriste se ormari koji odgovaraju plakarima po prostorijama.

Plakari u svim prostorijama, izuzev u pripremnim i slinim prostorijama uz nastavne prostorije, sastoje se iz dva dela, od kojih je donji deo 0,80 cm visine s punim krilima, a gornji deo je zastakljen.

Plakari u svim pripremnim prostorijama imaju tri dela od kojih je donji visine 0,80 cm i izvuen 16 cm i gornji visine 0,60 cm sa punim krilima, a srednji je zastakljen. Sva krila plakara su sa klizajuim otvaranjem (iber-krila).

Plakari po prostorijama:

U uionicama, laboratorijama i radionicama za smetaj pribora za rad uenika, plakari su u uionicama - veliine 1,80 x 1,80 x 0,35 m (dubine), a u laboratorijama i radionicama - veliine 2,40 x 1,80 x 0,35 m.

Svi plakari u ovim prostorijama su, po pravilu, u zidu do hodnika, izuzev u sluaju specifinih zahteva nastave.

U pripremnim i drugim prostorijama uz nastavne prostorije za smetaj nastavnih sredstava, strune literature i drugih potrebnih sredstava, plakari su celom duinom zida desno od ulaza u prostorijama iz hodnika kole, visine 2,40 m i dubine 0,35 m. Izuzetak ine plakari u pripremnoj prostoriji uz radionicu, koji zauzimaju dve etvrtine zida, dok su na treoj etvrtini zida police iji je jedan deo sa horizontalnim i drugi sa vertikalnim pregradama za smetaj materijala za rad, a ostatak pripada foto-laboratoriji.

U prostorijama za drutveni ivot u koli plakari su postavljeni u delu biblioteke za knjinicu u svim slobodnim zidovima i sastoje se iz tri dela kao u pripremnim prostorijama uz nastavne prostorije.

U prostorijama za produeni i celodnevni boravak nalaze se plakari za smetaj akih torbi i pribora za rad uenika - kaset plakari za svakog uenika posebno (30 kaseta), plakari audio-vizelnih nastavnih sredstava, prirune literature i drugih potrebnih sredstava. Svi plakari su u prostoriji du zidova:

- u kolskoj kuhinji za posue, zaine i druge potrebe su na jednom slobodnom zidu - veliine 3 m x 1,80 m x 0,35 m;

- u hodniku ispred posebnih prostorija za celodnevni boravak su standardni plakari za odeu i obuu;

- u prostorijama za upravu i administrativno osoblje, u zbornicima i prostorijama za lekare i pedagoko-psiholoku slubu, plakari slue za odlaganje dokumentacije i druge potrebe.

Veliina ovih plakara je 3 m x 1,80 m x 0,35 m, a nalaze se u jednom slobodnom zidu.

e) Ostali ureaji i instalacije

Zamraivanje je potrebno u svim nastavnim prostorijama u kojima se vri projektovanje. Stoga treba obezbediti ureaje za zamraivanje radi korienja savremenih audio-vizuelnih sredstava ija je upotreba u nastavi sve vea.

Ozvuavanje se, prema mogunostima, obezbeuje u svim radnim prostorijama u kolama, a naroito u vienamenskom prostoru, hodnicima i trpezariji. Prema mogunostima, postavljaju se instalacije ozvuavanja sa razglasnom stanicom ija je instalacija po pravilu, u zbornici, ili posebno odreenoj prostoriji.

TV instalacije se postavljaju u kolama koje imaju mogunost televizijskog prijema. Televizijska antena sa antenskim dovodom je u vienamenskoj prostoriji, itaonici, zbornici i trpezariji kole za produeni boravak uenika.

Instalacije telefona u koli, ako mesto ima telefonsku mreu, su:

- u nepotpunim kolama od I do IV razreda, instalacije s jednim telefonom u prostoriji za nastavnike (zbornici).

- u potpunim osnovnim kolama od I do VIII razreda, instalacije s telefonskim aparatima su u prostoriji direktora, nastavnikoj zbornici, prostoriji lekara i prostoriji za administraciju.

Posebni ureaji u sali za fiziko vaspitanje treba da obezbede normalan i nesmetan rad. U sali za fiziko vaspitanje neophodno je da se ispune posebni zahtevi i obezbede posebni ureaji.

Prozori treba da obezbeuju dovoljnu prirodnu osvetljenost sale i da se otvaraju pomou ugraenih ureaja (ventus ili slino) radi prirodne ventilacije.

Svi prozori, ukoliko su od lomljivog stakla, zatieni su manjom ianom mreom udaljenom od stakla 10 cm. Svetlosna tela i radijatori su takoe zatieni.

Takoe treba uraditi dve due konzole sa ulebljenjem na dve eone grede plafona za pokretne konopce i motke za penjanje, krugove, mornarske lestve i slino: dve manje i u podu zatvorene kuke za vratilo na oba dua zida: dvovisinski razboj; dve kuke naspramno na oba dua zida za privrenje mree za odbojku; ureaje za privrenje tabli sa koevima za koarku na naspramnim kraim zidovima i ureaje za ripstolove.

Na podu treba obeleiti igralite linijama irine 5 cm: za rukomet belom, za odbojku plavom i za koarku crvenom bojom.

6. Konstrukcije i detalji

Pri izgradnji kolskih zgrada posebnu panju treba obratiti na na to da budu ispunjene obaveze u pogledu konstrukcionih propisa kao i nekih detalja.

a) Konstrukcioni zahtevi ostvaruju se jo pri projektovanju i neposrednoj izgradnji kola obaveznim pridravanjem odreenim propisanim standardima koji doprinose konstrukcionoj sigurnosti, toplotnoj i akustinoj izolaciji, zatiti od vlage, buke i slino.

U trusnom podruju posebnu panju treba obratiti na statiko-seizmiku konstrukcionu sigurnost kolske zgrade.

Za normalnu akustinost i izolaciju potrebno je da spoljni zidovi imaju akustino izolacionu mo do 60 decibela, a pregradni zidovi i tavanica do 40 decibela.

Izborom konstrukcionog sistema treba omoguiti eventualne mogue zahteve u vezi sa adaptibilnou pojedinih delova, a izborom materijala treba obezbediti to veu ekonominost u odravanju zgrade.

Posebno se napominje da se izgradnja zgrade za osnovne kole, gde god to objektivne mogunosti dozvoljavaju izvodi od industrijskih prefabrikovanih elemenata u modularnoj koordinaciji, jer je ovakva izgradnja bra i jeftinija.

b) Zidovi po povrini treba da budu otporni prema oteenju, a podloje zatieno niskom soklom. Zidove u nastavnim prostorijama u visini 1,20 m do poda po mogustvu treba zatiti od oteenja pogodnim materijalom (lesonit ili drugo). Povrine zidova sanitarnih vorova treba da omoguuju maksimalno odravanje istoe (treba ih obloiti ploicama ili slino).

v) Podovi u svim radnim prostorijama kole, a naroito u nastavnim prostorijama, su topli ili polutopli, trajni, ravni i glatki ali ne klizavi, s mogunou lakog odravanja i ienja, sa dobrom akustinom izolacijom i dovoljno ekonomini.

Pod u sali za fiziko vaspitanje obavezno je postavljen na elastinoj podlozi.

g) Vrata treba da su tako konstruisana da se njima moe lako rukovati.

Prema nameni, vrata mogu biti puna i zastakljena.

Minimalne irine vrata su:

- za prostorije namenjene nastavi 0,90 m i puna;

- za sanitarije ulazna 0,90 m, a na WC-kabinama 0,60 m, i puna;

- za komunikacije i salu za fiziko vaspitanje dvokrilna 180 cm, za salu za fiziko vaspitanje puna, a za komunikacije donja treina puna, a ostale dve treine zastakljene i dobro zatiene u delu rukovanja.

Vrata u svim nastavnim i drutvenim prostorijama, kao i ulazna vrata, otvaraju se prema komunikaciji, pri emu to manje smetaju komuniciranju i pri otvaranju, ostavljaju slobodan prostor, naroito prema glavnom stepenitu, odnosno izlazu iz zgrade.

Vrata u sanitarnim prostorijama, izuzev ulaznih, izdignuta su za 10 cm od poda, ili obloena materijalom koji je postojan.

d) Prozori su dvostruko zastakljeni i u pogledu konstrukcije izrade i ugraivanja omoguavaju ravnomerno proputanje svetlosti, nesmetan vidik, efikasno uklapanje u sistem ventilacije, lako rukovanje i odravanje - ienje. Kada su u otvorenom poloaju, prozori ne smeju ometati komuniciranje i rad u prostoriji.

) Boje kolskih prostorija su mat, svetle i mirne. U komunikacijama mogu biti jai tonovi.

Unutranja obrada i boje nastavnih prostorija treba da obezbede minimalne procente refleksije: tavanica 80%, podovi 40%, tabla 10% i radna mesta 30%.

e) Protivpoarna zatita i sklonita kao i ABH zatita obavezni su i obezbeuju se pridravanjem odgovarajuih propisa u vezi sa higijensko-tehnikom, termikom, kao i hemijskom zatitom.

II NAMETAJ I OPREMA PROSTORIJA

kolski nametaj, a naroito nametaj za uenike, obavezno treba da ispunjava higijenske, pedagoke i tehnike zahteve. Takoe treba da je ekonomski opravdan, da omoguava pravilan razvoj mladih i da odgovara potrebama nastave i ostalih vaspitno-obrazovnih aktivnosti u osnovnoj koli.

Posebno je znaajno da kolski nametaj bude jednostavan po konstrukciji i stabilan, da omoguava uenicima udobno sedenje i koncentraciju, da je lako pokretljiv radi primene aktivnih metoda u radu i odravanju higijenskih uslova, kao i da pri pokretanju ne stvara buku i ne oteuje pod.

Pri utvrivanju potrebnog nametaja za osnovnu kolu vodilo se rauna o nameni prostorija i broju korisnika po prostorijama, a za nastavne prostorije i o specifinim potrebama pojedinih nastavnih predmeta.

Broj korisnika u nastavnim prostorijama utvren je u uvodnom delu.

Svaka prostorija u koli treba da je snabdevena odgovarajuim nametajem.

A. NASTAVNE PROSTORIJE

Red.broj NAZIV NAMETAJA Jedinica mere

Koliina po normativu

1 2 3 4

UIONICE OPTE NAMENE, odnosno za drutvene nauke

1. sto za dva, odnosno jednog uenika, razmera prema normi uzrasta uenika sa ravnom povrinom stola zaobljenih ivica i uglova, za dva uenika veliine 1,30 x 0,50m u svakoj uionici. Za jednog uenika veliine 0,65 x 0,50m u svakoj uionici komada 15

2. stolica za uenika, srazmera prema normi uzrasta uenika po dve uz svaki sto za uenike, u svakoj uionici komada 30

3. sto za nastavnika, veliine 1,30 x 0,75m sa dve kasete na desnoj strani stola je zatvoren prema uenicima, u svakoj uionici komad 1

4. stolica za nastavnika sa naslonom, u svakoj uionici komad 1 5. kolska tabla veliine 2,60 x 1,20m i, po mogunosti, sa

draem za karte i zidne slike i ekranom za projekcije, u svakoj uionici komad 1

6. zidni pano (aplikator - prenosni fnalelograf) za ake sastave i aktuelne dogaaje, veliine 1,20 x 1m, u svakoj uionici komad 1

7. zidne slike istaknutih naunika; umetnika ili prirodnih lepota, u svakoj uionici komada 2-4

8. korpa za otpatke, u svakoj uionici komad 1 SPECIJALIZOVANE UIONICE a) Specijalizovana uionica za hemiju, fiziku i biologiju -

objedinjena 1. kolski laboratorijski sto za uenike sa tri radna mesta,

dimenzije 190 x 60 x 70 cm ili laboratorijski sto za dva uenika 130 x 60 x 76 cm komada 10-15

2. kolska laboratorijska stolica sa naslonom komada 30 3. energetski blok (sa lavaboom i prikljucima za struju, vodu i

plin) komada 6 4. demonstracioni sto sa energetskim blokom (komplet) za

nastavnike komad 1 5. laboratorijska stolica za nastavnika sa naslonom komad 1 6. digestor komad 1 7. stalak za projekcione aparate po potrebi komad 1 8. mobilni sto za pripremu komad 1 9. razvodna tabla (alt-tabla) ili kutija komad 1

10. zidni aplikator - pano komad 1 11. zidne slike istaknutih hemiara, fiziara i biologa komada 2-4 12. kolska tabla 2,60 x 1,2m sa ekranom i draem za komad 1

ilustrativni materijal 13. bojler komad 1 14. zavesa za zamraivanje, prema broju prozora komad - 15. ventilacioni sistem sistem 1 16. aparat za gaenje poara komad 1 17. priruna apoteka komad 1 18. grafoskop sa rezervnom sijalicom komad 1 19. dijaprojektor komad 1 20. televizor u boji sa plejerom komad 1 21. higijenska posuda za otpatke na nono otvaranje komad 1 22. konzola ili sto za vagu komad 1

U pripremnoj prostoriji - kabinetu: 1. ormar za nastavna sredstva, du celog zida (ormari po JUS-

u) 2. sto za nastavnika, standardni komada 3-6 3. stolica za nastavnika, standardna komad 1 4. higijenska posuda za otpatke na nono otvaranje komad 1 5. sto za pripremu (kolska klupa) komad 1 6. laboratorijska stolica za uenike na vijak komada 2 7. energetski blok komad 1 8. konzola ili sto za vagu komad 1 9. bojler komad 1

10. ventilator komad 1 11. sanduk s peskom komad 1

b) Specijalizovane uionice koje su zasebne: Hemija Oprema radne prostorije:

1. slika istaknutih naunika komada 6-8 2. kombinovana kolska tabla sa ekranom i draem za zidne

slike 2,50 x 1,20 komad 1 3. zidni pano-aplikator, veliine 1,20 x 1,00 komada 2-4 4. demonstracioni sto za nastavnika sa energetskim blokom komad 1 5. stolica za nastavnika sa naslonom komad 1 6. laboratorijska klupa za 3 uenika, veliine 1,90 x 0,60 x 0,76

ili laboratorijska klupa za 2 uenika (1,30 x 60 x 0,76) komada 10 7. energetski blok (gas, voda, struja) komada 16 8. laboratorijske stolice za uenike na vijak komada 5 9. mobilni sto za pripremu komada 30

10. stalak za projekcioni aparat - po potrebi komad 1 11. grafoskop s rezervnom sijalicom komad 1 12. dijaprojektor automatski komad 1 13. bojler komad 1 14. zavese za zamraivanje - prema broju prozora komad 1 15. digestor komad 1 16. ventilacioni sistem sistem 1 17. aparat za gaenje poara komad 1 18. priruna apoteka komad 1 19. televizor u boji sa prijemom komad 1

Oprema pripremne prostorije:

1. radni sto za nastavnika komad 1 2. stolica za nastavnika sa naslonom komad 1 3. laboratorijska klupa za dva uenika vel. 1,30 x 0,60 x 0,76 komada 2 4. laboratorijske stolice za uenike na vijak komada 4 5. energetski blok komad 1 6. ormar za nastavna sredstva komada 2-4 7. konzola ili sto za vagu komad 1 8. bojler komad 1 9. manji zidni iviluk komad 1

10. ventilator komad 1 11. sanduk s peskom komad 1

Fizika a) Vrsta nastavne prostorije: specijalizovana uionica, kabinet

za fiziku1) b) Prostor u sklopu nastavne prostorije: kabinet za fiziku ine

radni deo i pripremna prostorija v) Oprema nastavnih prostorija: Specijalizovana uionica - Veliina 72m2 - kolska tabla sa ekranom za projekcije i po mogunosti sa

draem za ilustracioni materijal komad 1 - Demonstracioni sto za nastavnika sa ugraenim

audiovizuelnim sredstvima komad 1 - Stolica za nastavnika sa naslonom komad 1 - kolski laboratorijski sto za uenike sa tri mesta, dimenzije

130 x 60 x 70 cm komada 10-12 - kolske laboratorijske stolice sa naslonom komada 30-36 - Lavabo komad 1 - Ormar za nastavna sredstva du celog zida - Mobilni sto za pripremu komad 1 - Zidne slike istaknutih fiziara komada 2-4 - Zavese za zamraivanje sa ureajima za pomeranje, prema

broju prozora po

potrebi ___________________

1) S obzirom na zahteve savremene kole i nastave prirodnih nauka, preporuuje se kao budua orijentacija kabinet sa radnom i pripremnom prostorijom. Veliina radne prostorije je 54m2. Oprema je identina opremi specijalizovane uionice sem ormara za nastavna sredstva koja se nalaze u pripremnoj prostoriji. Osim toga, u pripremnoj prostoriji treba da se nalazi i sto za nastavnika, standardni i stolica sa naslonom. Veliina pripremne prostorije 18m2.

Geografija Specijalizovana uionica za geografiju

1. veliina specijalizovane uinice za geografiju 9m x 6m = 54m2, a pomona prostorija za geografiju: 6m x 3m = 18m2

Specijalizovanoj uionici, prema didaktikim zahtevima, pripada juna ekspozicija (gnomon, orijentacija, zelenilo i drugo)

2. radni sto za dva uenika sa ugraenim sistemom respondera, razmer prema uzrastu (osnovnokolski i srednjokolski) 1,20 m x 0,5 m komada 15

3. stolice za uenike sa razmerom prema uzrastu, za svaki radni komada 30

sto po dve 4. specijalizovani sto za audiovizuelne aparate sa ugraenom

kontrolnom tablom za respondere i radnim delom za nastavnike komada 2

5. stolica za nastavnika sa naslonom komada 2 6. podijum ispod stola i stolica nastavnika komad 1 7. automat sa zavesama za zamraivanje uionice komad 1 8. automat za smetaj geografskih karata komad 1 9. okvir ili ram za smetaj geografskih karata (dodatak

automatu) komad 1 10. ugraeni spoljni i unutranji termometar komada 2 11. ugraeni gnomon komad 1 12. slike i aplikacije na slobodnom prostoru uionikih zidova

(strane sveta, osnovni geografski pojmovi) komada 6 13. slike naunika geografa i putopisaca komada 6 14. kolska tabla na preklapanje, magnetna sa ugraenim

ekranom dimenzije 3 m x 1,20 m komad 1 15. panoi za stalni i izlobeni prostor, kao pet celina dimenzija

jednog 1,20 m x 1,20 m komada 5 16. plakar sa dimenzijama prema slobodnom zidnom prostoru komad 1 17. sanduk sa peskom (1,20 m x 1,20 m) komad 1 18. ozvuenje povezano sa razglasnom stanicom komad 1 19. lavabo sa slavinom za vodu komad 1 20. higijenska kanta komad 1

Pripremna prostorija za nastavu geografije 1. plakar za strunu literaturu, didaktiki materijal i za osnovnu

pedagoko-metodiku literaturu komad 1 2. sto za nastavnika - standardni komad 1 3. stolica za nastavnika - standardna komad 1 4. stolice standardne za uenike komad 1 5. radni sto za uenike komad 1 6. ogledalo komad 1 7. higijenska kanta komad 1 8. ozvuene povezano sa razglasnom stanicom komad 1 Specijalizovana uionica za strani jezik

(kao nametaj za uionicu opte namene ili sa opremom kao fonolaboratorija - za vee kole)

Specijalizovana uionica za likovno vaspitanje (atelje) 1. Univerzalni sto za uenike od drveta, slobodan sa

horizontalnom ploom stola, veliine 0,75 x 0,50 m koja ima obian ureaj tako da se moe podizati u zadnjem delu do nagiba 16o komada 30

2. stolica na vijak sa naslonom komada 30 3. stalak za projekcije komad 1 4. tabla kolska kombinovana sa ekranom 3 x 1,30 m (mere su

standardizovane) komad 1 5. aplikatori komada 2-4 6. ormar za aki pribor i radove: donji deo ormana sa punim

krilima, a gornji deo zastakljen i sa pokretnim policama komada 2-3 7. sto za nastavnika (standardni po JUS-u) komad 1

8. stolica za nastavnika, standardna komad 1 9. tafelaj - slikarski komada 10

10. tafelaj - vajarski komada 5 11. postolje za stalak za modele komada 2 12. slike istaknutih umetnika i reprodukcije umetnikih dela komada 10 13. higijenska posuda za otpatke na nono otvaranje komada 2

Pripremna prostorija - kabinet 1. sto za nastavnika, manji po JUS-u 2. stolica za nastavnika komad 1 3. sto za rad grupe uenika, duine 1,20 m irine 0,80 m visine

prema normi uenika, pet fioka i tablom od ultrapasa komad 1 4. stolica za uenike sa naslonom komada 5 5. ormar za nastavna sredstva (3 ormara po JUS-u) komada 1-3 6. kofa plastina komad 1 Muzika kultura a) Vrsta nastavne prostorije: kabinet b) Radna prostorija veliine 72 m2 a pripremna prostorija

veliine 18 m2 v) Oprema Radna prostorija - slike i fotografije istaknutih kompozitora, dirigenata, pevaa,

instrumentalista i orkestara komada 10 - kolska tabla veliine 2,60 x 1,20 sa ekranom vel. 1,40 x 20

m i draem za zidne slike, 3/4 table sa linijskim sistemom komad 1 - radni sto za nastavnika komad 1 - stolica za nastavnika sa naslonom komad 1 - univerzalni individualni ueniki stolovi veliine 65 x 50 cm komada 30-36 - stolica za uenike komada 30-36 - plakar komad 1 - stalak za projekcione aparate komad 1 - pokretni praktikabli za hor (montani) komplet 1 - pianino ili klavir komad 1 - stolica na vijak uz pianino komad 1 - muziki stub komad 1 - grafoskop sa rezervnom sijalicom komad 1 - dijaprojektor - automatski komad 1 Pripremna prostorija - sto veliine 1 x 2 komad 1 - stolice - standardne komada 8 - plakar za smetaj instrumenata za orkestar i razredno

sviranje komada 4 - sto za nastavnika komad 1 - stolica za nastavnika komad 1 Radionica za tehniko obrazovanje (Radionica za tehniko obrazovanje nalazi se u prizemlju

zgrade u sklopu bunih prostorija) 1. sto radni, univerzalni, za dva uenika, razmera prema normi

uzrasta, konstrukcija od metala i tabla od drveta, veliine 1,50 x 0,80 m, debljine 5 cm, sa jaim nosaima, tei i stabilniji u svakoj radionici (svakoj polovini radionice) komada 16 (8)

2. stolica, na vijak za uenike komada 16 (8) 3. sto za nastavnika, veliine 1,30 x 0,70 x 0,75 m sa jednom

kasetom na desnoj strani i praznim prostorom na levoj strani koji je zatvoren prema uenicima, u svakoj radionici (svakoj polovini radionice) komada 2 (1)

4. stolica za nastavnika za svaki sto nastavnika, u svakoj radionici (svakoj polovini radionice) komada 2 (1)

5. kolska tabla, veliine najmanje 2,60 x 1,20 m po mogustvo sa ekranom i draem za eme i zidne slike u svakoj radionici (svakoj polovini radionice) komada 2 (1)

6. zidni pano (aplikator) za tehnike aktuelnosti i dostignua, u svakoj radionici komada 2

7. slika savremenih tehnikih dostignua, u svakoj radionici komada 3 8. ormari za prvu pomo u svakoj radionici (svakoj polovini

radionice) komada 2 (1) 9. higijenska posuda za otpatke na nono otvaranje u svakoj

radionici (svakoj polovini radionice) komada 2 (1) 10. sto pisai za nastavnika manji, standardni komada 1-2 11. stolica, standardna, za svaki sto za nastavnike komada 1-2 12. sto za rad grupe uenika, sa tablom, veliine 2 x 0,80 m, u

svakoj pripremnoj prostoriji, izuzev prostorije uz radionicu komad 1 13. stolica za uenike, kao u uionici, za svaki sto u svakoj

pripremnoj prostoriji, izuzev prostorije uz radionicu komada 8 14. sto, duine 1,20 m irine 0,60 m i visine 0,75 m samo u

svakoj dodatnoj prostoriji uz radionicu, i to: - u delu za materijal komad 1 - u fotolaboratoriji komada 2

15. stolica, obina, samo u svakoj dodatnoj prostoriji uz radionicu i to:

- u delu za materijal komad 1 - u fotolaboratoriji komada 4

16. stoi, (mobilni sto) na tokovima za prenos nastavnih sredstava, veliine 0,60 x 0,60 x 1 m sa dve table, obe sa lajsnama okolo, irine 10 cm od kojih jedna na vrhu stoia, a druga u donjem delu, samo u svakoj pripremnoj prostoriji uz laboratoriju za prirodne nauke komad 1

17. tabla kolska, manja, veliine 1,50 x 1,20 m u svakoj pripremnoj prostoriji uz uionice i laboratorije komad 1

18. stalak za projekciona tehnika sredstva, standardni, u svim pripremnim i drugim prostorijama uz nastavne prostorije komad 1

Fiziko i zdravstveno vaspitanje: a) Vrsta nastavne prostorije: sala za vebanje (za kolu do 16

odeljenja jedna, a preko 16 odeljenja dve ili hala, odnosno sala i vea prostorija kabineta za kondiciju

b) Prostor u sklopu nastavne prostorije: sala 28 x 16 x 7 m, kabinet za kondiciju 30 m2 - 50 m2 svlaionice 2 x 16 m2, kupatilo sa WC 2 x 16 m2, spravarnica 30 m2, kabinet za nastavnika sa tu kabinom i WC, kabinet za korektivno-pedagoki rad 30 m2

v) bazen za plivanje - zajedniki za vie kola g) otvoreni sportski tereni - povrina terena 4.100 m2 d) oprema nastavnih prostorija daje se pojedinano u

kompletu za svaku prostoriju BIBLIOTEKA a) Knjinica

1. sto za bibliotekara, sa fiokama za kartoteku i izdavanje knjiga, u svakoj biblioteci komad 1

2. stolica za bibliotekara, u svakoj knjinici komad 1 3. korpa za otpatke u svakoj knjinici i itaonici komada 2 4. police za smetaj knjiga, broj polica prema veliini prostorije i

broju knjiga prema potrebi

b) itaonica 5. stolovi, obini, standardni, u itaonici biblioteke, prema

razvijenosti kole komada 4-10 6. stolice, obine u itaonicama biblioteke, prema razvijenosti

kole komada 16-40 Prostorije za opte potrebe i drutveni ivot VIENAMENSKI PROSTOR

1. stolice, lake i lako sloive u svakoj koli prema razvijenosti i mogunostima kole (neobavezno). Stolice su u prostoriji pored vienamenskog prostora komada 30-300

2. Podijum za binu, montani, laki i lako sloiv, samo u kolama u kojima bina nije drugaije reena komplet 1

3. slika heroja ili knjievnika ije ime nosi kola komad 1 4. umetnike slike (reprodukcije) ili najbolji radovi uenika komada 1-3 5. panoi, izlobeni, prema razvijenosti kole komada 1-3 6. postolja za vajarska dela, prema mogunostima komada 3 7. zidni kvarcni asovnik komada 3-6 8 mala klub-garnitura sa po tri polufotelje komplet 1-2 KOLSKA KUHINJA I TRPEZARIJA a) Kuhinja (za manje kole)

1. tednjak (poret) vei, u svakoj kuhinji komad 1 2. friider, vei komad 1 3. bojler, ekspresni (protoni) komad 1 4. sto veliine 2 x 0,60 x 0,80 m komad 1 5. stolica obina komad 1 6. vaga, obina, do 10 kg, komad 1 7. polica, za suenje posua, odnosno prema mogunostima

maina za pranje posua komad 1 8 higijenska posuda za otpatke na nono otvaranje komad 1 9. kofa sa poklopcem za tene otpatke komad 1 Za vee osnovne kole pravi se poseban projekat opremanja. b) Trpezarija

1. standardni trpezarijski sto za 4 osobe komada 10-30 2. standardne trpezarijske stolice komada 40-200 3. pribor za topli obrok (tanjiri, inije, kaike, viljuke noevi -

neobavezno) komada

za 80 uenika 4. umetnike slike ili najbolji radovi uenika komada 1-3 5. postolja ili drai za cvee komada 2-4 6. korpe za otpatke komada 4 PROSTORIJE ZA PRODUENI I CELODNEVNI BORAVAK

1. stolovi za uenike (za rad i igru), lako pokretljivi, razmere komada 20-30

prema uzrastu uenika. Za jednu grupu 2. stolice razmere prema uzrastu uenika, raznih oblika, sa

mekanim seditem. U svakoj grupi, zavisno od broja uenika komada 20-30 3. leaj (jogi madrac) za odmor najmlaih uenika komada 10-20 4. kaset-plakar za 20-30 uenika 5. ormari ili plakari zatvoreni sa gornjim - zastakljenim delom i

donjim zatvorenim drvenim vratima (za odlaganje pomone literature i pedagoke dokumentacije, materijala, alata i AV nastavno-tehnikih sredstava).

6. sto za nastavnike komad 1 7. stolica za nastavnika komad 1 8. umetnike slike, slike heroja NOB, prirodnih lepota komad 1-3 9. panoi za deje radove (aplikatori) komada 2-4

10. lutkarska scena komada 2-4 11. kutak za likovne aktivnosti - 2 tafelaja komada 2-4 12. ah stolovi, klubski stolovi i stolovi "jednosedi" sa pokretnim

stolicama komada 2 13. stalak - bibliotekarski za dranje 5-6 primeraka dejih listova i

slobodno itanje ili razgovor o proitanom 14. ormari za vaspitae - sa delom za odlaganje ogrtaa i obue

za ulicu komad 1 15. kanta za otpatke sa nonim podizaem komad 1 16. tepih u prostoriji za igru najmlaih komad 1 17. postolja ili drai za cvee 18. kolska tabla sa draem za ekran, zidne karte i sl. komad 1

PROSTORIJA ZA PIONIRSKU I OMLADINSKU ORGANIZACIJU

1. pisai sto, standardni, sa jednom kasetom i fiokom komada 3 2. stolica, standardna komada 6 3. plakar, dimenzije 3,60 x 1,80 x 0,35 m (ormar) komad 1 4. iviluk, zidni sa 5 veaonika komad 1 5. korpa za otpatke komad 1 v) Prostorije za upravu i osoblje PROSTORIJA ZA UPRAVU

1. pisai sto sa fiokama sa obe strane stola i praznim meuprostorom, u svakoj prostoriji za upravu kole komad 1

2. stolica sa tapaciranim seditem komad 1 3. stoi za telefon (neobavezno) komad 1 4. telefon (ako mesto ima telefonsku mreu) komad 1 5. konferencijski sto, veliine 1,20 x 0,80 x 0,75 m u svakoj

prostoriji komad 1 6. stolice sa tapaciranim seditem, prema razvijenosti kole komada 4-10 7. vitrina za priruni materijal komad 1 8. iviluk komad 1 9. slika heroja NOB-a knjievnika ili naunika ije ime nosi kola komad 1

10. slika umetnika (original, ili reprodukcija) komad 1 11. tepih prema mogunostima komad 1 12. zavese sa garninom, prema mogunostima, za svaki prostor komad 1 13. klub-garnitura (stoi i 3 polufotelje) garnitura 1 14. korpa za otpatke komad 1

ZBORNICA 1. konferencijski sto, sa po 6 fioka (po 3 sa obe strane), za 6

nastavnika, prema razvijenosti kole komada 1-6 2. stolica sa tapaciranim seditem komada 6-36 3. stoi za telefon komad 1 4. telefon komad 1 5. ormar sa pregradama za dnevnike, pismene zadatke i slino komada 1-6 6. tabla za raspored asova komad 1 7. tabla za obavetenje komad 1 8. asovnik (zidni) kvarcni komad 1 9. ogledalo, 90 x 90 cm komad 1

10. slike, umetnike (originalne ili reprodukcije) ili prirodnih lepota nae zemlje komada 1-3

11. iviluk zidni 12. zavesa sa garninama, prema mogunostima kole, za svaki

prozor 13. korpa za otpatke komad 1

PROSTORIJE ZA ZDRAVSTVENU ZATITU (za lekara opte prakse)

1. leaj za lekarski pregled komad 1 2. zubarska stolica sa ureajima (komplet) komad 1 3. sto (pisai), standardni komad 1 4. stolica od kojih jedna sa tapaciranim seditem i dve na vijak komada 3 5. stoi za telefon (neobavezno) komad 1 6. telefon komad 1 7. vaga sa visinomerom komad 1 8. vitrina za instrumente i lekove komad 1 9. slike (zidne) delovi tela i zuba komad 3

10. iviluk, stojei komad 1 11. higijenska posuda za otpatke na nono otvaranje komad 1

PROSTORIJE ZA STRUNE SARADNIKE a) Soba za pedagoga

1. radni sto za pedagoga komad 1 2. stolica za pedagoga komad 1 3. vei sto za grupni rad komad 1 4. stolica komad 1 5. ormari sa delom koji se zakljuava za radna sredstva,

biblioteku i dokumentaciju komada 2-4 b) Soba za psihologa

1. radni sto za psihologa komad 1 2. stolica za psihologa komad 1 3. sto za ispitanike komad 1 4. stolica za ispitanika komad 1 5. plakar ili ormar sa delom koji se zakljuava komad 1 6. klub-garnitura sa 2 polufotelje komad 1 7. vei sto za igru dece (u vaspitno-obrazovnim organizacijama

predkolskog i osnovnog vaspitanja i obrazovanja) komad 1 v) Soba za defektologa

1. radni sto za defektologa komad 1

2. stolica za defektologa komad 1 3. ake klupe - jednosedne komada 2-4 4. stolica za uenike komada 2-4 5. ormar za uila i tehniku opremu komada 1-2 6. kolska tabla (manja) komad 1 7. flanelograf komad 1 8. strunjae komad 1 9. ogledalo zidno veliine 90 cm x 40 cm komad 1

10. stojei iviluk komad 1 11. podni zastira, prema veliini prostorije komad 1 12. obloena dva zida pokretnim zavesama komad 1

g) Soba za socijalnog radnika 1. niske vitrine (za deje asopise, literaturu i igrake - po JUS-

u) komada 2-4 2. klub-garniture sa tri polufotelje komad 1 3. ormar za dokumentaciju (sa delom koji se zakljuava) komad 1 4. pisai sto komad 1 5. stolica komad 1 d) ekaonica

1. klub sto (manji pravougaoni) komada 1-2 2. stolice obine komada 10 3. pljuvaonica na nono otvaranje komad 1 4. slike o prikazanim delovima i higijenom ovejeg tela, i zuba,

kao i slike uzorno ureenih kola komada 2-3 PROSTORIJE ZA ADMINISTRACIJU

1. pisai sto, standardni, u svakoj prostoriji komad 2 2. stolica sa tapaciranim seditem komad 2 3. sto za daktilografa komad 1 4. stolica za daktilografski sto komad 1 5. stoi za telefon (neobavezno) komad 1 6. stoi sa dve polufotelje za stranke garnitura 1 7. ormar, metalni sa trezorom komad 1 8. vitrina za priruni materijal komad 1 9. iviluk, stojei komad 1

10. slika, umetnika (reprodukcija) ili prirodnih lepota nae zemlje komad 1 11. zavesa sa garninama, prema mogunostima, za svaki

prozor komad 1 12. tepih (staza), prema mogunostima, prema veliini prostorije komad 1 13. korpa za otpatke komad 1

PROSTORIJA ZA POMONO OSOBLJE 1. konferencijski sto, manji komad 1 2. stolice prema razvijenosti kole komada 2-6 3. ormar za garderobu komad 1 4. iviluk (stojei) sa ogledalom komad 1 PORTIRNICA

1. sto obian komad 1 2. stolica obina komad 1 3. tabla za kljueve komad 1 RAZGLASNA STANICA - Soba reisera

1. sto za reisera komad 1 2. stolica za reisera komad 1 3. vitrina za materijal i ureaje komad 1 4. ormar za audio-nastavna sredstva komad 1 ) Pomone prostorije

1. slike zidne: umetnike (originali ili reprodukcije) istaknutih naunika i knjievnika, prirodnih lepota nae zemlje, najuspeliji aki radovi i slino, u svakom hodniku prema veliini komada 5-20

2. postolje ili dra za cvee, u svakom hodniku komada 2-3 3. korpa za otpatke u svakom hodniku komada 2-3 4. stoi sa dve polufotelje za stranke, u hodniku ispred

prostorije za upravu garnitura 1 5. brisa, vei, na svakom ulazu

__________ NAPOMENA: kole, koje nemaju posebne garderobe, obavezno treba da imaju u hodnicima iviluke za odeu za svakog uenika u niama zida ispred svake nastavne prostorije. iviluci treba da su opremljeni kasetama u donjem delu i vealicama u gornjem delu. Broj veaonika zavisi od broja uenika.

Sledei

Prethodni

III NASTAVNA SREDSTVA

Ostvarivanje programa vaspitno-obrazovnog rada osnovne kole nemogue je bez adekvatnih nastavnih sredstava, tj. pedagoko-didaktiki prilagoenih predmeta, ureaja i materijala koji u procesu vaspitanja i obrazovanja treba da doprinose razumevanju, brem usvajanju znanja i sticanja potrebnih vetina i navika. Njih podjednako koriste i nastavnici i uenici u svim fazama vaspitno-obrazovnog procesa. To pretpostavlja takav razmetaj nastavnih sredstava po specijalizovanim uionicama, laboratorijama, bibliotekama, odnosno medijatekama - da budu dostupna i odravana u ispravnom stanju.

Nastavna sredstva su vezana za savremeno koncipirane planove i programe u funkciji optimalne realizacije vaspitno-obrazovnih zadataka. Novi pristupi njihovom izboru i korienju u prvi plan stavljaju:

- programiranje aktivnosti uenika i nastavnika u svim etapama vaspitno-obrazovnog procesa;

- postepeno osamostaljivanje uenika u procesu sticanja novih znanja i njihove praktine primene, pri emu je rad sa razliitim izvorima znanja osnova za podsticanje perceptivnih, praktinih i misaonih operacija uenika, bez kojih nema usvajanja novih znanja i njihove praktine primene, formiranja stavova i uverenja;

- omoguavanje ireg uvoenja diferenciranih oblika i savremenih didaktikih sistema i uenja;

- revalorizovanje u veem stepenu metoda sticanja znanja neposrednim iskustvom uenika kao i permanentnog sticanja sekundarnih informacija putem savremenih medija i materijala kao najznaajnijeg vida obogaivanja neposrednog iskustva uenika i

- osposobljavanje uenika za selektivni pristup informacijama i za savremeno samoobrazovanje.

kola memoriranja, sa dominacijom verbalne predavake nastave treba da ustupi mesto - zahvaljujui velikim delom i korienju odgovarajuih nastavnih sredstava i, posebno, savremenih medija i materijala - koli kultivisanja uenikovih misaonih i voljnih snaga.

Nastavna sredstva (tampana, auditivna, vizuelna, audiovizuelna, pa ni ona najsavremenija za deliminu automatizaciju nastavnog procesa) ne mogu izolovano obezbediti realizaciju ciljeva i zadataka nastavne teme, ako nisu integralni deo ire grupe nastavnih sredstava (programskih zahteva, udbenika, sredstava za laboratorijske eksperimente, predmeta neposredne stvarnosti i sl.) ukljuujui i nastavnika kao najvanijeg nastavnog inioca. Hijerarhijskog odnosa meu vidovima nastavnih sredstava nema. Izbor adekvatnog nastavnog sredstva treba stalno usavravati.

Nastavna sredstva (od klasinih preko audiovizuelnih do najsavremenijih elektronskih medija i materijala, ukljuujui i korienje mikrokompjutera), stavljena u slubu sve punijeg izgraivanja subjekatske pozicije uenika, mogu veoma znaajno da doprinose (svestranom razvoju linosti uenika).

Jedna grupa nastavnih sredstava - aparati, ureaji i savremena audiovizuelna nastavno-tehnika sredstva, koriste se u svim razredima i oblastima vaspitno-obrazovnog rada, te su navedena kao opta (zajednika) nastavna sredstva (iako se odreeni aparati i ureaji ove grupe sredstava obezbeuju u svakoj specijalizovanoj uionici).

Sva ostala nastavna sredstva uglavnom su namenjena za korienje u nastavi i uenju pojedinih predmeta, odnosno vaspitno-obrazovnih oblasti, pa se navode u Normativu kao nastavna sredstva za pojedine predmete.

A. Opta (zajednika) nastavna sredstva

Optimum ovih sredstava obezbeuje se u zavisnosti od uslova i materijalnih mogunosti osnovne kole. Njihovim navoenjem eli se ukazati na potrebu stalne modernizacije vaspitno-obrazovnog rada, odnosno postepenog poboljanja opremljenosti do nivoa optimalnih zahteva.

Rezervni delovi, dodatne aplikacije i potroni materijal smatraju se sastavnim delom datih aparata i ureaja bez ega oni ne bi mogli trajno funkcionisati, odnosno postii puni efekat.

Pri sainjavanju liste optih nastavnih sredstava treba naroito imati u vidu zastupljenost i klasinih i savremenih AV nastavno-tehnikih sredstava i pomagala koja doprinose upeatljivijem odravanju i doivljavanju stvarnosti i njenoj aktuelizaciji, kao i kibernetskih nastavno-tehnikih sredstava i didaktikih materijala koji naroito doprinose omoguavanju interaktivne nastave i uenja i obezbeuju odreeni stepen upravljanja vaspitno-obrazovnim procesom. Prilikom nabavke novih nastavno-tehnikih sredstava i zamene dotrajalih aparata i ureaja treba imati u vidu njihove tehnike i minimalne pedagoke karakteristike, kako bi se ujednaili tipovi i omoguilo modularno povezivanje u iri sistem sukcesivno.

Uz predloenu listu optih nastavnih sredstava bie navedene i osnovne tehnike karakteristike, prema sadanjem sagledavanju situacije na tritu.

Prilikom potreba da se u odreenim osnovnim kolama obnovi, odnosno dopuni vei deo raspoloivih optih nastavnih sredstava, trebalo bi voditi rauna da se ide na savremenija

reenja koja doputaju zamenu dva ili vie nastavnih sredstava jednim, ime se mogu postii utede u finansijskim sredstvima, pored jednostavnijeg rukovanja aparatima.

Opti trend osavremenjavanja AV tehnike ide ka elektronskim tipovima i kolor-tehnici sa korienjem kaseta. Bliska budunost e sve vie afirmisati korienje elektronsko-kompjuterske uionice u kojima se obavljaju sondani eksperimenti i u nekim naim osnovnim kolama, s obzirom na to da ostvaruju sintezu komparativnih prednosti kompjutera kao interaktivnog medija i televizije kao univerzalnog elektronskog projektora svega audiovizuelnog.

irim prodiranjem mikrokompjutera u osnovne i srednje kole prema utvrenoj koncepciji informatinog obrazovanja u osnovnim i srednjim kolama i kriterijumima za izbor raunara, obrazovna tehnologija e se znaajno unapreivati u pravcu interaktivne nastave i uenja i korienja viemedijskih sklopova u nastavi i uenju.

Strateki cilj uvoenja linih i profesionalnih mikroraunara u osnovne i srednje kole jeste da se do kraja devedesetih godina omogui u odreenom obimu autentina individualizacija nastave i uenja uz pomo mikrokompjutera, odnosno terminala profesionalnih raunara.

Dinamika opremanja osnovnih kola mikrokompjuterskom tehnikom ostvarivae se u skladu sa koncepcijom informatikog obrazovanja.

Redni broj Naziv sredstva

Minimalni zahtev

Optimalni zahtev

1 2 3 4

1. grafoskop (retroprojektor) s polarizatorom i 2-4 rezervne

projekcione sijalice (sijalice 24 V 250 W, minimalni nivo svetlosti 1800 lumena, maksimalni nivo uma 35 dB, projekciona povrina 25 cm x 25 cm)

1 na 2 odeljenja

1 za svako odeljenje

2. automatski ili poluautomatski dijaprojektor (univerzalni) sa 2-4 rezervne projekcione sijalice i dodatkom za mikroskopiranje (halogena sijalica od najmanje 150 W, nivo svetlosti 400 Ln, maksimalni um ventilatora 55 dB, magacin sa 20 dijapozitiva) 1 na 4 odelj.

1 na 2 odelj.

3. episkop sa 2-4 rezervne projekcione sijalice (jaina sijalice najmanje 1000 W, nivo svetla 40 Ln, um ventilatora do 50 dB, temperatura radne povrine nakon 1/2 asa projiciranja do 90oC 1 na 8 odelj.

1 na 4 odelj.

4. radiokasetofon sa trakama (C-60) i (C-90) (ravna frekventna karakteristika od 80 do 10000 Xz, izlazna snaga pojaala 0,5 W, um do 50 dB) 1 na 8 odelj.

1 na 4 odelj.

5. jezika laboratorija za 30 radnih mesta sa magnetofonom, slualicama, mikrofonom i nastavnikim pultom - 1 za kolu

6. TV prijemnik u boji VHF i UHF talasno podruje, dijagonala ekrana najmanje 61 cm) 1 na 2 odelj.

1 za svako odeljenje

7. Video-kamera 1 za kolu 8. Video-rikorder ili plejer 1 na 4 odelj. 9. Raunarska uionica sa 15 radnih mesta (tip raunara i

pratee opreme odredie komisija pri komitetu za

informatiku) 10. stereo radio-prijemnik (Ra-tranzistor) sa ugraenim

prikljucima za gramofon i izlazom za direktno magnetofonsko snimanje (4 talasne duine, 40-12000 Hz, um do 50 dB, izlazna snaga pojaala 10 W, odnosno 0,4 W za tranzistorski prijemnik). 1 za kolu 2 za kolu

11. fototermokopirni aparat na papir i foliju (5 kopija u minuti) - 1 za kolu 12. foto-aparat - lajka format sa mogunou zamene objektiva

(objektiv 1:2,8 ina daljina objektiva 50 mm, najkraa brzina ekspozicije 1:500 sek)

1 na 12 odelj.

1 na 8 odelj.

13. projektor za element-film 8 mm -

1 na 8 odelj.

14. mamut ekran (dijal, 2 m) - 1 za kolu

NAPOMENA: Nepotpune osnovne kole do 4 odeljenja (I-IV) treba da obezbede kao minimum: grafoskop, dijaprojektor, episkop ili epidijaskop, TV prijemnik u boji, radio-prijemnik - kasetofon i plejer

kolska biblioteka

Osnovne intencije samoupravnog socijalistikog preobraaja vaspitanja i obrazovanja da uenik postane subjekat vaspitno-obrazovnog procesa, da se osposobi za samostalno sticanje znanja iz razliitih izvora znanja (tekstualnih i nekonvencionalnih), da najvei deo svojih radnih obaveza obavi u samoj osnovnoj koli - nemogue je ostvariti bez dobro opremljene kolske biblioteke sa itaonicom. Ona je u posebno povoljnim uslovima u sklopu kolske medijateke, u kojoj su koncentrisani razliiti vidovi "konzerviranih" informacija, tehniko-nastavna sredstva i pomagala za pristup ovim informacijama i neophodni prostor i uslovi za individualni grupni rad uenika i nastavnika.

Tekstualni izvori informacija jo uvek su najrasprostranjeniji i najekonominiji i zadugo nee biti ugroeni sredstvima AV komuniciranja, odnosno, ni korienjem raunara u vaspitno-obrazovnom procesu, jer se samo u komplementarnom korienju raspoloivih izvora znanja mogu saznati injenice, pojmovi, zakonitosti i procesi i sticati nova znanja. Stoga e biti data struktura kolske biblioteke i najosnovniji naslovi za njeno popunjavanje, koje treba neprekidno da prati razvoj nauke, tehnike i tehnologije i posebno pedagokih, psiholokih i sociolokih znanja u skladu sa materijalnim mogunostima drutva.

a) Uenika biblioteka

Potpuna osmorazredna osnovna kola od 8 do 24 odeljenja treba da ima poetni broj knjiga od 2.000 do 4.000 primeraka, odnosno ukupan broj knjiga po ueniku bi trebalo da bude najmanje 10.

Struktura knjinog fonda uenike biblioteke

Redni broj Naziv dela Koliina po normativu

1 2 3

a) Uenika biblioteka 1. dela prema programu za maternji jezik i jezik drutvene

sredine (I-VIII) 1 naslov na 5 u.

2. slikovnice (domae i strane) na oba pisma: 1 zbirka za kolu 3. dela izvan programa za maternji jezik: 1 komad na 30 u. 4. ostala literatura (enciklopedije, leksikoni, renici, literatura za

slobodne aktivnosti i sl.);

5. deji i omladinski listovi i asopisi: 1 kompl. za razred NAPOMENA: Odnos beletristike i ostale literature trebalo bi

orijentaciono da bude 2:1

Osnovna kola treba da ima po jedno mesto u itaonici na svakih 20 uenika

b) Nastavnika biblioteka 1. udbenici i prirunici za uenike I-VIII: 1 kom. za svakog

nastavnika 2. dela lektire koja se obrauje od I do VIII razreda: 1 kompl. za struni

aktiv nastavnika 3. struna literatura za nastavnike (po predmetima, jezik i

knjievnost, slobodne aktivnosti, didaktika, metodika, pedagoka, psiholoka, filozofska literatura, estetika, etika, umetnosti, enciklopedije, leksikoni, renici, pravopisni i etimoloki renici i sl.):

po 1 komp. za struni aktiv nastavnika

4. struni i pedagoki listovi i asopisi i druga periodika (po oblastima):

po 1 komad za struni aktiv nastavnika

5. plan i program vaspitno-obrazovnog rada O 1 komad za kolu 6. zakoni i pratea dokumenta iz oblasti vaspitanja i obrazovanja: 1 kompl. za kolu 7. Ustav SFRJ, SR Srbije i SAPV: po 1 komad 8. literatura namenjena idejno-politikom i marksistikom

obrazovanju nastavnika: po potrebi

9. odabrani primerci najkvalitetnijih inostranih udbenika, po izboru:

po 1 komad

10. nauna i popularna literatura: po potrebi v) Priruna biblioteka sa specifinom opremom za strune

saradnike

(u pedagoko-psiholokoj slubi) 1. instrumenti za pedagoka, psiholoka, socioloka istraivanja i

istraivanja u oblasti specijalnog pedagokog i korektnog pedagokog rada, za profesionalno savetovanje, (testovi, upitnici, inventari linosti, projektivne tehnike i sl.)

2. aparati (toperica, pisaa maina, magnetofon, grafoskop) 3. komplet uenikih udbenika i prirunika 4. programi rada dejih i omladinskih organizacija 5. programi i statuti drutveno-politikih organizacija 6. programi rada i analize strunih organa kole i organizacija i

institucija u oblasti pedagokih, psiholokih istraivanja i socijalne zatite

7. asopisi, listovi i druga periodika iz oblasti pedagogije, andragogije, psiholokih disciplina, sociologije, specijalne pedagogije (teorija i praksa specijalnog vaspitanja i

obrazovanja) 8. materijali sa kongresa, strunih i naunih savetovanja 9. druga struna literatura specifina za rad pojedinih profila

strunih saradnika na jeziku naroda i narodnosti Jugoslavije i stranom jeziku

10. dijafilmovi i filmovi iz oblasti vaspitanja i vaspitno-obrazovne tehnologije, profesionalne orijentacije, saradnje sa roditeljima, o socijalnim problemima, kolektivnom pedagokom radu i sl.

11. bibliografija literature u vezi sa radom strunih saradnika NAPOMENA: Struni saradnici e grupisati potrebnu literaturu i instrumente i aparate

u svojim radnim prostorijama u skladu sa potrebama i reimom rada osnovne kole.

MATERNJI JEZIK (I - IV razred)

Red.broj Vrsta i naziv nastavnog sredstva Jedinica mere Koliina

Posebne napomene

1 2 3 4 5 6

a) Vizuelna sredstva

1. Zidne slike za usmeno i pismeno izraavanje komplet 1 za raz. 1. za k.

2. Slike ili ilustracije jugoslovenskih i stranih pisaca komplet 1 za kolu

3. Ilustracije tekstova iz itanki komplet 1 za kolu 1 za razred

4. Gotove grafofolije sa obraenim nastavnim jedinicama zbirka 1 za kolu 1 za razred

5. Razredna slovarica - slagalica komad 1 za odelj.

6. Zidna slovarica komad 1 za odelj. 1 za razred

7. Dijafilmovi komplet 1 za kolu 1 za razred

8. Dijapozitivi serija 1 za kolu 1 za razred

9. Aplikacije za flanelograf zbirka 1 za kolu 1 za odeljenje

10. Nastavni listii zbirka 1 za razr. -

11. Gramatika kutija - klaser komad 1 za odelj. -

b) Auditivna sredstva

1. Zvune itanke ili kasete za srpskohrvat. jezik komplet 1 za kolu 1 za razred

2. Akcenatske vebe na ploama ili kasetama komplet 1 za kolu 1 za razred

3. Snimci emisije Radio-kole komplet 1 za 1 za odelj.

kolu c) Audiovizuelna sredstva

1. Video-kasete sa snimcima2) emisija TV

kole komplet 1 za kolu 1 za razred

2. Snimljene kasete za kompjutere komplet 1 za kolu 1 za razred

3. Nastavni, crtani, lutka-filmovi, dokumentarni i igrani filmovi (zvuni 16 mm)3)

komplet 1 za kolu -

____________ 2) Ako kola nema video-rikorder i monitor, moe da koristi emisije TV-kolski program u toku nastave (takoe i druge pogodne emisije) 3) kola treba da stvara filmoteku od navedenih vrsta filmova ili da pozajmljuje iz optinske filmoteke.

MATERNJI JEZIK (V - VIII razred)

Red.broj Vrsta i naziv nastavnog sredstva Jedinica mere Koliina Posebne

napomene

1 2 3 4 5 6

A. VIZUELNA SREDSTVA a) Zidne slike

1. Slike (fotosi, umetnike reprodukcije) jugoslovenskih i stranih pisaca koji se obrauju po Programu

zbirka 1 za kolu -

2. Umetnike reprodukcije slika jugoslovenskih i stranih autora (pejzai, portreti, mrtve prirode, scene iz ivota)

zbirka 1 za kolu -

b) Zidne karte (1:250000)

1. Karta indoevropskih jezika komad 1 za kolu -

2. Karta jezika naroda i narodnosti SFRJ komad 1 za kolu -

3. Karta dijalekata, nareja i govora srpskohrvatskog i hrvatskosrpskog jezika

komad 1 za kolu -

v) Dijaserije, e